Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7961">Vladimir Đukanović</a>

Vladimir Đukanović

Srpska napredna stranka

Govori

Znači, mi smo imali ovde primedbe na ovaj zakon od čoveka koji je vodio Vladu koja je imala, verovali ili ne, 25 mesta, od toga osam potpredsedničkih. Svaki član koalicije DOS je morao da se uhlebi i da bude na nekom mestu, pa su izmišljali potpredsedničko mesto za bilo šta, samo da bi bio u toj Vladi, da bi primao platu i da bi svi bili namireni.
Onda ste imali jednu neverovatnu situaciju, recimo, po pitanju ekonomije. Imali ste Đelića kao ministra ekonomije i privrede, mislim da se to tako zvalo, pa ste imali Vlahovića koji je bio zadužen za istu ekonomiju, ali privatizaciju, privredu i privatizaciju, a onda ste imali Pitića koji je bio zadužen za ekonomske odnose sa inostranstvom. To zaista nije normalno.
Danas imate bar što se tiče sfere ekonomije jedno jedino ministarstvo, koje se bavi privredom i ekonomijom. Oni su imali tri ministarstva, a danas nekom nešto prigovaraju. Ali, zašto sve ovo govorim?
Prvo, ja volim da čitam ekspozee ranijih premijera i to fino skinem. Imam ovde jednu neverovatnu situaciju. Malopređašnji govornik koji je, na našu žalost, bio premijer, tada je, između ostalog, nama rekao sledeće, govorim o donacijama koje su stizale u zemlju: „U ovoj godini očekuje se oko 800 miliona evra donacija“ – govorimo o 2003. godini, a u 2001. i 2002. godini taj iznos je bio milijardu i četiristotine miliona evra samo donacija koje su oni primili i kažu da je sve potrošeno. Na šta je potrošeno? Kažu – na sektor energetike 304 miliona evra. Da li vi, kompletnu javnost pitam i sve ovde prisutne, da li znate i jednu jedinu investiciju u našem energetskom sektoru od 2000. do 2012. godine? Ni jedno jedino rudno polje, elektranu, šta god da su napravili, a 300-400 miliona evra od donacija su samo potrošili 2001. i 2002. godine. To nam kaže u ekspozeu čovek koji je malo pre ovako drčno otišao iz ove sale. Dalje kažu – dali su za razvoj civilnog društva 73 miliona evra. Oni pričaju danas o vrtićima i ne znam čemu. LJudi su potrošili 73 miliona evra donacija da daju raznoraznim nevladinim organizacijama.
Sa milijardu i 400 miliona evra samo donacija, mogli su da izgrade šta god su hteli u ovoj zemlji, a oni su sve te pare, ljudi, potrošili. Pri tom, obogaljili su zemlju do najgoreg kraha, jer je u svom ekspozeu dotični takođe tada govorio upravo o tome kako se pripremaju privatizacije mnogih preduzeća, a kaže da su samo u 2001. i 2002. godini preko 500 preduzeća privatizovali. Sve te privatizacije su potpuno propale. To mu piše u onom ekspozeu što je on tada ovde iznosio.
Oni danas prigovaraju negde nešto sadašnjoj Vladi za ne znam kakve troškove! Da građani Srbije to dobro znaju.
Pošto sam danas čuo ovde jednu besmislenu primedbu, da gospođa Brnabić nije znala koliko ljudi ima u lokalnoj samoupravi, mi do 2014. godine nismo znali koliko nam uopšte ljudi radi u javnom sektoru, zato što to nikog nije zanimalo. Tek je tada Lazar Krstić, čini mi se, kao ministar finansija, izvršio popis koliko nam ljudi radi u javnom sektoru i mislim da je bila cifra negde oko 800 i nešto hiljada ljudi ukupno, kad uzmete sve lokalne samouprave. Dragi građani Srbije, vi se sad zapitajte na šta nam je ličila država.
