VLADO BABIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1960. godine. Živi u Somboru.

Lekar, specijalista medicine rada.

Predsednik Sekcije medicine rada Društva lekara Vojvodine. Radi u Domu zdravlja “Dr Đorđe Lazić” u Somboru. Predsednik Atletskog kluba “Maraton” iz Sombora.

Za mesto narodnog poslanika izabran je na izborima 2014. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon parlamentarnih izbora 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 58
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 7 meseci i 19 dana i 23 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 29 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 8 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 27.03.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice, kolege narodni poslanici, osnovni razlog za donošenje Zakona o zdravstvenoj zaštiti je potreba da se ova oblast detaljnije pravno uredi i uskladi sa izmenjenim društvima ekonomskim odnosima s obzirom da je prethodni zakon donet još 2005. godine.

Ovim zakonom se uređuje i sistem zdravstvene zaštite, njegova organizacija, društvena briga za zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstvenoj zaštiti i nadzor nad sprovođenjem ovoga zakona.

U definisanju zdravstvene zaštite uvodi se pojam zdravstvene nege, a izbacuje se termin – zdravstvena služba i uvodi se novi, širi pojam sistema zdravstvene zaštite koju čine zdravstvene ustanove, privatna praksa, fakulteti zdravstvene struke i druga pravna lica koja obavljaju poslove zdravstvene delatnosti, zdravstveni radnici, saradnici i organizacije i finansiranje zdravstvene zaštite.

U grupacijama stanovništva obuhvaćena društvenom brigom za zdravlje, uvedene su tri nove kategorije stanovništva, pre svega mlade i nezaposlene osobe koje su na školovanju, a najviše do 26 godine života, lica sa statusom borca, izbegla lica i raseljena lica sa mestom boravka u Srbiji i žrtve terorizma, kao i lica kojima se obezbeđuje, sem obavezne i posebne imunizacije i lica kojima se obezbeđuje skrining prema odgovarajućim nacionalnim programima.

Iz razloga celishodnosti, pojednostavljenja i efikasnosti postupka, propisano je da umesto dosadašnjeg plana razvoja zdravstvene zaštite koju je donosila Narodna skupština, sada se donosi strategija razvoja zdravstvene zaštite, koju donosi Vlada. Kao opšti interes u zdravstvenoj zaštiti uvodi se, a finansira se iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pre svega sprovođenje cilja preventivnih pregleda, odnosno skrininga, upravljanje medicinskim otpadom, obezbeđivanje specijalizacija i subspecijalizacija, osiguranje imovine i kolektivno osiguravanje zaposlenih od posledica povreda, odnosno nesrećnog slučaja, tekuće održavanje objekata i troškovi investicionog ulaganja, investiciono održavanje i nabavka medicinske i nemedicinske opreme.

U okviru načela zdravstvene zaštite, uvodi se novo načelo, poštovanje ljudskih prava i vrednosti u zdravstvenoj zaštiti. Kao zakonski termin, uvodi se i pojam pružaoca usluga za zdravstvene zaštite, zdravstvene ustanove u javnoj i privatnoj svojini, visokoškolske ustanove zdravstvene struke i obrazovne naučne ustanove uz mišljenje ministarstva, privatna praksa, zdravstveni radnici koji obavljaju svoju delatnost u skladu sa zakonom, itd.

Ponovo se u zdravstveni sistem uvode zdravstveni centri, opšte bolnice, domovi zdravlja čiji su osnivači republika ili autonomna pokrajina svojoj teritoriji, a planom mreže je predviđeno koji će zdravstveni centri postojati.

Uvodi se i novo zakonsko rešenje kojim zdravstvena ustanova može angažovati radnika druge specijalnosti za rad u svojoj ustanovi zaključivanjem ugovora o dopunskom radu, čime se postiže unapređenje kvaliteta pružanja zdravstvene zaštite, a zdravstvena zaštita je i bezbednija.

Inače, zdravstvene ustanove se mogu organizovati i na propisima kojima se reguliše javno-privatno partnerstvo. Data je i definicija uvođenja novih zdravstvenih tehnologija u rad zdravstvenih centara ili opštih bolnica. Nova zdravstvena tehnologija uvodi se rešenjem ministra zdravlja. Tako je i somborska bolnica krajem decembra 2014. godine dobila rešenje o uvođenju nove tehnologije u njen rad, angio sale u kojoj se sada rade kateterizacije srca i građani Sombora ne moraju više da čekaju na ovu dijagnostičku metodu i idu na listu instituta za kardiovaskularne u Sremskoj Kamenici.

