Ne znam šta je čudno, jedina poslanička grupa ovde koja se suprotstavlja vlasti je poslanička grupa SRS.

Poslanici vlasti, kada nemaju argumente, onda povlače svoj argument Aleksandar Vučić. Pa, mi i hoćemo da pomognemo Vučiću da ne izigrava više majku Terezu, nego stvarno da uradi i da rekonstruiše Vladu, da skloni kriminalce, da napravi neki slobodan prostor za realizaciju onoga što priča narodu da hoće da radi.

Što se tiče toga da smo mi poklekli pred nekim, da mi ličimo na nekoga itd, pa gospodo iz vlasti, razlika između vas i ovih kojih nema trenutno u sali, ne postoji. Imate isti odnos prema EU, imate isti odnos prema briselskim sporazumima, imate isti odnos prema notarima. Imate isti odnos prema izvršiteljima, apsolutno isti odnos imate. Oni kažu - vi hoćete da sačuvate fotelje da biste nastavili da kradete. Vi kažete - oni hoće da se ponovo dočepaju fotelja da ponovo kradu. Dakle, i fotelja vam je ista, samo jedni kažu da ponovo kradu, a ovi kažu da nastave da kradu.

Nemojte nas svrstavati, možda smo mi najgori, možda je naš rejting mnogo manji od onoga kada nas uopšte ne objave na listi, ali nas nemojte svrstavati tamo gde nam mesto nije. Drugačiji smo i od jednih i od drugih. Jedina smo zaista opozicija i vlasti i ovom proevropskom delu opozicije, zato što su ključne stvari i kod vlasti i kod proevropske opozicije apsolutno u političkom smislu iste.

Zato mi imamo svoju politiku, kažem možda najgora, videće narod, proceniće narod, ali samo nas nemojte svrstavati tamo gde nam mesto nije.

Ali, razumemo, „Krušik“ boli, ni obloge ne pomažu.

(Veroljub Arsić: Replika.)

Ne znam šta će vam onda ovaj zakon kad ste tako pošteni.

Arsić kaže da smo mi glupi, da mi ništa ne razumemo. Dobro, ima pravo i on.

(Veroljub Arsić: Ja sam rekao da ne znate.)

Ne, ne, nego da smo glupi i da ništa ne razumemo. Ali, nema veze.

Šta će biti, kada će neko moći reći da je „Krušik“ zatvorena afera, da je ovako ili onako rešena, kada tužilaštvo obavesti javnost da nema mesta za krivično gonjenje ili ako ga ima, kada sud pravosnažno kaže – sve je u redu?

To – rekla agencija, rekao onaj vaš direktor agencije, onaj što vam je bio predsednik opštinske izborne komisije, onaj nezavisni. Rekao Marko, rekao Janko. Hajde, molim vas, nemojte da se rugate sa institucijama sistema.

Što se tiče izvršitelja i ovog komentara pre nego što je došao taj amandman na dnevni red, SRS je protiv javnih izvršitelja. Srpska radikalna stranka je podnela nov predlog Zakona o izvršnom postupku i izvršenju. Podneli smo više od 100.000 potpisa građana Srbije, koji su podržali tu našu ideju. I zamislite vlast, zamislite vladajuću koaliciju kojoj napamet ne pada već tri meseca da na dnevni red stavi predlog koji podržava više od 100.000 građana Republike Srbije.

Pa, vi gde god krenete, gde god se čačne, vi pokazujete da ne poštujete narod. Ne poštujete narod, to je vaš osnovni problem. Nije vas briga kako narod živi. Vi terate svoje. Kaže – mi smo pošteni. Mi smo pošteni, kod nas nema nedodirljivih.

Pa, gde ti je poštenje ako imaš pet ili šest godina, ti si postavio čoveka na neku funkciju? Kako si to procenjivao, pa postavio kriminalca? Posle pet godina njegovog lopovluka, ti ga uhapsiš i kažeš kod nas nema nedodirljivih.

Nedodirljivih vam neće biti kad ne budete takve postavljali, kad ne budete za pare davali funkcije, kad vam ne budu na lokalu finansirali tajkuni lokalne izbore, pa onda mogu da rade šta god hoće.

Evo ja sam do malo pre bila ubeđena da je Arsić oteo mandat SRS i otišao za Tomom Nikolićem zato što je hteo da prikrije neke malverzacije koje su radili sa računom SRS, kad ono nije. On je otišao zato što smo mi komunisti. Bože, Bože.

Što se tiče ovog pokušaja da se SRS svrsta sa ne znam kim u napadima na Vučića, na saradnike, na porodicu itd, prvo, nikada niko iz SRS nije napao nikoga iz porodice Aleksandra Vučića. Da li tako beše? Da li nekada možda neko jeste?

(Vladimir Orlić: „Jovanjica“.)

