VLADIMIR ĐUKANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 02. marta 1979. godine u Beogradu. Živi u Beogradu

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, uradio master rad na temu “Krivično pravo u Zakoniku Knjaza Danila Petrovića”, upisao doktorske studije na Pravnom fakultetu univerziteta “Union” i prijavio temu “Pravna regulacija internet igara na sreću”. U martu 2018. objavio je da je položio pravosudni ispit i zvanično postao advokat.

Politikom se aktivno bavi od 1997.godine.

Radio je kao TV novinar, radio i TV voditelj-“Radikalski talasi”, na radio “Fokusu, televiziji “Svet plus” i pisao za dnevni list “Pravda”. Na televiziji “Kopernikus” vodi emisiju “Na kafi sa Đukom”.

U sektoru igra na sreću radio je od 2007. kao pravnik u privatnim sportskim kladionicama „Mocart” i „Meridijan”, razvojem internet igara na sreću. Za predsednika Državne lutrije Srbije izabran je 2013. godine pa sve do 2014. godine kada podnosi ostavku zbog stranačke odluke da se kadrovi odreknu duplih funkcija.

Izabran je za narodnog poslanika u sazivu 2014. - 2016. godine, a na to mesto ponovo je izabran i nakon izbora 2016. godine. U XI skupštinskom sazivu bio je član Odbora za kontrolu službi bezbednosti.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo postaje narodni poslanik, kada se našao na 27. poziciji na izbornoj listi “Aleksandar Vučić - za našu decu”.

Član je Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:50

Osnovne informacije

Statistika

  • 176
  • 2
  • 9 postavljeno / 0 odgovoreno

Članstvo u radnim telima

Odbor za kontrolu službi bezbednosti

Poslanička grupa prijateljstva - Alžir

Poslanička grupa prijateljstva - Belgija

Poslanička grupa prijateljstva - Bosna i Hercegovina

Poslanička grupa prijateljstva - Brazil

Poslanička grupa prijateljstva - Bugarska

Poslanička grupa prijateljstava - Francuska

Poslanička grupa prijateljstva - Indija

Poslanička grupa prijateljstva - Iran

Poslanička grupa prijateljstva - Izrael

Poslanička grupa prijateljstva - Japan

Poslanička grupa prijateljstva - Kipar

Poslanička grupa prijateljstva - Kuba

Poslanička grupa prijateljstva - Makedonija

Poslanička grupa prijateljstva - Mađarska

Poslanička grupa prijateljstva - Meksiko

Poslanička grupa prijateljstva - Poljska

Poslanička grupa prijateljstva - Slovačka

Poslanička grupa prijateljstva - Slovenija

Poslanička grupa prijateljstva - Suvereni vojni malteški red

Poslanička grupa prijateljstva - Turska

Poslanička grupa prijateljstva - Velika Britanija

Poslanička grupa prijateljstva - Venecuela

Poslanička grupa prijateljstva - Češka

Poslanička grupa prijateljstva - Španija

Poslanička grupa prijateljstva - Švajcarska

Poslanička grupa prijateljstva - Švedska

Poslanička grupa prijateljstva - Belorusija

Poslanička grupa prijateljstva - Crna Gora

Poslanička grupa prijateljstva - Italija

Poslanička grupa prijateljstva - Kazahstan

Poslanička grupa prijateljstva - Kina

Poslanička grupa prijateljstva - Nemačka

Poslanička grupa prijateljstva - Rusija

Poslanička grupa prijateljstva - Sjedinjene Američke Države

Pitanja građana

SBB i N1

čeka se odgovor 8 meseci i 3 dana i 4 sata

Poštovani gospodine Đukanoviću, Obraćam se Vama sa jednom jedinom idejom da Vi predložite zakon ili već šta,da ja na svom televizoru svojim daljinskim mogu programe urediti kako ja hoću,da ovu N1 bacim nazad gde joj je i mesto a ne ona mi uvek na prvom mestu.

O Košarama

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 5 dana

Znate li da je 5.Bataljon vojne policije sopstvenim sredstvima (uz skromne donacije) uspeo da posle dvadeset godina skromnim spomenikom obeleži uspomenu na 12 svojih kolega poginulih na Košarama. Ako niste znali, eto sad znate. Pozdrav, Bata Mileusnić

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 23 dana

Poštovani gospodine Đukanoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju ko...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

Pomaže Bog.

Prvo bih čestitao istinski praznik žena svim majkama, pre svega. Danas su Materice, pa od srca čestitam praznik sada kado smo u jednoj pomalo prazničnoj i radosnoj euforiji, jer smo i u božićnom postu, Bogu hvala, i iščekujemo rođenje sina božijeg i taj dan kada ćemo proslaviti, ali vrlo važne teme su na dnevnom redu, posebno ova tema oko daljeg finansiranja javnih servisa.

