Zahvaljujem predsedavajući.

Znate, ako sam nekada nešto na tom istom stadionu koji vi tako ružno pominjete, naučio, a to je da u oči pogledam nekog i da mu pomenem ime i da mu kažem u lice ono što mislim znate, a ovde imamo nekoga ko ne sme da mi pomene ime, kao da mi ne bi dao osnov za repliku i toliko o njegovoj hrabrosti i toliko o njegovoj iskrenosti, a i o toliko licemerju pošto je gospodin Jovanov upravo malopre mu pokazao kakav je licemer.

(Narodni poslanik, Radomir Lazović dobacuje.)

Prema tome, ja bih samo zamolio, ja neću puno oduzimati vremena, ali znate kada već govorimo o nasilju, ja nisam nikada, to ste vi uradili, a ima i snimak, rekli drsko policajcu ko te, pa da ne kažem šta dalje, to ste vi rekli pre neki dan policajcu.

Nikada u životu nisam blokirao ulicu, pošto govorite o mostu u Šapcu, a što da vas brani policija kada ste izašli na neprijavljeni skup, a što da vas brani policija, izađete i blokirate neku saobraćajnicu i ne pitate se kako je nekom što želi da prođe tamo, nego vas baš briga, vi ste oslobodioci, vi ste nova OZNA, vi ćete krizne štabove, kao što ste 2000. godine, radili zauzimate ulice, preduzeća, baš vas briga. I, vi pričate o nasilju, vi koji ste bakljama ulazili ovde u Skupštinu i motornom testerom u RTS, vi ćete da nam pričate o nasilju.

Malopre sam rekao i ostajem pri tome, vi ste gospodo generator nasilja, ali takvi kakvi ste hoćemo da pričamo sa vama, jer ste narodni predstavnici i dužni smo s vama da razgovaramo i koliko god ste sada ovde crveneli zato što vam je neko saopštio kakvi ste licemeri, želimo da razgovaramo sa vama, jer nam je to dužnost, jer ova zemlja mora da ide napred i ne sme da stane. Zahvaljujem.

(Aleksandar Jovanović: Tako je. Bravo, majstore.)

Zahvaljujem predsedavajući, nisam imao nameru da se javljam, ali inače uvaženog kolegu iz DS veoma poštujem i mogu da kažem da je bio jedan od onako konstruktivnijih na tim svim sednicama i na javnom slušanju.

Moram da konstatujem da nikada veća demokratija nije postojala nego na tim sednicama Odbora za pravosuđe i tim javnim slušanjima. Mogli ste da kažete šta god ste hteli i koliko god ste hteli puta da replicirate, ja vam kažem dok ja budem vodio taj odbor nikada nikom neće biti reč uskraćena i svako će imati pravo da kaže šta god poželi. Ako treba, trajaćemo i po deset sati i čitav dan i čitavu noć, ali će svako imati pravo da kaže šta god želi.

Ono što, ne želeći sad naravno da idem u nazad šta je nekada rađeno u pravosuđu, jer znate, ako biste uzeli na primer, recimo akciju "Sablja", pa kada ste ljudima koji su u pritvoru, a pitaj Boga kako si i dolazili do toga da budu privođeni, kada ste mu čak i onemogućavali pravo na advokata i držali ste ih u pritvoru bez ikakvog rešenja, a sve je to radilo neko pravosuđe i to čak jedna organizacija kao što su ti razni Helsinški Odbori i tako dalje, oni su to konstatovali da su se tako kršila prava pritvorenih, onda možemo da zamislimo gde je to sve pravosuđe bilo i pod kakvom partijskom kontrolom.

Ja sam inače bio vatreni pobornik, zapravo protivnik ovi Ustavnih reformi i ja to ne krijem, to svi u mojoj stranci znaju, zato što ne smatram da je ovo bilo nešto dobro ni kvalitetno, ni pametno ali je to od vas krenulo, Ustavom iz 2006. godine gde ste i vi učestvovali u njegovoj izradi. Vi ste se obavezali prema Venecijanskoj komisiji i prema svim tim komisijama da ćete uraditi reformu pravosuđa, da ide na ovakav način. I obavezali ste se da ćete promeniti Zakon o referendumu, čak ste to uneli u Ustavu kakav bi referendum morao da bude, što je katastrofa po meni, meni se uopšte ne sviđa ovakav referendum, ali to je nešto što je vaša tekovina, a godinama ste izbegavali da to primenite, nego ste ostavljali nekom drugom, jer niste želeli ustavnu obavezu da izvršite. Pa je neka druga vlast to morala da uradi, da uskladi Zakon o referendumu sa Ustavom. I to je nešto što je činjenica.

Ja sam veliki protivnik ovoga što ste radili, a i to je zašto tvrdim da će nam biti u buduće gore, ne misleći samo na pravosuđe. Vi ste radili još jednu strašnu i jezivu stvar koja se meni nikako ne dopada. Izvlačili ste sve ingerencije iz ministarstava i davali ih tzv. četvrtoj grani vlasti nezavisnim regulatornim telima itd. koje niko ne kontroliše u ovoj državi i niti imaju ikakvu kontrolu. Mogu da rade šta hoće i svima da sole pamet, a služe za uhlebljavanje nevladinog sektora.

Sada kada se još i pravosuđe ovako oduzme, šta možemo da očekujemo. Mi smo ljudi sveli da Vlada Srbije u mnogo čemu postane ikebana, jer ministarstva nemaju nikakve ingerencije u mnogo čemu, a došli smo i do te situacije onim što ste vi započeli, da npr. ministarstvo pravde se sve na šta, šta je njegova funkcija, šta je njegova uloga? Nažalost zato sam bio veliki protivnik ovoga, ali kada se ovo već izglasalo, sada ste izneli jednu neistinu i zato reagujem, a to je da znamo za koga ćemo da glasamo. Nemam pojma ko će biti izabran, niti sam i sa kim pričao, niti imam pojma ko je uopšte čiji favorit ili šta god. Glasaću onako po nekom svom nahođenju kako smatram da se neko predstavio. Imali ste i vi na to puno pravo i lepo je što ste na tviteru rekli ko vas se sviđa, ko vam se ne sviđa, ko je dobar, ko nije dobar, kako god.

Inače način kandidature, moram da vam kažem, postojao je konkurs, očekivao sam da će se više ljudi javiti i javilo se to što se javilo. Ne znam jel imate neki bolji način kako bi nekog izabrali. Vi predlažete sada, to je ono što mi je fascinantno, da se mi kao stranke dogovorimo koga ćemo da izaberemo u VSS ili u VST. Čekajte ljudi, to je onda opet neka partijska kontrola. Ako težimo da ne bude partijska kontrola, valjda onda ne bi trebalo da se partije dogovaraju ko ga će da izaberu u VSS ili u VST.

Da li ćemo skupiti dve trećine, voleo bih. Da li će se to dogoditi, izražvam sumnju, ali nemam pojma. Možda se i dogodi. U svakom slučaju samo nemojte da iznosite tu vrstu neistine da postoji neki dogovor. Nema nikakvog dogovora. Pojma nemamo ko će proći. Valjda bih ja kao predsednik Odbora za pravosuđe trebalo da znam ako postoji neki dogovor.

U svakom slučaju, mogu samo da vas se zahvalim, neću se više javljati, čak i ako replicirate. Želim da se zahvalim zato što ste svo ono vreme bili tamo i pozivam vas i u buduće kada bude Odbor za pravosuđe da iznosite vaše stavove kako god želite i koliko god želite i prosto biće potpuna demokratija na tom odboru. Hvala.

(Miodrag Gavrilović: Replika.)

Zahvaljujem predsedavajući.

Malopređašnja govornica je rekla da živimo u košmaru. Evo, kolega Jovanov je dao jedan primer, vrlo važan, taj dotični gospodin, taj Filipović, a ima i slika kada se slika sa gospođom koja je malopre pričala o tome kako je strašno, kako narko-dileri vladaju. Vi ste se slikali, on je čovek čak ispričao svoju priču, gde je decidno rekao, da ste ga vi upozorili pre hapšenja da se skloni iz Pančeva, bezmalo mu bili saradnik, a prethodno ste mu obezbeđivali pare iz Pokrajinskog sekretarijata za sport, gde ste inače bili obezbeđivali za njegovu teretanu.

Tako da, toliko o tome što se tiče narko-dilera i ne znam čega, jer vi ste sa jednim koji je osuđen, koji je priznao delo, čini mi se, i te kako drugovali. Sada, to što perete ruke danas od njega, kako on kaže, to je već nešto drugo.