To što je neko nečiji navodno blizak prijatelj, a vi niste sigurno dobro obavešteni koliko je ko kome blizak prijatelj, ali nećemo sada o tome i ko je čiji saradnik, i to se zna, ali znate to što je neko član Vlade, ne znači da je on nedodirljiv. Zašto? Dakle, ne sme da se sumnja, da se traži da se ispita neka sumnja, jer ako se pomene ime nekog člana Vlade, ne daj Bože Zorane Mihajlović, sada Nebojše Stefanovića, Rasima Ljajića, onda taj ko to pomene je protiv Vučića.

Ne. Taj ko to pomene, bar kada su srpski radikali u pitanju, je neko ko želi da pomogne predsedniku države. Mi kažemo Vučiću – vidiš li lopove oko sebe, traži od Ane Brnabić da rekonstruiše Vladu…

(Vladimir Orlić: A to to znači.)

…smenjuj te ministre koji ne valjaju, smenjuj ministre koji ti kaljaju obraz, smenjuj ministre koji kradu. To tražimo, a samo vi skačite, samo vi vičite, biće vam neprijatno kada saznate neke istine.

(Aleksandar Marković: Hajde da čujemo te istine.)

Lepo sam…

Najpre, dobro sam rekla pre nekih posla sata, možda i više, da postoje ozbiljni problemi oko pokušaja pozicioniranja na budućoj Vučićevoj listi i, opet ponavljam, pogrešno ljudi radite, znam čoveka, a vi nećete da slušate, pa neka vam bude. Jeste on rekao i razumem. Da li je tako, gospodine Mali?

Rekao je Vučić hoće da podmladi poslaničku grupu, hoće da za buduće izbore, hoće da dovede 30% mladih, čistih i poštenih. Ja kao neko ko ume logično da zaključujem smatram da će oterati 30% prljavih i nepoštenih. Sad jedino ne znam da li će malo da ih propere pa negde drugde da ih stavi ili će potpuno da ih se odrekne, nešto me baš mnogo i ne zanima, ali svakako će nešto od toga biti.

Dakle, sve ovo što smo malopre slušali nikada niko od nas nije pomenuo, ali za srpske radikale nikada niko nije bio sveta krava. Ako kažemo za nekoga da je upleten u neki kriminal, onda to prilično pouzdano znamo. Ali, šta je interesantno? Kaže – kolega, ne znam mi kažemo ovaj ministar, onaj ministar, vrlo konkretno samo rekli - mora se menjati ministar Rasim Ljajić, mora se menjati Zorana Mihajlović, mora se menjati Zlatibor Lončar i mora se menjati Nebojša Stefanović, dakle, zbog afera o kojima se bruji, pa svako ko je normalan oslobodiće se nekoga, pa čak kada se dokaže da nisu bili odgovorni za to što im se stavlja na teret onda će se reći - evo javnosti mi smo radili bez opterećenja, evo njih ponovo vraćamo. Tako je vraćen Bata Gašić. Pa šta. Bio on koliko dve godine bez funkcije pa se vratio. Ali šta je interesantno? Kaže kolega Arsić ovako – molim vas, dok se ne dokaže, dok sud pravosnažno ne osudi, ne može se ni za koga reći da je lopov. Naravno, osim za one za koje to kaže Arsić i bratija.

Ovo beše neki filozofski osvrt. Taman sam mislila počeće i on da piše kolumne kao kolega Đukanović. Znate, najviše sam o ovome što ovde govorim saznala upravo čitajući Đukanovićeve kolumne i slušajući njegovu emisiju, ali kako može kolega nama da kaže da on nema ništa protiv da mi vodimo neku svoju politiku. Vo ime oca i sina, da li on misli da mi treba da tražimo… Hvala Arsiću ako treba da tražimo saglasnost, pa si nam dozvolio.

Kaže, govori o gubitku morala. O gubitku morala govori Arsić, Veroljub Arsić koji je uradio najnemoralniju stvar u političkom životu, a to je ukrao mandat SRS i otišao u drugu stranku. Kad god neko hoće ovde da kaže Mariniki Čobanu da je preletač, da je promenila pet stranaka, što je naravno i više nego nemoralno i uvek se u takvim situacijama javi Arsić da nešto kaže da bi zamaglio preletanje Marinike Čobanu, pa se sada pita čovek – za koga Arsić radi?

Nadam se da ćete u demokratskom maniru da, pošto govorite o završetku replika, da će to biti sada. Reći ću zaista vrlo kratko. Šalim se što se tiče replika. Možemo do sutra ujutru. Nemam nikakav problem.

Slušajući sada ovo što je rekao kolega mislim da niko iz vlasti više ne sme da, ne bi bilo moralno da bilo šta kaže Mariniki Čobanu, Sandi Rašković Ivić, Dijani koju je ceo svet već zaboravio i ovim preletačima što kradu mandate. Prosto, nije moralno.

Što se tiče ove konstatacije, u pravu je kolega Arsić. Rekao je malopre – moj mandat, mislim Arsićev mandat, nikoga više ne interesuje. Pa ja ceo dan hoću da mu kažem da ne interesuje ni Vučića. U tome je njegov problem.

