Gospodine predsedavajući, hoćete li da mi vratite vreme, molim vas, pa da krenemo lepo redom? Gospođu Radetu upoznajte sa odredbama Poslovnika, ako je neophodno. Javio sam se zbog toga što je pomenuta gospođa nekog od narodnih poslanika SNS nazvala primerkom. Jel tako rečeno? Dakle, uz svu želju s naše strane da ovo liči na nešto, mi dobijamo uvek takve ocene i uvek nekontrolisanu želju s druge strane nekih da se izgleda personalno obračunavaju, da pokazuju svoje emocije, poprilično negativne, i prema našim narodnim poslanicima, pa sad, evo čuh, potrudili su se da u istom tonu govore i prisutnoj ministarki.

Možemo mi ovde da pozivamo na dostojanstveno ponašanje koliko god hoćemo, neki izgleda umeju samo ovako kako pokazuju. Istine radi, i u tom smislu uopšte neću da pričam o socijalizmu, upravo su vam stigli vaši ideološki istomišljenici, pa pričajte sa njima na tu temu, istine radi, naš narodni poslanik je reagovao juče na notorne besmislice izrečene ovde na temu koliko košta prosečan kvadrat u Beogradu, a onda su pominjani i drugi gradovi. Sve je to bilo do zla boga pogrešno i na to smo prosto pristojno ukazali. Pročitali, kazali koliko iznose te vrednosti.

Da li je to razlog da se neko ljuti? Može da se ljuti, nije to sporno i ima čak i pravo da se ljuti, ali da naziva nas primerci ili šta ste već rekli, e na to uvažena gospodo nemate nikakvo pravo. Ponajmanje imate pravo da govorite u kontekstu nekih termina kao što je kriminalno ili kriminalac, nemojte molim vas da se podsećamo na temu ko je sve kriminalac i ko je bio kriminalac i ko je od tih kriminalaca imao vajde i lično bio finansiran. Mislim da se mnogima to ne isplati. Hvala lepo.

Hvala.

Zato što je izneto nekoliko napomena, što se kaže, od šireg značaja, od stane onog čoveka koji je pominjao Ginisa, mada mislim kada kaže Ginis da misli isključivo na Ginis pivo. Pitao je šta je povoljno u ceni kvadrata od 500 evra? Šteta što to nije raspravio sa ideološkim mišljenicima, a ja sam mu preporučio, pošto se ne zna ko se u to bolje razume. Ali, da izađe na ulicu i da pita čoveka šta misli, da li je 500 evra po kvadratu povoljno i živo me zanima šta bi čuo.

Ne sme ni da pita, zato što je ozbiljno pitanje da li će naleteti na čoveka koji njega lično smatra odgovornim, za katastrofalnu štetu koji je doživeo u Smederevskoj Palanci, da li čoveka smatra lično odgovornim za to što nije imao struju ili o čoveku koga opet lično smatra odgovornim za to što nije imao ni vodu. Zamislite kada? U ovom milenijumu.

Na temu da li je nešto greška ili nije, pošto je on postavio pitanje, da li je nešto izrečeno ovde greška, i ja smatram da apsolutno nije nikakva greška. Činjenica da se njegova stranka, ako se to uopšte strankom može nazvati, njegovo žuto preduzeće, dobilo preko 2% glasova u Beogradu, i mislim da tu nema nikakve greške.

Mislim da nije nikakva greška ni što iz mesta iz kog on dolazi, tri puta pala podrška njegovom žutom preduzeću. Mislim da nije baš nikakva greška to što pomenuto žuto preduzeće ne prelazi cenzus ama baš nigde u Srbiji.

Pošto baš mnogo voli da priča o Vojsci Srbije, o bezbednosnom sektoru, njegov predsednik u ostavci, odnosno direktor preduzeća, ima direktora, žutog preduzeća u ostavci, Dragan Šutanovac, eno ga danas na jednom skupu gde vrlo grlato i bez ikakvog opterećenja da sada predstavlja predsednika ili direktora bilo čega, nego onako se dušom rasteretio, zagovara pristupanje Srbije NATO paktu.

Da li je to greška? To tek nije nikakva greška, to je jako dobro poznato šta je i kako je.

Član 103. stav 8. gospodine predsedavajući.

Neću da dužim, ali pošto vi to uporno izbegavate da uradite, ja sam hteo da vam skrenem pažnju i da vas zamolim. Po Poslovniku Narodne skupštine, u članu 103. stavu 8, vi imate pravo da nekome kada očigledno daje znake da mu ne treba vreme za raspravu koje ima na raspolaganju, da ne zna šta će sam sa sobom, a kamoli s vremenom koje ima, da mu izađete u susret, da mu skratite tu raspravu za vreme koje mu je očigledno čist višak.

