Predsedavajuća, reklamiram čl. 104, 106. i 107, a između ostalog i 103.
Morali ste da opomenete govornika da malo priča o temi. Ali, pošto je već izneo niz neistina, a zaista nema smisla da se laže narod na takav način, tj. da se laže čitav parlament, jer, to je duboka uvreda za Skupštinu, ja moram da kažem, što se tiče protežiranja na RTS, evo, dabogda vas protežirali kao što nas protežiraju.
Zaista bih zamolio Radio-televiziju Srbije…
(Saša Radulović, s mesta: Bravo.)

Između ostalog, morali ste da ih opomenete zato što su izneli niz laži. Mi, ako nas nekada i zovu na RTS, obično su to emisije gde idete kao na streljanje, zato što imate najmanje tri protiv jedan. I tako naprave emisiju. Pri tom, ni jedan od urednika, ni jedan od novinara nije pipnut kada je došlo do promene vlasti, a uglavnom su to ili supruge ili devojke raznih političara iz opozicije. Još nešto moram da kažem. Lično zameram Radio-televiziji Srbije zato što štiti tu poslaničku grupu, iz razloga zato što ih eventualno ne zove, jer, da ih zove, njima bi uveliko pao rejting. Hvala vam.
(Saša Radulović, s mesta: Ajde, molim te.)

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Moram da priznam da ne znam ni što sam pomenut, nisam ni učestvovao nešto posebno u današnjoj diskusiji. Ali, znate, ima jedna narodna poslovica, jako lepa, kaže: „miš i kada se popne na brdo, ostaje miš“. To vam je to. Znate, čivava ne može da pobedi rotvajlera, ne postoji mogućnost i koliko god neko grickao, grickao, on je tu gde je i džaba mu sva ova teatralnost, gde on pokušava zapravo da napravi konflikt i sa vama i sa nama, ovde da isprovocira i replike, da isprovocira navodno da su oni ovde terorisani od većine. Ako neko teroriše, zapravo, to upravo ova agresivna manjina teroriše ovdašnju većinu.
Znate, o sukobima, pa to je potpuno besmisleno: Mi da svi isto mislimo, pretpostavljam da bi smo pravili novi savez komunista. A upravo je SNS nešto što je daleko naprednije od toga iz čega su oni izašli, iz tog saveza komunista. Kod nas postoje različita mišljenja, mislim da je to super i da je to odlika demokratije, za razliku od nekih koji su svakog svog protivnika i neistomišljenika izbacivali iz partije i onda su napravili 100 stranaka, manjih ili većih, pa sad kako im potreba nalaže, nekada se ujedinjuju, nekada se razjedinjuju, onda kažu - pa mi smo se sada ponovo sjedinili u neki DOS, pa se razjedinjuju, pa već ne znam šta rade.
Suština u svemu je - ta stranka je nekada imala jednog Mićunovića, jednog Pekića, zaista divne ljude koji su ostavili veliki trag u istoriji i naše političke misli i uopšte kulturne, kako god hoćete, a možete zamisliti na šta se svela ta stranka kada je došla na Šuleta i Kenu. Hvala vam.

Gle čuda, kažu nam da se ne bavimo DS, a onda se oni bave sve vreme nama.
Ja opet ponavljam, da, ja jesam to rekao. Rekao sam još 20 sličnih izjava. Ja ne znam da li vi razumete nešto. Mi nismo Savez komunista. Mi razmišljamo različito, ali smo jedan veliki narodni pokret koji je okupio, između ostalog, i ljude koji su sa leve strane i sa desne i iz centra, zato što to jeste Srbija.
A vaš problem je, i to je ono što vas diskvalifikuje u svemu, upravo to što ko god je neistomišljenik, vi ga izbacite iz stranke. Sveli ste se na Šutanovca i na vas.