No, šta smo mi ovde malopre čuli, i ja ovde to prosto moram da komentarišem. Mi smo čuli, decidno, evo, vi mi recite svi ovde da li sam nešto pogrešno čuo, brani kaže, čoveka koji je imao najveću plantažu marihuane. A, ko je to dokazao? Da li je to sudski dokazano? Znate, vodi se neki sudski postupak. Vi ovakvom izjavom pritiskate pravosuđe i utičete na rad suda. To je ono što radite sve ovo vreme, permanentno, i to je nešto što je skandalozno.

Šta ćemo ako jednog dana taj čovek bude slobodan? Da li ste spremni da mu platite kada vas bude tužio za sve ove godine? Zaista se izvinjavam, ali to što radite to je najbolji pokazatelj kako biste vi rukovodili pravosuđem. Naređivali biste sudijama ko mora da bude osuđen i naređivali biste tužiocima koga da procesuirate. Ne tražite vi za džabe tužilačku policiju. To je projekat koji je inače, osmišljen jako lepo u SAD, da se u istočnim zemljama sklone politički nepodobni. Zato su pokrenuli postupak ZKP-a, u vaše vreme da se sprovede tužilačka istraga i da se ukine sudija za istražni postupak. Zašto? Zato što stavljaju tužilaštvo pod svoju kontrolu. Vi kada bi imali tužilačku policiju da potpuno MUP onda imamo van sistema, van bilo čega, onda preko te tužilačke policije bi vi eliminisali svakog politički nepodobnog čoveka i protivnike, zabranili bi mu da se bavi bilo kakvim poslom. To je vaša želja i vaš cilj, i oni koji vam to plaćaju i oni koji zagovaraju takvu jednu besmislicu. To vi želite zapravo da uradite.

Molim vas, nemam ništa protiv, svako nosi neki svoj krst. Spominjete meni stalno bakljadu na krovovima zgrada. Ja sam zapalio tu baklju na svojoj terasi i pozivam vas da dođete na kafu kod mene u stan. Četrdeset i četiri godine živim u istom stanu, Bogu hvala, terasa mi je velika, roditelji su mi taj stan kupili pre 44 godine, njihov je stan na 22 spratu na Banjici živim. Nisam menjao stanove, nisam se selio na Dedinje, nisam odlazio iz Pančeva u Novi Sad i dobijao stančuge i imao prilike to da kupim, nego živim u istom stanu. Upalio sam tu baklju, da li je trebalo da uradim to, možda nije. Da li sam preterao sa onim Đilase lopove, što sam puštao, možda jesam, možda nisam, neka sude građani, ja taj svoj krst nosim, ali vi, vi ste sa motornim testerama na RTS upadali. Vi ste tamo baklje palili. Vi ste ovde hteli nasilno da upadate i palili ste baklje. Valjda su to demokratske baklje, jel tako? Ja sam tu baklju palio kao otpor ludilu, gde ste čak u momentima kada čitava zemlja je bila pod koronom, i pod potpunim haosom, vi ste tada namerno lupali u one šerpe, kako biste vređali ljude i kao biste nam govorili kako je to strašno što postoji „lok daun“ i ako je u čitavom svetu postojao „lok daun“. Ja sam se suprotstavio tom ludilu. Hteo sam da imamo aplauz doktorima i lekarima koji su se borili protiv korone.

Za razliku od vas ne pada mi na pamet da ikada vršim bilo kakav pritisak ni na sudije ni na tužioce. Nikada u životu to nisam radio. Ja smem ovde i Bibliju da donesem i u četvoro dece da se zakunem, a vi, ovo što radite i što presuđujete ljudima u medijima, to je nešto što je najstrašnije. Nikada u životu ne bih rekao da izađem na televiziju i da kažem – e, onaj tamo je kriminalac, jer je pokrao to i to. Ja to nikada ne radim, jer je svako nevin. Poštujem prezumpciju nevinosti član 3. ZKP-a, niko nije kriv dok se suprotno ne dokaže.

Prema tome, molim vas da se i vi toga držite i da ne vršite više pritisak na pravosuđe. Vrlo je zanimljivo, kako ste rekli, ja vršim progon policajca nekog. Niti poznajem čoveka, niti sam ga ikad video. Nemam pojma ništa o njemu. Vidim da ne dolazi na suđenje da da iskaz i ako mu je Apelacioni sud naložio da da iskaz u specijalu, baš u ovom postupku Jovanjica, vidim da nije došao jednom. Da li će da dođe drugi put, nemam pojma. Zašto to ne radi? Čega se plaši? Ili će možda da se otkrije šta ste tada radili i kako ste nameštali tu aferu. Ja slobodno to govorim svuda, da, ta afera je nameštena od jednog dela vlasti, sa vama u opoziciji i sa delom stranog faktora, ja to vrlo otvoreno govorim. Svi ste bili u toj koaliciji tada i nameštali ste čitavu aferu.

(Borislav Novaković dobacuje iz klupe.)

Ja imam pravo da kažem šta mislim. Ali, vidim da su se neki uzbudili, gospodine Orliću. Vidim da su se neki uzbudili jer se plaše da će odgovarati.

Ono što, i sa ovim ću, gospodine Orliću završiti, nadam se da svi oni koji su nameštali tu aferu da će završiti u zatvoru tamo gde im je i mesto. Hvala vam.

(Borislav Novaković: I, sad vršiš pritisak. Sram te bilo. Namerno upućuješ poruku sudijama. Sram te bilo. I utičeš na sudske postupke. Sve vreme naručuješ hapšnjenje… sramota…)

Govorimo o televizijskim suđenjima, jel tako? Samo uzmite i izbrojte koliko specijalnih emisija su imali Nova S, N1 i te televizije i koliko tekstova je napisano o Jovanjici, o nekim drugim procesima, gde ste presuđivali ljudima, bukvalno presuđivali, i gde ste i vi bili učesnik. Specijalne emisije ste imali o tome.

Uzbudili ste se kada sam ja napravio jednu na „Jutjub“ kanalu. Jedna „Jutjub“ emisija vam je uništila kompletnu koncepciju čitave te afere koju ste pravili. I vi pričate o suđenjima na televiziji! To što rade te dve televizije, to je skandal, to se u istoriji nije događalo. Tako se ni u vreme Broza nije presuđivalo ljudima, to što rade ti tzv. novinari, istraživači i slično. I to trpite, gledate, nemate prava nigde ništa ni da odgovorite, ćutite.

Znate, nekom prekipi pa neće više da ćuti, pa će da vam kaže kako se ponašate.

Ja samo molim da se u medijima više ne presuđuje, zato što to nije normalno. Pozivam i ove prorežimske medije da isto to ne rade, zato što to nije normalno, zato što jedno civilizovano društvo mora da ima normalno suđenje, bez uticaja sa strane. Ne postoji veći pritisak na naše pravosuđe od medijskog pritiska. To je najveći pritisak.

Po svim istraživanjima, ako hoćete, pošto ja to pratim veoma pomno, najveći pritisak ide od medija i od privrede, a najmanji od političara. On se čak svodi isključivo na neki lokalni nivo, ako slučajno neki predsednik opštine ili ne znam već ko, sekretar neki u opštini, pozove negde nekog sudiju, što se dešava, nažalost, jer se mi kao društvo još nismo navikli da je tako nešto nedozvoljeno. Ali, ključni pritisak na pravosuđe i na rad sudija, gde se njima uliva strah u kosti, upravo je to medijsko presuđivanje. E, sa tim mora da se prekine.

Ja se potpuno slažem da ni prema jednom funkcioneru ni opozicije ne bi smelo da se piše tako i da se unapred neko osuđuje. Ja sam protivnik toga, od mene to nikada niste čuli. I spreman sam uvek i da se izvinim kad preteram.

Ali, nisam to čuo od vas. Jer, vi vašu političku karijeru, ne mislim samo personalno na vas, na većinu tu vas, gradite na tome što presuđujete ljudima u medijima da biste se dopali široj javnosti. A neki čak, bogami, grade karijeru i na tome što drugima nabacuju nesreću, što je samo po sebi užasan greh.

Ja vas molim da se sa tim prestane. Neću se više javljati. Hvala vam.

Tražili ste od mene izvinjenje, ja nisam rekao da ste to vi bili, ako ste se prepoznali, ja vam se zaista izvinjavam. Ja nemam problem da vam se izvinim kada preteram, molim lepo, zaista vam se iskreno izvinjavam. Nikada u životu nisam dobijao ni stanove na korišćenje, niti bilo šta. Trudim se, ako Bog da, da kupim svoj sopstveni, ako budem mogao, ali kako god.