Ova poslanička grupa, koja se sada silno zabavlja, a u principu izgleda ne zna šta će sa sobom, ima još, čini mi se, minut i 13 sekundi, moj predlog vama je da vi to lepo oduzmete, da poravnamo.

Ako ne znaju šta će sa tim na konstruktivan, pametan način, da im taj teret olakšamo. Što se tiče toga koga šta zanima, i s time završavam, nas, verujte, najmanje zanima da ovde prisustvujemo raspravama na nivou pijačnog barometra, ali ako baš moramo da to radimo, do tog vremena predviđenog za raspravu, minus minut i 13 sekundi to je stvar u opštem interesu. Ne moramo da glasamo, samo da vodimo računa. Hvala lepo.

Pošto ne mogu a da ne pominju Srpsku naprednu stranku, da se razumemo oko nečega. Srpska napredna stranka je ta stranka koja na izborima dobija podršku 50% i preko toga. Nemojte da se zanosite, da pričate i da uopšte razmišljate na temu da je to mogao da bude neko drugi. Dakle, ti drugi su dobili svoju meru. Pričamo o strankama koje imaju podršku od 2%.

I opet, potpuno neprimereno, ružno etiketiranje. Da li smo mi bili mnogo dobri zato što je neko bio ili nije bio na listi, pogledajte samo kako se stvar promeni kad se pogleda iz kontra ugla - a da li su ti koji su dobili 2% dobili tako malo zato što su na svakom plakatu imali onoga koga su okačili ili ne? Nisam siguran da im se dopada ta paralela. Da li su propali koliko su propali zato što su na svaki plakat stavili onoga koga su stavili? Neprijatno je, jel da? Razmišljajte o tome. Razmišljajte o tome kada budete odgovarali tom koga ste stavili na svaki plakat, na temu da li ste ga trajno upropastili tim potezom.

Pitanje je šta? Parking u Beogradu, jel tako? Parking sada prebacuju nama oni koji očigledno nemaju predstavu koji smo sve parking prostor uredili, koliko je novih parking mesta, koliko je novih garaža i kako će tek sve to sjajno da izgleda kada završimo projekat ispod ulice Kneza Miloša. A znate kad nije bilo dobro? Nije bilo dobro u vreme kada je „Parking servis“ poslovao sa minusom. Zamislite, jedan „Parking servis“ može da bude u minusu! Mogao je u vreme kada je Beogradom žario i palio Dragan Đilas. E, sad znate, jer razumete tu čudnu stvar koja se zove paralela.

Zašto pominjem Dragana Đilasa? Jer ne mogu da se ne setim da je upravo Dragan Đilas neke svoje u to vreme verne poslušnike udomljavao u upravne i nadzorne odbore, jer su mu bili korisni da mu se tada obračunavaju sa Srpskom naprednom strankom. I ne samo u Beogradu, pošto ovde ima nekih koji vole da pričaju o beogradskom parkingu a o Beogradu ne znaju puno, ali znaju o Vojvodini. Tako su lepo sarađivali. Isto tako, bili lepo nagrađivani od strane žutog preduzeća u AP Vojvodini.

Ne mogu da se ne setim toga, a vodite računa o ovim paralelama, umeju da budu strašno nezgodne. Hvala.

Član 112, gospodine predsedavajući, to je onaj član na koji je želeo da ukaže gospodin Mirčić, ali je pogrešio.

Dakle, u predlogu da vi napravite kratak predah i da se resetuje ova rasprava, za koju mislim da se svi u dobroj meri slažu da nema odavno nekog posebnog smisla. Hteo je da ukaže na član 112, pa sam hteo da budem ljubazan i da u tom smislu pomognem, da vam kažem o kom članu je reč.

Bez ikakvog uticaja na činjenicu da je to izrekao čovek, sve inspirativno navodeći da je važno da postoje neke stvari kao što je duša, neke stvari koje su značajnije od novca. Predstavnik onih koji su nakon tog događaja o kome pričaju sada godinu ili dve kasnije izgleda shvatili, šta, da ipak jeste na svetu najvažniji novac, da ipak ta duša nije toliko važna, jer su godinu, dve nakon tog događaja o kome sada pričaju otišli lepo na uhlebljenje kod Dragana Đilasa. Jel tako bilo? Jel tako išlo? Jel su ti upravni i nadzorni odbori bili tada? Jesu. Jesu li događaji vezani za saradnju u Vojvodini išli tada? Jesu. Kakvi su to onda zaključci, gospodo? O čemu mi pričamo?