Inače, skandalozno je što ste mi stavili u usta da sam rekao da je gospodin Mićunović umro. Daleko bilo. Ja sam samo rekao da je ta stranka imala jednog Mićunovića, u tom smislu što ste ga oterali čak i da više nije predsednik političkog saveta. Kako vas nije sramota, prema čoveku ste se tako poneli i sad vi meni pričate kako sam ja navodno rekao da je čovek umro? Ja tvrdim da je to najveći živi filozof trenutno naš. Evo, ako hoćete baš da imam toliko poštovanja prema njemu, ali je skandalozno šta ste vi sada uradili i pokušali na jedan vrlo ružan način da nešto meni imputirate. Bolje gledajte sebe zašto ste jednog takvog čoveka sklonili, a recimo doveli da vam Kena bude u vrhu partije. Hvala.

Nisam želeo da se javim, ali prosto sam morao, pošto se ovde spominju paori iz Pančeva, a pričamo o subvencijama. Igrom slučaja tazbina mi je odande i tast mi je između ostalog paor iz Pančeva.
(Zoran Krasić: Kakve to ima veze sa amandmanom?)
Ima veze sa amandmanom jer pričamo o subvencijama, zar ne?
Uzgred, budi rečeno, u vaše vreme vaši paori iz Pančeva nisu mogli da dođu do grumena zemlje, a ne da dođu do neke parcele. Subvencije kakve ste davali su koristili tajkuni i to je suština cele priče, šta ste vi radili. Davali ste subvencije od kojih država nikakve koristi nije imala, a ni taj seljak.
(Marinika Tepić: Ne pričamo o subvencijama.)
Subvencije koje ste davali su uglavnom uzimali tajkuni. Kako? Tako što su mogli da zakupe koliko hoćete zemlje i prijave navodno kako će da zasade i vi im date subvencije. A onda ne zasade, nego to zemljište daju u podzakup i zarade duplo, a seljak ne dobije ništa. Tako ste to radili.
Pošto ovde kažete da ovde postoje neki partijski paori, zaista bih vas zamolio da nam objasnite koji su to vaši paori, a koji su to tuđi paori, pošto ste očigledno imali vaša paorska udruženja, pošto smo mogli da vidimo kako je Pokrajinska vlada tačno određenim udruženjima davala novac da bi oni mogli da preraspodele sebi.
Suština subvencija, pošto ovde vidim da imamo političare koji bi voleli da imamo Sovjetski Savez sa punim izvozima, a to je nešto što je nemoguće, suština nije u tome da neko živi od subvencije, nego da od te subvencije oplodi, odnosno nešto da zaradi, a da ima i država koristi.
Vašim davanjem subvencija mi smo potpuno upropastili paore na takav način. Suština je upravo u tome da mi danas imamo i veće prinose i veći izvoz i mnogo bolju poljoprivredu. Prema tome, politika ove Vlade je takva da hoćemo da damo subvenciju, ali da može i da seljak zaradi, a da država ima koristi, za razliku od vaših subvencija gde su samo tajkuni isključivo imali koristi. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.
Koristim pravo da ukažem na povredu člana 107, dostojanstvo parlamenta. Vi ste tu morali da reagujete, zato što je nedostojno da neko ko je ovlašćeni predstavnik ustane i ovako da fraglantno obmanjuje javnost i čitavu Skupštinu, a pri tom nije ni pročitao zakonske predloge, jer da jeste ne bi slagao kompletnu javnost da se aerodrom prodaje, nego se aerodrom, odnosno može da da upravljanje na koncesiju.
(Marija Janjušević: Nije šija nego vrat.)
Pa, nije ni šija ni vrat, nego vi o tome ne znate ništa. Znate, nije poenta u tome da nešto napamet naučite i da onda obmanjujete javnost i da demagogijom pokušate da dođete do glasova. To što vas je neko lepo očešljao i to što vas je neko obukao i to što vam je neko napisao njegovo mišljenje da vi prikažete kao svoje, to ne znači da na taj način možete da vređate dostojanstvo parlamenta i čitavog naroda tako što ćete da ga lažete.