Treba istaći da se Zakon zdravstvene zaštite usklađuje i sa zakonima iz oblasti biomedicine. Osim toga, organizaciona jedinica skrining mora da uspostavlja i vodi evidenciju u elektronskom obliku, koja se odnosi na sprovođenje nacionalnog programa za rano otkrivanje bolesti.

Što se tiče izbora direktora zdravstvenih ustanova, uvedeno je novo zakonsko rešenje da se direktori imenuju na četiri godine sa pravom reizbora.

Imajući u vidu da je zdravlje svih građana Srbije od posebnog državnog interesa, da se ono obezbeđuje samo razvijenim zdravstvenim sistemom i razvijenom zdravstvenom zaštitom, kao i u dobro uređenim i opremljenim zdravstvenim centrima i domovima zdravlja, nažalost, u vreme prethodnog režima, a posebno je to iskazano u Vojvodini, najznačajnijem pitanju građana, njihovom zdravlju, nije se poklanjalo dovoljno pažnje, bolje rečeno, skoro da je nije ni bilo. U prilog ove tvrdnje, podsećam vas na ogromne dugove apoteka sa kojima se susrela Vlada Republike Srbije odmah na početku svog mandata, zbog čega smo ulazeći u apoteke zaticali prazne police. To bivšu vlast uopšte nije interesovalo.

Dolaskom SNS, od 2012. godine pa do danas, postigli smo značajan pomak na zdravstvenoj lestvici, a slika o domovima zdravlja i zdravstvenim centrima širom Srbije, pa tako i u mom Somboru, mnogo je bolja, lepša i sasvim drugačija. Slika koja je otišla u svest o dodeli 29 savremeno opremljenih sanitetskih vozila koje je Vlada AP Vojvodine obezbedila i dodelila domovima zdravlja u Vojvodini upriličuje i govori da se ova Vlada brine za naše građane i da u svakom momentu teži poboljšanju kvaliteta zdravstvene zaštite u Srbiji. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.03.2019.

Zahvaljujem.

Moje poslaničko pitanje upućeno je Ministarstvu zdravlja i vezano je za hitnu nabavku aparata „Lumineks“ za Odeljenje za tipizaciju tkiva Instituta za transfuziju krvi Srbije.

Aparat „Lumineks“ se koristi za hajlatipizaciju i za dokazivanje antitela antihajl anitetla. Navedene analize su neophodne za program transplantacije organa, pre svega bubrega, srca i jetre, zatim za transplantaciju matične ćelije hematopoeze i ispitivanje ugroženosti hajlasa bolestima.

Takođe, na aparatu „Lumineks“ se radi hajlatipizacija davalaca za Registar davalaca koštane srži Srbije. S obzirom na to da je laboratorija Instituta za transfuziologiju krvi Srbije akreditovan od strane Evropske federacije za imunogenetiku, u obavezi su da dostavljaju i rezultate eksternih kontrola ovom metodom.

Registar davalaca koštane srži Srbije je formiran 2005. godine u Institutu za transfuziju krvi Srbije u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, a sa ciljem da se omogući pronalaženje davalaca za bolesnike kojima je neophodna transplantacija matične ćelije hematopoeze, a koji nemaju odgovarajućeg davaoca unutar članova porodice.

Od februara 2012. godine Registar davalaca koštane srži Srbije je deo Svetskog registra, uz saglasnost Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Uprave za biomedicinu.

Uspostavljanje međunarodne saradnje omogućen je i pristup bazi podataka drugih zemalja Svetskog registra i dobijanje mogućnosti pronalaženja davaoca za naše bolesnike. Takođe, omogućena je i dostupnost davalaca iz našeg Registra za lečenje bolesnika van Srbije.

Registar radi u skladu sa standardima Svetskog registra i sarađuje sa centrima za transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze, klinikama za hematologiju i transfuziološkim službama iz cele Srbije.

Registar obavlja traženje davalaca na zahtev centara za transplantaciju u Kliničkom centru Srbije, Kliničkom centru Vojvodine, VMA i Institutu za majku i dete. Do sada je urađeno 126 transplantacija od neposrednog davaoca u našoj Zemlji.

Registar davalaca koštane srži Srbije sadrži bazu podataka o hajlatipizacijama osoba koje su se prijavile da budu dobrovoljni davaoci matičnih ćelija hematopoeze.