A kako je inače funkcionisala njihova Vlada, u istom ovom ekspozeu piše, moram da citiram šta je tadašnji premijer govorio, recimo, po donošenju zakona vezanih za pravosuđe: „Očekujemo, takođe, da ova Skupština u najkraćem roku usvoji izmene pravosudnih zakona, koji će omogućiti da sudstvo napuste kompromitovani i korumpirani kadrovi koji su protekle dve godine opstruirali napore države da se obračuna sa kriminalom“. Ovo nije nikakva čista u pravosuđu, niti osveta, već jasan odnos prema jasnom stanju stvari. Znači, vi ste imali premijera koji je nagoveštavao kako će da smenjuje sudije i tužioce. I oni govore danas o nekakvom demokratskom poretku! Oni koji su „Sablju“ ovde uvodili!
Da, dobro ste čuli, dragi građani Srbije, čovek je najavljivao da će da počisti sudije i tužioce. A zamislite kada bi Vučić to danas rekao? Ili gospođa Brnabić u svom ekspozeu da to kaže? Vi bi nas obesili, visili bismo ovde po Terazijama.
Što se tiče samih ministarstava, uzgred, kad već govorim o životnoj sredini, i ovde je ogromna cifra koju su samo od donacija potrošili na životnu sredinu, a ništa nisu uradili. Što nisu sredili tu Vinču, pošto nam danas prigovaraju za Vinču? Zašto su dopustili takav otpad? Danas neko to radi i pokušava da sanira. Imali su prilike, 12 godina, da nam i Vinču i mnogo toga srede.
Slažem se da bi trebalo da postoji ministarstvo ekologije i zaštite životne sredine. Nije mi bilo jasno zašto nije bilo oformljeno kada se još prošla Vlada birala? Trebalo je to još tada, zato što Ministarstvo poljoprivrede jednostavno ne može da se bavi tom tematikom, jer Ministarstvo poljoprivrede se bavi razvojem našeg agrara, pre svega, odnosno poljoprivrede i subvencijama i mnogo čime drugim. Znači, ovo je veoma važna tema, gde sami evropski fondovi izdvajaju ogromna sredstva za ovu tematiku i bave se time, čak se i poglavlja otvaraju isključivo vezana za tako nešto.
Što se tiče ministarstva za evropske integracije, moram da priznam da nisam neko ko je kompetentan, niti se nešto posebno interesujem za tu temu, ali, vidim da mi to jako dobro radimo i vidim da napredujemo ka tom našem evropskom putu. Da li ćemo ući u Evropsku uniju, to zaista nije trenutno ni tema, niti zavisi od nas. Zavisi od mnogih političkih prilika, ali, valja pružiti tom ministarstvu da uradi najbolje što može i verujem da će gospođa Jadranka Joksimović raditi na najbolji mogući način taj posao.
Samo molim ove koji nam danas prigovaraju, da se prisete šta su oni u svojim ekspozeima najavljivali, kako su urušili zemlju, još jednom ponavljam, dragi građani, da čujete. U ekspozeu nekadašnjeg premijera, mi smo čuli da je samo do 2003. godine privatizovano 500 naših preduzeća koja su sva otišla u propast. Sva su uništena, to je samo do te godine.
Prema tome, oni koji su urušili našu privredu, koji su urušili ekonomski sistem ove zemlje, koji su inače dopustili tom tzv. stranom kapitalu kojeg se sada tako gade, koji su mu dopustili da ovde hara i da potpuno pokupuje sva naša preduzeća, e, ti ljudi danas vam nešto prigovaraju, ti ljudi izvode nekakve tipove po ulici da vređaju poslanike, dolaze nam ovde ispred Skupštine. Samo neka nastave. Oni su ti koji nazivaju evropske i svetske zvaničnike ljudima koji su dolazili juče na farmu, vređaju same države, jer ako zaista neko misli da Vladimir Putin ili Donald Tramp nije imao pojma gde šalje negde svoju delegaciju, vi se onda grdno varate i omalovažavate te države i njihove lider. I to je ono što je žalosno.
U svakom slučaju, ja pozivam sve poslanike SNS, a naravno i sve ostale u vladajućoj koaliciji, pa i u opoziciji, da podrže Predlog zakona o ministarstvima. U danu za glasanje, naravno, ja ću ga svakako, kao sve moje ostale kolege, podržati. Hvala.
„Nu maj pot“, ili kako bi na vlaškom rekli – moj Bože! Grubo je povređen 106. Predsedavajući, niste opomenuli prethodnika kada je bar dve trećine svog izlaganja potrošio na izbor premijera, iako to nema nikakve veze sa Zakonom o ministarstvima.

