Hvala.

Jovanoviću, jeste li opet zaboravili gde sedite? Ako mogu da vas zamolim da lepo sednete svako na svoje mesto.

(Dejan Bulatović: Meni pretiš? Meni pretiš? Sram te bilo.)

Jovanoviću, hoćete li da budete ljubazni i pristojni i da sednete na svoje mesto. Prišli ste do narodnog poslanika da se obračunavate verbalno. Sedite lepo na svoje mesto, nemojte da izazivate incidente. Nemojte da izazivate incidente. Trebaće nam tišina da bi mogli drugi da govore. Jeste li se smirili?

Za reč se javio predstavnik predlagača.

Dobro, Jovanoviću, zašto se ne vratite na svoje mesto? Zašto je i dalje ta rasprava? Dao sam reč i sad ne može da govori poslanik zbog te galame. Nemojte to radite.

(Nebojša Cakić: Ko galami?)

Pa vi, koji ste seli tu do poslanika Bulatovića. Cakiću, i vi. Nemojte da galamite. Dao sam reč, omogućite da drugi govore.

(Nebojša Cakić: Gledajte šta se radi.)

Cakiću, nema razlike između toga što vi radite i kada galami neko drugi. Buka je buka i to smeta.

Sedite Jovanoviću.
Jovanoviću, sedite na svoje mesto. Sedite čoveče.
Jeste se smirili?
Da li možemo dalje?
(Narodni poslanik, Aleksandar Jovanović komentariše.)
Jovanoviću, pa dobro, jasno je meni da vi sad ne možete da se pomirite sa tim da neko drugi u vašim redovima izvodi performans, a ne vidi, ali omogućite bar da govori.
Jovanoviću, šta vam znači to? Šta vam znači to ustajanje, mahanje rukama, ajde izađi napolje, i tako dalje? Sedite, slušajte ko god da govori potpuno svejedno, ko god da govori iz vaše grupe ili neke druge, samo sedite i slušajte u tišini.

Jovanoviću, izgleda da se Aleksiću u stvari baš dopada ovo što vi radite. Tako da neću više da vam skrećem pažnju, vi sad slobodno nastavite da vičete ako želite pošto se izgleda Aleksiću to jako dopalo. Ja sam pogrešio što sam tražio od vas da prestanete sa tim.

Dvadeset i dva-tri minuta i ovlašćeni predstavnik predlagača o svom Predlogu ništa, ali baš ništa.
Pošto ste se obratili meni, a i drugima i pomenuli reč „sramota“, da vam kažem nešto. Niko od nas kojima ste se obratili nije došao na ideju da uradi ono što ste uradili vi, da takvu tragediju, tako besramno pokuša da zloupotrebi za sopstvenu političku promociju, kao što ste uradili vi zakazujući svoj politički skup u danima kada je proglašena žalost u ovoj državi.
Šta ste od svega toga napravili? Da li ste vi samo svesni šta ste od svega toga napravili? Gledam pre neki dan u direktnom prenosu novinar sa lica mesta one vaše televizije, saopštava: „Evo ide muzika pet zvučnika, ovde je počela svojevrsna žurka“, to je rekao čovek. To je vaš odnos prema toj tragediji. Svojevrsna žurka, po oceni ovih vaših i vi ćete da govorite nekome o sramoti? Razmislite ponovo, pre nego što tu reč upotrebite ikada.
Neću da vam pričam o ne dolaženju na sednice, o tome da niste glasali za dnevni red koji ste predložili, o vašem ponašanju i o svemu drugom, ali samo o ovome u šta ste pretvorili taj događaj.
(Srđan Milivojević: Rušenje režima.)
Šta viče Milivojević? Rušenje režima? Kako ste rekli Milivojeviću, „svojevrsna žurka“. E, to je sramota kakvu verovatno niko u ovoj zemlji ne pamti. I to je vaša sramota.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Povreda Poslovnika, Radomir Lazović.

Ne čuje se.

Ne čuje se, morate glasnije.

Znate li koliko vama pripada kada ukazujete na povredu Poslovnika?

Ne, samo vas pitam, da li, pošto štopujete vreme. Da li znate koliko vam vremena pripada da ukažete na povredu Poslovnika?

Evo, ja ću da vam pomognem. Taj Poslovnik koji volite da podignete, ali ne volite da pročitate kaže – dva minuta. Vi govorili više od tri. Toliko na temu ko šta može, šta ne može, ko se čega i koga plaši, eto.

Sve vam je stalo…

(Miodrag Gavrilović: Zašto to radite?)

Što vi Gavriloviću vičete?

(Miodrag Gavrilović: Zašto to radite? To nije tačno.)

Što vi vičete sada? Kakav vi sad problem imate?

(Miodrag Gavrilović: Borim se za istinu.)

Borite se za istinu? Opet neke tegobe osećate? Hajde budite pristojni, nemojte da dobacujete sa mesta. Lazović je ukazivao na povredu Poslovnika, a ne vi. Vi kada budete hteli, vi podignite Poslovnik kao Lazović.

Šta je bilo, nemate Poslovnik?

(Miodrag Gavrilović: Dođite da vidite da li imam Poslovnik.)

Od onog dana kada ste ga bacali ovde, ne možete da ga nađete više, jel?

(Radomir Lazović: Evo ja ću mu pozajmiti.)

Opet nešto galamite? Slušajte, dogovarajte se vi i Lazović šta god hoćete, samo u tišini da ne smetate ostalima kojima se ovde nešto radi.

Šta ćemo, Lazoviću, za član 100? Hoćete da se izjasni Skupština? (Radomir Lazović: Nema potrebe.)

Nije ni važno, ionako ne znate ni šta piše, pa da, vama je svejedno.

(Dejan Bulatović: Poslovnik.)

Dejan Bulatović, povreda Poslovnika.

Šta je sad Jovanoviću?
Opet mora još nešto da se dobaci i da se vikne. Pustite druge da govore. Dobro. Pokušao sam malopre da reagujem, utičem na Jovanovića da se vrati na svoje mesto, a vidite i sami, gospodine Bulatoviću, nije to baš previše hrabro. Tako da nije to baš tako opasno kao što deluje kad se viče i kad se na buku i galamu pokušava da izazove efekat. Uvek se ovako završi.
Treba li da glasamo za 106?
Ne treba.
Povreda Poslovnika.

Glasali se za 104?
Ne treba.
Primenjujemo 103. Vi ste već bili.
Reči ima Nebojša Cakić.

To je bilo kompletno vreme poslaničke grupe.

Dobro.
Reč ima Aleksandra Tomić.

Hvala.
Ministar Gašić. Izvolite.