Ako je reč o nekom leku za dušu, verujem da je kod mnogih predstavljalo značajan izvor nervoze kada su shvatili da ona strana koju su predvodili Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić ima brat bratu 90% podrške koju su nekada smatrali zajedničkom. Ako je to bio razlog izvesnih duševnih boli, ja to razumem, ali nije pravi način da se ta vrsta bola amortizuje kroz saradnju sa Draganom Đilasom i kroz platicu u nekom nadzornom ili upravnom odboru.

Da bi se o tim stvarima dobro promislilo, ja sam hteo da predložim ovom prilikom gospodine predsedavajući, da u skladu sa članom 112. date minut ili dva predaha i verujem da će izvučeni zaključci biti definitivno dobri i definitivno korisni. Između ostalog stvoreni za dušu. Hvala lepo.

Hvala.

Opet, naša poslanička grupa mora da bude na tapetu, jel tako? Nema šta drugo da se kaže, nema zanimljivijih i važnijih tema, nego da se zabavljamo malo pominjanjem SNS i naše poslaničke grupe.

Kaže neko, krenulo je ovde u ovoj Skupštini štošta naopako zbog nas i kaže, zbog nas tako strašnih, groznih, kakvi smo već, ne znam, taj neko mora da se bori za priliku da nešto kaže.

Poslanička grupa SRS ima vreme za raspravu 27 minuta i 23 sekunde, za grupu. Jel tako? I ima vreme 15 minuta za raspravu za ovlašćenog predstavnika u raspravi o pojedinostima. Jel tako? Ovo je sada kao i bilo kojoj drugoj, na bilo kojoj drugoj sednici. Da li ovo vreme može neko da vam oduzme iz SNS? Ne može niko. To je tehnički nemoguće. Da li ovo vreme može neko da vam smanji iz SNS? Ne može niko, to je tehnički nemoguće. Ovo vreme je samo vaše vreme.

Ja sam mislio da je suvišno da ja to bilo kome treba da objasnim, ja sam mislio da to razume svaki narodni poslanik. Izgleda nisam bio u pravu, pa evo sada koristim vreme svoje i dobru volju da vam to malo pobliže objasnim.

Ovo vreme, poštovani narodni poslanici, vi možete da koristite kada god poželite. Javite se za bilo koji amandman, po ovom zakonu o kome raspravljamo sad, ili po narednom zakonu, ili po onom koga ćemo pročitati kao poslednji u redu na ovoj sednici, po bilo kom amandmanu, svom ili tuđem, vi možete ovo vreme koje sam vam sada saopštio da koristite. To ne može da vam ugrozi niko.

Druga je stvar i suštinski problem ovde, što ja vidim da neki ni sa tim vremenom koje imaju, a iznosi koliko iznosi, sada sam ga pročitao, ne znaju šta da rade.

U toj situaciji kada se dogodi, a događa se nekima ovde hronično, uvek mogu da krive isključivo sami sebe, a našu poslaničku grupu, uz dužno poštovanje, ostavite na miru, neće vaša pozicija zbog toga biti bolja i neće vaše nezadovoljstvo zbog toga biti manji. Hvala lepo.

Nadam se u duhu dobre volje i konstruktivnog odnosa, najkraće ukazivanje na povredu Poslovnika danas.

Član 103. gospodine predsedavajući. Mislim da je trebalo, pošto taj član inače govori o zloupotrebi prava na reklamiranje Poslovnika, da intervenišete u tom smislu, a kada intervenišete da potpuno dobronamerno u duhu kolegijalnih odnosa i konstruktivne rasprave samo ukažete na jednu sitnicu gospođi Jovanović. Ja sam kazao i mislim da se to samo dodatno potvrđuje. Nije problem u tome što ona nema dodatno vreme, na primer, dodatnih 10 minuta po svakom amandmanu. Suštinski problem je što ona ovo vreme koje ima ne koristi, ne ume da iskoristi. To je suština moje napomene, pre svega, a da ono vreme imaju utvrđeno i garantovano, to i dalje stoji.

Moj predlog je bio dobronameran i korektan, a to je da razmisle o načinu na koji koriste to vreme. Inače, da se njima dodeli dodatnih 10 minuta po svakom amandmanu, ne bih imao nikakav problem sa tim, ali oni bi imali još veći problem iz razloga koje sam naveo. Hvala.

Ja ću sada da kažem 109, mada prilikom poslednjeg pitanja koje ste uputili gospođi Jovanović, da li znate na šta se odnosi to vaše pitanje, da li je ona uopšte rekla član na koji se poziva?

(Nataša Sp. Jovanović: Jesam.)

Jeste? Nešto nisam siguran da jeste.