Moram da kažem, onako, najiskrenije, ako bismo gledali samo informativni program žutu banku im ne bih dao. Znači, što se tiče RTS, pa i RTV, ako gledamo informativni program jedan jedini dinar im ne bih dao. Međutim, moramo da shvatimo da su i RTS i RTV ipak mnogo više od informativnog programa i da je to kulturno blago, pre svega, našeg naroda, zbog neverovatne arhivske građe koju imaju u sebi. Znate, kada su 5. oktobra spalili RTS ni svesni nisu bili da suštinski spaljuju nešto što je istorija našeg naroda. Sva sreća, nešto je sačuvano. Ono što, nažalost, nije to je nestalo nešto slično kao u bombardovanju Nemaca 1941. godine kada su nam biblioteku gađali. Moramo to da čuvamo, a za tako nešto je potreban svakako novac.

Mi sad konačno moramo da se jednom u životu opredelimo da li imamo Javni servis ili imamo državnu televiziju. Pošto je intencija da to bude Javni servis, onda, izvinite, moramo da se nekako finansira, a finansira se od strane građana. Ako smo se već opredelili da se to finansira od strane građana zaista sam veliki protivnik da to onda građani duplo finansiraju tako što će pored toga što plaćaju tu taksu još i iz budžeta da daju pare za RTS. Zašto to da se radi? Jednom mora da se sa tim prekine.

Razumem da država želi da pomogne i da dotira i dalje Javni servis, i sve je to apsolutno razumljivo. Međutim, nemojmo onda da budemo javni servis ako ne možemo da obezbedimo sredstva. Moramo da se zapitamo – što to građanini možda nekada neće da plate? Doduše sada imaju zakonsku obavezu da plate. Očigledno im se baš ne dopada mnogo program koji emituju ti naši javni servisi. Mi o tome moramo da povedemo računa.

Potpuno se slažem sa idejom da se otvori skupštinski kanal i mislim da bi to bilo veoma korisno, s tim što, naravno, i to mora neko da plati. Televizija je sve više skupa i sve manje profitabilna igračka zato što u eri Jutjuba i društvenih mreža sve manje se gleda televizija.

Koliko god da ne želim to možda da priznam, ali, evo, javno ovako kažem - ja, nažalost ili na sreću, gotovo uopšte ne gledam televiziju, izuzimajući sportski sadržaj i naravno nekada zbog dece što morate da gledate crtaće. Što se tiče informativnog programa ne pamtim kada sam pogledao nekakvu politički emisiju, dnevnik takođe, što naravno neko ko se bavi politikom nije lepo da kaže, ali je tako - dosadne su mi emisije. Užasno su mi sterilne, bez ikakve inovacije. Sve je to je više puta već ispričano i zaista nigde ne možete, a posebno ne na RTS-u, da pogledate nešto što je kvalitetno. Recimo, napravili su ovaj format „Reč na reč“. Nemam ništa protiv, ali je to dosadan format. Pet njih nešto priča, preklapaju se. Ne vidim razloga zašto to neko radi.

Prema tome, ili mora nešto da se normalno osmisli i da se ljudi privuku i da, naravno, na neki način imamo i razloga zašto plaćamo RTS. Ovako, ja plaćam tu taksu samo iz tog razloga da bi se očuvalo to kulturno blago koje u arhivi RTS. Što se tiče njihovog programa, to je katastrofa. Potpuna katastrofa.

Onda neretko idu pridike na račun vlasti i ja sa tim ne mogu da se složim. Kaže – vi utičete na RTS, pa tamo ne dolazi opozicija. Tamo, pre svega, mi ne dolazimo. Tamo, pre svega, je informativni program uperen protiv vlasti. Imam milion i jednu zamerku na njihov rad.

Ako smo se opredelili da to bude Javni servis, evo ja ih molim, pošto nisu državna televizija, nego su Javni servis, kad si Javni servis moraš da zoveš svakog, pa i vanparlamentarnu opoziciju, molim vas da zovete predstavnike i vanparlamentarne opozicije što češće, jer svako njihovo gostovanje nama je 5% gore i ljudi kad njih, zapravo, upoznaju suštinski neće da glasaju za njih. Molim RTS, mislim da oni nama direktnu štetu prave što ne zovu ljude iz vanparlamentarne opozicije, molim ih da zovu. Ne znam šta više bi trebalo da uradimo, pošto nama stalno ide pridika – to Vučić zabranjuje ili SNS zabranjuje da neko gostuje. Ne, ne, mi želimo da oni gostuju, što više da gostuju i mislim da moramo sa RTS da razgovaramo u smislu tih urednika i direktora samog RTS, da ih zamolimo – nemojte ljudi da nam pravite tu vrstu štete. Ide optužba na naš račun. Mi nemamo nikakve veze sa tim. Molimo vas, u vaše emisije, kakav god hoćete format napravite, 10 polemičkih napravite, zovite predstavnike i ove vanparlamentarne opozicije. Vi ste Javni servis. Svi građani to plaćaju i imaju pravo da kažu.