Zaista bih vas zamolio ubuduće da vodite računa o tome, posebno kada vam o doslednosti priča neko ko je naciju promenio da bi ušao u Skupštinu. Mislim da je to krajnje neprimereno, jer ne možete da budete malo Srbin, pa malo Vlah, pa da se vratite da budete Srbin, samo da biste ušli u parlament, a posebno ne možete da budete dosledni ako vam se omile javna preduzeća, pa kada radite istraživanje iz fotelja dobijete jedno devet miliona dinara od nekog preduzeća da biste radili to istraživanje, samo zato što ste nakačeni i radite za tu vlast i pišete u „Politici“ tekstove…
…koji su afirmativni za Vuka Jeremića ili Borisa Tadića.
Ja vas molim, član 106. je grubo prekršen i zamolio bih vas da ubuduće vodite računa kada se držimo tačke dnevnog reda ili ne. Gospodin se malopre apsolutno nije držao tačke dnevnog reda. Hvala.
Hvala uvaženi predsedavajući.

Voleo bih da sam čuo makar jedan razlog zašto bi ovo trebalo da se briše. Možemo da se sporimo da li je ovo dobro ili nije dobro rešenje, mada ne vidim razloga, čak sam lično pristalica da bude na pet godina pa da može ponovo da se izabere. Ne vidim razloga zašto se tako, kako neko ovde obrazlaže, vrši kontrola navodno nad predsednicima sudova. Prvo, ne kaže se da će on sigurno biti izabran u narednom mandatu, nego može da bude izabran, a da li će, videćemo, ko to zna. Jer, ako može i predsednik države da se bira, ima pravo dva puta da se kandiduje, ne vidim razlog što ne bi to mogao i predsednik suda. U čemu je tu sada neki poseban problem? Tako da, sam po sebi amandman bi možda imao smisla da je makar nešto obrazloženo. Briše se, nije mi jasno zašto.

S druge strane, kada ovde slušamo priču o partijskom pravosuđu, recite mi nekada ranije kada se to dogodilo da neki ministar izgubi spor, da izgubi postupak pred sudom. Prvi put se to dešava danas u tom našem partijskom pravosuđu, gde mi navodno kontrolišemo predsednike sudova. Valjda bi ti predsednici sudova onda, ako su naši partijski kadrovi ažurirali malo te sudije i tužioce da rade efikasnije i bolje, a ne da nama se prigovara kao SNS i sadašnjoj Vladi od strane naroda, pošto mi i dalje imamo taj komunistički sindrom da ovde vlast određuje kakve će biti presude i da vlast komanduje sudijama, pa valjda bi oni naredili tim sudijama da rade u našu korist, pa bi te presude bile efikasnije, pa se ne bi događalo da padaju neke optužnice za određene kriminalce za koje se zna otprilike šta se radi, jer očigledno, ne može ni da se dođe do dokaza, jer su bili prilično vispreni u nekom ranijem periodu, pa su to znali papirološki da pokriju. Valjda bi se te sudije angažovale na partijskom radu, pa bi i te kako predano radile u našu korist.

Ne, sada se dešava nešto drugo. Naši ministri gube sporove. Gospodin Rističević kao poslanik je izgubio takođe spor. Izvinjavam se, kada je to moglo ranije da se dogodi? Setite se, gospodine Arsiću, mi smo imali situaciju da je sudija podneo ostavku, nije želeo više da bude sudija u nekom prethodnom periodu, zato što su mu doneli presudu kako je sam rekao, kako da presudi protiv Mladićevih jataka, jel tako bilo?

Da ne pričam za neke druge sporove, pa čak je jedan sudija u jednom velikom postupku rekla, izdiktirali su nam, pa su ispravili presudu, dobila je presudu. O čemu mi pričamo? Da ne pričamo o tome da je 600 i nešto sudija na pravdi Boga izbačeno iz pravosuđa i onda oni pričaju o partijskom pravosuđu? Oni imaju obraza da pričaju o partijskom pravosuđu, a čitali smo ovde da su predsednici opštinskih odbora ocenjivali, jedne partije, konkretno DS u jednoj opštini, na koji način su u Opštini Vlasotince konkretno birali sudije, predsednik opštinskog odbora kaže ko je podoban, ovaj jeste, ovaj nije podoban, ovom je žena bila u JUL-u, ovaj je nesporan itd. Tako su se birale sudije i ti ljudi nama danas pričaju o partijskom pravosuđu.