Da razrešimo i dalje prisutnu dilemu, zašto se ja sada javljam? Mislio sam da je to jasno, ali eto, ako treba, i to ću dodatno da objasnim. Javljam se zato što mi je stalo do kolega. Javljam se da pomognem, između ostalog, vama, gospođo Jovanović. Štitim vas od neprijatne situacije da imate, ako se to nekim čudom dogodi, mnogo više vremena za raspravu sa kojim ne znate šta ćete da radite, jer ne možete da se snađete ni sa ovim koji imate sada. Javio sam se da vas zaštitim.

Sada sam se javio ponovo iz istog razloga, da vas zaštitim. Naime, tema, nazivi izbornih lista, mislim da vama apsolutno ne odgovara. Hteo sam dobronamerno da vam stavim do znanja, da vam preusmerim pažnju. Mi smo svakako ponosni što izborna lista naše stranke nosi ime Aleksandar Vučić. Nemojte uopšte da se brinete oko toga. Veoma smo ponosni i rezultatom koji smo postigli na izborima mi nismo izneverili poverenje lidera naše stranke, predsednika države Aleksandra Vučića.

Međutim, ne odgovara vam to kao tema. Zašto? Uvek postoji ono pitanje paralele. Nemojte sada da se vratimo na temu – a šta ste vi uradili, stavivši svog lidera na svaki plakat.

(Nataša Sp. Jovanović: Mi smo ponosni.)

Verujem da ste vi ponosni na to, ali nisam siguran da je on ponosan na vas i na rezultat koji ste mu obezbedili. Tih 2% mislim da nije stvar kojom on može da bude srećan, niti sam ubeđen da je srećan u ovom trenutku.

Molim vas, dobro vodite računa o čemu pričamo, a što se nas tiče, uvek smatrajte, tvrdo vam obećanje dajem, biće samo konstruktivnog odnosa i biće dobrih želja i dobrih namera i uvek ćemo vas štititi od opasnosti da naškodite sami sebi, kao što sada radite. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman, amandman na član 4., koji je prihvatila Vlada, podvlači zajednički stav koji delimo mi kao poslanička grupa SNS i Vlada Srbije. Stav koji glasi da projekti poput ovog koji uvodimo ovim predlogom zakona značajno doprinose ukupnom razvoju Republike Srbije.

Dakle, njihova važnost i njihove dobre implikacije prevazilaze osnovno pitanje rešavanja stambenih potreba pripadnika bezbednosnih snaga. Tačno je, rešavaju to pitanje, ali rešavaju i mnoga druga.

U današnjoj raspravi koja je, upravo od onih koji se stalno žale kako su za nešto uskraćeni, kako nešto ne mogu da kažu, koja je poprilično bila pretvorena u jednu svaštaru u kojoj se pričalo o svemu i svačemu, ipak ja sam se trudio da lociram ono što je pozitivno i dobro. A pozitivni i dobrim prepoznajem, smatram one napomene koje idu u smeru da će glasati za ovaj predlog zakona i koji su danas ponajviše kritikovali i prisutnu ministarku, i Vladu Srbije, i nas kao poslaničku grupu. To je dobro. Ja izražavam uverenje ovom prilikom da će slično postupiti i svi ostali.

Zahvaljujem predstavniku predlagača što je usvojio ovaj amandman i što delimo tu dobru viziju zajedničkog razvoja zemlje i što imamo dobre rezultate kojima možemo da se pohvalimo, rezultate ostvarene u praksi. Ali, što je ovim gestom pokazao i dežurnim kritičarima svega i svačega, ali i koje kakvim Kesićima, danasoidima, razno raznim slobodnim umetnicima, koji svi listom vole da komentarišu našu poslaničku grupu i naše amandmane, da se omalovažavanjem odnose prema našim predlozima, da im pokaže ko je zapravo ispao smešan u čitavoj priči.

Na samom kraju, ali ne i najmanje važno, zahvaljujem svima koji će glasati za ovaj predlog zakona i zbog toga što će time glasati i za naš amandman koji je postao sastavni deo teksta zakona. Hvala lepo.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Pošto predlagač amandmana ima snažnu želju da mi raspravljamo o amandmanu, nema nikakvih problema, mi smo uvek spremni da izađemo u susret takvoj želji.

Odmah da vam kažem da pozivam da se ne prihvati, kako ovaj, tako ni ostali amandmani koje je podnela poslanička grupa Borisa Tadića i Vuka Jeremića, koji inače mnogo voli da priča o amandmanima, tuđim pre svega, a za ovu sednicu je podnela, ako statistika ne greši, 1.358 amandmana, na čemu im čestitam, i svi su, naravno, veoma kvalitetni i smisleni, kako oni to vole da naglase, i podneli su ih sasvim malo, samo 1.358, zato što im je stalo do konstruktivne rasprave u ovoj sali.

