Hvala.
Prosto, samo oko toga, ti ljudi su bili tada na pravdi boga izbačeni iz pravosuđa. Tačno je da oni u tom momentu nisu bili sudije, bili su obični građani koji su se žalili Ustavnom sudu, pa ih je Ustavni sud vratio posle na posao. To morate da imate na umu, i to Ustavni sud još uvek tada, hajde mogli bi da kažemo, iz nekog prethodnog saziva. Znači, Ustavni sud im je vratio pravo da rade.
Ne spojivo je sa članstvom u SNS ako ste sudija. Ne možete da budete. Oni više nisu članovi. To morate da znate. Zato ovo na ovakav način svakako želim da odgovorim. Mi ne želimo da se mešamo u rad pravosuđa, nikada, i ne pada nam na pamet i konkretno ću vam odgovoriti i na tu činjenicu da kada je došlo do promene vlasti, mi nismo menjali revolucionarno, hajdučki nijednog sudiju, nijednog tužioca. Svi su ostali na svojim mestima. Možda se meni to nije dopalo, ali je to nešto što je osnovni postulat u svakoj demokratiji, podela na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Prema tome, mi smo to i te kako poštovali i ne vidim razloga zašto bi nama bilo ko prebacivao.
Ovo oko nasilja nad ženama, ne znam, mi smo bili u Belgiji pre godinu dana, u Briselu, u Belgiji su nama rekli sledeću stvar – svaki drugi dan u Belgiji smrtno strada žena od nasilja u porodici, smrtno strada. Pa, niko ne kaže da je Belgija divljačka država, da tamo neko ne poštuje žene, niti se na ovakav način priča o robovima i robinjama. Ja bih vas zaista zamolio da vodite računa. Nasilje je prisutno, ali do sada kako je vođena bitka protiv tog nasilja u porodici, nažalost se to nasilje sve više povećavalo i mislim da nije dalo svoje efekte. Hvala.

Reklamiram član 107. i član 108, uvaženi predsedavajući.
Dužni ste kada im date bilo kakvo obrazloženje da se ovako ne ponašaju. Ako ovako nastave da im date opomenu, da ih izbacite napolje, jer ovakvo ponašanje u parlamentu, ovakvo vređanje dostojanstva parlamenta da se neko na ovako histeričan način, nenormalan za rad ovog parlamenta ponaša, a da to tolerišete i da tako uzurpiraju čitavu Skupštinu i da prave cirkus od ovog uvaženog doma, tako nešto ne sme da se događa.
S druge strane, ovde jedan poslanik, je spomenuo, kako navodno oni štite ministra od nas. Oni koji su na pravdi Boga, čoveka uhapsili, držali ga 13 meseci u pritvoru.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Ko?)
Vi, zločinci jedni. Vi.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Našta ovo liči? Povreda Poslovnika. Kako mogu da nazivaju narodne poslanike zločincima.)
Zamolio bih vas da ubuduće, to je vezano posebno za član 107. da takvim ljudima ne dopustite da tako vređaju parlament. Hvala vam.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Hvala.
Dobrim delom mogu da se složim, dobrim ne, ali hajde da samo krenemo…
Inače, koristim vreme ovlašćenog predlagača, pošto imam još, ali kako god.
Da krenemo od tih rijalitija…

U redu.
Ukratko, ako krenemo od rijalitija, nemam ništa protiv, ja inače te budalaštine nikada ne gledam i zaista su to notorne budalaštine što se tiče tih programa, ali mi ovde imamo političare koji idu u rijaliti programe da bi dobili popularnost, svesni duboko da to narod gleda. Prema tome, nemojmo sada da budemo licemerni. Onda kažite – nemoj da idu političari tamo da bi dolazili do popularnosti.
Ono što je najneverovatnije, mi ovde najveću kritiku na rijaliti programe imamo upravo od strane tih političara, a inače svi znate sve junake iz tih rijaliti programa, a ovamo imate kritiku na te programe. Na kraju krajeva, ako ste tako humani, onda otvorite vašu televiziju, pa sve te takve emisije koje bi vi puštali, vi to tako slobodno radite, ali nemojte da prigovarate privatnom vlasniku televizije koji na taj način zarađuje novac. To je biznis, ljudi. Rijaliti program je krenuo još negde 2005, 2006. godine i tada su vaši neki predsednici partija zarađivali veliki novac.
S druge strane, po pitanju RTS-a, evo, ja ću vam reći, skandal je što Vojislav Šešelj ne može da bude na RTS-u. Ja vam to otvoreno kažem. Oni čak nas cenzurišu. Imamo velike prigovore na rad RTS-a, ali to je dokaz ipak neke demokratije. Ne mešamo se uopšte u uređivačku politiku njihovu. Smatramo da je ona izuzetno loša, ali nemamo pravo da se mešamo u to.
Prema tome, ja smatram da svako od parlamentarnih predstavnika treba da bude na RTS-u i skandal je da ne bude na RTS-u. Naravno, u skladu sa procentualnom zastupljenošću u parlamentu. Prema tome, evo, zajedničkim nekako apelom ako možemo da uputimo prema njima – ljudi, zovite, dajte da bude više polemika. Mi nemamo ništa protiv, mislimo da je to odlika demokratije i želimo da to tako bude u našem društvu.

