Ja bih samo zamolio da se meni ne stavlja u usta nešto što nisam rekao, to zaista nema nikakvog smisla.
Prvo, ja o dotičnoj novinarki mislim da je ona veliki profesionalac. Čak i tu emisiju što je nekada radila, radila je krajnje profesionalno ono što se od nje zahtevalo. Ja ovde govorim o njihovom licemerju, zato što tada te emisije im nisu smetale, niti nijedan rijaliti program. Zašto? Zato što su im neki predsednici partije kasnije itekako zarađivali novac od reklama na tim rijaliti programima. To im je tad bilo jako dobro.
Danas odjednom povika na programe. Pri tom, ta voditeljka je tada radila na televiziji koju danas najviše napadaju. E, to je licemerje. Inače, sama voditeljka, mislim da je ona, bez obzira što se politički ne slažem sa njom ništa, ali mislim da je ona veliki profesionalac. Čak neke njene emisije danas rado gledam i nema tu problema što se toga tiče. Samo, nemojte da mi stavljate u usta nešto što nisam rekao. Prosto, ovde govorim samo o vašem licemerju, što danas vidite nešto što u vaše vreme niste želeli da vidite. Hvala.

Član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Mi ovde nismo jednu jedinu reč čuli o tački dnevnog reda. Zašto sam se javio? Zato što dotična gospoda konstantno ovde nama drži lekcije kako bi trebalo da se ponašamo, naravno, gušeći parlamentarizam na takav način i konstantno nam govore kako bi trebalo da budemo u temi. Pa evo sada smo čuli izlaganje šefa poslaničke grupe koji je grubo povredio Poslovnik i reč jedinu o temi nije rekao. Pričao je o svemu, samo ne, naravno, o temi. Bili ste dužni, naravno, da ga opomenete, tako da bih vas zaista zamolio da oni nam više ne drže lekcije jer nisu ni profesori, niti smo mi ovde njihovi učenici. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, grubo je povređen član 107. vezano za dostojanstvo parlamenta najpre zato što prvo se vređa kolega poslanik, kaže mu se da nešto što liči na govor, ali hajde to, nego što se ovde vređaju mediji. Mi nemamo prava to da radimo. Može neki mediji da se meni, vama, bilo kome ne dopadne, ali da vređate medije, a pri tom ovo što danas priča za jedne dnevne novine, pričao je ranije i za neke druge pa njima nije dao izjavu, dao im je intervju. O tome se radi.
Radi se o čoveku koji je apsolutno licemeran u celom ovom slučaju i na kraju krajeva vređa medije, što je skandalozno, a mora bi ovde da reaguje i taj NUNS i svi koji ga najčešće stave u zaštitu. Hvala.

Ovo je sada nešto neverovatno. Malopre smo čuli iz te poslaničke grupe damu koja je kritikovala da mi nešto krijemo i da ne želimo narodu da kažemo da je nešto negde potpisano, ne pojavljujemo se u medijima, a sada čujemo da se gospodin Vučić preterano pojavljuje u medijima. Dogovorite se sada šta vi zapravo nama zamerate.
Ja zaista lično mogu čak da kažem da su one komisije u vreme Saveza komunista o moralu, koje su služile kao cenzori u medijima, donekle čak i imale neku ispravnost, iz prostog razloga što nije mogao svakakav nemoral da se pojavljuje. Ali, vi sada nama da kažete da li vi želite da mi ovde uvedemo princip kakav je bio u Savezu komunista i da onda država diriguje šta može da se pojavi na privatnoj televiziji. Kažite nam ako ste za to. Onda kažite ljudima da ste za povratak u samoupravni socijalizam i da država svuda diriguje. Ljudi, shvatite, to je privatna svojina. Vlasnik medija želi da zaradi novac, to je valjda neka logika. Vi ako hoćete sada nama da kažete da mi možemo vlasniku televizije da naredimo šta će da pusti, to baš onda nije normalno. Ali, onda kažite da niste uopšte pristalice tržišnog principa, nego da želite samoupravni socijalizam i nije problem, kandidujte to na izborima.
Mislim da je to pogrešno. Zašto? Kada bismo to radili, pošto su to velike distributerske kuće koje prodaju licence, neko bi tužio ovu državu, neko bi otišao pred međunarodni sud, napravili bi nam strahovitu štetu, a to bi morali građani Srbije da plate. Shvatite, danas je era kapitalizma, da li se to nekome sviđa ili ne, ali morate to jednostavno da prihvatite. Hvala vam.

