VLADO BABIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1960. godine. Živi u Somboru.

Lekar, specijalista medicine rada.

Predsednik Sekcije medicine rada Društva lekara Vojvodine. Radi u Domu zdravlja “Dr Đorđe Lazić” u Somboru. Predsednik Atletskog kluba “Maraton” iz Sombora.

Za mesto narodnog poslanika izabran je na izborima 2014. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon parlamentarnih izbora 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 14:00

Osnovne informacije

Statistika

  • 59
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 6 meseci i 2 dana i 1 sat

Poštovani gospodine Babiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 26 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 7 meseci i 5 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.11.2019.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, danas je pred nama Zakon o budžetu za 2020. godinu. Tokom 2019. godine nastavili smo sa poboljšanjem makroekonomskih performansi naše privrede. Nastavili smo i sa politikom privrednog rasta i stabilnosti, jer je to je politika Srbije koju vodimo i za koju se zalaže kompletna Vlada na čelu sa našim predsednikom Republike Srbije.

Sve predviđene i donete makroekonomske mere donete su u cilju jačanja i uspostavljanja modela rasta koji se zasniva na povećanju investicija i izvoza, a to je sve usmereno na poboljšanje kreditnog rejtinga naše zemlje, kao i poboljšanje privrednog položaja, odnosno privredne aktivnosti naše zemlje koji će u 2020. godini biti 4%.

Zna se da je priliv stranih investicija bio preko 3,7 milijardi evra i za toliko je povećan kreditni rejting Srbije. Stopa rasta u 2019. godini iznosi 3,5%, nezaposlenost se približava jednocifrenom broju, a inflacija ostaje niska i stabilna. Privredni rast, kao i proteklih godina, ostaje na uzlaznoj putanji.

U raznim delatnostima imamo povećanje BDP. Recimo, u građevinarstvu - 14,1%, sektor komunikacija - 8,6%, u kopnenom saobraćaju - 8,3%, vazdušnom saobraćaju - 6,0%, turističkom sektoru - 5,6% itd.

Budžetom Republike Srbije u 2020. godini predviđeni su ukupni prihodi u iznosu od 14,5 milijardi dinara, što predstavlja i povećanje od 1,7%. Čini se da će fiskalni prostor u 2020. godini biti iskorišćen za povećanje kapitalnih investicija, za povećanje plata i penzija, kao i za poresko rasterećenje privrede. Ovim merama želi se povećati životni standard građana, s tim da se ne ugrožava stabilnost javnih finansija uz smanjenje javnog duga

Rast plata u javnom sektoru predviđen je za povećanje od 8% do 15%, s tim što će prosečna plata u Srbiji biti 500 evra, sa tendencijom rasta, a povećanje penzija po tzv. švajcarskoj formuli biće 5,4%.

Svako ministarstvo dobija deo predviđenog budžeta Republike Srbije za 2020. godinu, tako je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dobilo 139,2 milijarde dinara iz svih izvora finansiranja, da bi samo iz budžeta bilo izdvojeno 127,1 milijarda dinara. Nominalno gledajući, to je povećano izdvajanje iz budžeta u odnosu na 2019. godinu 5,8 milijardi.

Veći deo budžeta planiran je i obezbeđen za isplatu prava korisnika u oblasti zaštite porodice i dece, odnosno 1,9 milijardi dinara više nego u 2019. godini.

Kada je u pitanju socijalna zaštita, sredstva u budžetu su veća za oko 2,6 milijardi u odnosu na 2019. godinu, s tim što je od tih sredstava predviđeno 1,8 milijardi za korisnike prava socijalne zaštite, zatim za hraniteljske porodice je predviđeno 420 miliona, o ustanovama socijalne zaštite 330 miliona za povećanje plata zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite i preko 330 miliona je predviđeno za investicije za implantaciju informacionog sistema SO IZIS-a. Sto pedeset miliona je predviđeno za podršku p prekvalifikacije naših građana.

Boračko-invalidska zaštita će dobiti 700 miliona više nego 2019. godine, a za povećanje standarda zaposlenih predviđeno je 8% povećanja plata za zaposlene u ministarstvu i 9% za zaposlene u ustanovama socijalne zaštite.