Nismo mi, uvažena koleginice, otišli na sud zbog „Marinika, shvati, nećemo stati“. Ja sam vama to napisao i tada sam vam se izvinio, ali ste se vi meni napisali nešto što je jezivo, napisali ste mi - svinjo fašistička. E, zato sam vas tužio. I kao što vidite, tri godine unazad ili četiri sud ne donosi odluku. Toliko o tome koliko se utiče na pravosuđe od strane mene. Tri ili četiri godine sud ćuti, što je vrlo zanimljivo, ali kako god, nema veze. I ne tražim, sada mi to nije više ni važno, ali samo zarad istine da kažemo ljudima zbog čega smo završili na sudu.

Ja zaista vama želim da budete bezbedni u ovoj zemlji, svako bi morao da bude bezbedan. Ukoliko vam je neko pretio, ja bih zaista zamolio da se taj procesuira i da odgovara, jer niko nikom ne sme da preti. I molio bih da nadležni rade svoj posao.

Inače, nisam neko ko je sklon samoupravnom i socijalističkom razmišljanju da sad političari nemaju ni za farmerice, pa da nemaju ni za kuću, ni za stan. Naprotiv, ja bih voleo da možete da kupite, da imate što veći stan i što veću kuću i ja bih vam čestitao na tome. Ali, prosto, samo nemojte da nam pričate ovde da je sad to zbog nekakve procene. Ako je bila procena, molim da se uhapse ti koji su vam pretili, a vi, Bogu hvala, nadam se ćete se skućiti u što većem stanu i nemam ništa protiv. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Znate, dođu tako vremena kada pametan zaćuti, budala progovori a fukara se obogati.

To što neko preti, to vam je kao u onoj narodnoj – pas koji laje ne ujeda.

Jedino sa čim ću se složiti, to je da pravosuđe ne radi dobro, jer da radi, ovaj gospodin bi bio u zatvoru. Recimo, lagao je, pretpostavljam da je lagao, neću da kažem da jeste, svako je nedužan dok se to ne dokaže, ali, znate, kada neko kaže da je diplomirao na ekonomskom fakultetu a opština Trstenik ne može godinama da mu uđe u trag na kom fakultetu ekonomskom je diplomirao, onda vam je jasno da je neko učinio krivično delo i da je verovatno lagao da je diplomirao. A nije u zatvoru! Slažem se da pravosuđe ne radi dobro.

Znate, o pravosuđu vam priča čovek koji je jedva srednju školu završio. On vam priča šta je krivično delo a šta nije krivično delo. I sad, dragi prijatelji i svi vi koji ovo slušate, čuli ste šta oni nameravaju. Ovo OZNA nije radila što on planira. On presuđuje, on donosi presude, on kaže ko je kriv, on kaže kome će se suditi, on pritiska sudije kakvu odluku da donesu i on kaže ko mora da bude negde osuđen. Da li vi shvatate o kakvim se ljudima radi?

Da ne govorim da je to u istoriji najbestidniji čovek koji postoji, koji hoda, koji na tuđim nesrećama gradi svoju političku karijeru, jer je lažne informacije konstantno objavljivao, što su mu dostavljali iz tužilaštva ili iz policije određene strukture, poluinformacije, a onda je njima obmanjivao javnost, pritiskao sudije i dovodio ih u situaciju da ne smeju da postupaju drugačije, jer bog zna kako, pojaviće se dotični gospodin na televiziji pa će ih onda kritikovati.

I ako neko treba da ide u zatvor, to je ovaj što sedi ovde prekoputa i što nam drži moralne pridike ovde. Pa da mu se preispita kako je sa „OMV-om“ sklapao ugovore, pa da mu se preispita kako je benzinska pumpa u Trsteniku dobila mogućnost da radi, baš tog istog „OMV-a“. Nije smešno, žalosno je.

On priča o režimu. Pa, on se prvi nudio režimu za saradnju. On je prvi nudio koaliciju da uđe sa SNS. Umro je od muke kada nije ušao sa SNS u vlast, a onda je prodao svoju sopstvenu partiju Vuku Jeremiću. I taj priča o moralu, taj priča o nečemu. Taj priča kako će nekome da sudi.

Hajde prvo da mu pronađemo diplomu, da konačno saznamo šta je završio od škole i gde je završio, pa kada to budemo saznali, jer meni je glupo da odgovaram takvom čoveku, mi nismo istog nivoa obrazovanja, uopšte nismo na istom nivou, ali takav je dobio priliku da maltretira građane i da laže i da obmanjuje i da ljudima presuđuje po medijima i da vrši pritisak na pravosuđe, jer se njegova uzima isključivo u određenim medijima kao božanska reč.

Uzgred, ne znam zašto se sa svojim kolegom koji mu sedi tu u poslaničkom klubu pre neki dan posvađao, jer kolega je tvrdio da one dve tužiteljke lažu i da obmanjuju javnost, a on je tvrdio da su to svetiteljke naše, da su to ikone našeg pravosuđa, pa me sad samo interesuje kako to ima neslaganje u sopstvenoj partiji po pitanju tih tužiteljki? I ko tu laže i ko tu obmanjuje?

Samo je ovde problem što dotičnom gospodinu ne možete nigde da odgovorite, jer beži ko đavo od krsta od bilo kakvog duela i bilo čega.

U svakom slučaju, imao sam potrebu da ovo kažem, jer da građani Srbije znaju ko suštinski kontroliše pravosuđe, oni koji vrše pritisak medijski na ovakav način, kakva presuda da se donese i koji obmanjuju zato što pojedine strukture iz tužilaštva i policije im dostavljaju poluinformacije kojima obmanjuju javnost.

Uzgred budi rečeno, u tom sudskom postupku, parničnom gde je izgubio, dokazano je da je lažov, baš je bila ta situacija u vezi sa Andrejom Vučićem, dokazano je da je lažov. Dragi građani Srbije, samo sam imao potrebu ovo da kažem, više se neću nijednom javiti, mislim da je sasvim dovoljno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Uvek je čast kada se bira Vlada i da se govori, prosto svedok ste neke istorije. To je svečani momenat i uvek je čast kada si ministar, kada ti je Bog dao tu šansu da nešto uradiš za svoju zemlju i mnogi bi se onako ponosili, rekli bi – sjajno. Nekada su, to je bio i običaj, napravi se i neka prigodna svečanost, proslavi se to. Međutim, ja moram da kažem, što se vas tiče, koje ćemo mi danas izabrati, da ne vidim nikakav razlog da bi vi nešto imali da proslavite. Svakako je čast zato što ćete se boriti za otadžbinu, ali ne verujem da bi iko želeo da bude na vašem mestu.

Vi ste ratna Vlada i donosićete sigurno toliko teških odluka, nepopularnih odluka iz prostog razloga zato što je u svetu rat i zato što u takvoj situaciji ne postoji drugačija opcija nego da donosite takve odluke. I samim tim ćete verovatno nekada izazivati gnev kod ljudi, što je i normalno, ali verujem da ćete dati sve od sebe. Poznajući većinu od vas, znam da ste čestiti, pošteni ljudi, da volite našu zemlju i da ćete u bukvalnom smislu reči poginuti za nju.

Mandatarka mi je dala jedan šlagvort. Vi ste, gospođo Brnabić, rekli da ste ne znam trpeli svakakve kritike vezano oko Rio Tinta, litijuma itd. Ja moram da vam uputim kritiku sa moje strane, kao građanin ove zemlje i kao neko ko je ovde poslanik. Moja kritika je usmerena – zašto ste podlegli pritiscima i zašto niste završili taj posao? Znači, ja sam neko ko je apsolutni pristalica da se litijum eksploatiše. Tako da molim buduću ministarku rudarstva i energetike, na vama će biti najveći pritisak, da apsolutno završite taj posao zato što je to neophodno da bi ova zemlja išla napred.

Znate, meni je muka od tih lažnih ekologa širom sveta koji vidim uništavaju umetnička dela po muzejima, koji betoniraju svoje ruke, odnosno šake na auto-putevima da bi privukli pažnju. Svi ti koji su nam govorili da ne bi trebalo da imamo ugalj, da ne bi trebalo čak ni vetro-parkove zašto to šteti pticama itd, sada kada dođe zima i kada ne bude bilo grejanja, neka fino založe travu i neka se tako greju putem te zelene energije, neka se tako greju. Nemoj slučajno da traže da imaju grejanje u stanovima i nemoj slučajno da pale klime. Neka daju svoj doprinos tako što će da se smrzavaju i tako što će lepo da kažu ovo je naša borba, naš protest zato što mi želimo da se smrzavamo, strašno je imati struju u 21. veku. Mi nećemo da imamo struju. Tako neka kažu građanima, pošto su se zalagali da nemamo ugalj.

Mi smo danas, Bogu hvala, uspeli da obezbedimo zalihe, imaćemo i struju, građani ne bi trebalo da brinu, za razliku od nekih drugih u Evropi koji neće imati verovatno struju. Imaćemo i gas i dobro je da smo imali predsednika države koji je o tome i te kako razmišljao.