Hajlatipizacija davalaca se radi u laboratoriji Odeljenja za tipizaciju tkiva Instituta za transfuziju krvi Srbije. Reagensi za tipizaciju se nabavljaju iz sredstava na osnovu ugovora Instituta sa Ministarstvom zdravlja za obavljanje delatnosti od opšteg interesa. Projekat se sprovodi u kontinuitetu od 2005. godine.

Odeljenje za tipizaciju tkiva ima jedan „Lumineks“ aparat koji se koristi od 2010. godine. S obzirom na povećani obim rada i značaj pravovremenog izdavanja rezultata u programima transplantacije, neophodno je da Odeljenje za tipizaciju tkiva ima još jedan takav aparat, što je bio i zaključak u izveštajima efi inspektora.

Predlažem da se razmotri mogućnost dobijanja aparata „Lumineks“ uz nabavku reagenasa za tipizaciju Registra davalaca, s obzirom na to da se broj davalaca u Registru svake godine povećava, opredeljena sredstva iz budžeta nisu dovoljna i njima se može uraditi tipizacija samo sto ljudi godišnje.

Povećanje broja davalaca u Nacionalnom registru je značajno zbog toga što su davaoci za bolesnike kojima je neophodna transplantacija matičnih ćelija hematopoeze brže dostupni, a ukupni troškovi transplantacije su višestruko manji. Cena reagensa za tipizaciju četiri hiljade davalaca je oko 200 hiljada evra, s tim što bi se aparat „Lumineks fleks maps 3D“ dobio gratis. Taj aparat sam košta 80 hiljada evra.

U nadi da ćemo naići na razumevanje da program transplantacije ne sme da zavisi od jednog aparata i da ne bi trebalo da dozvolimo zastoj u testiranjima koja mogu da odlože transplantacije, ulažem apel osim Uprave za biomedicinu, Ministarstvu zdravlja, Sektora za lekove i medicinska sredstva i Sektora za javno zdravlje i svim ljudima dobre volje da se uključe u realizaciju ovog projekta. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.03.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, danas pred ovim skupštinskim domom je Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 15. Ustava Republike Srbije. Autonomna Pokrajina Vojvodina ima svoje izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti, a visina izvorni prihod određuje se zakonom po kome AP Vojvodina dobija najmanje 7% budžeta Republike Srbije, s time što tri sedmine budžeta AP Vojvodina koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.

Osnovica za utvrđivanje budžeta AP Vojvodine predstavlja visinu ukupnih rashoda i izdataka planiranih budžetom Republike Srbije. Kapitalni rashodi ili kapitalnih troškovi su izdaci koji doprinose povećanju vrednosti sredstava jedne države. Kategorija kapitalnih troškova uključe nabavku osnovnih sredstava jedne države ili troškove koji izazivaju povećanje vrednosti ovih sredstava. Odlukom o budžetu AP Vojvodine za 2019. godinu utvrđeno je da su ukupni prihodi i primanja u iznosu od 74.428.662.812,32 dinara, što predstavlja 7,02% u odnosu na ukupne poreske prihode Republike Srbije kao osnovice za obračun prema Zakonu o budžetskom sistemu.

Pored tih prihoda i primanja od 7,02% Zakonom o budžetu Republike Srbije su utvrđena i dodatna sredstva budžeta Republike Srbije koja se direktno usmeravaju na teritoriju Vojvodine za projekte od republičkog značaja u ukupnom iznosu od 24.368.925,040 dinara, čime je procenat izdvajanja za AP Vojvodinu iz budžeta Republike Srbije, a iznosi u visini od 9,32%.

Od tih sredstava posebno ću izdvojiti projekte koji se finansiraju u oblasti zdravstva u okviru razdele Ministarstva zdravlja. To su pre svega rekonstrukcije Kliničkog centra Vojvodine u visini od 204 miliona i 500 hiljada dinara, zatim za Institut za onkologiju Vojvodine za adaptaciju dva bunkera za smeštaj linearnih akseleratora od 108 miliona 400 hiljada dinara i Institut za onkologiju Vojvodine dva linearna akcelarotora i CT stimulator sa opremom u visini od 210 miliona.