Ovim sredstvima budžet će obezbediti bolje uslove za korisnike socijalne zaštite kroz investiciona ulaganja, kao i porast standarda zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite.

Što se tiče Ministarstva zdravlja, ukupni budžet je veći za 13,826 milijardi dinara ili 73,38% u odnosu na 2019. godinu. Sam procenat govori sam o sebi, o brizi države, o zdravstvenoj zaštiti i brizi za zdravlje građana Srbije.

Za 2,4 milijarde povećan je iznos predviđen za lečenje retkih bolesti. Daleko više se ulaže u prevenciju koja je jedna od bitnih karika u zdravstvenoj zaštiti naših građana. Znatno više sredstava je predviđeno za razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova, kao i za nabavku lekova i medicinske opreme.

Generalno gledajući, s obzirom da je već treću godinu unazad ostvaren suficit, imaćemo dovoljno fiskalnog prostora za dalje povećanje životnog standarda. Zato je jako bitno povećanje stope rasta u narednom periodu, jer to će značiti realan rast plata i penzija, povećanje standarda i sveukupno boljitak u životu građana Srbije. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 27.03.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice, kolege narodni poslanici, osnovni razlog za donošenje Zakona o zdravstvenoj zaštiti je potreba da se ova oblast detaljnije pravno uredi i uskladi sa izmenjenim društvima ekonomskim odnosima s obzirom da je prethodni zakon donet još 2005. godine.

Ovim zakonom se uređuje i sistem zdravstvene zaštite, njegova organizacija, društvena briga za zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstvenoj zaštiti i nadzor nad sprovođenjem ovoga zakona.

U definisanju zdravstvene zaštite uvodi se pojam zdravstvene nege, a izbacuje se termin – zdravstvena služba i uvodi se novi, širi pojam sistema zdravstvene zaštite koju čine zdravstvene ustanove, privatna praksa, fakulteti zdravstvene struke i druga pravna lica koja obavljaju poslove zdravstvene delatnosti, zdravstveni radnici, saradnici i organizacije i finansiranje zdravstvene zaštite.

U grupacijama stanovništva obuhvaćena društvenom brigom za zdravlje, uvedene su tri nove kategorije stanovništva, pre svega mlade i nezaposlene osobe koje su na školovanju, a najviše do 26 godine života, lica sa statusom borca, izbegla lica i raseljena lica sa mestom boravka u Srbiji i žrtve terorizma, kao i lica kojima se obezbeđuje, sem obavezne i posebne imunizacije i lica kojima se obezbeđuje skrining prema odgovarajućim nacionalnim programima.

Iz razloga celishodnosti, pojednostavljenja i efikasnosti postupka, propisano je da umesto dosadašnjeg plana razvoja zdravstvene zaštite koju je donosila Narodna skupština, sada se donosi strategija razvoja zdravstvene zaštite, koju donosi Vlada. Kao opšti interes u zdravstvenoj zaštiti uvodi se, a finansira se iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pre svega sprovođenje cilja preventivnih pregleda, odnosno skrininga, upravljanje medicinskim otpadom, obezbeđivanje specijalizacija i subspecijalizacija, osiguranje imovine i kolektivno osiguravanje zaposlenih od posledica povreda, odnosno nesrećnog slučaja, tekuće održavanje objekata i troškovi investicionog ulaganja, investiciono održavanje i nabavka medicinske i nemedicinske opreme.

U okviru načela zdravstvene zaštite, uvodi se novo načelo, poštovanje ljudskih prava i vrednosti u zdravstvenoj zaštiti. Kao zakonski termin, uvodi se i pojam pružaoca usluga za zdravstvene zaštite, zdravstvene ustanove u javnoj i privatnoj svojini, visokoškolske ustanove zdravstvene struke i obrazovne naučne ustanove uz mišljenje ministarstva, privatna praksa, zdravstveni radnici koji obavljaju svoju delatnost u skladu sa zakonom, itd.