To je skandal.

Zaista bih zamolio kada podnosite ovakav amandman i pričate o tome da li imate danas partijsko pravosuđe, ne kažem uvek je bilo uticaja nažalost, uticaja vlasti na pravosuđe. To se uvek dešavalo. Ali, to danas apsolutno ne postoji. Čak, pazite, mi to nemamo pravo ni da kažemo, jer smo narodni poslanici. Nemamo mi pravo da komentarišemo sudske odluke, niti da li će tužilac da podnese, da podigne optužnicu ili ne, to nije naš posao, ali mogu lično ovako kao građanin da ipak izrazim veliko nezadovoljstvo radom pravosuđa danas. Ja to otvoreno kažem. Ali, nemam pravo da kažem da li je presuda dobra ili nije. Tako se vrši pritisak na pravosuđe.

Ovo što mi slušamo, pa da li je sudija dobro doneo odluku? Ko si ti da ocenjuješ da li sudija dobro doneo odluku? Možda se to meni to ne sviđa, ali nemam prava da tako javno govorim.

Ako poštujemo tu tripartitnu podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, one su nezavisne jedne od druge. Mi biramo samo sudije ovde, ali nemamo pravo da utičemo na njihov rad i na njihove odluke, uostalom nismo ni kompetentni za tako nešto. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Član 109. i to zaista ste morali da reagujete, da izreknete opomenu poslaniku.

Morali ste da mu izreknete opomenu zato što je, i pored vašeg upozorenja, nastavio da priča o tački koja nije na dnevnom redu i pri tome je koristio uvredljive izraze.

Znate, ovde je neko optužio sudije da su leglo mafije, kriminala, korupcije i ne znam čega. Time vređate i Skupštinu, jer mi te ljude biramo.

To je skandal da tako neko, šta god neko mislio o njima, upotrebljava takve strašne izraze. Pri tome nam pokazuje kako bi on vodio državu, jer pita, zamislite, vlast koji je to tajkun osuđen. Pa, ljudi, nije ovo Titov period, ne donose se u Savezu komunista odluke kako će nekom da se presudi, nego se to radi u sudovima i to je dokaz kako bi oni vodili državu. Oni bi u kabinetima donosili presude, a ne u sudovima. To ključna razlika između nas i njih.
Gospodine Arsiću, pošto je gospodin rekao da su sudije naše korumpirane, ja vas pitam da li je kriminalac sudija koji je protiv gospodina Stefanovića doneo presudu? Da li je to kriminalac onda? Pa nekog bi trebalo da bude sramota, a vi ste trebali da mu date opomenu. Hvala vam.
Hvala, uvaženi predsedavajući.

Čini mi se da me je apsolutno neko pogrešno protumačio, a i direktno pomenuo. Zaista molim, pošto nisam ovde neko ko želi niti da se svađa niti prepire, samo bih zaista zamolio kolege, nemojmo da polazimo uvek od toga da su sve sudije lopovi, korumpirani i ne znam kakvi, i da će onda svaki taj predsednik suda biti neko otprilike ko će da bude neki šef mafije u tom sudu, a da će ovi svi morati da rade za njega. To nije normalno razmišljanje. Te ljude mi biramo ovde. To su ljudi koji su završili pravni fakultet, položili pravosudni ispit i godinama su bili u struci. Kako je moguće da tako ljude karakterišemo na ružan način i sad kažemo – time što im produžavate, odnosno omogućavate da ponovo budu predsednici suda, time vršite pritisak na njih? Zašto? Ja čak tvrdim da se ovim poboljšava rad tog predsednika suda, jer da bi bio ponovo izabran, on će se truditi valjda što bolje da radi.