Šta su podneli na ovaj zakon? Pogrešili su od samog početka i kad pogreše na samom početku, a to znači u naslovu, onda greše od člana do člana. Ovo je možda jedan primer vrhunske nepismenosti, kakve smo mi već imali ovde, a možda je i primer jednog strašnog nerazumevanja kako funkcioniše država, pa, da počnemo, kako to inače treba da se radi redom i od početka.

Predlog naslova koji su oni dali je da se zakon odnosi na - pripadnike snaga bezbednosti, zaposlenih u sistemima obrazovanja i zdravstva i oblasti kulture. Da li misle na pripadnike snaga bezbednosti, koji su u isto vreme zaposleni u oblasti obrazovanja, zdravstva i oblasti kulture ili su samo tragično nepismeni? Dalje, pričaju o porodicama sa decom, invalidi sa gubitkom radne sposobnosti i nezaposlenih kojima je prestao radni odnos kao višku zaposlenih, šta god. U pravu je gospodin Marković da su tu verovatno pre svega mislili na stotine hiljada ljudi koje su sami ostavili bez posla, ako brinu za nezaposlene.

Međutim, mene je začudilo da se neko ovde brine da li će ljudi moći da plate subvencionisanu cenu od oko 500 evra po kvadratu, zato što kako su rekli loš je po njihovim shvatanjima standard ljudi danas. Pa, kako onda vi planirate da nezaposleni plate tu cenu, jer je njima standard bolji nego zaposlenima. Još jedan primer koliko neko uopšte ne razmišlja šta će na papir da stavi kada neki predlog napravi.

Od člana do člana to je svejedno, od drugog tužnije i tužnije, sve nepismenije i nepismenije, konkretno na ovaj član ovde, amandman im glasi – realizacija projekta predstavlja opšti interes od značaja za jačanje sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije, za unapređenje, kao i za unapređenje oblasti obrazovanja, zdravstva itd. Šta ovo znači? Verovatno ni sami ne umeju da nam objasne, a verovatno i na narednim članovima neće znati da nam kažu šta je to autonomna, šta je samostalan umetnik, šta je stručnjak, itd.

Dakle, to su sve fantastični primeri dobrog, konstruktivnog skupštinskog rada, predloga koji kvalitativno doprinose samom zakonu. Hajmo, sad malo da se pozabavimo njihovim obrazloženjima.

U obrazloženjima smo čuli da subvencionisana cena od 500 evra po kvadratu nije dobra i nije im jasno koliko je to povoljnije u odnosu na nešto što postoji na tržištu. Dakle, u odnosu na 1.000 evra, prosta matematika kaže to bi trebalo da je dva puta povoljnije u odnosu na 1.500 tri puta povoljnija, to su neke komercijalne cene. Ko to ne razume, taj ne može ni da prihvati i pozdravi kao dobro činjenicu da se danas izlazi u susret zaposlenima u određenom sektoru. Šta god želeli, šta god maštali, kad se nešto dobro događa, osnovni je red, osnovno je ljudsko ponašanje da kažete – e, ovo je dobro i za ovo dobro svaka čast, a ne da se bavimo besmislenim pričama poput – ko će sada to da gradi i da li će to nekome da se isplati zato što je to neki partnerski odnos sa nekom firmom. Gospodo, ovo se radi bez želje da sa na bilo čemu zaradi. Ovo se radi bez želje da se jedan jedini cent uzme preko onoga što je osnovna cena proizvodnje da se nešto napravi i da se onda omogući da se to koristi. Valjda je to jasna intencija, ne bi ova cena subvencionisana bila ovako niska da postoji bilo kakva drugačija logika.

Znamo mi zašto se ovde pominje partnerski odnos, zato što se uvek nastoji da se baci neki trag sumnje da li je negde neka zakulisna radnja na temu građevinarstva. Potpuno je neprikladno, a nije čak ni naročito politički pametno da to pominje neko ko je danas saradnik Dragana Đilas. Boris Tadić, ne znam da li je otvoreno ili prikriveno, ali Vuk Jeremić otvoreno je politički saradnik Dragana Đilasa.

Pogledajte situaciju u gradu Beogradu baš po pitanju tog građevinskog sektora. U vreme kada je njim žalio i palio Dragan Đilas. Stotinama miliona evra se meri šteta koja je napravljena upravo u tom sektoru, upravo po pitanju izgradnje, stotinama miliona evra. Kako? Nažalost, kako je tada izgledalo, po zakonu. Napravi se posao, ne traže se garancije, zbog toga što se ne traže garancije propadne naplata posla. E, to što je propalo, propalo je u stotinama miliona evra.