Samo na kraju ako mogu, ako mi dozvolite, oko pretplate.

Dobro, onda ću u sledećem javljanju. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća. Ja bih molio da mi se vrati vreme.
Prihvatam ja da sam i moler i da je to rijaliti, nije to problem. Problem je samo u tome što ja makar nisam licemeran, ja pričam sa narodom. Da li je to pristojno ili nepristojno, ocene gledaoci i okrenu kanal. To je privatna televizija koja ima pravo da emituje program kakav ona hoće.
Problem je ovde licemerja, što neko napada rijaliti programe a onda ide da se druži sa Zmajem od Šipova i na taj način da dobija na popularnosti. To je problem. I kada neko ko sebe smatra vrhunskim intelektualcem se spušta na taj nivo da bi došao do nekog glasa, e, to je najveći problem. Ja vas nisam napao, ja sam vas čak uvažio i želim da dođete na RTS i bilo bi jako lepo da budete na RTS-u. Ne znam zašto ste ovako reagovali?
Moram još nešto da kažem, vezano za pretplatu i za Radio-televiziju Srbije. Dragi prijatelji, moramo samo da izaberemo jednu stvar – hoćemo li da ugasimo RTS ili hoćemo da imamo RTS. Ako hoćemo da imamo RTS, postoje dva načina – ili da to građani finansiraju, ili da se finansira iz budžeta. Treća stvar ne postoji. A opet, ako je i iz budžeta, to finansiraju građani. Prema tome, izaberite. Ako hoćete da se ugasi RTS, kažite to javno, pa da ljudi znaju, a s druge strane, ako nećete, ona mora da ima neka sredstva, izvor finansiranja, a ovo su jedina dva načina, na moju žalost. I meni je nekada krivo što moram da platim tu pretplatu, ali, šta da radim, to moram da uradim. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, što se tiče tog nadimka, ja sam veoma ponosan na njega. Ja sam ga osmislio, iz razloga da bih zaštitio te neke ljude koji su bili to veče tamo, a upravo se sprečavao najgori kriminal koji se tamo odvijao. Da vam nešto kažem, jeste, ja sam Đuka moler, ja sam to osmislio sam sebi taj nadimak i nemam nikakav problem sa tim, a srce bi mi zaigralo da me tužilaštvo pozove. Jedva čekam da me pozovu, ako ikada hoće da rešavaju taj slučaj i ako, naravno, postoji ta mogućnost, svašta bih tamo mogao da kažem. Nekima ne bi baš bilo dobro upravo zbog tog moleraja. Hvala vam puno.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Pa, evo ovako što se tiče emisija na televizijama ja mogu da se složim da su one manje-više jako loše. Ja priznajem čak i ne gledam televiziju, što je tragično, zaista ne gledam, ali, ako već govorimo o skandaloznim emisijama gde se neko suočava, pa jedna voditeljka koja je vaša vedeta danas, na Tviteru najaktivniji vaš agitator, vodila je na jednoj televiziji koju vi danas najviše pljujete baš na tom istom „Pinku“ jednu skandaloznu emisiju zvala se „Trenutak istine“ 2009 godine, gde smo svake gadosti mogli da čujemo.
Pa nije tad ni REM koji je bio vaša partijska ispostava, niti vi nikada ništa niste rekli protiv takve jedne emisije. Pa je malo sad licemerno da nekom pričate o tome šta gledamo na televiziji, jer tada šta smo mogli da vidimo a i da čujemo, svi smo se zgražavali. Pa gde vam je bila tada ta etika i gde vam je tada bio vaš RRA i Gordane Suše i razni drugi? Nije bilo nigde, zato što su vam odgovarali i zato što su vam takve emisije odgovarale.
Prema tome, nemojte vi da pričate o tome šta danas gledamo po televizijima, ja se slažem da REM mora mnogo bolje da radi, čak da se neki kodeksi daleko više poštuju pošto se očigledno danas ne poštuju, ali je licemerno da to od vas slušamo, posebno od voditeljki koje su vodile takve emisije. Hvala vam.
(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)