Ponovo se u zdravstveni sistem uvode zdravstveni centri, opšte bolnice, domovi zdravlja čiji su osnivači republika ili autonomna pokrajina svojoj teritoriji, a planom mreže je predviđeno koji će zdravstveni centri postojati.

Uvodi se i novo zakonsko rešenje kojim zdravstvena ustanova može angažovati radnika druge specijalnosti za rad u svojoj ustanovi zaključivanjem ugovora o dopunskom radu, čime se postiže unapređenje kvaliteta pružanja zdravstvene zaštite, a zdravstvena zaštita je i bezbednija.

Inače, zdravstvene ustanove se mogu organizovati i na propisima kojima se reguliše javno-privatno partnerstvo. Data je i definicija uvođenja novih zdravstvenih tehnologija u rad zdravstvenih centara ili opštih bolnica. Nova zdravstvena tehnologija uvodi se rešenjem ministra zdravlja. Tako je i somborska bolnica krajem decembra 2014. godine dobila rešenje o uvođenju nove tehnologije u njen rad, angio sale u kojoj se sada rade kateterizacije srca i građani Sombora ne moraju više da čekaju na ovu dijagnostičku metodu i idu na listu instituta za kardiovaskularne u Sremskoj Kamenici.

Treba istaći da se Zakon zdravstvene zaštite usklađuje i sa zakonima iz oblasti biomedicine. Osim toga, organizaciona jedinica skrining mora da uspostavlja i vodi evidenciju u elektronskom obliku, koja se odnosi na sprovođenje nacionalnog programa za rano otkrivanje bolesti.

Što se tiče izbora direktora zdravstvenih ustanova, uvedeno je novo zakonsko rešenje da se direktori imenuju na četiri godine sa pravom reizbora.

Imajući u vidu da je zdravlje svih građana Srbije od posebnog državnog interesa, da se ono obezbeđuje samo razvijenim zdravstvenim sistemom i razvijenom zdravstvenom zaštitom, kao i u dobro uređenim i opremljenim zdravstvenim centrima i domovima zdravlja, nažalost, u vreme prethodnog režima, a posebno je to iskazano u Vojvodini, najznačajnijem pitanju građana, njihovom zdravlju, nije se poklanjalo dovoljno pažnje, bolje rečeno, skoro da je nije ni bilo. U prilog ove tvrdnje, podsećam vas na ogromne dugove apoteka sa kojima se susrela Vlada Republike Srbije odmah na početku svog mandata, zbog čega smo ulazeći u apoteke zaticali prazne police. To bivšu vlast uopšte nije interesovalo.

Dolaskom SNS, od 2012. godine pa do danas, postigli smo značajan pomak na zdravstvenoj lestvici, a slika o domovima zdravlja i zdravstvenim centrima širom Srbije, pa tako i u mom Somboru, mnogo je bolja, lepša i sasvim drugačija. Slika koja je otišla u svest o dodeli 29 savremeno opremljenih sanitetskih vozila koje je Vlada AP Vojvodine obezbedila i dodelila domovima zdravlja u Vojvodini upriličuje i govori da se ova Vlada brine za naše građane i da u svakom momentu teži poboljšanju kvaliteta zdravstvene zaštite u Srbiji. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.03.2019.

Zahvaljujem.

Moje poslaničko pitanje upućeno je Ministarstvu zdravlja i vezano je za hitnu nabavku aparata „Lumineks“ za Odeljenje za tipizaciju tkiva Instituta za transfuziju krvi Srbije.

Aparat „Lumineks“ se koristi za hajlatipizaciju i za dokazivanje antitela antihajl anitetla. Navedene analize su neophodne za program transplantacije organa, pre svega bubrega, srca i jetre, zatim za transplantaciju matične ćelije hematopoeze i ispitivanje ugroženosti hajlasa bolestima.

Takođe, na aparatu „Lumineks“ se radi hajlatipizacija davalaca za Registar davalaca koštane srži Srbije. S obzirom na to da je laboratorija Instituta za transfuziologiju krvi Srbije akreditovan od strane Evropske federacije za imunogenetiku, u obavezi su da dostavljaju i rezultate eksternih kontrola ovom metodom.