Gradska vlast u Beogradu, koju ne možete da smislite, za koju ne krijete koliko je ne podnosite, to je upravo promenila i danas se traže ozbiljne garancije, pre nego što se bilo kakav ugovor napravi. Baš da se ne bi više pravila takva katastrofalna šteta koja se odrazi - gde? Pa, sigurno ne po džepu Vuka Jeremića, njegovom džepu je dobro. Sigurno ne džepu Dragana Đilasa, u njegovom džepu je sjajno. To posle nedostaje budžetu grada Beograda i to posle košta građane prestonice. To smo promenili, baš kao što smo promenili onaj neverovatan odnos da se o nečemu priča samo na dugačko i naširoko, da se prave crteži, makete, 3D modeli, pa naprimer „Beograda na vodi“, a da se u realizaciju ne stupi nikako, da se ašov ne zabode nikad, da se čak ni ne očisti ono savsko priobalje za koje svi znamo kako je izgledalo. To je upravo manir Dragana Đilasa i Vuka Jeremića njegovog odličnog saradnika, za koje se ne zna koje punijih džepova, koje više pričao, više mazao, a samo štetu veću pravio.

„Beograd na vodi“ da vas podsetim, koji ne možete da smislite kao projekat, jer je dokaz vašeg neuspeha i vaše lične političke propasti. Počela je gradska vlast koju ne podnosite. Reklamirao ga je Dragan Đilas, pričao je o njemu kao dobrom, velikom projektu koji će Beograd da promeni Dragan Đilas, ali nije bio sposoban ni da ga započne. Dakle, ti koje ne volite oni su, samim tim što postoje, dokaz vašeg neuspeha, a Dragan Đilas, da vas podsetim na to se slikao pored tih crteža, modela, čak je reklamirao projekte za određene tajkune i od toga se nije pomerio ni za jotu.

Imenom i prezimenom da se za nešto politički garantuje, ja to uvek pozdravljam. Hajde, onda to recite Vuku Jeremiću, recite Vuku Jeremiću, ako je toliko politički jak, ako je toliko politički omiljen da izađe na ulicu i da skuplja potpise podrške da registruje stranku, a ne da kupi stranku. Od koga je to beše kupi? Sad ne mogu da se setim. Ko je Vuku Jeremiću dao, poklonio, sve nekako mislim, prodao za dobru cenu, političku stranku. Zašto Vuk Jeremić, ako je toliko dobar i politički sposoban nije skupljao potpise i registrovao svoju stranku od nule. Biće zbog toga što je svima jasno koliko je politički sposoban, koliko je politički omiljen. To uostalom govore i rezultati na izborima i rezultati ispitivanja javnog mnjenja. Da li je na dva ili tri posto, nisam sigura, ali da je nešto bolji od rejtinga takođe velikih političkih veličina kao što je Saša Janković, kao što je onaj glavni kampanjski pevač raznoraznih režima ili ono udruženje građana koje godinama laže da je stranka, a u stvari nije ništa. Pa, nije, to je taj nivo, to je taj rang. To od toga bolje ne može, prosto ne može.

Kada pričamo o odlascima iz Srbije, statistika kaže, surova statistika da na godišnjem nivou nisu nažalost veći, nisu manji od onoga kakvi su zadnjih 15-ak godina, ali jedna godina se tu, ako statistiku gledate, posebno istakla. To nije bilo u prethodnih sedam godina, nego baš u vreme tih Tadića, Jeremića, njihovih Đilasa i ostalih, kada je samo godinu dana, tri puta više ljudi otišlo iz ove zemlje nego sada za jednu godinu. Budite oprezni pre nego što otvarate teme koje vam se ne isplate.

Na kraju, ako o glasovima pričamo, sve ovo uzmite lepo na jednu gomilu, proanalizirajte dobro, ali ovaj put dobro, nemojte da ga preskačete ovako kao što ste to radili do sada i biće vam potpuno jasno zašto Vuk Jeremić, zašto Dragan Đilas, zašto Saša Janković i svi ti ostali koji su bukvalno isti. Ne zna se ko je od koga gori tamo, ali niko bolji ni od čega nije, zašto svi zajedno na jednoj gomili gube u Beogradu samo, 130 hiljada glasova za godinu dana. Koliko ćete imati sledeće godine? Razmislite sami, nemojte da preskačete temu kao što ste pokazali da jedino umete. Hvala lepo.

