Zahvaljujem predsedavajuća.
Ako bih mogao samo da zamolim prosto da se omogući da normalno razgovaramo.
Dakle, ja evo sa ponosom mogu da kažem da je moj čukundeda Maksim Đurković svojevremeno bio poslanik u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Prethodno je bio poslanik u Austrijskom saboru kao član Kočićeve stranke. Pobedio je direktno Austrijskog kandidata na izborima i bio je tamo poslanik. Uhapšen je i u Banjalučkom procesu je stradao, jer je bio saradnik Gavrila Principa i uhapšen je i dobio 20 godina rada zatvora. To je radio kao Srbin iz Bosne, kao neko ko je sanjao naravno ujedinjenje srpskog naroda i dobio toliku robiju. Bogu hvala, oslobođenje je došlo. On je posle postao poslanik u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Ali, ovo ističem iz tog razloga zato što je sva moja familija po ocu iz Republike Srpske i presrećan sam zato što smo ovu deklaraciju doneli, zašto donosimo ovu deklaraciju.
Znate svako od nas ima neki san. Poštovaćemo mi uvek formalno i moramo to da radimo i Dejtonski sporazum i sve ono što danas definiše ovu Bosnu, ali vi ne možete da naterate Srbe u Bosni i Hercegovini, to moramo da budemo krajnje iskreni, ja nikog u mojoj familiji ne mogu da nateram da voli ovakvu Bosnu i Hercegovinu. Oni nju ne vole i nikada neće reći da im je Sarajevo glavni grad, reći će da je Beograd glavni grad i svako od Srba u Bosni i Hercegovini nikada neće navijati za Bosnu i Hercegovinu ni u jednom sportu, navijaće za Srbiju i svako od njih, ne treba da bežimo od te činjenice, sanjaće ujedinjenje sa Srbijom.
Kao što ja to mogu da sanjam u životu, sanjam da se ujedinimo sa Republikom Srpskom. Da li će to doći? Da li će to možda moja deca dočekati, unučići kako god? Ali, to je nešto što je san i što nosim u srcu i ja to ne mogu da sakrijem i neću da sakrijem, ali zato mi je drago da makar imam ovakve odnose i zato što sa ovom deklaracijom potvrđujemo koliko su snažni odnosi Srba i sa jedne i sa druge strane Drine. Nikakve razlike nema između Srbina koji živi u Bogatiću ili onoga koji živi u Bijeljini. To je sve jedno te isto i, Bogu hvala, nadam se da će živeti što bliže, a ko zna jednog dana možda i videćemo, da me neko ne bi optužio da narušavam Dejtonski sporazum.
Ono što ja moram da istaknem za Republiku Srpsku i zašto Srbija mora da se bori za nju, uz svo uvažavanje svakoga, ali to kako se Republici Srpskoj otimaju nadležnosti, to kako se pokušava ona da svede na nevladinu organizaciju i te besmislice koje nama stalno govore kako bi trebalo da se uradi decentralizacija, regionalizacija, to je sve super, kada bi trebalo da se Srbija cepka, ali kada govorimo o BiH - ne, tu je najvažnije da idemo u centralizaciju i da sve damo Sarajevu. Jel tako, a da Republiku Srpsku ugasimo?
Kako su to dupli aršini - prosto neverovatno. Zato Srbija mora da se bori za Republiku Srpsku. Ona je naša strateška, da ne kažem i mnogo više od toga komponenta, odnosno nešto što zaista nas veže istorijski pre svega za ono što pripada i što jeste istorijski bio deo srpskog nacionalnog bića.
Zato, da bi Srbija to uradila ona mora da bude i ekonomski snažnija, još snažnija i što je ona ekonomski snažnija veće su naše šanse da se borimo za naše interese. To je prirodno i potpuno normalno.