Drago mi je da ste vi sada priznali da biste vi vratili samoupravni socijalizam. Inače, ako ste toliki protivnik globalizma, inače ja jesam, ali nemojte da koristite Google Adsense, pošto ste ga koristili u vašoj kampanji za internet kampanju u izborima. Nemojte internet da koristite, pošto ste veliki protivnici toga. Nemojte da kupujete farmerice, pošto je to globalni trend, nemojte da koristite mnoge stvari koje vam globalizam daje. Nego, jednostavno, idite od vrata do vrata nosite papire, nosite letke, šta god, ali nemojte da koristite ono što vam je globalizam dao, pošto ste tako veliki protivnici svega toga. Ja lično sam, zaista protivnik tog potrošačkog društva, ali ja moram prosto da sagledam u kakvoj eri mi živimo.
Ako vi hoćete na taj način da upropastite državu, da nas te silne kompanije tuže zato što one prodaju ovde licencu i da na taj način građani Srbije plaćaju abnormalnu štetu nekom, jer će pred svakom međunarodnom arbitražom dobiti, onda svaka čast, neka građani čuju da želite da ih prosto opljačkate. Mislim da to nije normalno. Na kraju krajeva, slažem se da možemo da razgovaramo o tome da se zahteva, recimo, ograničavanje od koliko do koliko sati može da se pusti rijaliti, potpuni sam pristalica toga. Ali, da vi zabranite potpuno emitovanje, pa to nije normalno, pa to nigde nema. Slažem se da postoji danas kodeks šta možete da pustite. Ne možete pornografski sadržaj, ne možete mnogo toga što vređa javni moral. Zašto REM to nije radio, to je već sad problematično. Ali, vi tražite od nas upravo ono zašta nas inače najviše kritikujete, vi tražite da mi kao vlast intervenišemo šta će televizije da puštaju, a kada bismo to uradili, onda biste skočili i rekli – evo, diktatura, oni uređuju program. Pa to je licemerje koje ne postoji nigde
Još jednom vas molim, ako ste zaista tako veliki protivnici globalizma, nemojte da koristite internet, nemojte „Fejsbuk“ da koristite, nemojte „Tviter“, prosto, manite se toga i jednostavno vratite se negde u 19. vek, uopšte nije problem, živite na taj način. Hvala vam.

Ne znam kako će se glasati. Ja se, na primer, još nisam opredelio, sem što znam da sigurno neću glasati za gospođu Plavšić i gospodina Antonijevića. Tu nema nikakve dileme, a to su vaši favoriti koje ste pokušali na raznorazne načine da umuvate ovde, odnosno da budu u REM-u.

Elem, kad smo kod REM-a, ja moram da kažem, ovde imamo neverovatne pozive. Imamo, recimo, poziv da zajednički radimo da bude program RTS bolji ili da zajednički radimo kako bi ne znam naši mediji bili bolji. Ljudi, mi na to, bre, nemamo pravo. To ste vi doneli takva pravila. REM je taj koji reguliše kakvi će biti naši mediji. Mi samo biramo REM, čak ne po našem predlogu, nego po predlogu strukovnih udruženja. Ti kandidati dolaze tako što neka druga udruženja njih predlažu, mi biramo te ljude. Kako REM radi, to možemo ovde da diskutujemo kada dođe njihov izveštaj, ali ne možemo mi da utičemo na rad RTS, a ja ovde čujem neverovatne pozive i zaista sam šokiran. Da li je moguće da neko ne zna kakve su nadležnosti parlamenta u tom segmentu?