Zaista bih vas zamolio da ubuduće reagujete, jer na ovakve laži ćemo ubuduće svaki put i mi reagovati. Hvala vam.

Hvala predsedavajući. Replika zato što sam direktno pomenut da sam dobacivao, a nisam, postavljao sam mu pitanje. A znate zašto se smeje ovako cinično? Zato što ne zna ni na jedno da odgovori. A znate zašto ne zna da odgovori? Jer, nije ni pročitao zakon. A znate zašto nije pročitao? Zato što se u ovo ne razume. I, to je stravičan pokazatelje nekompetentnosti ovih ljudi. Da smo primenjivali njegovu ekonomsku logiku gde je tražio da preduzeća daju lične karti, mi bi ekonomski kolaps ovde doživeli. Da smo njegove poreske reforme koje je predlagao, primenjivali, mi bi bili sa dva miliona najmanje u minusu. Tako su to izračunali ljudi koji su ipak od neke struke.
A ljudi koji nemaju u svojoj poslaničkoj grupi nijednog pravnika. Možete da zamislite poslaničku grupu bez ijednog pravnika. Pa, to je zastrašujuće. I, ako već pričamo o partokratiji, pa nije naša potpredsednica stranke nego vaša, buduća u Savetu za borbu protiv korupcije. Majka jedne poslanice je u Agenciji za borbu protiv korupcije. Da ne pričamo o tome što svuda po dubini je pozapošljavao svoje drugare, kumovima davao poslove. Kum mu je između ostalog u poslaničkoj grupi i njihovim ženama, odnosno svojoj i kumovoj ženi nameštao poslove tamo gde su bili stečajni upravnici. Oni pričaju o partokratiji. Pa, to je najgore moguće licemerje.
Molim vas, zaista ubuduće da kada krenu da pričaju o zakonu, a ne drže se reda, a nama ovde drže pridike, ja vas molim da ih opomenete zato što nemaju pravo nikome da drže lekcije, posebno ne oni koji apsolutno nikakvu kompetentnost u ovoj oblasti nemaju. Hvala vam.

Znate o vašoj kompetentnosti će vam reći radnici u preduzećima gde ste bili stečajni upravnik. Najviše vas po zlu pominju, a za razliku od mene i svih nas ovde, pa vi imate presudu od Trgovinskog suda, i vas su kaznili, a ne nas. Prema tome, nemojte vi da pričate o kompetentnosti.
Jedna je zaista zastrašujuća stvar ovde. Vi ste se sad mrtvi hladni u vašoj replici odrekli kuma i supruge. Kako biste se tek naroda odrekli? To je jezivo. Mrtvi hladni ste rekli da je to izmišljotina, da nemate ni kuma, ni suprugu, niti bilo koga. Zamislite kada biste vi vodili narod.
Vaša buduća potpredsednica je lagala da je finansijski stručnjak, a završila je geološki ili geodetski fakultet. O čemu vi pričate? Lagali ste javnost da imate stručnjaka u Savetu za borbu protiv korupcije, a ona završila geologiju ili geodeziju, šta li je već završila. Kako vas nije sramota?