Kada čujem ovde kako bi bilo najbolje da razgradimo vojsku, pa bez jake vojske nemate ni jaku ekonomiju, a imali smo situaciju da nam je neko nekada vojsku svodio na šumarska udruženja, bukvalno, ili na udruženje lovaca. A danas, Bogu hvala, imamo jednu jaku i snažnu vojsku. Bez snažne vojske, bez jake namenske industrije nema jake ni ekonomije.
Nije meni drago što se vode ratovi po svetu. Naprotiv, naravno, Bogu hvala, moramo da vodimo računa da se rat ne povede kod nas, ali ratovi se nažalost vode, oružje se, Bogu hvala, prodaje, šta da radimo, mi od toga živimo, naše porodice ovde žive, naša namenska industrija živi i normalno da ćemo to iskoristiti. To je tako.
Zašto neko radi konstantnu kampanju protiv naše namenske industrije, to mi nije jasno i to nikada neću moći da shvatim. Umesto da podstičemo razvoj naše namenske industrije, inovacije u našoj namenskoj industriji, mi se svim silama trudimo da je upropastimo, da je uništimo, da pričamo gluposti kako prodajemo oružje Ukrajini itd.
To je nešto što mi nikada neće biti jasno, ali dobro, valjda postoje ovde ljudi kojima je što slabija Srbija njima valjda su puniji budžeti.
Naravno da sam doživeo sve i svašta zbog toga što sam istakao, a evo kažem vam, moj otac je, odnosno selo mog oca u Bosni je na 15 kilometara od Loznice. Kao mali sam iks puta išao tim putem ka Republici Srpskoj i sada kada mi neko priča o zagađenju Loznice eventualno litijumom ja se prosto samo nasmejem, jer ta ista Loznica je decenijama imala fabriku viskoze koja je bila neverovatan zagađivač, koju su naravno ovi eksperti kada su došli na vlast upropastili, uništili, gde je 12 hiljada ljudi ostalo bez posla i ljudi su plakali zbog svojih radnih mesta.
Ali, kako govorimo o nekom zagađivanju, pa to je bio najveći mogući zagađivač tamo. Vi danas iako bi se pravila ova fabrika, odnosno ako bi se i pravio rudnik, on je na mnogo manjem prostoru i mnogo manje zagađuje nego što je to nekada radila fabrika viskoze.
Da ne govorim o sumpornoj kiselini, koja, neko nam priča, kako će ne znam koliko stotina hiljada tona sumporne kiseline da se upotrebi, što naravno pričaju neuki ljudi, ne znaju ništa o tome, ništa nisu ni pročitali, ali vole da obmanjuju javnost. Nikakva količina sumporne kiseline neće se toliko trošiti, jer to što se čak i namenilo da se eventualno potroši daleko je manje nešto što trošimo sumporne kiseline u poljoprivredi, s obzirom da vršimo đubrenje zemljišta itd. Tu svuda imate sumpornu kiselinu i to u mnogo većoj količini nego što bi to ovaj rudnik koristio. Ali, dobro, valjda je poenta svaku zdravorazumsku investiciju odavde oterati.
Sa druge strane, moja majka je iz Negotina, iz istočne Srbije. Veoma dobro znam i šta su Bor i Majdanpek. Dvadeset puta je veće zagađenje i u Boru i u Majdanpeku je bilo u bivšoj nam državi, u SFRJ, pa niko se nije bunio, niti je tražio da zatvara rudnik. A ovde je suština zašto tražite danas da zatvarate rudnik, a to je isključivo da ne bi kineski investitor radio. Valjda je potrebno oterati kineskog investitora.
Ove je prosto neverovatno. Mi imamo jednu grupu ljudi koja je pre neki dan na jednom od ovih protesta izložila ambiciju da ugasi sve rudnike u Srbiji, verovali ili ne, da sve rudnike ugasimo.