Molim vas, oko litijuma, znate, ako neko danas hoće da ima mobilni telefon pa, izvinite, baterija litijumska. Ako hoćete da se borite za životnu sredinu, pa valjda se zalažete za električne automobile. Te baterije se prave od litijuma. Ili nas ovde obmanjujte i vi onda nećete da se borite za životnu sredinu, jer nećete električni automobil. Nama je Bog dao da imamo najbolji mogući litijum na svetu i sada ako to ne želite da eksploatišete, posebno danas kada je cena otišla u nebesa, to bi vam isto bilo kao kada biste Kuvajtu rekli – nećemo naftu da eksploatišemo. Potpuno nenormalno. Suština cele priče je da Srbija ostane nerazvijena, da ostane obogaljena, da apsolutno nema nikakav privredni razvoj, da nema nikakav progres i da imamo negde privredu na nivou 19. veka. Ako bi mogli tamo da se vratimo, da živimo u pećini, pošto ti ljudi neće ugalj, neće struju, neće ništa, pa onda možda da živimo u pećini, da založimo vatru i verovatno je to neko rešenje.

Ja sam apsolutni protivnik te demagogije i vas kao buduću premijerku kritikujem, pošto ste bili u prethodnom periodu, zašto niste taj posao završili, morali ste to da završite.

Moram ovde da uputim jednu kritiku ministarki za zaštitu životne sredine, gospođi Vujović, koja je uradila toliko dobrih stvari, toliko jezera je očišćeno, toliko je reciklažnih centara napravljeno, fantastične stvari su urađene za zaštitu naše životne sredine, ali medijski to uopšte nije ispraćeno. Nažalost, glasni su ovi koji putem društvenih mreža takve gluposti i laži seju da je to neizdrživo, a vas bih voleo da mnogo više vidim u medijima i da govorite ljudima šta je ova država uradila. Mi prvu ovu elektranu solarnu gradimo. To niko ovde da spomene. Ne razumem zašto misle to, kao da se stidimo da izađemo u javnost i da kažemo šta je sve učinjeno i šta je sve urađeno. Samo nastavite da radite tako dobre stvari, pa vas molim da se to prosto medijski isprati i da se na svaku laž koja dolazi od tih raznih lažnih ekologa prosto odgovori i da se sa njima uđe u jednu ozbiljnu borbu kako bi se te laži demantovale.

Moram da priznam da buduća Vlada mora da jednu stvar upristoji, što neke prethodne nisu činile. Vi, gospodo ministri, svakako imate pravo da primite svakog ambasadora i normalno je da primite svakog ambasadora, posebno ako donosi neku investiciju za ovu zemlju. Red je da se ode kad neka ambasada pravi prijem za dan državnosti, da se ode, da se ispoštuje ta država. Svakako kad vi pravite neki prijem, kao ministarstvo, da pozovete ambasadora, ali bilo kakva drugovanja, intimiziranja, kako god hoćete, odlasci na večere sa ambasadorima, pravljenje krsne slave u hotelu da bi se zvali ambasadori, to ne dolazi u obzir. To ne dolazi u obzir, jer nije ovde ambasador neko ko bi trebalo da određuje našu politiku, nego ste vi koji određuju našu politiku i ambasador ima vas da sluša, a ne vi ambasadora i zato bih vas zamolio da svakom ambasadoru u startu stavite do znanja – vi ste ovde gost, ima da se ponašate kao gost, a ovo je suverena, nezavisna zemlja i vi nemate pravo da utičete na kreiranje naše politike. Svaka investicija je dobrodošla, Bogu hvala, mi hoćemo da sarađujemo i sa istokom i sa zapadom i sa severom i sa jugom, nismo gadljivi ni na čiji kapital, da li kapital došao iz Amerike, Rusije, Kine, odakle god, slobodno, izvolite, ulažite, mi želimo da se ovde ljudi zapošljavaju, da rade, da imaju platu, da svako…

Moram da kažem da je baš vlast Aleksandra Vučića, za razliku od 2012. godine, mi danas imamo 470 hiljada ljudi koji su više zaposleni. Da li ste svesni koja je to brojka i samim tim kako radi naša privreda. Mislim da je ekonomija nešto najvažnije.

Inače, već sutra vas čeka ozbiljan zadatak, s obzirom da je gospodin Vučić zakazao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost. Prvi izazov je Kosovo i Metohija. Vi ćete tu morati žestoko da se pobrinete u svim resorima da našem narodu pomognete na Kosovu i Metohiji. Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije. Ne postoji ni jedna druga opcija. Ja znam, gospođo Brnabić, da ste neke diplomate izbacivali iz kancelarije kada su govorili da Kosovo nije Srbija. Drago mi je i samo nastavite tako. Ima da poštuju ovu zemlju.

Kad god uđu u kancelariju bilo kog ministra, bilo koji diplomata ne bude li rekao da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, odnosno ako se ponaša sa tim da mi treba da potpisujemo sporazume kao dve nezavisne države, izbacite ga napolje i kažete mu: „Kada budeš shvatio da smo mi nezavisni i suverena država, da je Kosovo sastavni deo Srbije, možeš da se vratiš i da razgovaramo“. Tako to rade ljudi koji vole ovu zemlju.

Ja vam želim svu sreću ovog sveta. Neka vam je Bog u pomoći. Vi ste bukvalno u ovoj situaciji, ja vam ne bih bio u koži. Najpoštenije vam kažem. Zaista vam ne bih bio u koži, ali tu ste gde ste. Pomoći ćemo vam šta god zatreba kao Skupština Republike Srbije i svi mi ovde kao narodni poslanici staćemo iza vas, ali kako vi radili, tako vam Bog pomogao.

Svako dobro i neka nam je srećna buduća Vlada. Živela Srbija.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Znate, u ovom ne baš nadahnutom govoru, baš onako kako je Gebels to inače nekada radio sa tim teatralnim nastupima i baš se gospodin Jovanov lepo pozvao na tu čuvenu krilaticu, koju Gebels izmislio – sto puta izrečena laž postaje istina. Ovde to neće biti slučaj, ali pokušava se jer je malopređašnji govornik, a inače u svom ne znanju, on ne zna da u krivičnom postupku i uopšte kada se vodi krivični postupak, uvek se gleda blaža sankcija ako se donese novi zakon koji je strožiji. Prema osuđeniku uvek se gleda blaža sankcija iz prethodnog zakona. To je tako po zakonu, znate, i to uvek važi i to su osnovna neka načela u krivičnom postupku, ali kada neko ne zna ništa, onda može da priča šta mu padne na pamet.

Dao je jednu dobru definiciju organizovanog kriminala tj. mafije - da postoji ovako jedna velika mreža i ja to baš u jednom slučaju koji se, inače, često provlači mogu da prepoznam. Ta ozbiljna organizovana mreža koja vodi strahovitu medijsku kampanju, govorim konkretno o slučaju Jovanjice, gde je angažovala i određene političare, gde ozbiljan strani faktor učestvuje, je izmislila tu celu priču. Ja ću ovde sada odgovoriti na neke stvari da ljudi vide o čemu se radi, naravno, pošto se ovde pozivaju i na izjave određenih inspektora. Ta izjava je bila dostupna svima. Nemoj da izmišljaju da je to nešto ekskluzivno, pošto su delove te izjave više puta, ne znam kako im je to neko dostavljao, pošto stvari iz krivičnog postupka ne bi smele da dođu do javnosti, ali znate, kad neko iz Tužilaštva tamo dostavi pojedinim političarima ili neko iz policije, tu izjavu su imali svi, imam je i ja. Mogli su kad god su hteli da objave sve iz iste izjave, ništa tu nije ekskluzivno, a najbolje od svega je što tog istog inspektora su sve njegove kolege opovrgnule, samo što to neće da kažu. Sve njegove kolege iz tog Četvrtog odeljenja su rekle sve suprotno od njegove izjave i po tome se vidi kako su sve nameštali.

Pojasnimo ljudima kako to izgleda. Na primer, kad dođu te vrhunske demokratske televizije, mediji: „Danas“, N1, „Vreme“, „Nova S“ itd. i kada okrivljeni daje svoju odbranu koja njima ne odgovara, u ovom slučaju konkretnu Koluvijinu, ne prenesu ništa ili cenzurišu ili stave čoveku u usta nešto što nikada nije rekao, a kada njegov advokat daje izjavu, izjavu cenzurišu, iako im 10 minuta daje izjavu, ali zato Veljka Belivuka citiraju od A do Š, i to ga citiraju onako da je to otprilike onako novi apostol istine. E, vidite o kakvom se licemerju radi i kakva se tu kampanja vodi.