Moram da prigovorim našem pravosuđu, gospodine Arsiću. Znate zašto? Da je ovo malo više pravna država, a trebalo bi da bude, tek se uspostavlja, ovaj gospodin bi bio u zatvoru, a ne u poslaničkim klupama. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Moram da priznam, pošto smo danas čuli neverovatne stvari od raznih poslaničkih grupa, čak ima onih nekih koji su kao desno opredeljeni, ali u svojim izlaganjima kao da se zalažu za upravni socijalizam. Prosto sam ponekad šokiran njihovim stavovima, posebnom tom bojaznošću od privatizacije ili još bolje od profesionalizacije, a na primer zaklinju se u Rusiju. Ako ćemo realno, mislim da je jedan od poslanika, drago mi je da je to iz opozicionih redova spomenuo, na primer, baš u Rusiji imate koncesiju, pa čak i dobrim delom privatni aerodrom „Domodedov“ u Moskvi, jedan od najvećih aerodroma. „Star alliance“ i „One world“ mislim da su u nekoj kooperaciji, tako da mi nije jasno zašto se neko plaši toga. Što se tiče koncesija, ako već govorimo o Kini, koja ima socijalistički sistem, mnogo koncesija imate u Kini, daju se privatnim kompanijama da rade, ne znam zašto se neko plaši što će neko na našem aerodromu da dobije mogućnost koncesije. To je valjda pozitivno. Nama je potreban što bolji aerodrom.
Moram da priznam da je nama od izuzetno velike važnosti da možda izgradimo još jedan terminal, s obzirom da postajemo veoma važna zračna luka i da gotovo sve zemlje regiona dolaze u Beograd i iz Beograda putuju. Pošto sam nedavno bio u Pekingu, ili vazdušna luka, izvinjavam se, oni su svakako izrazili tu želju, posebno sada kada se ukidaju vize, što i te kako pozdravljam, da imamo direktnu liniju Beograd – Peking. To bi bilo zaista fantastično i sjajno i onda bismo bili zemlja sa čijeg aerodroma idete u Moskvu, Sankt Peterburg, Peking i Njujork. Mislim da to niko nema. Znači, u tri najvažnije zemlje sveta imate direktnu liniju, što je nešto što je zaista fantastično i veliki uspeh. Ako se nekome to ne dopada, ako bi neko možda voleo da vrati opet JAT ili da vrati onakav aerodrom kao što smo nekada imali, dobro, meni ostaje samo sa žaljenjem da konstatujem da to baš nije pametno. Ko ne voli „Er Srbiju“, kome stalno smeta ta kompanije, nemojte da letite „Er Srbijom“, idite nekim drugim avionom ili idite peške, na kraju krajeva, pošto vam se to ne dopada. Ceo svet dolazi ovde, leti našim avionima, a samo se nekim ljudima ovde, pakosnim, to ne dopada. Ne razumem to, ali šta da radite.
Zaista smo ovde čuli svašta. Zašto država ne ulaže u neka propala preduzeća? Čuli smo neverovatne zahteve da država ulaže u fabriku traktora. A kada ih pitate gde će ta država da proda taj traktor, gde bi mogla danas da od ovako posrnule, uništene fabrike, kao što su Rakovica i IMT, kako bi one mogle da postanu danas konkurentne sa „Džondirom“ ili „Nju holandom“ ili otkud znam, pojma nemaju, ali to je bitno zato što prija nekim ljudima u Srbiji koji i dalje žive u tom periodu samoupravnog socijalizma i kaže – što to država negde nešto ne finansira.
Inače, potpuni sam pristalica privatne svojine i mislim da, osim za određene strateške grane, gde bi država trebala da zadrži većinsko vlasništvo, ali uvek sam pristalica javno-privatnog partnerstva, jer smatram da privatnik daleko bolje upravlja nego država i odgovornije, a to možete da vidite i po „Er Srbiji“, na kraju krajeva. Daleko odgovornije upravlja i svakako da pruža mnogo bolje usluge. Ne razumem taj strah, kao da neko priželjkuje da se vrati Kardelj. To otprilike danas ovde slušamo. 1
Što se tiče zakona o stanovanju, tu tek ne razumem – a zašto pridike. Pa to je pozitivno. Ja tvrdim inače kad pogledate kućne savete, razumem naravno ove u manjim zgradama. Znate, kad živite u soliteru i kad vidite kakav je kućni savet, dođe vam da se uhvatite za glavu. Ne možete nijedan problem da rešite. Neretko se sami stanari oko toga ko će da bude predsednik kućnog saveta, jer svako nađe neki mali posao sa nekim iz komunalnog preduzeća pa pravi svoja privatne dilove, a zgrada trpi. Ja živim u soliteru koji ima 22 sprata. To je da Bog sačuva. Nekada ne rade liftovi uopšte. Imamo situaciju da lift ne radi po godinu dana i ne mogu da se dogovore ko će da popravi lift. Izvinite, sad kad nekog naterate, ako ne možete da se dogovorite, pa dođe profesionalni menadžer, pa da vidite kako će neko da se natera da radi.