Na kraju krajeva, nismo mi merodavni da ocenjujemo njihov rad, nego postoje institucije kao što je Visoki savet sudstva. Nećete valjda da neko od nas poslanika, a ogroman broj nas ni nema pravni fakultet, ja imam, ali ima kolega koji nemaju, pa ne mislite valjda da su oni kompetentni da ocenjuju da li neki sudija dobro radi ili ne i kakvu je presudu doneo ili nije? Postoje nadležne institucije, tamo se naravno to ocenjuje i to onda nama dolazi ovamo kao predlog. Prema tome, nemojmo da polazimo od toga da su sve sudije loše. Da li je stanje u pravosuđu dobro? Pa nije. Da lije u celom društvu dobro? Pa nije. Ima i dobrih i loših strana, ali ne možemo kompletno pravosuđe ocenjivati kao negativno. To vam je onaj sistem – ako je neki Nikola loš, hajde da mrzimo Svetog Nikolu. To nije normalno ponašanje i zaista bih vas zamolio da tako ne vređamo sudije. Hvala vam.
Svakako, predsedavajuća, član 107, a naravno i član 104, jer, pre svega, malopređašnji govornik nije uopšte govorio o tački dnevnog reda. Član 107. zato što se na ovako jedan grub način obmanjuje javnost i vređaju se određeni državni funkcioneri, posebno s tom pričom o ratnom huškanju.

Da podsetimo uvaženu koleginicu, a i čitavu javnost, Aleksandar Vučić je politikom krenuo da se bavi 1993. godine. Rat je već uveliko trajao. I to je potpuno neverovatno da neko ko je tada student još uvek na Pravnom fakultetu može da bude ratni huškač. A neki koji su tada bili aktuelni političari, a gde je uvažena koleginica bila u njihovoj stranci, zalagali su se za Srijem Hrvatskoj. I to je potpuno neverovatno šta mi ovde slušamo. I nisu im ratni huškači oni koji su zagovaranje proterivanje srpskog naroda…
U redu, samo vas molim da reagujete da ovakve skandalozne izjave zaista ne dolaze do javnosti, jer se ovako obmanjuje javnost. Šta je ko izjavljivao mislim da njoj ne bi bilo uputno da o tome govori, pošto o ratnom huškanju tek bi mogli da popričamo, posebno sa njenom bivšom partijom. Hvala.
Gospodine predsedavajući, smatram da ste povredili član 109. zato što je malopređašnji govornik rekao da je ovo Vlada koja odgovara zemunskom klanu, vi ste ga upozorili, a onda je on nastavio i rekao da je ovo Vlada zemunskog klana i tada ste već morali da mu date opomenu. To je jeziva optužba, i to od onih kod kojih su pripadnici tog klana dolazili u kancelariju Vlade, a postoje brojni neki drugi ministri koji su bili u toj Vladi, koji o tome pričaju.

Tako da mi nije baš najjasnije kome su onda oni odgovarali, posebno zato što tada smo imali nekoga ko je bio na čelu Vlade, a kod koga su takvi dolazili, a da ne pričamo o šefu poslaničke grupe, nekadašnje, koji je tamo odlazio i drugovao sa takvim ljudima.

Prema tome, morali ste da ga upozorite, a da ne pričam, naravno, o članu 107, zato što se tako obmanjuje javnost, svakako zato što se tako krši dostojanstvo Parlamenta. Morali ste da ga upozorite, kada ste ga upozorili morali ste da mu date opomenu. Zamolio bih vas ubuduće da tako postupite. Hvala vam.
Hvala.

Pravo da vam kažem, ne znam odakle da počnem, svašta sam čuo danas ovde, ali mi je posebno zanimljivo ova rasprava oko tužilaca za ratne zločine. Ja ću svakako glasati za određenu osobu za koju smatram da bi zaista trebala da bude na tom mestu, iz prostog razloga jer znam da će ona raditi, ta osoba, sve suprotno od onoga što je Vukčević radio, i to je već veliki plus. A, i samim tim što ti nekadašnji tužioci, odnosno ti koji su radili u tom tužilaštvu su zapravo bili najobičnija ekspozitura Haškog tribunala ovde i svako ko bi to makar malo pomerio na bolje zaslužuje šansu, samo da oni koji su otišli u penziju, a koji i dalje imaju pipke tamo u tom tužilaštvu više nemaju ništa. Ko god odstrani takvu ekipu – Vukčević i Vekarić, ja mu skidam kapu i ima veliku podršku s moje strane.