Kada je 2016. godine formirana nova Pokrajinska vlada, njen prvi zadatak je bio da se zaustave dotadašnji tokovi neracionalnog trošenja novca građana. U tome se uspelo i zahvaljujući povoljnim uslovima finansiranja nasleđen dug od devet milijardi dinara anuliran. Tako da je jednim odgovornim vođenjem finansija i mere fiskalne konsolidacije pokrajinski budžet iz godine u godinu beležio sve veći rast. Tako da je sada 2019. godine, kao što sam rekao, malo više od 74 milijarde.

Politička stabilnost ove Vlade ogleda se u okupljanju oko kapitalnih projekata za AP Vojvodinu. Pre svega, to je nova zgrada RTV Vojvodine, Žeželjev most, nova zgrada Hitne medicinske pomoći, zgrada subotičkog Narodnog pozorišta, Fruškogorski putevi, projekti saobraćajne infrastrukture, Studentski kulturni centar, itd.

Vojvodinu karakteriše ravnomerni i regionalni razvoj, tako da je 21. februara 2017. godine osnovana Razvojna agencija Vojvodine sa ciljem privlačenja domaćih i stranih investitora. Otvoreno je novih 29 novih pogona u AP Vojvodini, sa ulaganjem u njih 301 milion evra, a zaposleno je 2.223 radnika i to u Somboru, Pančevu, Kikindi, Šidu, Novom Bečeju i Plandištu, a već postojeće industrijske zone su dodatno opremljene.

Što se tiče ulaganja u poljoprivredu od 30 projekata, koje finansira Abu Dabi biće realizovano navodnjavanje više od 100 hiljada hektara zemljišta. U poslednje dve godine uloženo je 1,6 milijardi dinara, od čega je Vlada AP Vojvodine dala 920 miliona, a 1,1 milijardu AP Vojvodina ulaže u izgradnju i rekonstrukciju vodovoda i kanalizacija u naseljenim mestima Vojvodine, a više od 180 miliona uloženo je u revitalizaciju kanala Vrbas – Bezdan. Za zaštitu od poplava u Vojvodini uloženo 777 miliona dinara.

Za zdravstvo su uložena značajna sredstva. Do 2016. godine radila je samo jedna angiosala. Trenutno u Vojvodini radi devet. Dakle, 7. jula 2014. godine bio sam kod ministra, gospodina Lončara i izložio potrebu o otvaranju angiosale u Somboru. Rešenjem ministra o uvođenju novih tehnologija u somborske bolnice Somborci dobijaju preku potrebu i angiosalu. Sve bolnice u Vojvodini dobijaju nove CT aparate.

Konačno je „Kamenica dva“ počela sa radom. Dečija bolnica u Novom Sadu dobija prvu magnetnu rezonancu. U rekonstrukciji i opremanju Kliničkog centra Vojvodine uloženo je 35 miliona evra. Širom Vojvodine rekonstruiše su se domovi zdravlja, bolnice. Za nabavku nove medicinske opreme AP Vojvodina izdvojila je 2,6 milijardi dinara, a obezbeđeno je 31 sanitetsko vozilo, kojim je povećana sigurnost bolesnika na terenu prilikom njihovog prevoza do najbliže zdravstvene ustanove.

Podržana je pronatalna politika, a za koju je 2019. godine predviđeno 665 miliona dinara. Socijalnoj zaštiti od 2016. godine do 2018. godine dodeljeno je 513 miliona dinara, što je duplo više od uloženih sredstava za ceo mandat prethodne Vlade.

Značajna sredstva su uložena u rad predškolskih i školskih ustanova, za regionalnu i prekograničnu saradnju, privredu, turizam, bačko podunavlje itd.

Činjenica je da su značajna sredstva planirana i uložena u razvoj infrastrukture, zdravstva, školstva, no građane Sombora i dalje muči što ne mogu već godinama da preko svojih projekata dobiju saglasnost da se izgradnjom autoputa Sombor-Vrbas priključe i izvuku iz slepog creva u kojem se zbog toga već dugi niz godina nalaze i u njemu tavore.

Isto tako, neki kratkoročni plan razvoja i finansiranja AP Vojvodine, isto kao i autoput, treba staviti i razvoj aerodroma Sombor i njegov prelazak sa vojnog u civilni i mogućnost kargo-saobraćaja. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.03.2019.

Zahvaljujem.

Moje poslaničko pitanje upućeno je Ministarstvu zdravlja i vezano je za hitnu nabavku aparata „Lumineks“ za Odeljenje za tipizaciju tkiva Instituta za transfuziju krvi Srbije.