Imamo, recimo, strašan problem, svi soliteri imaju problem da parcela ispred solitera, znači onaj izlaz, to je prosto neverovatno, koga god sam zvao da renovira, odnosno da nam to popravi, niko nije nadležan. Ne zna se čija je to nadležnost. Kad zovete ove iz grada, kažu – ne, mi nemamo veze sa tim. Zovete iz opštine, ni oni nemaju veze sa tim. Onda ovi iz kućnog saveta kažu – mi nemamo sredstva. Onda imate rupe ispred ulaza i to niko ne popravlja, to tako stoji i deca izađu lome noge, upadaju u rupe. Znate, kad dođe neki profesionalni menadžment i te kako će da se potrudi pa će to da se popravi. Pa će svi stanari da imaju normalan izlaz iz zgrade.
Tako da, po ovom pitanju sam apsolutni pristalica ovi zakona. Ovo su dobri zakoni. Izuzetno dobri zakoni. Konačno da jednom probijemo tu barijeru, da više ne razmišljamo da o svemu mora država da upravlja i da javno-privatno partnerstvo nešto što je sasvim poželjno i ja se apsolutno za to zalažem. Imam samo pitanje za Ministarstvo, pošto sam dobijao pitanja od ljudi koji su podstanari i oni godinama pokušavaju da ostvare svoja prava kako da dođu do stana, pošto tolike godine uplaćuju i sve te rate, odnosno što zapravo plaćaju stanarinu, da li će se njima rešavati status? To sam dužan samo da pitam pošto su nama ovde postavili pitanje, a moram da priznam da nisam kompetentan za to da bi mogao da im odgovorim. Voleo bih da sami ljudi iz Ministarstva nam o tome nešto više kažu.
Što se tiče samog seta zakona. Moram da priznam da je ovo zaista, zaista dobro i svakako, onako punog srca, ću podržati. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Član 103, 104. i 107. Posebno oko ukazivanja na povredu Poslovnika i naravno na vređanje dostojanstva, jer ja uvek ističem da kada nešto pokušavate da prikažete kao povredu Poslovnika, ne smete da kršite dostojanstvo svih nas poslanika, a posebno ne javnosti i da obmanjujete.
Ovo sad što je urađeno je čista obmana. A da ne pričam o tome da neko ceni da li je nekom ozbiljna argumentacija ili nije. Ali kako god, pa nisam ja danas govorio o tome da će aerodrom otići u privatizaciju nego vaš šef poslaničke grupe uvaženog kolege. Time je izmislio, svakako…
Ja se samo izvinjavam, time je izmislio nešto što ne stoji, pošto se ovde samo priča o koncesiji. Hvala.
(Srđan Nogo: Ja sam dobio opomenu zbog ovoga.)

Hvala.
Pošto sam ovde svašta čuo, moram da izrazim prvo jedno veliko zadovoljstvo ukoliko je, kao što smo ovde čuli, Boris Tadić napravio SNS. Meni je drago da je on tako dramatično pogrešio, pa smo ga mi pobedili. Lepo je da nastavi tako da greši. Verujem i da se ovim novim kandidatom koga je doveo, ako je neostvaren u svojim međunarodnim ambicijama u UN, verujem da će sa njim pogrešiti i da će svakako izgubiti na izborima ponovo.