Registar davalaca koštane srži Srbije je formiran 2005. godine u Institutu za transfuziju krvi Srbije u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, a sa ciljem da se omogući pronalaženje davalaca za bolesnike kojima je neophodna transplantacija matične ćelije hematopoeze, a koji nemaju odgovarajućeg davaoca unutar članova porodice.

Od februara 2012. godine Registar davalaca koštane srži Srbije je deo Svetskog registra, uz saglasnost Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Uprave za biomedicinu.

Uspostavljanje međunarodne saradnje omogućen je i pristup bazi podataka drugih zemalja Svetskog registra i dobijanje mogućnosti pronalaženja davaoca za naše bolesnike. Takođe, omogućena je i dostupnost davalaca iz našeg Registra za lečenje bolesnika van Srbije.

Registar radi u skladu sa standardima Svetskog registra i sarađuje sa centrima za transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze, klinikama za hematologiju i transfuziološkim službama iz cele Srbije.

Registar obavlja traženje davalaca na zahtev centara za transplantaciju u Kliničkom centru Srbije, Kliničkom centru Vojvodine, VMA i Institutu za majku i dete. Do sada je urađeno 126 transplantacija od neposrednog davaoca u našoj Zemlji.

Registar davalaca koštane srži Srbije sadrži bazu podataka o hajlatipizacijama osoba koje su se prijavile da budu dobrovoljni davaoci matičnih ćelija hematopoeze.

Hajlatipizacija davalaca se radi u laboratoriji Odeljenja za tipizaciju tkiva Instituta za transfuziju krvi Srbije. Reagensi za tipizaciju se nabavljaju iz sredstava na osnovu ugovora Instituta sa Ministarstvom zdravlja za obavljanje delatnosti od opšteg interesa. Projekat se sprovodi u kontinuitetu od 2005. godine.

Odeljenje za tipizaciju tkiva ima jedan „Lumineks“ aparat koji se koristi od 2010. godine. S obzirom na povećani obim rada i značaj pravovremenog izdavanja rezultata u programima transplantacije, neophodno je da Odeljenje za tipizaciju tkiva ima još jedan takav aparat, što je bio i zaključak u izveštajima efi inspektora.

Predlažem da se razmotri mogućnost dobijanja aparata „Lumineks“ uz nabavku reagenasa za tipizaciju Registra davalaca, s obzirom na to da se broj davalaca u Registru svake godine povećava, opredeljena sredstva iz budžeta nisu dovoljna i njima se može uraditi tipizacija samo sto ljudi godišnje.

Povećanje broja davalaca u Nacionalnom registru je značajno zbog toga što su davaoci za bolesnike kojima je neophodna transplantacija matičnih ćelija hematopoeze brže dostupni, a ukupni troškovi transplantacije su višestruko manji. Cena reagensa za tipizaciju četiri hiljade davalaca je oko 200 hiljada evra, s tim što bi se aparat „Lumineks fleks maps 3D“ dobio gratis. Taj aparat sam košta 80 hiljada evra.

U nadi da ćemo naići na razumevanje da program transplantacije ne sme da zavisi od jednog aparata i da ne bi trebalo da dozvolimo zastoj u testiranjima koja mogu da odlože transplantacije, ulažem apel osim Uprave za biomedicinu, Ministarstvu zdravlja, Sektora za lekove i medicinska sredstva i Sektora za javno zdravlje i svim ljudima dobre volje da se uključe u realizaciju ovog projekta. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.03.2019.

Zahvaljujem.

Moje poslaničko pitanje upućeno je Ministarstvu zdravlja i vezano je za hitnu nabavku aparata „Lumineks“ za Odeljenje za tipizaciju tkiva Instituta za transfuziju krvi Srbije.

Aparat „Lumineks“ se koristi za hajlatipizaciju i za dokazivanje antitela antihajl anitetla. Navedene analize su neophodne za program transplantacije organa, pre svega bubrega, srca i jetre, zatim za transplantaciju matične ćelije hematopoeze i ispitivanje ugroženosti hajlasa bolestima.