Zašto to govorim? Mi smo na tim suđenjima za ratne zločine svašta mogli da vidimo. Mi smo mogli čak da vidimo da pravni zastupnik bude žena koja je sociolog. Zašto? Zato što je toliko uticajna i jaka u našem društvu bila i naravno da ima veze, pošto je bila predsednica jedne nevladine organizacije koja je ko šta radila ovde, isključivo blatila srpski narod. Ta osoba je bez ikakvih problema mogla da bude čak i pravni zastupnik, što je skandal, a eto, to smo doživljavali.

Prema tome, kad neko priča o nezavisnosti sudova i tužilaštava, eto, dovoljan vam je samo taj predmet gde vidite da je jedna osoba mogla bukvalno da naređuje sudiji, čak i da traži smene sudija zato što smatra da oni ne sude kako valja. Radi se o Nataši Kandić, naravno.

Pričamo ovde o partijskom sudstvu i partijskom tužilaštvu. Ovde su kolege spominjale onaj čuveni slučaj iz Vlasotinca. Više puta je ovde o tome govoreno. Ali, ja prosto moram da pročitam neke navode, pošto se radi o oceni predsednika opštinskog odbora jedne partije, nekadašnje vladajuće partije i predsednika opštine, koji daju analizu koji je sudija podoban, odnosno ko je podoban da bude sudija u tom sudu.

Pazite cirkusa. Kaže ovako - predsednik suda, ocenjuju nekog od kandidata, predsednik suda od 2000. godine lomio se između DS i DSS, prevagnuo trenutni interes, te se smatra DSS-ovcem, u principu je pošten, kaže, ali nekomunikativan i nepreduzmljiv, ali zaslužuje šansu. To je ocena, zamislite, da budete sudija. Pa, kaže ovako za nekog drugog – simpatizer, supruga mu član DS, pošten, vredan, sa strane nekorumpiran, desetak godina unazad pruža svu pravnu pomoć DS, verovatno najbolji u sudu, ambiciozan, zaslužuje da napreduje, zainteresovan za apelacionog sudiju u Nišu, nesporan je. Možete da zamislite ovakvu jednu ocenu. Onda kaže ovako – predsednik suda do 2000. godine, okoreli neprijatelj DS zbog smene, neprincipijelan, koruptivan, usiljen i danas u Novoj Srbiji presuđivao 1996. godine kao predsednik veća izbornu krađu u Vlasotincu, pred penzijom, nesporno negativan. Ocenjuje ga predsednik opštinskog odbora jedne partije.

Pa, kaže ovako – mirna, pravedna, povučena, poštena, apolitična, jedina mana suprug joj je bivši predsednik JUL-a, sada političar, direktor Elektrodistribucije u Vlasotincu, nespornih sudskih kvaliteta. Ovaj mi je bio posebno zanimljiv, kaže – pošten, vredan, sa strane posmatrano nekorumpiran, stručan, iskusan, dugogodišnji simpatizer DS, odbacivao sve krivične prijave prema funkcionerima opštinskog odbora DS Vlasotince, sin mu je član, zaslužuje pažnju i šansu za napredovanje, zainteresovan za zamenika apelacionog tužioca ili starešinu Višeg tužilaštva. E, tako su se nekada birale sudije i tužioci, tako što vas oceni predsednik opštinskog odbora tada vladajuće partije u nekom mestu ili eventualno predsednik opštine i tako vas izaberu da budete sudija u sudu.

Danas nam takvi pričaju o partijskom sudstvu, odnosno uopšte o partijskom pravosuđu, oni, koji su na pravdi Boga šesto i nešto sudija gumicom obrisali u reformi pravosuđa. Svi ti ljudi su dobili sporove, morali smo da ih vratimo i nemerljivu štetu za ovu državu su proizveli zato što ljudima morate da platite novac za ono što su izgubili, odnosno što nisu mogli da rade. Ocenjivanje je bilo takvo, upravo po ovom kriterijumu – ko je bio partijski podoban.

Kada sada pričamo o tom partijskom pravosuđu, znate, nama su ovde stalno imputirali kako je sadašnje pravosuđe partijsko zato što, zamislite, prekršajni sud je doneo odluku da presudi u korist Nebojše Stefanovića, vezano za onaj slučaj oko „NIN-a“. Onda, kada je Apelacioni sud oborio to, onda to više nije partijsko pravosuđe, to je dobro pravosuđe. Pazite sad tog licemerja. Inače, u njihovo vreme to nije moglo nikada da se dogodi, da sud presudi nešto protiv njih, nije postojala nikakva šansa. Znači, sudije su bile apsolutno tako, što bi se reklo, naštelovane da su morale da dobijaju presude iz određenih kabineta i da to pročitaju. Svedok vam je, između ostalog, sudija koji je sudio u predmetu Mladićevi jataci. Čovek je podneo ostavku, otišao iz tog predmeta, nije hteo da donese napisanu presudu protiv tih ljudi, izdiktiranu presudu.