Želimo zaista da ovo bude jedna zemlja gde se odvijati polemika. Mislim da je polemika nešto što je zdravo i nešto što je dobro i ne bi trebalo da izostaje. Mi smo došli u fazu nažalost potpuno podeljenih medija gde imamo ove prekogranične kanale koji nažalost čak i ne plaćaju porez ovoj državi, ozbiljno krše zakon, ali koji su toliko ekstremno protiv nas da to zaista se kosi sa zdravim razumom. Sa druge strane, imate medije koji na neki način naginju ka vlasti i tu ovi iz opozicije neće da dođu. Imamo jednu užasnu podeljenost u Srbiji u tom medijskom smislu iako je u praksi ogromne većina na našoj strani naroda. Izrazita manjina je na toj drugoj strani, ali u medijima je jako uticajna i kao da imamo dve Srbije potpuno podeljene, što nije dobro.

Mora da se razgovara, mora da se priča. Ja sam apsolutni pristalica dijaloga. Čak i kada vam se unapred čini da je dijalog besmislen, da je glup, da tu možda neće doći do rezultata, ali bolje sedeti i pričati nego imati bilo kakav sukob, pa i medijski u Srbiji. Zato RTS ili RTV da budu ta neka spona između svega toga i pošto su javni servisi – zovite ljudi na polemike, a ko pobedi u polemici… Znate šta, možda nekada ni naši argumenti nisu sjajni. Možda bi trebalo bolje da se neko pripremi jer kada idete stalno u emisije, i to je njihova greška, govorim o opoziciji, njihova greška je što idu u emisiju gde im se serviraju pitanja i gde ja temi serdare, ti meni vojvodo. To je glupo. Onda kada izađeš na bilo kakav duel izgubiš.

Isto može nama da se dogodi ako idete stalno u emisije gde vam se serviraju pitanja. Dajte da imamo polemiku. Dajte da se vežba. Imamo koliko hoćete mladih ljudi. Dajte da se ubace u neku vatru. Pa šta i ako izgubiš duel, ako nešto nisi dobro rekao? Kakve to veze ima? Drugi put će biti bolje. Ako hoćemo da imamo neku političku elitu u budućnosti koja će da zaista nešto korisno radi za ovu zemlju, ti ljudi treba da idu na duele, ti ljudi bi trebalo da učestvuju u aktivnom političkom životu. Ja molim RTS da tako nešto dopusti.

Prema tome, još jednom ću ponoviti, naravno, glasaću za ovaj zakon da im se omogući dodatno dotiranje, ali znate šta moramo konačno da se opredelimo da li je to Javni servis ili je državna televizija? Ako je državna televizija, molim lepo, onda država skroz finansira iz budžeta. Ako su Javni servis nema finansiranja iz budžeta, nego fino građani te plaćaju, potrudi se da nešto i zaradiš zato što proizvodiš nekakav program pa molim lepo.

Isto je kada slušamo čestu polemiku na šta su se danas sveli mediji, često to iz opozicionih redova dolazi, da građani ne mogu da se izraze. Pa čekajte, vi ste nam 10 ili 12 godina, koliko ste bili na vlasti, govorili da je nešto najbolje na svetu da privatizujemo medije, pa čak je Saša Janković u izveštaju za Zaštitnika građana 2009. godine rekao da postoji užasan uticaj na medije iz razloga što se mediji još uvek nisu privatizovali.

Onda, kada je došlo konačno do prilično izrazite privatizacije medija, i kada se država skroz povukla iz medija, sada, to ne valja. Sada ide kritika na privatne vlasnike. Ljudi, jel, hoćete kapitalizam, ili šta hoćete. Ako je medij privatni, izvinite, na prime, vlasnik sam medija, uticaću na uređivačku politiku tog medija. Možda neću uopšte da puštam informativni program, možda me to uopšte ne interesuje, možda ću ceo dan da puštam filmove jer, mi to donosi profit.

Naravno, postoji obaveza ovih koji dobiju frekvenciju šta moraju i kako moraju da puštaju. Ali, ljudi moji, ne možete vi da terate vlasnika privatnog medija da ima uređivačku politiku kakva se vama sviđa, to je prosto njegova stvar i to je tako u kapitalizmu. Od vas smo sve vreme slušali kako je najbolje imati samo privatne medije.