U svakom slučaju, razumem i nečije komplekse koji ne mogu da prebole to što je neko drugi pobedio, a nisu oni, ali dobro, to je već njihov problem.
Uglavnom, što se tiče predloženih sudija Ustavnog suda, jedna stvar je dobra kada ste narodni poslanik, a da ste vlasnik svog mandata, mada sam lično protiv toga, više sam pristalica da stranke imaju mandat. Ali, ima jedna dobra stvar, a to je što možete individualno da glasate kako hoćete. Ja bar za troje kandidata sa ove liste neću da glasam, ne postoji nikakva šansa da glasam. Reći ću otvoreno ko su. To su: Tamaš Korhec, Tatjana Babić i Dušan Ignjatović. Živ ne bih za njih glasao. To je moje pravo, mogu da se suzdržim od glasanja, mogu da pritisnem ono crveno. Ali, zato nije možda loše kada je poslanik vlasnik mandata, može da odluči individualno kako će glasati.
Kad smo već kod tih raznih pridika na dosadašnji rad sudija Ustavnog suda, inače, zaista tu moraju da budu vrsni pravnici, najbolji pravnici. Moram da priznam, meni je drago, dugo godina je ugledni profesor pravnog fakulteta, evo, koliko ima ovaj mandat, Olivera Vučić bila sudija Ustavnog suda. Čuli smo ovde predloge da bi Ustavni sud trebalo ukinuti. Jedna poslanička grupa je dala taj predlog da ukinemo Ustavni sud. Možemo i o tome da razgovaramo, ali znate, korpus ljudskih prava koji se svakodnevno širi jednostavno je toliko veliki da vi ne možete bez Ustavnog suda normalno da radite više i to prebaciti da se o ljudskim pravima u državi raspravlja u odeljenju nekog vrhovnog suda, malo bi bilo bezveze, složićemo se, s obzirom da se radi o tako osetljivoj materiji.
Ali, ja razumem ovde neke, koji su ovde predlagali, moj kolega Marijan Rističević je pogrešio. Nismo imali samo šesnaest meseci nedostatak Ustavnog suda. Mislim da je to bilo mnogo više, mislim da je bilo dve, tri godine. Ali, evo, neka bude šesnaest meseci. Znate li zašto je to strašno? Na primer, tokom akcije „Sablja“ mi smo imali jednu neverovatnu situaciju da je tada neko mogao da vas uhapsi da nemate čak pravo ni na advokata, i to se dešavalo. Kome ste mogli da se žalite? Nikome. Nije postojala institucija gde ste mogli vaše pravo da ostvarite. Gasili su medije, ni jedan medij nije mogao apsolutno sebe da zaštiti, niti da se požali negde. Nije postojala institucija da vam zaštiti vaša prava.
Sad, takvi pričaju kakav bi trebalo Ustavni sud da nam bude, a oni ga nisu ni imali. Mogli su da likvidiraju ako hoće na ulici, zato što im se tako moglo. Samim tim, malo mi je neverovatno da oni danas prigovaraju kakve se sudije biraju. Oni nisu imali ništa. A, mogu da se složim da bi trebalo možda povesti raspravu kako se biraju generalno sudije, ne mislim samo Ustavnog suda, ovo Ustav inače propisuje da ovako moraju da se izaberu, ali generalno, možemo da razgovaramo o tome da li bi parlament trebalo da bira sudije. Sve je podložno razgovoru, ali nemojmo nešto što je predviđeno zakonom, a i Ustavom, pre svega, nemojmo sada da pričamo prazne priče, nego dajte da uradimo posao kako valja.