S druge strane, a ovde smo čuli jedan izraz da je navodno neko neke novinare prozvao stranim plaćenicima. Ja nikada to nisam rekao, niti mi pada na pamet. Ja njih zovem režimskim plaćenicima, domaćim plaćenicima, a zašto? Zato što je ova vlast, nažalost, najveće svote novca dala upravo tim medijima i njihovim novinarima, posebno NUNS, Nezavisnom društvu novinara Vojvodine itd. I to je zastrašujuće. Imamo veliki problem. Često kritikujem sopstvenu stranku, pa i Vladu, zašto je država dala toliki novac njima? Mi imamo situaciju da je jedan autor emisije dobio od Ministarstva kulture prilično pozamašnu svotu novca da radi na N1 televiziji čitav serijal o tome kako je Aleksandar Vučić diktator.

Ja sam zaista ponekad pitao neke članove svoje stranke da li su oni normalni, oni plaćaju sopstveno urušavanje, i to zaista nije u redu. Ako već govorimo, ne postoje veći režimski plaćenici od ovih u NUNS i Nezavisnom društvu novinara Vojvodine. To su najveći režimski plaćenici u ovom momentu. Toliko o cenzuri i diktaturi.

Pričamo o cenzuri, pa pogledajte državni mediji kakva je, na primer, „Politika“. Ko piše kolumne tamo? Evo, gospodin Radulović je pisao kolumnu juče, Vukadinović malo, malo pa piše kolumnu. Izvinite, kad je to moglo u neko drugo doba da neko napiše, slučajno pogleda da je SNS, svoj pogled na političku situaciju kako npr. Boris Tadić vodi državu. To nije imalo nikakve šanse.

Na kraju krajeva, kad pričamo o vlasničkim strukturama, pa kod vas se nije znalo ko pije, a ko plaća. Mi smo tek kasnije saznali da je ta neka firma iz Moskve vlasnik „Politike“. To se u vaše vreme dešavalo. Pojma niko nije imao ko je vlasnik „Večernjih novosti“, ni dan danas ne može niko da razluči ko su vlasnici raznih televizija i šta se sve ovde otvralo. A mi smo doneli taj zakon gde se zahteva da se ispita vlasnička struktura. Vi to niste hteli zato što ste na volšeban način, sa vašim tajkunima, kupovali medije, kupovali ovde uticaj. To je razlika između našeg pogleda na medije i onoga što mi hoćemo da uradimo i onoga što ste vi radili.

Na kraju krajeva, ovde se priča o nekakvom skidanju emisija i onda se kaže – vlast je skinula neku emisiju. Nije vlast, nego vlasnik te televizije i čak nije skinuo, nego je preporučio toj voditeljki da ide na informativni kanal, a ova je rekla – neću, pa je on rekao – dobro, više mi se isplati, radi šta hoćeš, a taj isti vlasnik te televizije je doveden od vas i rečeno nam je da je to najveći investitor i najbolji mogući investitor u medijima. Ta ista voditeljka je radila u agenciji koja je imala najbližu saradnju sa tim vlasnikom televizije i ona nema nikakvo pravo danas da nekom prigovara, jer nju je skinuo maltene njen poslodavac. Zašto? Nemam pojma. Pitajte njega da li mu se ona isplati ili ne.

U svakom slučaju, ako vi zaista smatrate da ta emisija ima gledanost, otvorite vi vašu televiziju, kako god hoćete, imate nekog biznismena, neka krene u taj biznis, nek dovodi, nek pravi te emisije, pa nek zaradi novac na tome. Nemojte od nas da tražite da mi zovemo vlasnike televizijske kuće i da im kažemo – morate tu emisiju da imate. Na kraju krajeva, nisu svi ti novinari, koji su članovi NUNS-a, svete krave, pa da mi moramo uvek, kad se oni malo nakašlju, da trčimo i da kažemo – ne, ne, on mora da ostane, on mora da crta karikature.

O kojoj diktaturi pričate? Vi imate karikaturistu koji je od ove države dobio godišnju nagradu „Službenog glasnika“, državne kuće, odnosno državne firme. Dobio je nagradu kao karikaturista za 2014. godinu. Što nije rekao – ja neću te režimske pare, gade mi se te diktatorske pare koje sam dobio i ta nagrada od „Službenog glasnika“, neću zato što je Vučić premijer, a ne tad mu se to osladilo. Vidite, to je to licemerje koje kod nas vlada.