Ja bih samo zamolio da se meni ne stavlja u usta nešto što nisam rekao, to zaista nema nikakvog smisla.
Prvo, ja o dotičnoj novinarki mislim da je ona veliki profesionalac. Čak i tu emisiju što je nekada radila, radila je krajnje profesionalno ono što se od nje zahtevalo. Ja ovde govorim o njihovom licemerju, zato što tada te emisije im nisu smetale, niti nijedan rijaliti program. Zašto? Zato što su im neki predsednici partije kasnije itekako zarađivali novac od reklama na tim rijaliti programima. To im je tad bilo jako dobro.
Danas odjednom povika na programe. Pri tom, ta voditeljka je tada radila na televiziji koju danas najviše napadaju. E, to je licemerje. Inače, sama voditeljka, mislim da je ona, bez obzira što se politički ne slažem sa njom ništa, ali mislim da je ona veliki profesionalac. Čak neke njene emisije danas rado gledam i nema tu problema što se toga tiče. Samo, nemojte da mi stavljate u usta nešto što nisam rekao. Prosto, ovde govorim samo o vašem licemerju, što danas vidite nešto što u vaše vreme niste želeli da vidite. Hvala.

Član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Mi ovde nismo jednu jedinu reč čuli o tački dnevnog reda. Zašto sam se javio? Zato što dotična gospoda konstantno ovde nama drži lekcije kako bi trebalo da se ponašamo, naravno, gušeći parlamentarizam na takav način i konstantno nam govore kako bi trebalo da budemo u temi. Pa evo sada smo čuli izlaganje šefa poslaničke grupe koji je grubo povredio Poslovnik i reč jedinu o temi nije rekao. Pričao je o svemu, samo ne, naravno, o temi. Bili ste dužni, naravno, da ga opomenete, tako da bih vas zaista zamolio da oni nam više ne drže lekcije jer nisu ni profesori, niti smo mi ovde njihovi učenici. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, grubo je povređen član 107. vezano za dostojanstvo parlamenta najpre zato što prvo se vređa kolega poslanik, kaže mu se da nešto što liči na govor, ali hajde to, nego što se ovde vređaju mediji. Mi nemamo prava to da radimo. Može neki mediji da se meni, vama, bilo kome ne dopadne, ali da vređate medije, a pri tom ovo što danas priča za jedne dnevne novine, pričao je ranije i za neke druge pa njima nije dao izjavu, dao im je intervju. O tome se radi.
Radi se o čoveku koji je apsolutno licemeran u celom ovom slučaju i na kraju krajeva vređa medije, što je skandalozno, a mora bi ovde da reaguje i taj NUNS i svi koji ga najčešće stave u zaštitu. Hvala.

Ovo je sada nešto neverovatno. Malopre smo čuli iz te poslaničke grupe damu koja je kritikovala da mi nešto krijemo i da ne želimo narodu da kažemo da je nešto negde potpisano, ne pojavljujemo se u medijima, a sada čujemo da se gospodin Vučić preterano pojavljuje u medijima. Dogovorite se sada šta vi zapravo nama zamerate.
Ja zaista lično mogu čak da kažem da su one komisije u vreme Saveza komunista o moralu, koje su služile kao cenzori u medijima, donekle čak i imale neku ispravnost, iz prostog razloga što nije mogao svakakav nemoral da se pojavljuje. Ali, vi sada nama da kažete da li vi želite da mi ovde uvedemo princip kakav je bio u Savezu komunista i da onda država diriguje šta može da se pojavi na privatnoj televiziji. Kažite nam ako ste za to. Onda kažite ljudima da ste za povratak u samoupravni socijalizam i da država svuda diriguje. Ljudi, shvatite, to je privatna svojina. Vlasnik medija želi da zaradi novac, to je valjda neka logika. Vi ako hoćete sada nama da kažete da mi možemo vlasniku televizije da naredimo šta će da pusti, to baš onda nije normalno. Ali, onda kažite da niste uopšte pristalice tržišnog principa, nego da želite samoupravni socijalizam i nije problem, kandidujte to na izborima.
Mislim da je to pogrešno. Zašto? Kada bismo to radili, pošto su to velike distributerske kuće koje prodaju licence, neko bi tužio ovu državu, neko bi otišao pred međunarodni sud, napravili bi nam strahovitu štetu, a to bi morali građani Srbije da plate. Shvatite, danas je era kapitalizma, da li se to nekome sviđa ili ne, ali morate to jednostavno da prihvatite. Hvala vam.