Da li su kandidati dobri? Mislim da jesu, najveći deo njih, al opet svako ima pravo od poslanika da se opredeli za koga će glasati. Čuli smo i pridike oko Briselskog sporazuma. Briselski sporazum, bar kako mi kao država tumačimo, nije međunarodni akt. To je unutrašnji akt u državi. Znači, mi ne želimo da raspravljamo da je Kosovo međunarodno priznati subjekat, nego ga smatramo kao autonomnu pokrajinu. Tako da, svaki akt koji proizađe i na Kosovu koji se donese u skladu sa Briselskim sporazumom je akt pokrajine Kosovo, koji će se jednog dana možda vratiti pod našu ingerenciju u potpunosti, ali ćemo uvek to tako tumačiti. Nemojmo da razmišljamo da je to neki međunarodni akt. To što je moderator bila EU ne znači ništa. Mi ga smatramo da je to naše unutrašnje zakonodavstvo.
Što se tiče mandata, tačno je, pravilno je citiran onaj član 102. Ustava da je narodni poslanik, ali vrlo je važna ova reč, slobodan da svoj mandat da stranci, dakle, slobodan da može vrlo široko da se tumači. Meni se iskreno ne dopada što je bila tako neprecizna norma, ali smo se tada svi usaglasili da je Ustav dobar i na referendumu smo to podržali. Da li to treba promeniti? Svakako da da, ali to je sada tako kako jeste. Ustavni sud je doneo tumačenje kakvo je doneo. Mogao je da donese i drugačije, ali je većina bila ovakva.
Tako da, ja razumem nekada političke priče i političke razgovore. Međutim, odluke suda je glupo tumačiti, one su takve kakve jesu. To je čak i nemoguće tumačiti. Prosto, odluka suda je odluka suda. Samim tim, naravno da ću u danu za glasanje i te kako dobro razmisliti kome ću od ovih svih kandidata dati podršku, ali evo, bar sam rekao za ova tri da sigurno neću.
Inače, nadam se da će buduće sudije Ustavnog suda raditi svoj posao dostojno, onako kako bi trebalo da radi sudija Ustavnog suda i da će na najbolji mogući način štititi ustavnost u Republici Srbiji. Hvala.

Hvala uvažena predsedavajuća.
103, 104. i 106 članovi, to su ta tri člana, flagrantno se krši povreda Poslovnika, prvo ja sam poslanik i mandat je moj i ja sam odlučujem kakav ću amandman podneti kao i moje kolege. Imamo pravo da podnosimo, zamislite, amandman.
Ovo nije amandman SNS nego moj lični. Vrlo sam ljubomoran na njega. Prema tome, ja ću svakako glasati za taj amandman, nadam se da ću dobiti podršku od drugih kolega. Da li će on proći, ja to ne znam, ali imam pravo da podnosim amandman i ne dam niko odande uskraćuje. Ja vas molim da ubuduće reagujete kada neko želi da mi uskrati pravo da podnosim amandman i još da ga obrazlažemo.
S druge strane, ja razumem da neko brani svog predsedničkog kandidata, to uopšte nije problem, slobodno vi branite vašeg predsedničkog kandidata …

Ima, ima.

Dopustite mi samo evo završiću. On da je bio tako dobar, reagovao bi nekad u ono staro vreme na primer da zaštiti radnike koji ste upropastili u privatizacijama ili kao jedan od poslanika ….

Hvala. Član 107. vređanje dostojanstva ovog parlamenta uvaženi gospodine Milićeviću.
Morali ste da reagujete, jer ne može više ovako da se obmanjuje i laže javnost. To je zaista uvreda i za parlament i za kompletnu javnost. Ne može neko da priča o partokratiji koji je pola svoje buduće partije zaposlio u državnim organima, od Saveta za borbu protiv korupcije do svog ministarstva.
(Saša Radulović, s mesta: Jel ovo u okviru povrede Poslovnika?)
Da ne pričam kada je bio stečajni upravnik, u 19 preduzeća gde je rekorder, gde je bio stečajni upravnik, gotovo u svima je davao poslove svojoj ženi, firmi njegove žene. I da je sreće, a naše pravosuđe jeste loše samo iz jednog razloga, što je ovaj čovek na slobodi, a nije u zatvoru. Hvala.