Pre svega naravno da potvrdim da se plašimo, mi se strašno plašimo Vuka Jeremića i njegove stranke od 2-3%. Tih 2-3% nam prosto uteruju strah u kosti. To otvoreno priznajem. Znači, tu nema šta da se sporimo, to je činjenica.

Na temu kupovine stranke. Ja ne znam da li vi to tako klasifikujete ili drugačije, a je se samo pitam, ili mi nije jasno, zašto toliko popularni i omiljeni Vuk Tadićev Jeremić nije izašao lepo na ulicu i izneo štand i skupljao potpise podrške, nego uzeo gotovu stranku, ako je toliko popularan? Sa druge strane, onaj ko mu je tu stranku ustupio, evo možda je nije prodao, kako se tako lepo pogodio da postane prvi potpredsednik? Zato što je politički popularniji od ostalih potpredsednika i od Sande Rašković Ivić, Dijane Vukomanović i ne znam koje još sve tamo. Ja sve nekako vidim tu neki odnos – daj mi, dođem ti. Možda ja to ne vidim na pravi način. Prošla vremena, mi tvrdili, lopovi su tamo. Danas mi tvrdimo, lopovi su tamo. To se zove principijelan stav. Mi lopove vidimo sve vreme na istom mestu. To da vam bude jasno. Ništa mi tu ne menjamo.

Da su lopovi na toj strani, to kažu oni sami. Pogledajte izveštaj radne grupe DS, oni sami formirali radnu grupu i rekli, dajte da utvrdimo ko je krao i njihova radna grupa rekla, krala DS od 2006. godine na ovamo.

Ko je bio u rukovodstvu te stranke? Da nije bio Dragan Đilas? Bio je. Da nije bio Boris Tadić? Bio je. Da nije bio Vuk Tadićev Jeremić? Bio je i on.

Ko je krao u DS od 2006. godine na ovamo, ako ne oni. To oni sami kažu. LJudi iz DS su potpisali da kao članovi komisije to misle i to tvrde i tamo lepo kažu, tekst je njihov, njihove reči, ništa ja ne izmišljam, tada su nameštali tendere, konkurse, tada su se ubeđivali za procenat. Ako oni sami sebe u tom istom izveštaju nazivaju žutim lopovima, ko sam ja da im oponiram i da tvrdim da oni nisu u pravu? Toliko na temu šta ko misli i šta ko tvrdi.

Poslednja rečenica, pošto pričamo o toj stranci. Ime su joj izabrali odlično. Beše Narodna stranka se zvala jedna mala stranka u Crnoj Gori. Na nju pomislim svaki put kada čujem vas da srbujete danas. Toliko ste ubedljivi baš kao nekada Novak Kilibarda.

Hvala lepo.

Ko je dovoljan sam, ko nije, u to neću da ulazim, ali izgleda da je neko, baš kao što je to uradio Vuk Tadićev Jeremić, ili kad kupi dve poslaničke grupe, opet nema dovoljno, bar ne dovoljno za odgovarajući utisak.

Zašto stanovi, pitanje, nisu 380 evra? Zato što ih je previše izgradio i Boris Tadić i Vuk Tadićev Jeremić po toj ceni. Toliko ih je izgradio po to ceni da ništa nije ostalo za druge.

Da se malo uozbiljimo, kada bude neko umeo bolje, onda ima pravo da kritikuje ono što se dešava danas. Pošto nikad nije umeo bolje, ako promil ljudskog dostojanstva ima, može samo da ćuti, da klima glavom i da konstatuje da se nešto dobro dešava za nekog u ovoj zemlji, hajde biću pristojan pa da to konstatujem i da se ne pravim nešto mudriji politički ili bilo kako, nego što jesam.

Pet stotina evra je procenjena maksimalna cena. Da li će da bude 450? Ne zna bolje nego ja onaj ko to sada ovde pominje. Da li će da bude tih 380? Opet ne zna bolje nego ja onaj koji to sad pominje, ali zna da mora nešto da kaže i opet mora da pomene SNS i Aleksandra Vučića i da se pravi da nije razumeo da je ovde rečeno – izgradnja se vrši u fazama, da se pravi da nije razumeo ni šta znači ta maksimalna cena, ni da tih hiljadu i nešto predstavlja prvi korak, a da će biti više. Ništa se ne brinite. U vreme kada Srbija stiče i stvara, ima odakle, pa će biti. U vreme kada je grcala u dugovima i dubiozi, u to slavno vreme kojeg želite da se ne sećamo, tada nije mogla.