Na kraju krajeva, čuli smo jednu priču o tom državnom udaru, pa se svi sad smejete. Izvinite, jedan medij je ovde objavio da je predsednik Vlade sa svojim bratom išao da reketira nekog novinara u kafani. Znate li vi šta to znači? To znači sledeće. Recimo, tog predsednika Vlade, zato što je on takav kriminalac, diktator koji ide da reketira nekog za 120 evra, otprilike može da skine sa vlasti ko kako hoće i na koji način hoće, pa i da ga likvidira, zašto ne, kada je kriminalac. O čemu mi ovde pričamo? To jeste zaista bila neka vrsta pokušaja državnog udara.

Nađite mi neku državu gde možete tako nešto za predsednika Vlade da napišete.

Imam još minut, ako mogu da završim.

U svakom slučaju, dobro ću razmisliti za koga od ovih kandidata ću glasati i da li ću uopšte glasati. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Moram priznati, svašta sam ovde čuo danas i došlo mi je stvarno bilo da se nasmejem kada vam o cenzuri i diktaturi pričaju oni koji su najgoru moguću strahovladu u medijima zaveli. Mediji su zavisili direktno od poziva iz tadašnjeg kabineta predsednika Republike i to se tako naređivalo. Ja ću vam reći, u vreme njihove vlasti SNS je u periodu od 2010. do 2011. godine, npr. na tada gradskoj televiziji „Studio B“ imala nula gostovanja, a na RTS-u su bila dva, što je zaista, složićete se, verovatno veličanstveni uspeh u slobodi i demokratiji, a posebno u mogućnosti slobode izražavanja.
Svi ovi ljudi koji su danas vlasnici medija, ovih centralnih uglavnom, su njihovi investitori. Oni su nam prikazivali ovog vlasnika „B92“ i ove „Prve televizije“ da je to najbolji mogući investitor koji može da dođe i koji će uložiti u razvoj medija. Sada danas ide povika na čoveka što je skinuo neku emisiju. Pa, ja se izvinjavam, šta vi očekujete od nas? Da mi zovemo vlasnika televizije i da mu kažemo – ostavi tu emisiju? Do juče su nam pričali kako je tržišni princip nešto najbolje na svetu. Ja se izvinjavam, čovek je vlasnik televizije, može sa svojom televizijom da radi šta hoće i da pušta program kakav hoće. Prema tome, o čemu mi pričamo ovde?
Ako već govorimo o REM-u, isti princip kako REM funkcioniše su oni uveli. Oni su birali taj REM. Inače, ja lično, moram da se složim ovde sa jednim kolegom poslanikom, veliki sam protivnik ovih nezavisnih tela. To je za mene jedna čista glupost i meni je to potpuno besmisleno, da se iz ministarstava izvlače i nadležnosti se daju tim nezavisnim telima. Kao što sam i protivnik ove Agencije za borbu protiv korupcije i tih raznih drugih agencija, ali to je sada nažalost formirano tako kako jeste. U svojoj stranci imam veliki problem, često polemišem sa ljudima koji su ipak za to, ali kažem iskreno, veliki sam protivnik toga, zato što smatram da ti ljudi rade neadekvatno tamo.
Ako govorimo o RRA tadašnjem, pa to je sve bilo, osim nezavisno. To je bila klasična partijska institucija, gde su isključivo stavljali svoje podobne novinare da budu kontrolori onoga što su tada radila u medijima pojedina gospoda, koji su bili čak i predsednici te partije.
E sad, šta se tu dešava? Sad vidim povika na rijaliti programe. Ljudi, u vaše vreme su rijaliti programi stvoreni. Jedan od vaših predsednika partije je bio vlasnik firme koja je najveći udeo od reklama uzimala upravo zbog tih rijaliti programa. Ili ćete sada da nas naterate da mi to zaboravimo? Što se mene lično tiče, lično bih ukinuo sve te rijaliti programe, ali ja nemam pravo da se mešam u rad televizije privatne koja je komercijalna, ona zarađuje od toga. Pitao bih njih da su vlasnici televizije kako bi se ponašali, da li komercijalno po tržišnom principu da zarade novac, ili bi oni bili tako humani, pa bi građanima ne znam šta servirali, a bili na gubitku? Nisam baš siguran da bi se tako ponašali.
Kad već govorimo o navodno nezavisnim glasilima, odnosno javnim servisima gde su oni suštinski upravljali, recimo Radio-televizija Vojvodine, pa to je bila čista partijska televizija. To nije bilo u Savezu komunista tako. Znači, ljudi moji, mi smo imali bezmalo vlasnika, to je ovaj što je predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, onog Gruhonjića, koji je svoje kadrove školovao u svojoj privatnoj školi novinarstva, a onda ih odatle uzme i stavi ih da budu novinari na RTV. Odatle onda crpe platu i tamo mu to plaćaju. Čak je i osnovao svoju neku katedru, iako ne znam šta je završio u životu, ali je osnovao katedru na fakultetu u Novom Sadu, da li filozofskom ili gde, kao katedra za novinarstvo, šta li već. Odatle regrutuje kadrove i stavlja tamo na RTV. Nikako se oni ne bune zbog slobode RTV, oni se bune što ne mogu pare više da crpe. To je bila čista korupcija.