Znači, ono što im ne odgovara nikada neće pustiti, naprotiv, uvek će da izvrnu nečiju izjavu i uvek će stati na stranu onoga ko im vodi kampanju. Ovde imamo neke političare koji vode obilato tu kampanju. Kad je Veljko Belivuk, očigledno predvodnik, pravi predvodnik ovih preko puta, to se citira sve od A do Š, šta je rekao i to… Vrlo je zanimljivo nešto, gospodine Orliću, tačno se apostrofiraju određeni političari koji bi morali da budu razapeti u medijima, a naravno Belivuk očigledno po zadatku, tako mu je neko rekao, određene prećutkuje, namerno prećutkuje. To se ovde sa ove druge strane koristi.

Takva se danas kampanja vodi i niko ne sme da sumnja. Znate, to im je kao dogma, kao vernici, niko ne sme da sumnja u ono što je Belivuk rekao iako svi znamo da osumnjičeni, odnosno optuženi na sudu mogu da iznesu šta god hoće u svoju odbranu, i to je njegovo pravo, može i da laže, može i da izmišlja, ali ne sme da se sumnja u tako nešto.

Ja samo želim ljudima da pojasnim o kakvim se licemerima radi. Pričaju o Darku Šariću, pa u vaše vreme sve nekretnine, sav kapital stekao, pa ovde kupovao po Beogradu, bio vam je najveći investitor u tom periodu. O čemu, bre, pričate? Sve živo što je kupio, kupio je tim parama od droge, kupio je u vaše vreme bre! I sve živo stekao ovde. Ko mu je to dopuštao? S kim je u policiji sarađivao? Ko mu je u policiji omogućavao da to radi u vaše vreme? Kako vas, bre, nije sramota? Imate li vi stida nekog?

Kažete, što niste rešili 10 godina nešto? Pa, znate ako je trebalo da se čeka… Kad je ubijen Boško Buha? Godine 2003. Od 2003. do 2012. godine niste se mrdnuli. Isto i za Momira Gavrilovića. Naša vlast je i Ćuruvijino ubistvo rešila. Pa još neka silna ubistva, pa da ne govorim o nekim korupcijama. Mada moram da vam kažem da ne treba vlast da rešava, to Tužilaštvo rešava, ali u vaše vreme ništa nisu radili, jer je postojao zavet ćutanja, jer ste i vi bili deo toga svega i zato dragi prijatelji, svi ovi koji ovo slušate, hoću samo da znate kako se licemerno ovde vode određeni postupci i šta se ovde radi. I zato kad čujete ove ludosti, znajte da je to čista propaganda i vođenje kampanje. Hvala.

Zahvaljujem se.

Elem, pročitao bih, mada i ne moram, pošto su nam malopre ovde spočitavali kako mi manipulišemo tom odlukom međunarodnog suda pravde. Elem, postavio bih samo pitanje da li bi tako nešto rekli Vladimiru Vladimiroviču Putinu, pošto se baš on nedavno na sastanku sa gospodinom Gutereš pozvao na odluku Međunarodnog suda pravde, rekavši da je dobro proučio sve dokumente tog suda, posebno odluku koja se ticala prema Kosovu i Metohiji, kosovo je on rekao, a ne Kosovo i Metohija, ali ja koristim to, i da je tamo tačno rečeno da nije nikakav problem da neka teritorija ima pravo na samoopredeljenje, da ne traži to od centralne vlasti i, shodno tome, to primenjuje na Lugansku Narodnu Republiku i Donjecku Narodnu Republiku, pa me sada samo zanima, pošto kažu da to nije važna odluka, to je samo savetodavna, tačno, to je samo savetodavna, ali sa ogromnim autoritetom, jer baš po njenom donošenju su krenula masovna priznanja nezavisnosti Kosova, a plod takve sulude odluke koja je doneta je besmisleno pitanje, odnosno zapravo plod tog pitanja je ta suluda odluka. Jedno od najbesmislenijih pitanja ikada postavljenih pred Međunarodnim sudom pravde je, gde su bukvalno dali penal drugoj strani da dođe do toga, ali samo postavljam pitanje – da li ćete reći Vladimiru Putinu da on manipuliše? Da li on manipuliše onda u ovoj situaciji upravo zato što se poziva na tu odluku Međunarodnog suda pravde ili to možda nećete reći, jer, prosto, vam to nije politički sada zgodno?

Mi ovde slušamo da bi trebalo da imamo ministarstvo za Kosovo i Metohiju, a što ne bi bilo ministarstvo za Šumadiju, što ne bi bilo za Vojvodinu? Što separatišete jedan deo naše teritorije? Slažem se, on je istorijski mnogo važan, možda čak i najvažniji za našu zemlju, ali po toj logici, pa onda za svaki region, pa za pokrajinu Vojvodinu, što ne biste onda imali ministarstvo za to? Nemojte to da radite, ljudi. To je nešto što nije dobro.

Mi možemo, znate, ovde da se zakunemo svi i slušali smo ovde neverovatne govore vatrene. Znate, možda ja lično bih voleo da mi sada imamo toliko snažnu vojsku, da možda imamo atomsku bombu, da možemo da zapretimo svakome, da možemo jednostavno da kažemo sutra ćemo Skadar da oslobodimo, ali to nije normalno ljudi. Prosto nije normalno da se neko tako ponaša, jer lako je sada reći mi ćemo da pričestimo vojsku u Lazarici i onda ćemo ko Knez Lazar do Dragaša onako sa vojskom krenemo, ali to je samoubistvo za ovu zemlju.

Nemojte takve stvari da radite. Vi direktno štetite Srbiji time. To što ćete da budete glasni da bi vas čulo dva, tri procenta stanovnika koji vole, to im je pitko da čuju. Vi vašoj zemlji nećete ništa dobro doneti i lako je ovde da se napravimo, a u vi ste izdajnik, vi ste veleizdajnik. Znate, postavlja se sad ovde logično pitanje, kad pogledamo kroz našu istoriju, pa da li knjeginja Milica izdajnik bila, pošto je svoju ćerku Oliveru, dabome, udala za Bajazita? Pa, jel ona bila izdajnik? Uradila je to da bi spasila Srbiju.

Da li je Miloš Obrenović izdajnik? Svog kuma je preko Vulice Vulićevića ubio, što je, naravno, jezivo i kasnije se kajao za taj greh. Da li je izdajnik? Da li možemo da kažemo za Obrenoviće da su izdajnici? Nemojmo tako olako da se kunemo u sve i svašta i da donosimo takve zaključke, nego dajte da budemo mudri.

Mi prvi put danas doživljavamo da ne gubimo za zelenim stolom i vraćamo temu Kosova i Metohije za zeleni sto i tu se borimo. Kad neko kaže ovde i priča nam o dijaspori, pa znate možda najveća dijaspora je jermenska, recimo. Ja ne znam da li Jermenija ima ministarstvo za dijasporu? Ne znam. Možda ima, ali uvoditi tako nešto pored Uprave koja mnogo efikasnije može da radi nego ministarstvo, mnogo efikasnije iz mnogo razloga i po meni je nepotrebno. Ne znam šta time dokazujemo. Zato vas molim dajte da racionalno ove sve sagledavamo.

Kosovo i Metohija, iskreno se nadam, sanjam, živim za taj dan, da u potpunosti bude u sastavu Republike Srbije i u formalnom i u i svakom drugom smislu, ali za to je potrebna mudrost, a ne govori, filipike ili već šta, jer tako nećemo uraditi ništa.

Veoma često čujemo, kaže, da proglasimo okupaciju. Ko je okupator? Ja vas lepo pitam. Oni koje smo mi pozvali upravo kroz Kumanovski sporazum i Rezoluciju 1244 da budu prisutni na Kosovu i Metohiji, pa izvinite onda smo mi pozvali okupatora. Ako kažete da je okupator KFOR, znate, onda se protiv okupatora ratuje, onda pucate na vojnika NATO pakta, a da li je to normalno da uradimo? Onda prekidate diplomatske odnose sa okupatorom, onda nemate više diplomatske odnose ni sa EU, ni sa Amerikancima, niti sa bilo kim, pa da li je to normalno da Srbi urade i da sebe sahrani tako? Dajte da jednom budemo pametni, racionalni, ja verujem da mi to možemo i da mudrošću pobeđujemo, po ugledu, kao što to Kina radi. Strpljivo, kroz obrazovanje, kroz edukaciju naših mladih, kroz razvijanje diplomatije, kroz lobiranje, kroz privredu, kroz ekonomiju, ko ima jaku ekonomiju taj pobeđuje, a ne uz velike reči koje su isprazne i koje ničemu ne služe. Hvala vam.