Vidite, ključna razlika između nas i njih je upravo ta, a tu ćete vi morati iz Ministarstva pravde mnogo da uradite. Ključna razlika je što mi nećemo da se mešamo u rad pravosuđa, i to neretko ide i na našu štetu kao stranci, ali izvinite, ide na korist državi. Vi u Ministarstvu pravde ćete morati da se pozabavite time da ovde narod konačno shvati da je pravosuđe definitivno nezavisno, jer upravo ono što nam je ostavljeno iz tog nekog samoupravnog socijalizma, odnosno iz komunističkog perioda, a i kasnije iz perioda ovih što su nam vladali do 2012. godine, to razmišljanje naroda da se isključivo sudije biraju po partijskom ključu i da svako može od političara da naređuje sudijama.

Nama je drago što se dešavaju slučajevi gde se presuđuje i protiv funkcionera naše stranke, i treba tako da bude, ako su kršili zakon, treba da bude presuđeno protiv njih. Ali, niko nema pravo da se meša u rad sudija i tužilaca.

Ono što mi je veoma zanimljivo, vidim ovde neke kandidate, pravo da vam kažem, živ za njih ne bih glasao. Ima nekih koji su npr. uhapsili 500 i nešto ljudi kao tužioci i svi su bili oslobođeni i napravili su takvu nemerljivu štetu ovoj državi od jedno 110 miliona dinara, čini mi se. Neću da govorim o imenu i prezimenu osobe, ali je strašno da uopšte ta osoba ima morala da se opet kandiduje. Ja, recimo, za tu osobu živ neću da glasam, odmah da vam kažem.

Slažem se ovde sa kolegom Martinovićem da mi definitivno imamo kao poslanici pravo, pa i individualno, na kraju, da ocenjujemo pojedine kandidate koji su nam došli ovde i njihove biografije. Ja vas samo molim da zaista učinite još više u pravosuđu u odnosu na ovo što ste do sada radili, a uradili ste mnogo. Vi ste, recimo, odnosno, pre svega gospodin Selaković, ali vidim da ste nastavili njegovim putem i to mi je jako drago, vi ste obnovili apsolutno mrežu sudova i to za duplo. Neko je imao genijalnu zamisao u ovom društvu da potpuno uništi mrežu sudova, da imamo svega 30 i nešto sudova u državi. Danas čini mi se da smo to vratili i mnoge opštine koje su bez ikakvog razloga izgubile sudove su dobile nove. Drago mi je što gradite nove zgrade za sudove, posebno ovo za prekršajne sudije, veoma važno, svi će biti na jednom mestu i to je veoma veliki uspeh.

Ono što moram da vam na neki način čestitam, mada nisam bio pristalica toga, to je oko tužilačkih istraga, ali nam je i to ostalo u amanet od neke prethodne garniture, gde je grlom u jagode neko ušao u čitav postupak tužilačke istrage zato što se dobio novac od jedne velike zapadne države koja je tražila, i to insistirala isključivo na tome, da se napravi ta tužilačka istraga. Kod nas je to prilično navrat na nos napravljeno. Vi ste dobili vruć krompir i koliko toliko ste to napravili da funkcioniše kako valja. Tvrdim da nama još uvek tužioci nisu u potpunosti osposobljeni za adekvatan rad vezan za tužilačku istragu, ali s obzirom kako je to ostavljeno i kakav je to haos bio sa donošenjem onakvog ZKP, onako na vrat na nos, ovo je još zaista super.

Moram da vas pohvalim i za činjenicu da mladim ljudima dajete šansu. Mnogo mladih pravnika je uspelo da pronađe mesto pod suncem i mislim da ste, evo, i to moram da kažem, takođe nam je ostalo na jedan vrlo besmislen način Pravosudna akademija je napravljena, pravo da vam kažem kako je to tada funkcionisalo, uopšte mi nije jasno čemu je to služilo. Vidim da ste vi sada to jako lepo upodobili da će Pravosudna akademija biti mesto gde će se školovati zaista na pravi način budući nosioci pravosudnih naših funkcija. Čestitam vam na tome.