Opet, onda s druge strane, oni bi opet da vraćaju nekakve javne servise, vi kada ih pitate da li imate pare da to finansirate, e, pa ne, zašto bi mi to finansirali. Kako onda mislite, kako mislite, svaki medij mora da dobija negde nekakav novac da bi se finansirao, to je valjda neka logika.

Isto kad ide primedba na plaćanje, nekada je to bila taksa za RTS, sada je to zakonska obaveza da platite, pa, ljudi ranije nisu hteli da plaćaju tu taksu. Razumem ih. Moramo da se opredelimo hoćemo li da imamo RTS, ili nećemo da imamo RTS. Ako hoćemo da imamo RTS pa da bude javni servis, onda moraju građani to da finansiraju, nema odakle da se finansira, to je jedini izvor prihoda, ako nećemo, možemo i to da kažemo, nećemo da imamo RTS i da se to ugasi. Ali, mislim da bi to bila katastrofa za ovu zemlju, s obzirom na neverovatno istorijsko blago koje čuva RTS. Radio televizija Srbije ima niz sjajnih kanala, posebno na kablovskom sistemu, od muzičkih kanala, dokumentarnih, neverovatna dokumentacija i sve ono što puštaju, mi to prosto, ljudi, moramo da čuvamo. Ima bar jedno desetak kanala koje su uveli, filmskih kanala, itd, itd. To sve košta, to neko mora da plati, jer, i to čuvanje i arhiviranje, sve to košta.

Mi sada moramo da se opredelimo hoćemo li da imamo RTS ili nećemo da imamo RTS, ako hoćemo, od nekud mora da se finansira, ali i tu da se opredelimo, ako ga finansira država, onda je državna televizija, ako ga ne finansira država iz budžeta, javni servis, građani izvinite, ali morate da platite. To je tako.

Oni moraju, ako govorimo o informativnom programu, apelujem još jednom na njih, zovite što više opoziciju na RTS, zato što smatram da je to dobro, da je to pre svega dobro za samu našu stranku i za samu vlast. Dobro je da što više opozicije bude na RTS. Nemam ništa protiv duela, koliko god hoćete, samo napred, mislim da je to dobro za Srbiju, bolje da Srbija razgovara i da vidimo gde se ne slažemo, nego da eventualno neko pravi cirkus i haos, i da ovde proizvodi ludilo i da nasilno pokušava da upada u Skupštinu, mislim da to nikome nije potrebno. Hvala vam.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2020.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Unapred vam čestitam praznik.

Neću da pričam o našim političkim protivnicima, nije viteški, ne želim, nisu tu prisutni, a volim u četiri oka da se pogledamo više nego išta i mislim da je to nešto što je i odlika onih ljudi koji se bave politikom. Svakako o nekim stvarima koje su neke vlasti ranije radile možemo uvek da pričamo, ali ne volim ad personom zato što svakog protivnika volim da gledam u oči i da mu kažem šta mislim.

Elem, donosimo kodeks, Bogu hvala, s tim što moramo da naučimo nešto, često se kritikuje Narodna skupština, nažalost po poverenju je na vrlo niskim granama. Nije to od sadašnjeg mandata, moram da kažem da je pre 2012. godine procentualno poverenje u Narodnu skupštinu bilo svega 7%. Sada je negde na 14, 15% što je takođe malo, ali opet je neko poboljšanje.

Međutim, strašno je za jedno demokratsko društvo kada narod nema poverenje u najviše zakonodavno telo. Ima tu i krivice nas poslanika, a ima i krivice zato što je vođena jedna monstruozna predizborna, odnosno predizborna monstruozna kampanja, pa između ostalog i pred izbore, ali generalno je uvek vođena jedna monstruozna kampanja protiv parlamenta, jer na taj način vi najbolje ubijate demokratiju tako što ružite parlament i onda smo mi poslanici godinama bili jedna bezrepa stoka koja samo ovde jede i pije, koristi narodne resurse, pljačka društvo, pljačka narod i onda kada označite narodnog poslanika da je zlikovac, da je bandit, da je razbojnik koji jede na narodnoj grbači, koji se skoro besplatno hrani u restoranu itd, ona kada to sto puta ponovite tu laž po gebelsovskom principu, onda to postaje nažalost istina kod naroda.

Onda doživite jednu jezivu stvar, ima ljudi koji bi nažalost možda najviše voleli da vide nas poslanike kako visimo ovde ispred parlamenta i dodatno da nas gađaju kamenicama dok visimo. Nažalost je to tako u našem društvu. Mi ćemo to morati iz korena da menjamo.