Što onda ne odete lepo da kažete građanima Lazarevca – evo, mi želimo da vam ugasimo Kolubaru? Odete u Požarevac i Kostolac i kažete onim ljudima u Kostolcu – evo ugasićemo vam Kostolac? I onda kad ih pitate – pa dobro, ljudi, kako mislite da proizvodimo struju? A onda kaže – ne, ne, mi ćemo da uvozimo struju. Onda vidite da imate posla sa potpuno iracionalnim svetom, koji je valjda protiv svakog vida industrije.
Slažem se, poljoprivreda jeste naša strateška grana i mi moramo još više da uložimo u poljoprivredu, između ostalog, familije naše su dosta vezane za poljoprivredu, moja posebno, ali poljoprivreda ne može da puni BDP u toj meri koliko to može da radi industrija. Industrija je ta koja podiže zemlju. Te gluposti kada slušamo o pijaćim vodama i ne znam čemu, pa draga gospodo, vi ste sve izvore pijaćih naših voda prodali, pa vi ste prodali „Rosu“ „Koka-koli“, pa vi ste prodali, čini mi, se „Knjaz Miloš“ „Pepsiju“. Pa kako niste našli te pijaće vode sve vreme dok ste bili na vlasti baš u Podrinju, odnosno u tom delu Jadra, kako ne nađoste tada te pijaće vode? Sad ste se setili da nađete pijaće vode.
Izmišljate ovde i manipulišete ljudima, izmišljate gluposti i plašite narod bez ikakvog razloga, samo iz jednog jedinog razloga, a to je da ova vlast ne bi dovela tu investiciju i da ne bi Srbija toliko ojačala u vreme ove vlasti. To je suština cele priče.
Vi da ste ostali, pošto ste razvijali taj projekat „Rio Tinta“ sve ove godine, vi da ste ostali na vlasti, vi bi odavno već krenuli u eksploataciju tog litijuma, jer ste nam pričali da je to razvojna šansa. Vi imate, recimo, ovog Zelenovića, on je bio gradonačelnik Šapca. Taj čovek je susedna lokalna samouprava Loznici, pa za tolike godine se nikad nije setio da se usprotivi „Rio Tintu“, nego naprotiv, pričao je kako je to razvojna šansa za Srbiju, a sad odjednom kada on nije više vlast i kada vi više niste vlast, e, onda je to strašan zagađivač, to je strašno, svi ćemo da budemo zatrovani.
Niko neće biti zatrovan. Ja se nadam da će taj projekat pokazati i apsolutno sve studije da će pokazati da je to potpuno bezbedno za zaštitu životne sredine, a iskreno se nadam da ćemo ovde otvoriti i brojne fabrike koje će obrađivati tu sirovinu i da ćemo imati, naravno, i električne baterije i da ćemo imati električne automobile. Samo mogu da naglasim jednu stvar koja je veoma važna, evo, gospodine Vučeviću, vi to možete da pogledate, jedan od najvećih multimilijardera kao što je Ilon Mask je do svoje kuće u Ostinu, u kvartu gde žive milijarderi u Teksasu, napravio fabriku za obradu litijuma. Jel zaista mislite da je hteo Ilon Mask sebe i sve one milijardere da zatruje tamo?
Kakvim vi glupostima ovde se služite i zašto manipulišite i zašto obmanjujete građane i zašto uništavate bilo kakvu šansu za razvoj Srbije, meni to nikada neće biti jasno. Ali ja samo molim ovu Vladu, pošto sam bio strahovito ljut prošli put kada se odustalo od ovog projekta, ne osvrćite se na gluposti, na ludosti i na manipulacije ljudi koji ništa o tome ne znaju, koji nikada ništa o tome nisu pročitali, koji su apsolutno neobrazovani po tom pitanju, molim vas da nastavite s ovim projektom, i ako to apsolutno je u saglasju sa onim standardima EU i svim onim što se propisuje i ako je u saglasju sa svim onim standardima koji se propisuju za zaštitu životne sredine, da hrabro ovo realizujemo i da Srbija ide napred. Svako dobro.