Elem, kažu žale se za jednu emisiju što je skinuta sa te televizije, a sad ću da vam kažem kako je to funkcionisalo. Ta novinarka koja je imala tu emisiju, to je nekih sat vremena u toku cele nedelje, je osnovala svoje privatno preduzeće koje uradi javnu nabavku, odnosno RTV uradi javnu nabavku i, gle čuda, samo može to njeno preduzeće da ispunjava tu javnu nabavku i onda ona ima neku svoju produkciju, jer ona je jedina zaposlena, daju joj 120 hiljada dinara mesečno, na godišnjem nivou to je milion i 440 hiljada, i njoj je lep život.
Tako je to funkcionisalo kod njih. I onda oni pričaju, molim lepo, kako neko kontroliše medije. Pa pogledajte šta su oni radili. Pa tako su se krale pare građana Vojvodine. To je bio javni servis, partijska televizija tadašnje Pajtićeve nomenklature koja je bila u Vojvodini. Nama tako nešto nikada ne bi palo na pamet.
Pričaju o cenzuri. Pa ja se izvinjavam, ako je cenzura to što možete da kažete da je brat predsednika Vlade, kako su pisali pojedini mediji, citiram – najveći narko diler, švercer, ne švercer, nego je štampao pasoše za Al Kaidu, preveo je tanker iz Kolumbije do Evrope, ne znam koliko tona kokaina. To su sve pisali tako ti njihovi slobodni mediji. Onda kad ih izložite, napravite izložbu o tim njihovim svinjarijama, e, onda se oni ljute, kažu – to je udar na novinarstvo. Nije. To je njihova slika i prilika. Oni se bune zato što im je neko pokazao kakvi su ili ne znam da li se možda sada stide toga što su pisali. Samo zato se oni bune i samo zato prave ovaj haos.
Mediji u Srbiji su u njihovo vreme bili kontrolisani, pa nešto slično Pinočeovoj diktaturi otprilike. Tu je to negde bilo. I nemoj oni danas o nečemu da pričaju. Pa sve vreme su nam govorili kako je najbolje da se svi mediji privatizuju, setite se, dok su bili vlast. Stalno su nam pričali kako je privatizacija nešto najbolje na svetu. Sada kada je država skroz izašla iz medija, sad ne valja to. Sad bi oni odjednom da vraćaju. Pa hoćete vi da plaćate iz vašeg džepa te medije? Jel mislite da je to održivo? Pa izvucite iz vašeg džepa pa platite medije.
Ovde je država uradila nešto, ja moram da priznam, slažem se čak sa ovde jednim poslanikom koji je rekao da, recimo, neki mediji bi trebalo da ostanu državni, poput RTS, Tanjuga, definitivno sam pristalica toga da su ostale državne, „Politike“ čak, ali možemo o tome da razgovaramo. Izvinite, ako vi mislite da država treba da troši iz svoj budžeta za razne lokalne televizije, a da to bude čist gubitak, pa to niko normalan ne radi. Na kraju krajeva, iz EU nam stalno stižu preporuke da bi država trebalo da izađe iz medija. Evo sad smo to uradili. Oni to nisu uradili. Zašto? Zato što su tako kontrolisali medije. I nikada im nije padalo na pamet da ispune ono što EU traži. Prema tome, skandalozno je da oni o nečemu pričaju.
Kada govorimo o tim strukovnim udruženjima, moram da priznam, ja ove ljude koji su ovde kandidovani nikad u životu nisam video. Nemam pojma ni ko su, sem ovo dvoje za koje znam njihovu delatnost od ranije, ovog kolegu jednog sa Pravnog fakulteta, gospodina Antonijevića ili Antonića. Njega znam zato što sam ga viđao kad smo ispite polagali. Ali, s obzirom na njihovu delatnost, a pošto nam inače pričate da su oni strašno nezavisni, pa me zanima kako to poslanik jedne partije koja je ovde bila u dva mandata može da bude baš tako nezavisna, pa da bude u tom telu, ali to dvoje, ja u životu ne bih glasao za njih. Zbog njihove ranije prošlosti, ne pada mi na pamet, nikada u životu ne bih pritisnuo ovaj taster da kažem – da. Zato što oni nisu nezavisni. Ne može neko ko je u „Jukomu“ da bude nezavisan ili ako je bio u G17 da bude nezavisan. Ne postoji šansa nikakva. Prema tome, što se toga tiče, bar za njih dvoje znam da sigurno neću glasati, za ovo četvoro videću, još ću da razmislim.