Sad, ako ružimo toliko parlament i ako kažemo sve najgore o tom parlamentu, onda govorimo sve najgore i o svom narodu, jer kakav narod koji prenosi svoj suverenitet na poslanike, kakvi poslanici takav narod, kakvi sveštenici takav narod, kakva elita takav i narod, a mi nismo tako loš narod, mi smo jedan divan narod. Mi smo narod dobrih i čestitih ljudi. Moramo da shvatimo Skupštinu kao narodno predstavništvo.

Znate, vi ovde kada biste spomenuli primanja narodnih poslanika, to čak ne smete više nigde ni da govorite, mi imamo ubedljivo i ne žalimo se, kako je narodu tako je i nama, ali ubedljivo najniža primanja u Evropi sigurno, a za svet tu smo negde.

Entitet Republika Srpska, koji nažalost, meni lično, nažalost nije država, ali entitet duplo veće plate poslanici njihovi imaju od naših poslanika ovde. Ali, bitno je reći kako smo mi bezrepa stoka koja ovde jede, pije džabe i prima platu i ništa ne radi. Moramo to da promenimo.

Mi svojim ponašanjem, dostojanstvenim ponašanjem ovde u Skupštini moramo da vratimo poverenje građana.

Moram da kažem, ja lično ne volim javne nastupe, možda to niko neće prihvatiti za ozbiljno, ali ne podnosim da idem po televizijama, ne podnosim da dajem izjave, jednostavno ne volim to. Ali, kad dođu novinari, pa vas 300 puta pitaju, pa vi ne odgovorite, onda kažu – vi ste nevaspitani. I upotrebe uvek jednu argumentaciju u kojoj su, nažalost, u pravu – vi ste poslanik, dužni ste da odgovarate. Tu nemate šta da kažete, morate da im odgovorite.

Možda mi imamo pravo nekada da se ljutimo na neke medije, u pravu je moj kolega Jugović, pitanje je da li mi kao narodni poslanici bi trebalo da prihvatamo da idemo na tzv. prekogranične kanale iz mnogo razloga – da li oni plaćaju ovde porez, da li krše zakone. Sve ste to u pravu, ali, ti ljudi o nečemu ovde izveštavaju i neretko nam vređaju porodice. Da ne govorim o tome što, recimo, porodicu predsednika Republike razvlače na sve moguće načine, to je najmonstruoznija kampanja koja se vodi.

Sad se postavlja pitanje – imamo li pravo da odbijamo da tamo idemo? Ne znam šta da vam kažem. Ja smatram da svako od nas ima pravo nekog izbora. Ali, opet, dostojanstvo narodnog poslanika ste dužni svuda da afirmišite. Ja lično otići ću gde god me pozovu, iako nevoljno, iako sa, čak priznajem iskreno, dozom gađenja. Ali ću otići, jer smatram da mi je to dužnost, ja sam narodni poslanik.

Čast je biti narodni poslanik. Nekada je u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevini Jugoslaviji, pa i ranije, Kraljevini Srbije, bila velika čast biti poslanik. Važniji si bio nego ministar. Ja sam vrlo ponosan, moj čukundeda je bio poslanik i u Zemaljskom saboru Bosne i Hercegovine, dobio je 20 godina Arada zatvora i učestvovao u atentatu na Gavrila Principa, ali kasnije je bio poslanik u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovde sam mu našao stenograme. Znate li koja je to čast? Znate li vi šta je značio nekad narodni poslanik?

Danas, nažalost, zbog ovakve kampanje koja se vodila prema narodnim poslanicima mi smo nešto najgore što postoji. A pogledajte samo druge parlamente! Kažu da se ovde svašta dešavalo, pa su neke iznosili, pa se neko valjao, pa su bile strašne reči. Ljudi, parlament i služi da kažemo jedni drugima čak i najteže reči. Zato što je to nešto što je normalno, zato što je to demokratija. Bolje mi da se čak ovde u parlamentu potučemo, nego da se narod tuče na ulici.

Mi smo ti koji moramo da kanališemo nezadovoljstvo suprotstavljenih strana ovde u parlamentu. I da se nešto ne lažemo – mi smo vlast, ljudi. Mi smo najviše odgovorni za stanje u državi, zato što smo vlast. I koliko god se opozicija ponaša neracionalno, potpuno van pameti, ali mi moramo da pokažemo da smo iznad toga i mi moramo svuda da izađemo. Čak i kad nas vređaju, moramo da budemo iznad tih uvreda i da izađemo u susret i da se pogledamo u oči. Zato što smo vlast i moramo da budemo iznad toga.