Pa, očigledno moram da pojasnim ovde neke stvari zašto je Kancelarija za Kosovo i Metohiju, pa zbog specifičnih događanja koja se tamo zbivaju, jer to je samo jedan deo naše teritorije. Logično je da osnujete kancelariju, a ne ministarstvo. Ministarstvo već dižete na nivo kao da je to neka teritorija koja nije u sastavu Srbije, pa mi sada posebno se njom bavimo.

Kancelarija je nešto što je taman na tom nivou da možete da pomognete izbeglim i raseljenim licima, da tehničke neke stvari vezane za ljude koji otežano tamo žive da im tu pomognete, ali dizati to na ministarstvo, po meni uvek je bilo pogrešno, ja sam uvek bio protiv toga. Čak i kada je bilo ministarstvo, izričito sam bio protiv tog ministarstva, zato što se daje municija upravo drugima da kažu – evo, i oni na neki način prihvataju činjenicu da je to nezavisna država. I zato je mnogo bolje imati kancelariju.

Ali, ja ću ovde pročitati, ali to nikako niko da odgovori. Pročitaću decidno šta je rečeno. Lično sam pročitao sva dokumenta Međunarodnog suda pravde o situaciji na Kosovu. Dobro se sećam odluke Međunarodnog suda koja kaže da u ostvarivanju prava na samoopredeljenje određena teritorija, bilo koje države, nije u obavezi da traži dozvolu da proglasi suverenitet centralnim vlastima zemlje. To je rečeno za Kosovo, a ovo je odluka Međunarodnog suda i ovu odluku su svi podržali. Rekao je predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin, na sastanku sa sekretarom UN, Antonijom Guterešom, da su samoproglašene Luganska i Donecka Narodna Republika postale nezavisne po analogiji sa odlukom Međunarodnog suda pravde.

Dakle, jedan od najvećih lidera trenutno na svetu se poziva na tu odluku. Da li on manipuliše? To nikako da čujemo kao odgovor, zato što vam to nije politički, u ovom momentu, korisno da kažete, ali ćete nas optuživati da kažemo da nešto što je zaista, slažem se, savetodavno mišljenje ima, ali sa snažnim autoritetom i da je negde izvor prava postalo, da je nama zakucalo ekser u sanduk i da nas je dovelo do katastrofalne situacije zahvaljujući besmislenom pitanju koje je tadašnja vlast uputila prema Međunarodnom sudu pravde. To jeste nešto što je fakat.

Na to se ne poziva samo ni Hašim Tači, niti „Gazeta ekspres“ koja to stavlja na naslovnu stranu. I Aljbin Kurti se danas poziva na to, a mi se trudimo da izbegnemo taj argument i koliko god možemo da plivamo u jako teškoj situaciji. Samo postavljam to pitanje – da li Putin onda manipuliše sa tim argumentom, pa eto voleo bih da čujem odgovor? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Nisam imao nameru da se javljam, ali sam slušao šta su podnosioci ovog amandmana pričali i moram da priznam da sam kao neko ko godinama prati sport i koji je nekada bio mlad sportista, prosto šokiran neverovatnim stvarima koje su ovde izneli, a to je priča kako se danas u sport ništa ne ulaže nego se odvija po reketaškom principu ili kako god.

Moram da ukažem na jednu činjenicu, a to je da baš ove medalje sa olimpijade su plod toga što je država ulagala u te sportiste, što im je ulagala u infrastrukturu, u treninge, i to je bio razlog zašto smo osvojili tolike medalje. Poredite medalje koje smo osvojili sada na poslednjim Olimpijskim igrama i u nekom periodu kada je neka druga vlast bila, kada se ništa u sport nije ulagalo.

Kada govorimo o infrastrukturi, napravili smo najmoderniju atletsku dvoranu, koliko hoćete novih hala i sala širom Srbije, novi stadioni se grade. Ne znam da li znate, oni su bili protiv izgradnje stadiona.

Ako vi hoćete danas da imate uspešne sportiste, posebno ako gledamo kolektivni sport, vi morate da poštujete standarde koji se propisuju svuda u svetu. Naša dva najveća stadiona danas ne zadovoljavaju kriterijume koje propisuju UEFA i FIFA, posebno UEFA i mi smo prinuđeni da gradimo stadione, hteli ili ne, jer neće moći naši klubovi niti reprezentacija više da igraju na ovim stadionima, zato što ne zadovoljavaju standarde. Da ne govorim što stadion, kada negde izgradite, dodatno čitavu ostalu infrastrukturu gradi, tržne centre i svašta nešto, prosto, tu se podiže privreda. Ko god je danas otišao na Alijans arenu, na nove stadione u Velikoj Britaniji, vidite šta se sve dešava oko tog stadiona, čitav novi život se tu pravi, nova naselja niču.

To je nešto što je naša nasušna potreba, ali oni su bili protiv toga. Kako mislite da razvijate sport ako nećete da mu razvijate infrastrukturu? To je potpuno nenormalno shvatanje. Prosipamo demagogiju, nećemo nove stadione, nećemo nove hale, a hoćemo da imamo bolji sport. To je nemoguće.

Ja pozivam ljude da uporede medalje na olimpijskim igrama, da uporede čak uspehe fudbalske reprezentacije, opet idemo na svetsko prvenstvo. Ja se nadam da ćemo ostvariti što bolji uspeh, da ćemo možda doći, ko zna, ako bog da, kada je mogla Hrvatska, da budemo u finalu, zašto ne bi mogla i Srbija? Treba uvek imati pobednički mentalitet.

Nemojte, molim vas, samo vi da pričate o sportu, jer je u vaše vreme to bilo potpuno devastirano i uništeno. Ništa niste izgradili, ni jednu jedinu halu, ni jedan jedini stadion, ništa niste napravili i naravno da sport nije ni postojao u tom periodu, tako da zaista ovo nema nikakvog smisla šta smo danas čuli.

U svakom slučaju, ja mogu samo da se zahvalim svim našim sportistima što nas ovako često obraduju na mnogim sportskim manifestacijama i nadam se da će se to nastaviti i ubuduće. Hvala vam.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Evo, sinoć smo imali, bogami dva sata raspravu na odboru. Mislim da je zaista bilo, onako potpuno demokratski, svako je mogao da iskaže svoje mišljenje. Moram da kažem da ima i nekih veoma smislenih primedbi koje dolaze sa druge strane. U duhu parlamentarizma to kažem i valjalo bi ih razmotriti, govorim o onome što je opozicija prigovarala.

Ja sam, inače, u nekoliko navrata, javno nastupajući, govorio da mi biramo ratnu Vladu i to je tako. Mi ćemo birati ratnu Vladu. Zašto? Zato što je u svetu rat i mnoge države, posebno u Evropi, su prinuđene da donose određene ratne mere da bi opstali. U skladu sa tim, mislim da smo napravili zaista dobre obrise vezano za ovaj Zakon o ministarstvima.

Inače, kada nam neko kaže o glomaznosti o ne znam čemu, ja ću samo podsetiti, ona prva prelazna Vlada posle 5. oktobra imala je 34 ministarstva, da bi svako bio zadovoljen. Ali, kako god.

Mislim da su neke stvari dobro ovde učinjene. Pre svega, pohvalio bih zato što se konačno prosveta i nauka razdvajaju. Meni je to uvek bilo glomazno i ministarstvo koje nije moglo da odgovori obavezama da imate spojenu prosvetu i nauku, zato što se nauka bavi nečim potpuno desetim i ovo je tehnološka inovacija. Prosveta treba da se bavi školstvom, osnovnim i srednjim obrazovanjem. Mislim da je to jedan jako dobar korak.

Mislim da je veoma dobro što imamo Ministarstvo za javna ulaganja. Evo, pošto stalno idu prigovori gde idu naše pare, gde ide naš novac, sada ćete moći to i te kako mnogo bolje da kontrolišete jer imate ministarstvo. Imaćete nadležnog ministra koji će ovde dolaziti i moći ćete da vršite apsolutno potpunu kontrolu gde ide naš novac. Tako da, mislim da je ovo jedan veoma, veoma dobar potez i nešto što je učinjeno zaista za dobrobit građana.

Ono što moram da pohvalim, to je izdvajanje informisanja iz resora kulture. Mislim da je veoma dobro što imamo posebno Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije, jer to ima smisla da bude jedno sa drugim, s obzirom da se, kolega Ivanov je veoma dobro to obrazložio, mi danas uglavnom informišemo elektronski i tradicionalni mediji poput dnevne štampe itd. sve više se gase. Gotovo da većina dnevnih listova u Evropi i svetu se gase i prelaze na portale i tako se informišemo.