Pričamo ovde o monopolima. Mi ovde imamo zaista jedan kablovski distributer koji na vrlo jedan skandalozan način, moram da priznam, dolazi do tržišta, kupuje razne te male distributere, guši ih itd. i ljudi imaju bezmalo 60-70% tržišta. Meni je strašno da država ne može da reaguje protiv toga. Nemate mehanizam, ne znate šta da radite, a voleo bih da se pronađe mehanizam jer je to nemoguće. Onda ucenjuju druge distributere da moraju da puštaju njihove kanale, plus da im plate novac zato što im puštaju njihove kanale. Tako se ponašaju zato što imaju tu vrstu monopola. Ja bih molio državu da zaista to preispita i da tu reaguje. Ne može neko da bude jači od državnog „Telekoma“. Ne postoji mogućnost da bude jači od državnog „Telekoma“. A nažalost je to danas slučaj ovde. E vidite, ta, pošto pričamo tako o cenzuri, diktaturi, ne znam čemu, e, vidite taj kablovski distributer je vlasnik ovdašnjeg „N1“, televizije gde su upravo gospoda kao španska serija. O čemu oni pričaju, o kakvoj diktaturi i cenzuri? Drže 60% tržišta i više. Pa baš bih voleo da je u njihovo vreme bila takva cenzura i diktatura. Samo što je tad bila stvarna, a ovo je danas nametnuta i izmišljena, kako bi, naravno, ružili državu.
Kada govorimo o tim udruženjima, znate, ovde je izgleda uzeto kao Sveto pismo, šta god objavi NUNS, to tako mora da bude. Jedino su novinari NUNS-a najbolji novinari, jedino kad njih neko popreko pogleda ili ako se nakašlje na njih, onda kreće kampanja kako se protiv novinara vodi ne znam šta, a niko ne govori o tome da ovde postoje neka druga novinarska udruženja, da postoje neki drugi novinari koji su takođe doživljavali neprijatnosti, pa i u njihovo vreme, ali ti novinari nisu bitni. Znate zašto? Zato što je ovde društvo podeljeno na naše i njihove. Daću vam primer. Moj kolega, sa kojim se ja ne slažem u mnogo čemu, ali je doživeo stravičan napad na radnom mestu, govorim o kolegi Dejanu Anđusu. Jednom su rekli nešto o njemu, nikada više ga spomenuli nisu. Znate zašto? Nije njihov. Da je njihov, oni bi vodili kampanju mesecima.
E, to je ono što je strašno. To je ono što je strašno i što je zaista nemoguće više izdržati. Nije novinar NUNS-a neko ko je zaista samo zato što je član tog udruženja najbolji novinar i ne mora da uvek oni budu izabrani. Na kraju krajeva, ako već pričamo o cenzuri i diktaturi, pa upravo ti iz NUNS-a i razni ti njihovi projekti dobili su para više nego bilo koje javno preduzeće u državi na besmislenim konkursima koje je, nažalost, ovde država objavljivala. Zato što su svoje ljude imali po konkursnim komisijama. Pa daj bože da je bila takva diktatura u ono vreme pa da je i neko drugi mogao da dobije novac, a ne samo NUNS ili NDNV, odnosno Nezavisno društvo novinara Vojvodine. To je strahovito licemerje.
Naravno, što se tiče samog REM-a, moram da priznam, ja lično nisam zadovoljan, evo, baš oko prekograničnih kanala, moram da budem tu iskren. Pa ja, između ostalog, sam na jednoj televiziji koja je televizija u ovoj državi, plaća porez ovoj zemlji, za svaku reklamu morate da platite porez, a vi ovde imate stvarno neke televizije koje imaju mastere svoje ili već gde u inostranstvu, puštaju naše reklame i ne plaćaju dinara državi. Pa to nije normalno.
Pravo da vam kažem, ne sviđa mi se to što će se SOS kanal možda ugasiti, odnosno jedan taj kablovski distributer što drži 60% tržišta će ga izbaciti. To je skandal. To je zaista skandal. Taj SOS kanal, izvinite, možda sam ja, ja volim sport, odrastao sam uz taj kanal, a sada ga neko izbacuje samo zato što nije njihov i zato što im pravi konkurenciju. Sada bi ja trebalo da zovem SBB i kažem – sram vas bilo, šta to radite? Onda bi neko skočio i rekao bi – vidi, vlast vrši pritisak na nezavisnog distributera. A to oni, inače, stalno rade. Oni naređuju televiziji koju emisiju mora da pusti i govore kako to mora tako da bude, da je to velika diktatura ako je vlasnik televizije odlučio da skloni neku emisiju. Pa to zaista nema smisla. Pa to zaista nema smisla. Hajde da jednom kažemo o čemu se ovde radi. Najveći deo povike dotične gospode posebno tih strukovnih udruženja koji su više njihove partijske ispostave je upravo zbog toga što više ne mogu da crpe pare od države i to je jedini razlog što oni ovo rade.
Ne bih dalje dužio. Mislim da je bilo sasvim dovoljno. Svakako ću zadržati za neki naredni period kako se bude ovo odvijalo da o ovome razgovaramo, ali u dogovoru, naravno, i sa svojim kolegama iz poslaničke grupe dobro ću razmisliti kome da dam i da ukažem poverenje. Nadam se, naravno, boljem radu REM-a. Mislim da je do sada to bilo prilično loše, a da to može da se popravi i da svakako naše televizije daleko, daleko bolje rade i bolje funkcionišu. Hvala.