Zato vas molim da usvojimo ovaj kodeks. Da jednom za svagda naučimo čitavu javnost da je čast biti narodni poslanik, da narodni poslanik vlasti uvek ima veću odgovornost nego bilo ko drugi i da debatu političku vratimo u parlament. Mislim da je to izuzetno lekovito za ovo društvo. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.12.2020.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani članovi VSS, Državnog veća tužilaca, da vas pozdravim. Ja ću malo otvorenije da pričam o ovoj tematici. Možda će me to koštati, možda neće, ali kako god, jer mislim da je veoma važno zato što ovde mora da se malo menja svest ljudi. Mi tu svest koju smo od Broza sebi nametnuli je takva da uvek moramo da slušamo vlast i mene to strašno nervira kada nekada ovako istupam, pa obično politički protivnici, a i mnogi kod nas, što se tiče nekih kolega, pa kažu – to si se ti dogovorio sa Vučićem. Nikada se u životu ni za šta nisam dogovarao sa predsednikom stranke, iako bih ga svakako uvek pitao nekada za neko mišljenje, pošto ga izuzetno uvažavam kao čoveka koji jeste lider ove zemlje, ali ljudi moraju da budu nezavisni i samostalni i da samostalno razmišljaju, a ti koji vas osporavaju što samostalno razmišljate su upravo oni koji su naučili da dobiju mišljenje od nekoga, da im neko servira mišljenje i da tako misle. Nije ni pravosuđe izuzeto od toga.

Naučili smo, nažalost, kao narod, kroz tolike godine da uvek idemo uz dlaku nekome i moram da kažem, a ubeđen sam da će se članovi VSS složiti i većina sudija – u ovoj zemlji ne postoji politički pritisak na pravosuđe. To je laž. To je izgovor. Ne postoji. Najveći pritisak na pravosuđe dolazi iz privrednih krugova. To je najveći pritisak koji postoji – tajkuni, raznorazni privrednici koji misle da mogu tek tako da dođu do sudije da im reši problem itd, oni vrše pritisak. To će vam reći sve časne sudije.

Politički pritisak, ako postoji, možda na nekom nivou lokalne samouprave, možda neki predsednik opštine da sebi za pravo da može da zove predsednika suda, sudiju itd, ali moram da kažem da cenim jako sudije, evo, kao advokat u svojoj praksi. Pošto svaki advokat, složićete se, na suđenju gleda interes svog klijenta i uvek će, naravno, pokušati nešto i mimo procedure, da proba da svom klijentu ide u korist, ali svaki sudija kada vas, što bi narodski rekli, oduva na suđenju, ja cenim tog sudiju, jer ima kičmu, jer ima stav, jer je potpuno nezavistan i svaka mu čast na tome.

Iskreno moram da kažem, od kada sam postao član VSS i Državnog veća tužilaca, nema ko me nije zvao te za ovog sudiju, te za onog. Ogovaranja, to je strašno. Podmetanja jedni drugima, to je jezivo, a isto i u advokatskoj praksi. Valjda ljudi misle da imaš politički uticaj, pa ćeš moći da utičeš na sudiju. Ljudi, ja to ne radim, pre bi se ubio nego to da radim i nemojte više nikada da me zovete za tako nešto. Neću to da radim. Ti koji osporavaju kažu – ti ćeš da vršiš politički uticaj. Ne, oni te osporavaju zato što su oni takvi, sebe gledaju u ogledalu, oni su ti koji su vršili politički uticaj na sudove i postavljali sudove po kriterijumu kako im opštinski odbor dostavi kandidaturu, pa kažu – ovaj je podoban, radio je za naš odbor, kampanju, od vrata do vratu, neka ovaj bude sudija. Setimo se samo kako je to DS radila nekada.

Ja to neću da radim i otvoreno kažem svim svojim kolegama i bilo kome – nemoj da me iko ikada zove za bilo kog sudiju, ne interesuje me. Ja ću vas iz kurtoazije saslušati, ali mi ne pada na pamet da to poslušam, nego ću gledati kakav je taj zaista kandidat, pa ako dobije većinu u VSS, kao ovde što imamo gomilu sudiju, i predsednika sudova, neka bude izabran, ali neću to da radim.

Postoji nešto što se zove dostojanstvo. Ako u Ustavu piše da je sudija nezavistan i samostalan, ima tako i da bude. Ako ima stalnost sudijske funkcije, a to sudije moraju da imaju u svojoj glavi. Stalnost sudijske funkcije je veoma važna stvar. Vi kada izaberete tog sudiju gotovo nikad više ne možete da ga smenite, odnosno da ga razrešite, osim ako mu ne istekne radni vek ili ako ga ne uhvatite u krivičnom delu, ali se obično gleda dostojnost osobe koju birate.