Drugo, da vam nešto kažem, društvene mreže su uzele potpuni primat. Pogledajte kakva je, recimo, afera bila i šta se sve dešava samo zato što jedan od najbogatijih ljudi, vlasnik „Tesle“ kupuje Tviter. Molim lepo, pogledajte samo do koje granice je došlo, da američki izbori zavise od jednog Tvitera ili od Fejsbuka. Tako da, mislim da će naše to novo ministarstvo morati polako da reguliše tu oblast društvenih mreža, zato što je to sada neki novi sistem informisanja, posebno preko kojeg se mladi informišu, ali mislim da će morati mnogo da uradi i na zaštiti novinara.

Mi smo danas imali jedan skandalozan slučaj. Ne znam zašto to izbegavamo ovde da kažemo. Danas je napadnuta novinarka Emilija Marić, novinarka Novosadske televizije, zato što se valjda nekim demonstrantima koji su tamo došli u Novom Sadu da divljaju i da ne znam više šta rade nije svidelo njeno izveštavanje, pa su je napali, pa je i udarena i vređali su je. To je valjda zato što nije NUNS-ova novinarka i onda valjda možete da je vređate i da je tučete, da je bijete. Kao što izgleda imamo običaj da dolazimo ispred redakcija da premlaćujemo novinarke ili da premlaćujemo vlasnike medija, to je valjda dopušteno, to je demokratski. A kada bi slučajno neko uradio obrnuto, pa otišao ispred redakcije nekih drugih medija, onda bi to bila revolucija, onda bi se tražilo otprilike da NATO pakt interveniše i slično.

Tako da, nadam se da će to ministarstvo i te kako nešto uraditi na zaštiti novinara, jer ovo što se danas dogodilo u Novom Sadu je nešto što je skandalozno i što mora svakako da se osudi.

U svakom slučaju, nas čekaju užasno teški izazovi, nas čeka veoma, veoma teško vreme. Svi ministri koji ovde budu i koji budu vodili neke od ovih resora moraju da znaju i da budu svesni, ne bio im u koži, ništa gore i teže nije moglo da im zapadne, zato što će i biti kontrolisani i zato što će imati strahovite izazove pred sobom.

Mi se spremamo za najteža moguća iskušenja i u skladu sa tim ovo ćemo svakako podržati. Mislim da je dobro koncipirano, a neka nam je Bog u pomoći u nekom narednom periodu šta sve može da nam se dogodi. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedniče Republike, poštovani predsedniče Skupštine, poštovana braćo i sestre sa Kosova i Metohije, posebno bih pozdravio gospodina Radojičića, koji nažalost nije tu. Namerno ističem da bih ga posebno pozdravio zato što znam kolika se kampanja vodi protiv njega iz samo jednog jedinog razloga, zato što da njega nema na Kosovu i Metohiji naša odbrana bi dole bila katastrofalna. On je neko ko može da okupi kvalitetnu i dobru odbranu i ja želim zato da ga pozdravim.

Ovi što ga kriminalizuju, a pomenuli ste, predsedniče, malopre medije, ljudi da znaju o čemu se radi, vlasnici pojedinih medija u Srbiji, Luksemburgu, gde god, ujedno su vlasnici medija u Hrvatskoj, ujedno su vlasnici nekih medija u Bosni i Hercegovini, ali i na Kosovu i Metohiji. Onda oni imaju jednu razgranatu mrežu, pa kažu onda, odavde citiraju navodno hrvatske medije, pa kaže – hrvatski mediji kažu o Vučiću ovo ili ono. Ne, ne, to kaže jedna garnitura odavde, pa hrvatski mediji napišu, a onda ovi to citiraju i to tako ide umreženo. Verujem da i ovi dole na Kosovu i Metohiji su dobili odmah zadatak šta da napišu kako bi se vodila jedna kampanja.

Kao što možete da primetite, vrlo je indikativno kada se, na primer, daju neke izjave protiv naših ljudi sa Kosova i Metohije ili protiv vas, gotovo iste rečenice, zarez se ne promeni, daje Aljbin Kurti ili daje neko na Kosovu i Metohiji, kao da je isti centar pisao, kao da tu imate onaj jedan kominike, odnosno saopštenje i to se tako citira. To ljudi treba da znaju, da prosto se protiv nas vodi jedna vrsta hibridnog psihološkog rata. Ali dobro, i na to moramo da budemo spremni.

Trudiću se da budem potpuno odgovoran po pitanju ove teme. Najlakše bi mi sada bilo da kažem – predsedniče, trebalo bi možda da pričestimo našu vojsku u Lazarici i da se mi sjurimo kao knez Lazar ka Kosovu polju i da doteramo do Peći, do Uroševca. Ljudi, to je nerealno. Mi treba da budemo realni. Ja sam u nekoliko navrata nastupajući u medijima izrazio zabrinutost, a vidim i vi ste to juče rekli, samo što možda niste preko vaših usta to prevalili, ali ljudi, opasnost od ratnog sukoba postoji. Ceo svet je u ratu. O čemu pričamo mi? Znači, pogledajte, od juče imate bar dva nova otvorena sukoba Azerbejdžan i Jermenija, imate danas između Pakistana i Avganistana, da ne govorim o Ukrajini šta se zbiva i to se lančano tako širi. Velike sile ratuju, da ne govorim Kina i Tajvan. Evo, Amerika preti Kini da će joj uvesti sankcije zbog vežbi oko Tajvana.

Shvatite, ljudi, svet je u ratu, svidelo se nekom ili ne. Naravno da se onda otvaraju mala žarišta, a mi smo, nažalost, idealno područje gde to može da se izazove. Usijanih glava, nažalost, ovde ima koliko god hoćete, vrlo je lako zapaliti. Dovoljno je da jedan ludak izvrši teroristički akt, pobije neku decu u školi, padne mu nešto takvo na pamet i ode sve dovraga, i sve ovo što smo gradili, pokušali da napravimo, sve ove investicije, sva ova zapošljavanja, sve to ode nažalost dovraga.

Mi moramo na to da budemo spremni i zato sam očekivao da ćemo imati jedinstvo ovde u Skupštini. Možemo mi da se ne slažemo oko nekih pogleda, oko toga kako bi trebalo voditi državu, ali ljudi ovo je u pitanju Kosovo i Metohija.

Sećam se, ovde sam dolazio ranije dok smo bili opozicija, uvek smo glasali za svaku rezoluciju, deklaraciju, šta god, iako smo bili opozicija, a vezana je bila za Kosovo i Metohiju, jer tako demonstrirate narodno jedinstvo. Možete da se ne složite u potpunosti sa svim, ali morate da demonstrirate, ljudi, narodno jedinstvo i skroz je van pameti da se ne glasa za ovo, a da pritom, zaista evo, slušao sam dva dana, nisam čuo ni jednu zamerku na Izveštaj.

Šta zamerate Izveštaju? Šta je loše u njemu napisano? Apsolutno jednu jedinu reč nisam čuo o tom Izveštaju. Čili smo sve i svašta. Slažem se, evo neko traži da imamo zadati okvir, ali ljudi koji zadati okvir kad vi ne znate šta će sutra da se dogodi, a okvir nam je Ustav Republike Srbije, na kraju krajeva. To je, kako neko kaže, crvena linija, mada znate, kad se trudite da izbegnete ratni sukob, jedan dan da imate mir, jedan dan samo da obezbedite da bude mir, da ne bude nekog sukoba, već ste veliku stvar uradili. Mi treba ljudima da kažemo da smo ovde na ivici sukoba.

Kažu, ljudi kritikuju ovde Briselski sporazum. Pa, dobro 2013. godine, a vi me ispravite predsedniče, 2013. godine, mi smo imali jedan MIG 29 koji je mogao da poleti i čini mi se tri orla, znači ukupna avijacija nam je imala četiri sposobna aviona. O vojsci, vojsci bolje da ne govorim, to je ličilo, iz svo dužno poštovanje, ali na malo jaču formaciju lovačkog udruženja, to je bila potpuna katastrofa. Ekonomija nam je bila takva da smo imali da isplatimo plate do kraja godine. Bukvalno su nam takvu zemlju ostavili. Devastirana privreda, nije postojalo ništa što je radilo privatni sektor uništen. Takva država ne da nije mogla da se odupre nekome, nije imalo nikakve šanse da ništa uradi, apsolutno nikakve šanse ništa da uradi.