Taj javni interes, o tome je trebalo da vodite računa kada ste donosili pravila kako REM, odnosno RRA radi. Vi ste sad upravo uradili nešto što je skandalozno. Vi vršite pritisak na nezavisno telo da mora da postupi onako kako vi hoćete. Pa, to je skandal. To je skandal. Da smo mi to rekli i da kažemo – RRA mora sada da zove neku televiziju i da kaže – vratite tu emisiju, vi biste rekli da mi vršimo pritisak na medije. Pa, vi ste sad to upravo uradili.
Recite mi, u vaše vreme, kada je to RRA nekom dala opomenu? Kome je dala opomenu? Da li je ikada reagovala na onako skandaloznu kampanju koju ste 2012. godine vodili za predsedničke izbore? To je nešto najgore u istoriji kampanja koje su vođene ovde, najmračnija, nešto najgore zaista. Pa nisam čuo da je RRA ikada reagovala. Ali, pravila o radu RRA ste vi doneli po istom kriterijumu rade i danas i čak isti članovi zadržani su, niko nije ni menjan dok im je isticao mandat.
O čemu vi pričate? Vi biste revolucionarno sve promenili, kao što ste posle 5. oktobra tukli direktora televizije i ljude masovno izbacivali sa televizija. Danas kada dođe neko drugi u neku televiziju kažete – e, to je sada diktatura. Vi ste revolucionarno sve ljude poizbacivali. O čemu vi pričate?
Zaista bih vas zamolio da vodite računa da ne pritiskate nezavisna tela. Ja sam lično njihov veliki protivnik ovako, ali poštujem, takav je zakon koji ste upravo vi doneli. Meni se ne dopada, ali moram da ga poštujem. Hvala.