Zato je ovo veoma važna stvar. Naše pravosuđe je nažalost dotaklo dno i to upravo zbog ovakvog razmišljanja ljudi i naše javnosti. Naše pravosuđe je danas ubedljivo na najnižem stepenu poverenja, jer će ljudi uvek smatrati, ako imaš vezu, možeš nešto da mi rešiš. Nemojmo to više da radimo.

Sudije su 90% čestite, časne i poštene. Ima 1% koji očigledno remeti to sve, ali moramo od ljudi da znamo, i to su ljudi od krvi i mesa, žive u ovom društvu u ovom okruženju. Nemamo pravo da ih tretiramo kao da su gubavi, kao da su ne znam šta i kad god vidimo sudiju pa to je strašno. Nisu oni krivi što možda nekada postoje loši zakoni u smislu procesnih pravila itd, što se odugovlače, nažalost, suđenja. Šta da radite? Postoji negde procesna mogućnost da to radite. Zato smo mi tu da menjamo takve zakone. Veliki sam pristalica promena ZPP-a u mnogo čemu. Za ZKP sam zaista veliki pristalica promena mnogo čega.

Hoćemo da se borimo protiv organizovanog kriminala. Slažem se. Moramo da se borimo protiv organizovanog kriminala, ali onda to tužilaštvo zaista mora da prione na posao. Recimo, ja sam veliki pristalica da se ono policijsko zadržavanja sa 48 sati produži na 72 časa. Nadam se da će se to jednom usvojiti, jer taj jedan dan mnogo omogućava i tužiocu, a i policiji da prikupi određene podatke, pa taj koji ode na 72 časa na policijsko zadržavanje ima tri dana da razmisli šta je radio, a ne ovako posle 48 časova, uglavnom bude pušten ili, ako se odredi taj pritvor, pitanje je kako se određuje. Imali smo iks puta slučajeve, pa čak i za pokušaje ubistva, gde posle 10 dana sudija za prethodni postupak kaže – nema indicija da će da ponovi delo i pusti onoga ko je imao pokušaj ubistva. Dešavalo se to ljudi i onda šta ljudi da pomisle – gde je ovde pravda? Znači, to moramo mi da menjamo ovde u Skupštini i tu pravosuđe može da nam pomogne.

Ono što želim uvek da istaknem, pravosuđe ne može da bude nezavisno od naroda. To što sada neko traži i vrše se strašni pritisci da isključivo sudije same sebe biraju. Ljudi, to nije normalno.

Svakako da nezavisnost i samostalnost mora da postoji, ali ne možete da budete odvojeni od naroda. Šta ćemo da imamo, kastu od 10 ljudi koji će da bira sudije? Pa ti će da budu najbogatiji u državi onda jer će da odlučuju o tome ko će da vam bude sudija, a onda sudovi nikom živom neće odgovarati i sada imamo taj problem.

Ja sam inače veliki protivnik ovog izbora na prvi mandat, to treba ukinuti, ako u Ustavu piše da imaš stalno sudijske funkcije, kakva provera na prvi mandat kad si izabran, onda si sudija i to je to. To se slažem da bi trebalo ukinuti. Nadam se da će ovim ustavnim promenama to da se dogodi, ali ne možemo da sudove odvojimo od naroda, tim pre zato što sud kada donosi presudu, donosi presudu u ime naroda, a jedina veza naroda sa državom je ovaj parlament ovde, zato što narod svoj suverenitet prenosi na poslanike. Pa nemoguće je baš toliko da budete odvojeni od naroda i da kažete „e mi smo sad skroz nezavisni, samostalni“.

Ne, to nije nezavisnost i samostalnost. Vi morate da imate neku vezu sa narodom, pa makar preko ove Skupštine. I zato sam veliki protivnik toga da u potpunosti sudije same sebe biraju. To nas dovodi do sudokratije, to nas dovodi do jedne potpune odvojenosti jedne grane vlasti u potpuni neki, kako bih se sad izrazio, to je država u državi, eto u bukvalnom smislu. I naravno da na takvu granu vlasti će onda mnogi drugi vršiti uticaj. Hajte, nemojmo da se zamajavamo i da se zanosimo, pa sad ćemo da budemo naivni da ne vidimo kako raznorazne ambasade ovde pokušavaju da vrše uticaj na naše sudove. Organizuju se seminari, pa odjednom neko oprema naše sudove, recimo USAID ili već neko. Nemojte mi reći da oni to rade zato što mnogo vole naše pravosuđe i žele da pomognu, pa nismo naivni toliko.

Naravno da se uticajem na sud od strane tih ambasada zapravo suštinski vrši kontrola države i kada biste imali apsolutno izdvojenost jedne grane vlasti od države, pa mi ćemo onda dobiti da ta grana vlasti radi za neke druge vlade, a da suštinski za svoju državu ne radi, zato što ćete uvek imati strahovit uticaj stranog faktora na tako nešto i to mora da se nekako spreči.