Drago mi je što to ipak temeljito radite, a ne kao nekada da čisto donesete neki zakon da biste se opravdali pred ovima iz EU ili da biste dobili eventualno neki novac iz fondova, nego ipak se sistematično prilazi izradi određenih zakona i pripremate pre svega i javnost i čitavo društvo, a svakako pripremate pre svega one nosioce pravosudnih funkcija da postupaju po određenim zakonima. S tim u vezi, naravno da ću podržati sva ova rešenja. Što se tiče samih sudija, tužilaca, individualno ću se odlučivati svakako kada do kraja baš pogledam svima biografije. Što se tiče zakona potpuno ću podržati i verujem da će to učiniti, naravno, i čitava poslanička grupa SNS. Hvala.
Hvala.

Radi se o članu 109, koji ste sad vi prekršili, jer ste bili dužni da mu date opomenu za ovo.

Ovo sad što smo čuli je vrhunac cinizma, vrhunac najgoreg bezobrazluka i vi ste to sada jako lepo rekli – da delite glasače na poštene i nepoštene. Još malo pa će početi da dele na podobne i nepodobne.

Oni koji su se do juče zaklinjali u vernost srpstvu, a danas šetaju sa Soroševim ekspoziturama po Beogradu, oni koji su se zaklinjali na vernost državi, a onda danas šetaju sa najgorim neoliberalnim krugovima, koji su se zaklinjali u porodične vrednosti, šetaju sa gej aktivistima. E, takvi vam danas pričaju o licemerju i ne znam čemu, oni koji su se srčano borili, navodno, za ovu zemlju, za crkvu, za ne znam šta, a onda danas bez problema dobijaju savete od žene koja je radila za američku Vladu, i to za njihovo Ministarstvo odbrane, i kao takva je poslata ovde da njemu bude savetnik, a još je potpredsednik partije.

Ja bih vas zaista zamolio kad neko tako deli ljude, kao što je malopređašnji poslanik to uradio, da mu date opomenu, a posebno kad se obraća ministrima na ovakav način. To nije odlika srpskog naroda. Ja uvažavam njegovih 2% glasova, ti ljudi su glasali za njega, ali on mora da uvaži volju većinske Srbije, a to je onih 2.012.000 glasova koji su glasali za gospodina Vučića. I ne može da se demokratija na taj način suspenduje, kako je dotični zamislio. Hvala.
Hvala, uvažena predsedavajuća.

Znate kako, stara latinska poslovica kaže – neznanje škodi, ali bez obzira što neko iz neznanja priča to što priča, čak se i neznanjem hvali, ipak članovi 107. i 109. ne smeju da se krše, posebno ne ako se time vređa dostojanstvo i parlamenta i čitave javnosti izmišljanjem i laganjem naroda kroz zaista neke besmislice koje su upravo iskazane u najgorem mogućem neznanju.

Razumem da dotični poslanik mora da se opravda, jer je promašena investicija onima koji su ga platili i dobio je 2%, ali bih vas zaista zamolio da ubuduće sprečite obmanjivanje javnosti, posebno sa tom pričom oko toga da smo jeftina radna snaga, jer tako se vređaju građani Srbije koji žele da rade.

U vreme neko njegovo, kada je podržavao neke druge opcije, ti ljudi su na ulici ostajali. Prema tome ne možete tako da vređate one koji žele da rade. Svojevremeno sam, uvažena gospođo Gojković, kod profesora Šoškića, i vi znate, polagao političku ekonomiju. Jedan kolega na ispitu zaista promašio čitavu temu i profesor mu je rekao – kolega okrenite se, u amfiteatru, bio je put amfiteatar, kaže – pogledajte, ceo auditorijum vam se smeje. Tako je i ovde, mi smo imali poslanika koji apsolutno ništa o temi nije rekao, ali ono što su mu negde napisali iz neke ambasade, pokušao je valjda ovde da nam to prikaže i naravno da mu se ceo auditorijum smeje, ima svega 2%. Hvala vam.