Mi smo Briselskim sporazumom devet godina kupili. Kupili devet godina da koliko toliko ojačamo, da pregovore vratimo za pregovarački sto, da tu temu gotovo, sve je rešeno, nezavisno je Kosovo, da to više ne bude tako, nego danas da moraju da nas pitaju, da smo nezaobilazan faktor. Pa, i kada vrše pritiske ne mogu više tako da vrše pritiske, jer ipak ima neka snažna vojska, jer ipak ima neka snažna ekonomija, jer ipak ima su njihove investicije ovde i sebe ugrožavaju ukoliko bi nas tako pritiskali. Znate, devet godina je ogromno razdoblje. Mi smo devet godina mira kupili i uspevamo koliko toliko da odolevamo, a pritisci će naravno biti sve izraženiji. Meni je to potpuno jasno, ovako geopolitičkim gibanjima, pravo da vam kažem, dobro je da izađemo ne okrnjeni.

Moram da priznam da što se nas tiče nikad veći uticaj Republike Srbije nije bio na Kosovu i Metohiji. Pogledajte sad ovo, mi imamo političku stabilnost to je činjenica. Nije mi drago što je na Kosovu i Metohiji, kod njih je politička nestabilnost, njima Vlade padaju kao kruške. Međusobno se sukobljavaj. Znate, oko čega se najviše sukobljavaju? Pa, baš oko Briselskog sporazuma. To neće jedino da prihvate i tu im najčešće padaju vlade. Oni u svom parlamentu bacaju suzavce. Da, to se dešava kod njih. Nemaju struju. Imaju sad restrikcije. Šta će da bude tokom zime?

Znate li šta se dešava, pošto tamo ne postoji ekonomija, nikakva ekonomija tamo ne postoji. Znate li šta se dešava u toj situaciji kad ti je narod potpuno gladna, siromašan, nemaš struju, nemaš ništa. Okriviš komšiju, on vam je kriv što mi to nemamo, pa onda pokreneš sukob. Na žalost je to tako. I, zato moramo da budemo dovoljno inteligentni da tu suludu ideju koju oni imaju, a nažalost imaju podršku od mnogih zapadnih zemalja, treba biti krajnje iskren da mi tu nekako pokušamo da amortizujemo i da ne dođe do nekog sukoba.

Vi ste juče bili potpuno u pravu, ne daj bože više nijedna majka, ni srpska, ni albanska, ni hrvatska, ni bilo čija da svoje dete dočeka u sanduku, ne daj bože. Počnete drugačije da razmišljate kad dobijete decu, ja četvoro dece Bogu hvala imam. Ne bih voleo nikada da u ni jedan rat odu, niti da dožive, niti da recimo, da mi deca dožive, što je možda moja generacija doživljavala, a to je da studirate pod bombama, da učite pod sankcijama, da ne možete da otputujete, da ne možete da čujete eminentne profesore. Ne bih voleo da nam se to ikada odoli više. Naprotiv mi smo jedna otvorena zemlja i trebalo bi što zaista šire da gledamo.

Kada govorimo o odnosu sa našim komšijama, to konačno neko treba da kaže, samo da li će to naša generacija ili neka buduća, ali ljudi, mi ne možemo ceo život da ratujem, ne možemo ceo život da budemo u sukobu. Umore se ljudi od sukoba. Imate primer Britanaca i Iraca. Potpuno su se umorili od tog sukoba, bezmalo ga i zaboravljaju. Mi moramo, kad tad, nekad da imamo neki istorijski sporazum sa Albancima i sa Bošnjacima. To mora prosto da se uradi ako hoćemo da imamo miran Balkan. Jednostavno to je naša nasušna potreba.

„Otvoreni Balkan“ to je sjajna stvar. Zašto? Zato što njihova matica je sa nama napravila „Otvoreni Balkan“ i mi možemo u Albaniju sa ličnom kartom da idemo, u Tursku možemo da idemo sa ličnom kartom, mada ona nije deo „Otvorenog Balkana“, ali govorimo o tome. Recimo morate da imate pasoš, odnosno ne pasoš, šta vam sve traže, čak i ne možete da odete na Kosovo i Metohiju, što je sumanuto skroz. Znači, Albanija kao matica Albanaca želi ekonomsku saradnju sa Srbijom, želi da njihovi radnici dolaze ovde, da naši idu tamo, da naše građevinske firme grade na njihovim obalama hotele, zašto da ne. A ovi na Kosovu i Metohiji, zato što ih neko gura sa strane, prave ovakav cirkus, kakav prave.

Meni je drago da po prvi put, u nekim istraživanjima, čitao sam, Albanci na Kosovu i Metohiji, po prvi put u minimalnom procentu, ali se javlja, žele da žive sa Srbijom. Neće se to naravno dogoditi u nekom skorijem periodu, da bude nešto značajnije, ali prvi put, ima i tamo trezvenog sveta, zato što znaju da bez Srbije nemaju tržište. Znaju da bez Srbije nemaju ništa. Ekonomijom se sve danas dobija, ljudi.

Dajte da budemo pametni da mi ovde jedinstveno učinimo nešto za našu zemlju, da je mi jačamo, što smo mi ekonomski jači i drugi će da vam prilaze. I drugi će da vam prilaze, ljudi, zato što je vaše tržište veliko i vaše tržište je snažno. Danas se osvaja ekonomijom.

Plašim se ovo što se dešava u svetu, posebno sa EU, znate, istorija nas uči, kada nemate energente, kada nemate resurse, onda krenete u nasilan put da dođete do resursa. To je ono što me strašno zabrinjava. To možete da vidite i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, a plašim se da smo u predvorju, odnosno već uveliko zagazili u ovaj treći. Nadam se da to tako neće biti, ali kako stvari stoje, čini mi se da tako ide.

Ne bih voleo da ovde imamo situaciju da sad vas neko proziva, bilo kog od nas koji smo deo vladajuće koalicije. Jedni nam kažu vi ste veleizdajnici zato što uopšte hoćete da pričate sa Albancima ili sa bilo kim. Drugi nam kažu, niste dovoljno izdajnici, niste pocepali državu. Dajte da budemo normalni i trezveni i da shvatamo geopolitičku situaciju.

Moram da kažem da sam ja tu dosta naučio, tri sata sam imao prilike razgovor sa njom da vodim, u manastiru Sokolica, nedavno se nažalost upokojila jedna divna mati Makarija. Ona je takav erudita bila, bila je profesor, imala je priliku da bude profesor na fakultetu ovde kod nas, fizike. Ona je sve to ostavila, pošto je bila doktor nauka, zamonašila se u Solunu, tamo je doktorirala teologiju. Bila je dugo godina kasnije igumanija, odnosno mati u manastiru Sokolica. Ona mi je pričala kako je i Albance okupljala u tom manastiru. Između ostalog tada kada su vas svi napadali ona vas je najviše pohvalila i tada je baš govorila koliko je dole država uradila za Kosovo i Metohiju, jer nama je jedino svedočanstvo da su Kosovo i Metohija naše, jesu naše crkve. Jedino svedočanstvo i nešto naroda što nam je još ostalo.

Gledajući nju kako je na jednoj maloj celini uspevala da okupi i jedne i druge, i Albance i Srbe, nažalost upokojila se. Verujem da mi možemo, godinama radeći uporno na tome da dođemo do razgovora, da buduće generacije neke ne žele da ratuju. Verujem da ćemo moći da napravimo jedan miran Balkan i da nam nikada zaista više ne dođe ni jednog sukoba.

Želim vam sve najbolje i naravno glasaću za ovaj izveštaj, a pozivam i sve druge kolege u opoziciji da takođe ovom pristupe jer nam je mnogo važno da imamo narodno jedinstvo. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ne znam zašto sam pomenut, verovatno neko želi da bude primećen, ali dobro, ima pravo.

Međutim, moram da mu odgovorim na izmišljenu notornu laž da sam pretio nekim novinarima. Ja sam samo rekao, i svuda ću to naglasiti, da onaj ko je lagao i obmanjivao javnost, red je da odgovara. Kako svaki novinar, tako ja, tako svi vi kolege u opoziciji. Ko god laže i obmanjuje, red je da odgovara. Ne znam šta je loše u tome.

Dotični gospodin koji je ovo malopre pomenuo i odgovarao pred građanima Šapca, doduše, maltretirao ih je jedno deset puta da izlaze na izbore, ali je odgovarao jer je tamo flagrantno izgubio izbore, ubedljivo.

A kako ih je lagao? Pa, malopre je spominjao Rio Tinto. Draga gospodo, dotični je bio gradonačelnik Šapca, susedna lokalna samouprava od Loznice, u vreme kada je njegova stranka govorila da je Rio Tinto razvojna šansa. On je dovodio taj Rio Tinto. On je taj koji je zagovarao da će se taj kraj razviti, da će Loznica, da će Šabac da eksplodiraju ekonomski, a danas, zato što mu je to isplativo i zato što nemačka ambasada to plaća, on je danas taj koji je navodno veliki protivnik Rio Tinta. E, zato što je lagao građane, zato je tako prošao na izborima. Hvala.