Što se tiče Makiša i metroa, razumem da boli, razumem da boli, pa bar jednako koliko boli „Beograd na vodi“, bar jednako koliko boli svaka fontana koju neki pominju, jer i taj Makiš, odnosno taj metro, jednako je jako svedočanstvo njihove nesposobnosti to što su nekada samo pričali, a i o metrou je pričao Dragan Đilas takođe, danas je realnost.

Kada smo kod Dragana Đilasa, da ne bude da se ovde laže, neka me demantuju i neka kažu koga su vodili, na čijem se čelu nalazili i Boris Tadić i Vuk Tadićev Jeremić i Dragan Đilas od 2006. na ovamo, da se slučajno ne ispostavi da i o tom izveštaju, koji sam tvrdi da su oni lopovi, ipak mi govorimo istinu. Hvala.

Nije ništa neobično da ljudi ovde ne znaju ni šta su predložili svojim amandmanima i na šta se odnose.

Inače, suština problema kod ovog amandmana nije ona nepismenost od koje smo počeli, nego to što je promašio ideju zakona. Onaj ko ne zna, a voli da priča o „Beogradu na vodi“, npr. kako projekti te vrste izgledaju u svetu i koji se obično dobija procenat vlasništva onoga ko daje samo zemljište, taj ne može ni da zna da je Srbija na tom projektu prošla jako dobro. Samim tim, sve ono što ima da kaže na tu temu, apsolutno nikakve veze ni sa čim dalje nema.

Šteta je što neko živi u Srbiji u 2018. godini a ne zna da je došlo do odgovarajuće dobre pozitivne korekcije kamata na kredite u dinarima, upravo u ovoj zemlji što ima puno veze i sa uslovima pod kojima će neko sutra da dođe do stana o čemu pričamo danas. Da je do toga došlo i zbog ozbiljne i odgovorne politike NBS, ali i zbog toga što su se prilike u državi dramatično promenile na bolje. Onaj ko te stvari ne zna, on ih apsolutno ignoriše i on pokazuje da ga ništa drugo i ne zanima osim da ovde bude bučan.

Ali, da ne ostane ništa nedorečeno, ja bih voleo, svaki naredni put kada se javi za reč i da kaže gde su bili Boris Tadić, Vuk Tadićev Jeremić i Dragan Đilas od 2006. godine na ovamo, koju su to stranku, odnosno koje su to preduzeće vodili, pa da utvrdimo šta smo mi danas rekli istinito, a šta su neki ovde lagali kao što jedino rade. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo ispred poslaničke grupe SNS podneli ovaj amandman zato što smo želeli da podvučemo isti važan aspekt koji je prepoznala i Vlada Republike Srbije, a koji se odnosi da širi kontekst podrške rastu i razvoju naše zemlje.

Dakle, pored toga što predloženi zakon nedvosmisleno doprinosi rešavanju jednog važnog životnog problema svim onim pripadnicima snaga bezbednosti, koji nisu rešili svoje stambeno pitanje, Vlada smatra, a i mi se kao poslanička grupa slažemo, da doprinosi razvoju Srbije u širem smislu, pre svega kroz doprinos rastu BDP u građevinarstvu. Zašto je to važno? Mi vidimo da danas beležimo izvanredne rezultate. Na kvartalnom nivou rast je zabeležen u iznosu od 4,5%, dakle bolje nego što je bilo koja projekcija to predviđala.

Između ostalog, relevantne institucije kažu da je to i zbog povećane aktivnosti upravo u sektoru građevinarstva. Mi očekujemo, dame i gospodo, da se taj pozitivan doprinos nastavi, između ostalog i zahvaljujući aktivnostima koje će proizaći nakon usvajanja ovog zakona.

Koristim priliku da zahvalim predstavniku predlagača, ne samo na usvajanju amandmana i ne samo na činjenici da tu viziju mi delimo, već i na činjenici da dobre rezultate za našu državu kreiramo radeći na njima zajednički, između ostalog i usvajanjem odličnih zakonskih rešenja kao što je ovo.

Te dobre rezultate, nažalost, danas ne vide u Srbiji samo oni koji to eksplicitno ne žele da vide. Mislim naravno na malobrojne, ali danas glasne pripadnike različitih restlova žutog preduzeća, koji su pominjali neke svetske rekorde, a trudili se da postanu svetski rekorderi samo po devastaciji onoga što im je nažalost nekada u ovoj zemlji bilo povereno.

S obzirom da nam prete da će 2020. godine da nas smene, a na kraju su funkcionisali samo kroz određena sportska društva i fudbalske klubove, da vam kažem gospodine ministre, onog trenutka kada budete videli da se na izborima u Srbiji kandidovalo neko udruženje građana pod nazivom, na primer, „kenojčić junajted“, e tada će nam doći kraj, pre toga nikada. Hvala.