Takođe, na aparatu „Lumineks“ se radi hajlatipizacija davalaca za Registar davalaca koštane srži Srbije. S obzirom na to da je laboratorija Instituta za transfuziologiju krvi Srbije akreditovan od strane Evropske federacije za imunogenetiku, u obavezi su da dostavljaju i rezultate eksternih kontrola ovom metodom.

Registar davalaca koštane srži Srbije je formiran 2005. godine u Institutu za transfuziju krvi Srbije u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije, a sa ciljem da se omogući pronalaženje davalaca za bolesnike kojima je neophodna transplantacija matične ćelije hematopoeze, a koji nemaju odgovarajućeg davaoca unutar članova porodice.

Od februara 2012. godine Registar davalaca koštane srži Srbije je deo Svetskog registra, uz saglasnost Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Uprave za biomedicinu.

Uspostavljanje međunarodne saradnje omogućen je i pristup bazi podataka drugih zemalja Svetskog registra i dobijanje mogućnosti pronalaženja davaoca za naše bolesnike. Takođe, omogućena je i dostupnost davalaca iz našeg Registra za lečenje bolesnika van Srbije.

Registar radi u skladu sa standardima Svetskog registra i sarađuje sa centrima za transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze, klinikama za hematologiju i transfuziološkim službama iz cele Srbije.

Registar obavlja traženje davalaca na zahtev centara za transplantaciju u Kliničkom centru Srbije, Kliničkom centru Vojvodine, VMA i Institutu za majku i dete. Do sada je urađeno 126 transplantacija od neposrednog davaoca u našoj Zemlji.

Registar davalaca koštane srži Srbije sadrži bazu podataka o hajlatipizacijama osoba koje su se prijavile da budu dobrovoljni davaoci matičnih ćelija hematopoeze.

Hajlatipizacija davalaca se radi u laboratoriji Odeljenja za tipizaciju tkiva Instituta za transfuziju krvi Srbije. Reagensi za tipizaciju se nabavljaju iz sredstava na osnovu ugovora Instituta sa Ministarstvom zdravlja za obavljanje delatnosti od opšteg interesa. Projekat se sprovodi u kontinuitetu od 2005. godine.

Odeljenje za tipizaciju tkiva ima jedan „Lumineks“ aparat koji se koristi od 2010. godine. S obzirom na povećani obim rada i značaj pravovremenog izdavanja rezultata u programima transplantacije, neophodno je da Odeljenje za tipizaciju tkiva ima još jedan takav aparat, što je bio i zaključak u izveštajima efi inspektora.

Predlažem da se razmotri mogućnost dobijanja aparata „Lumineks“ uz nabavku reagenasa za tipizaciju Registra davalaca, s obzirom na to da se broj davalaca u Registru svake godine povećava, opredeljena sredstva iz budžeta nisu dovoljna i njima se može uraditi tipizacija samo sto ljudi godišnje.

Povećanje broja davalaca u Nacionalnom registru je značajno zbog toga što su davaoci za bolesnike kojima je neophodna transplantacija matičnih ćelija hematopoeze brže dostupni, a ukupni troškovi transplantacije su višestruko manji. Cena reagensa za tipizaciju četiri hiljade davalaca je oko 200 hiljada evra, s tim što bi se aparat „Lumineks fleks maps 3D“ dobio gratis. Taj aparat sam košta 80 hiljada evra.

U nadi da ćemo naići na razumevanje da program transplantacije ne sme da zavisi od jednog aparata i da ne bi trebalo da dozvolimo zastoj u testiranjima koja mogu da odlože transplantacije, ulažem apel osim Uprave za biomedicinu, Ministarstvu zdravlja, Sektora za lekove i medicinska sredstva i Sektora za javno zdravlje i svim ljudima dobre volje da se uključe u realizaciju ovog projekta. Hvala.

Imovinska karta

(Sombor, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 10.05.2014 - 03.06.2016.
- Republički fond za zdravstveno osiguranje Pokrajinski fond (Lekar na lekarskoj komisiji) Pokrajina Mesečno 25000.00 RSD 05.02.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 03.06.2016 -