Hvala.
Gospodine Božoviću, evo ovde gledamo se u oči i sad kažite da li ne govorim istinu. Vas sam pozvao, ali ste rekli - ne mogu da dođem da me ne bi proglasili Aleksandrom Vučićem.

Prema tome, nemoj da izmišljate. Imate ovako otvoren poziv, evo sada vas pozivam. Ako hoćete možete da dođete kad god hoćete i svako iz vaše stranke.
Što se tiče ovog ostalog, vi ste sada dragi gledaoci i svi ovde, kompletan auditorijum, čuli ste da neko nema apsolutno nikakav argument na ono što sam mu rekao. On je nastavio sa politikantskom nekom pričom, sad se setio i Kosova i Metohije, svega uopšte, samo se nije setio teme, a to je RRA, a posebno rad u njihovo vreme, ali dobro je da se prisetio te kampanje. Da, to je legitimno pitanje, samo nije legitimno da nama RRA skine spot, a vi da imate onakve jezive spotove o navodnoj rupi Srbije u Evropi. E, to je problem. Nad nama se tada iživljavao RRA, zato što je bila vaša partijska ispostava, a prema vama je bio potpuno blagonaklon. E, to je ta razlika, to se danas naravno ne događa.
Ono što je razlika između vas i nas, vi kad ste dolazili na vlast vi ste revolucionarno svakog počistili. Mi smo te ljude ostavili nikoga nismo dirali i nikada nećemo tako nešto da radimo kao što ste vi, zato što poštujem kontinuitet, naravno, ono što je u državi ostavljeno, ne počinje istorija od nas, vi ste se sasvim drugačiji ponašali. Hvala vam.

Ovo je zaista fantastično. Prosto je neverovatno da neko ko je mogao da se podiči da je imao akciju „Sablja“ u kojoj je ugasio 11 medija, on priča o slobodi, on koji je mrtav hladan naređivao – ugasite ovu televiziju ili ugasiste ove novine. To je zaista nečuveno.
Neka, prihvatam ja i to, neka sam ja možda i maskota ili kako god. Ja makar pričam sa građanima, pa tako i otvoreno na televiziji, a ne uzimam subvencije za vinograde i niti mi pada na pamet da tako kradem narod. To je razlika između mene i njega. Hvala.

Šteta što vas skleroza hvata, pa prosto pamćenje vam odlazi ko zna gde, ali znate vlasniku te televizije u Valjevu, ne znam što ste pomenuli tu prvu, ali kako god, vlasnika televizije „Marš“ ste uhapsili u to vreme, a da ne pričamo o kolegi novinaru iz Kragujevca koji je ničim izazvan 25 dana bio u pritvoru, nikad nije dobio rešenje što je bio u pritvoru. Hapsili ste ljude da nemaju pravo na advokata i vi ste time ponosni. Naš narod kaže – čega se pametan stidi, ne bih dalje da o tome govorim. Trebalo bi da vas bude sramota. Ako sam se ja prepoznao u toj maskoti, pa meni je drago da ste se vi prepoznali i da konačno možda uviđate koliko ste pokrali narod upravo što ste dobili besplatne subvencije. Hvala vam.