Drago mi je da ste vi sada priznali da biste vi vratili samoupravni socijalizam. Inače, ako ste toliki protivnik globalizma, inače ja jesam, ali nemojte da koristite Google Adsense, pošto ste ga koristili u vašoj kampanji za internet kampanju u izborima. Nemojte internet da koristite, pošto ste veliki protivnici toga. Nemojte da kupujete farmerice, pošto je to globalni trend, nemojte da koristite mnoge stvari koje vam globalizam daje. Nego, jednostavno, idite od vrata do vrata nosite papire, nosite letke, šta god, ali nemojte da koristite ono što vam je globalizam dao, pošto ste tako veliki protivnici svega toga. Ja lično sam, zaista protivnik tog potrošačkog društva, ali ja moram prosto da sagledam u kakvoj eri mi živimo.
Ako vi hoćete na taj način da upropastite državu, da nas te silne kompanije tuže zato što one prodaju ovde licencu i da na taj način građani Srbije plaćaju abnormalnu štetu nekom, jer će pred svakom međunarodnom arbitražom dobiti, onda svaka čast, neka građani čuju da želite da ih prosto opljačkate. Mislim da to nije normalno. Na kraju krajeva, slažem se da možemo da razgovaramo o tome da se zahteva, recimo, ograničavanje od koliko do koliko sati može da se pusti rijaliti, potpuni sam pristalica toga. Ali, da vi zabranite potpuno emitovanje, pa to nije normalno, pa to nigde nema. Slažem se da postoji danas kodeks šta možete da pustite. Ne možete pornografski sadržaj, ne možete mnogo toga što vređa javni moral. Zašto REM to nije radio, to je već sad problematično. Ali, vi tražite od nas upravo ono zašta nas inače najviše kritikujete, vi tražite da mi kao vlast intervenišemo šta će televizije da puštaju, a kada bismo to uradili, onda biste skočili i rekli – evo, diktatura, oni uređuju program. Pa to je licemerje koje ne postoji nigde
Još jednom vas molim, ako ste zaista tako veliki protivnici globalizma, nemojte da koristite internet, nemojte „Fejsbuk“ da koristite, nemojte „Tviter“, prosto, manite se toga i jednostavno vratite se negde u 19. vek, uopšte nije problem, živite na taj način. Hvala vam.

Ne znam kako će se glasati. Ja se, na primer, još nisam opredelio, sem što znam da sigurno neću glasati za gospođu Plavšić i gospodina Antonijevića. Tu nema nikakve dileme, a to su vaši favoriti koje ste pokušali na raznorazne načine da umuvate ovde, odnosno da budu u REM-u.

Elem, kad smo kod REM-a, ja moram da kažem, ovde imamo neverovatne pozive. Imamo, recimo, poziv da zajednički radimo da bude program RTS bolji ili da zajednički radimo kako bi ne znam naši mediji bili bolji. Ljudi, mi na to, bre, nemamo pravo. To ste vi doneli takva pravila. REM je taj koji reguliše kakvi će biti naši mediji. Mi samo biramo REM, čak ne po našem predlogu, nego po predlogu strukovnih udruženja. Ti kandidati dolaze tako što neka druga udruženja njih predlažu, mi biramo te ljude. Kako REM radi, to možemo ovde da diskutujemo kada dođe njihov izveštaj, ali ne možemo mi da utičemo na rad RTS, a ja ovde čujem neverovatne pozive i zaista sam šokiran. Da li je moguće da neko ne zna kakve su nadležnosti parlamenta u tom segmentu?

S druge strane, a ovde smo čuli jedan izraz da je navodno neko neke novinare prozvao stranim plaćenicima. Ja nikada to nisam rekao, niti mi pada na pamet. Ja njih zovem režimskim plaćenicima, domaćim plaćenicima, a zašto? Zato što je ova vlast, nažalost, najveće svote novca dala upravo tim medijima i njihovim novinarima, posebno NUNS, Nezavisnom društvu novinara Vojvodine itd. I to je zastrašujuće. Imamo veliki problem. Često kritikujem sopstvenu stranku, pa i Vladu, zašto je država dala toliki novac njima? Mi imamo situaciju da je jedan autor emisije dobio od Ministarstva kulture prilično pozamašnu svotu novca da radi na N1 televiziji čitav serijal o tome kako je Aleksandar Vučić diktator.