Aparat „Lumineks“ se koristi za hajlatipizaciju i za dokazivanje antitela antihajl anitetla. Navedene analize su neophodne za program transplantacije organa, pre svega bubrega, srca i jetre, zatim za transplantaciju matične ćelije hematopoeze i ispitivanje ugroženosti hajlasa bolestima.

Takođe, na aparatu „Lumineks“ se radi hajlatipizacija davalaca za Registar davalaca koštane srži Srbije. S obzirom na to da je laboratorija Instituta za transfuziologiju krvi Srbije akreditovan od strane Evropske federacije za imunogenetiku, u obavezi su da dostavljaju i rezultate eksternih kontrola ovom metodom.

Registar davalaca koštane srži Srbije je formiran 2005. godine u Institutu za transfuziju krvi Srbije u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, a sa ciljem da se omogući pronalaženje davalaca za bolesnike kojima je neophodna transplantacija matične ćelije hematopoeze, a koji nemaju odgovarajućeg davaoca unutar članova porodice.

Od februara 2012. godine Registar davalaca koštane srži Srbije je deo Svetskog registra, uz saglasnost Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Uprave za biomedicinu.

Uspostavljanje međunarodne saradnje omogućen je i pristup bazi podataka drugih zemalja Svetskog registra i dobijanje mogućnosti pronalaženja davaoca za naše bolesnike. Takođe, omogućena je i dostupnost davalaca iz našeg Registra za lečenje bolesnika van Srbije.

Registar radi u skladu sa standardima Svetskog registra i sarađuje sa centrima za transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze, klinikama za hematologiju i transfuziološkim službama iz cele Srbije.

Registar obavlja traženje davalaca na zahtev centara za transplantaciju u Kliničkom centru Srbije, Kliničkom centru Vojvodine, VMA i Institutu za majku i dete. Do sada je urađeno 126 transplantacija od neposrednog davaoca u našoj Zemlji.

Registar davalaca koštane srži Srbije sadrži bazu podataka o hajlatipizacijama osoba koje su se prijavile da budu dobrovoljni davaoci matičnih ćelija hematopoeze.

Hajlatipizacija davalaca se radi u laboratoriji Odeljenja za tipizaciju tkiva Instituta za transfuziju krvi Srbije. Reagensi za tipizaciju se nabavljaju iz sredstava na osnovu ugovora Instituta sa Ministarstvom zdravlja za obavljanje delatnosti od opšteg interesa. Projekat se sprovodi u kontinuitetu od 2005. godine.

Odeljenje za tipizaciju tkiva ima jedan „Lumineks“ aparat koji se koristi od 2010. godine. S obzirom na povećani obim rada i značaj pravovremenog izdavanja rezultata u programima transplantacije, neophodno je da Odeljenje za tipizaciju tkiva ima još jedan takav aparat, što je bio i zaključak u izveštajima efi inspektora.

Predlažem da se razmotri mogućnost dobijanja aparata „Lumineks“ uz nabavku reagenasa za tipizaciju Registra davalaca, s obzirom na to da se broj davalaca u Registru svake godine povećava, opredeljena sredstva iz budžeta nisu dovoljna i njima se može uraditi tipizacija samo sto ljudi godišnje.

Povećanje broja davalaca u Nacionalnom registru je značajno zbog toga što su davaoci za bolesnike kojima je neophodna transplantacija matičnih ćelija hematopoeze brže dostupni, a ukupni troškovi transplantacije su višestruko manji. Cena reagensa za tipizaciju četiri hiljade davalaca je oko 200 hiljada evra, s tim što bi se aparat „Lumineks fleks maps 3D“ dobio gratis. Taj aparat sam košta 80 hiljada evra.

U nadi da ćemo naići na razumevanje da program transplantacije ne sme da zavisi od jednog aparata i da ne bi trebalo da dozvolimo zastoj u testiranjima koja mogu da odlože transplantacije, ulažem apel osim Uprave za biomedicinu, Ministarstvu zdravlja, Sektora za lekove i medicinska sredstva i Sektora za javno zdravlje i svim ljudima dobre volje da se uključe u realizaciju ovog projekta. Hvala.

Imovinska karta

(Sombor, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 10.05.2014 - 03.06.2016.
- Republički fond za zdravstveno osiguranje Pokrajinski fond (Lekar na lekarskoj komisiji) Pokrajina Mesečno 25000.00 RSD 05.02.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 14:34