Na kraju krajeva, ti što nam sve to traže iz EU, Venecijanske komisije, ja stvarno sve to poštujem, ali oprostite, kako je u vašim zemljama? Da li to može baš u vašoj zemlji tako? Pa, nemojte od Srbije praviti „banana“ državu. Srbija je samostalna nezavisna država. Poštuje evropska pravila, ali kad to bude važilo kod vas onda možemo da pričamo da tako nešto važi i ovde. Ali, pošto to ne važi kod vas i vi to nikada nećete uvesti jer znate dobro čemu to vodi, onda nemojte ni od nas nešto takvo da tražite.

Sve u svemu, mi danas ispunjavamo dobar deo kriterijuma za poglavlje. Biramo osamdeset i nešto predsednika sudova. Bogu hvala da će predsednici sudova stupiti na dužnost. Visoki savet sudstva, Državnog veća tužilaca, mi konstatujemo šta su sudije i tužioci birali, koje svoje predstavnike biraju Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, ja to pozdravljam. Ono što sam zgranut, i sad stvarno moram da reagujem, kada je izabran Visoki savet sudstva, jedna politička stranka, koja nam inače priča kako se strašno zalažu za nezavisnost pravosuđa, je dala saopštenje kako je mnogo zadovoljna izborima za Visoki savet sudstva zato što kaže vlast ne može tu da utiče. Pazite vi to, politička stranka, govorim o stranci „Slobode i pravde“, gospodina Dragana Đilasa.

Dali su saopštenje, pa ko ste vi da li ste zadovoljni ili niste zadovoljni sa izborom Visokog saveta sudstva? O kojoj vi nezavisnosti onda pravosuđa pričate, ljudi božiji? Pa, šta bi ste vi radili da ste vlast kada sad kao opozicija dajete saopštenje da ste zadovoljni izborom članova Visokog saveta sudstva? Pa to je ljudi nenormalno, to je za svaku osudu, pa to je politički pritisak ako govorimo o političkom pritisku.

I umesto to da javnost osudi, ne, mi se ovde bavimo potpuno neverovatnim stvarima. Mi imamo u tim njihovim medijima glorifikovanje neke dvojice sudija za koje zaista nemam ništa protiv. Ja svakog poštujem, svako ima i neki svoj politički stav, ali ako si sudija idi onda budi sudija, ako nećeš da budeš sudija osnuj svoju političku stranku, izađi na izbore i osvoji glasova koliko osvojiš, a ne da daješ opskurnim portalima poput „KRIK-a“ da daješ kao predsednika Višeg suda intervju, gde napadaš direktno republičkog javnog tužioca. Pa, ko si bre da ti to radiš? Ko si ti to da radiš?

Da ne govorim o ovom Majiću, ja ne znam, da li taj čovek ikada piše neku presudu, šta radi taj, osim što se bavi politikom i ne znam, piše knjige? Ljudi moji, vi ste sudije. Nećete da budete sudije? Napustite tu funkciju, razrešiće vas po vašem zahtevu, kako god hoćete, idite bavite se politikom, izađite na izbore. Koliko glasova dobijete – kapa dole, budite u parlamentu, šta god. Ne možete tako da zloupotrebljavate sudijsku funkciju da sa mesta sudije dajete političke izjave. To je van svake pameti. Onda se posle ljutite ako vam neko prigovori i kaže „pa čekajte, vi se bavite politikom a ne vašim poslom“ i onda kažu „to je strašan pritisak na pravosuđe“. Ne, nije nikakav pritisak na pravosuđe. Vi time što to radite, vi vršite pritisak na pravosuđe i takvim pojavama mora jednom da se stane u kraj.

Ja molim sudije, sve sudije, ljudi, vi ste nezavisni, vi ste samostalni, radite svoj posao čestito, pošteno, ni po babu ni po stričevima, tužioci takođe. Vi ste samostalni, razlika između samostalnosti i nezavisnosti je prilično velika. Znači, vi ste samostalan organ, radite. Molim vas, evo krenula je borba protiv organizovanog kriminala, ni po babu ni po stričevima. Hapsite za koga god imate sumnju da je negde vršio neka krivična dela. Da li je to deo vlasti neko, da li vam je to rođeni otac, ko god- hapsite. Ova zemlja mora da vidi, da doživi pravdu, jer kriminalci ne mogu da budu na slobodi i ne mogu da vode državu, nego ovde mora da se zna svakako neki red.

Naravno, u Danu za glasanje ovo ćemo podržati. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 12.07.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 77000.00 RSD 03.06.2016 -