Ja sam zaista ponekad pitao neke članove svoje stranke da li su oni normalni, oni plaćaju sopstveno urušavanje, i to zaista nije u redu. Ako već govorimo, ne postoje veći režimski plaćenici od ovih u NUNS i Nezavisnom društvu novinara Vojvodine. To su najveći režimski plaćenici u ovom momentu. Toliko o cenzuri i diktaturi.

Pričamo o cenzuri, pa pogledajte državni mediji kakva je, na primer, „Politika“. Ko piše kolumne tamo? Evo, gospodin Radulović je pisao kolumnu juče, Vukadinović malo, malo pa piše kolumnu. Izvinite, kad je to moglo u neko drugo doba da neko napiše, slučajno pogleda da je SNS, svoj pogled na političku situaciju kako npr. Boris Tadić vodi državu. To nije imalo nikakve šanse.

Na kraju krajeva, kad pričamo o vlasničkim strukturama, pa kod vas se nije znalo ko pije, a ko plaća. Mi smo tek kasnije saznali da je ta neka firma iz Moskve vlasnik „Politike“. To se u vaše vreme dešavalo. Pojma niko nije imao ko je vlasnik „Večernjih novosti“, ni dan danas ne može niko da razluči ko su vlasnici raznih televizija i šta se sve ovde otvralo. A mi smo doneli taj zakon gde se zahteva da se ispita vlasnička struktura. Vi to niste hteli zato što ste na volšeban način, sa vašim tajkunima, kupovali medije, kupovali ovde uticaj. To je razlika između našeg pogleda na medije i onoga što mi hoćemo da uradimo i onoga što ste vi radili.

Na kraju krajeva, ovde se priča o nekakvom skidanju emisija i onda se kaže – vlast je skinula neku emisiju. Nije vlast, nego vlasnik te televizije i čak nije skinuo, nego je preporučio toj voditeljki da ide na informativni kanal, a ova je rekla – neću, pa je on rekao – dobro, više mi se isplati, radi šta hoćeš, a taj isti vlasnik te televizije je doveden od vas i rečeno nam je da je to najveći investitor i najbolji mogući investitor u medijima. Ta ista voditeljka je radila u agenciji koja je imala najbližu saradnju sa tim vlasnikom televizije i ona nema nikakvo pravo danas da nekom prigovara, jer nju je skinuo maltene njen poslodavac. Zašto? Nemam pojma. Pitajte njega da li mu se ona isplati ili ne.

U svakom slučaju, ako vi zaista smatrate da ta emisija ima gledanost, otvorite vi vašu televiziju, kako god hoćete, imate nekog biznismena, neka krene u taj biznis, nek dovodi, nek pravi te emisije, pa nek zaradi novac na tome. Nemojte od nas da tražite da mi zovemo vlasnike televizijske kuće i da im kažemo – morate tu emisiju da imate. Na kraju krajeva, nisu svi ti novinari, koji su članovi NUNS-a, svete krave, pa da mi moramo uvek, kad se oni malo nakašlju, da trčimo i da kažemo – ne, ne, on mora da ostane, on mora da crta karikature.

O kojoj diktaturi pričate? Vi imate karikaturistu koji je od ove države dobio godišnju nagradu „Službenog glasnika“, državne kuće, odnosno državne firme. Dobio je nagradu kao karikaturista za 2014. godinu. Što nije rekao – ja neću te režimske pare, gade mi se te diktatorske pare koje sam dobio i ta nagrada od „Službenog glasnika“, neću zato što je Vučić premijer, a ne tad mu se to osladilo. Vidite, to je to licemerje koje kod nas vlada.

Na kraju krajeva, čuli smo jednu priču o tom državnom udaru, pa se svi sad smejete. Izvinite, jedan medij je ovde objavio da je predsednik Vlade sa svojim bratom išao da reketira nekog novinara u kafani. Znate li vi šta to znači? To znači sledeće. Recimo, tog predsednika Vlade, zato što je on takav kriminalac, diktator koji ide da reketira nekog za 120 evra, otprilike može da skine sa vlasti ko kako hoće i na koji način hoće, pa i da ga likvidira, zašto ne, kada je kriminalac. O čemu mi ovde pričamo? To jeste zaista bila neka vrsta pokušaja državnog udara.