Ovo je prilično neverovatno šta se predviđa u ovom članu 21, da se menja član 24. i da se dodaje pismena izjave stranke u igračnici, kojom stranka pod materijalnom i krivičnom odgovornošću izjavljuje da u igrama na sreću učestvuje za svoj račun i svoje ime. Pa jel se ovo stvarno radi? Jel vi mislite da je ovo moguće?

Prvo, koliko ima problema uopšte oko tih igara na sreću, oko tih kladionica, porekla, ko drži, kako drži, ko plaća porez, kako ne plaća porez, itd. Sve to gospodin ministar dobro zna i uvereni smo da će on i te probleme u budućnosti da reši.

Ali, zaista je neverovatno da neko ulazi da kupi loz ili neku instant igru na sreću, da treba da se legitimiše i još da potpisuje izjavu da to radi za svoj račun.

Dakle, ne samo ovaj član, nego uopšte, ovaj zakon nam ne treba, iz jednog prostog razloga, i nije ovo jedini zakon koji ne treba, ovo razna borba protiv korupcije, agencija, pa ovo što planirate i najavljujete poreklo imovine, itd, sve su to suvišni zakoni, poštujući činjenicu da mi imamo sudove, da imamo krivično zakonodavstvo, da imamo mogućnosti da svaku sumnjivu transakciju, svaku sumnjivo stečenu imovinu, da se to lepo raščisti na sudu, da sud pravosnažno odluči da li nešto jeste u skladu sa zakonom ili nije. Ono što nije, da se oduzima. Onaj ko je stekao nešto kriminalnom radnjom, da krivično odgovara. Onaj kod koga je sve to čisto, da nastavi normalno da živi, a ne da imamo milion zakona, papazjaniju od zakona, nigde sudova, nigde tužilaštva, i onda, naravno, posledica, papazjanija i na terenu.

Mi smo ovaj amandman iskoristili da, pre svega zbog javnosti, skrenemo pažnju na javne izvršitelje. Vi ste ovde predvideli, u ovom članu, advokate i traženje podataka od advokata, odnosno javnog beležnika. Mi smo dodali i javne izvršitelje zato što, znate, nema prljavijeg novca od onog koji zarađuju javni izvršitelji, tako što na muci sopstvenog naroda uzimaju nenormalne količine novca, zato što ljude ostavljaju bez stana i na ulici.

Mi, naša poslanička grupa je podnela predlog da se stavi van snage postojeći Zakon o izvršiteljima, o izvršenju i o obezbeđenju i podneli smo potpuno nov Predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju sa ciljem da se celokupan izvršni postupak vrati u nadležnost sudova.

Ono što je najvažnije, mi smo uz taj naš predlog podneli više od 100.000 potpisa građana Srbije koji su podržali tu ideju i nama je zaista neverovatno da skupštinska većina uopšte ne reaguje na nešto što želi 100.000 i više od 100.000 naših građana. Čak, još uvek, koliko, bar nemamo povratnu informaciju, još uvek taj naš predlog nije dostavljen Vladi Republike Srbije, pa da vidimo, da čujemo šta Vlada ima da kaže na tu temu.

Jednostavno, svi ćutite, kao da se ništa nije desilo, kao da ne postoji taj predlog, kao da ne postoji više od 100.000 potpisa i mi zato koristimo svaku priliku, pa, evo, i kroz ovaj zakon i gde god možemo, i kroz amandmane, da skrenemo pažnju na nešto što je jako loše, što rade javni izvršitelji, a to je pljačka naroda, ostavljanje ljudi na ulici, bez krova nad glavom.

To zaista mora najhitnije da se zaustavi i to tako što ćete prihvatiti predlog SRS i doneti potpuno nov zakon. Hvala.

U ovom članu koji se odnosi na član 119. postoji dve ozbiljne nelogičnosti. Vi ste predvideli da će se novčanom kaznom od 50 hiljada do milion kazniti za privredni prestup pravno lice ako, između ostalog, ne obezbedi pismenu izjavu stanke u igračnici kojom stranka pod materijalnom i krivičnom odgovornošću izjavljuju da u igrama na sreću učestvuju za svoj račun i u svoje ime.

To jeste u skladu sa članom 24. o kojem sam već ovde govorila i mi mislimo da je to potpuno suvišno. Neće valjda i dobici na igrama iz igara na sreću da budu podložni ovoj vrsti ispitivanja, osim ako niste mislili da ćete ispitivati one koji organizuju igre na sreću? To bi možda već imalo neke logike.

Posebno se nama ne dopada ideja da bilo ko za bilo kakav prestup može biti kažnjen nekom kaznom u rasponu od 50 hiljada do milion dinara.

Sada vi zamislite kolika je mogućnost zloupotrebe tamo nekom ko će primenjivati ovaj propis i ko će procenjivati da li nekoga treba da kazni novčanom kaznom od 50 hiljada dinara ili novčanom kaznom od milion dinara?

Prvo je nemoguće da se toliko razlikuje jedan prekršaj da može biti toliki raspon kazne. To je nemoguće apsolutno, jer neko ili jeste ili nije učinio prekršaj. Koliko je to uradio svesno, koliko slučajno, koliko omaškom, to mogu da budu neke nijanse, ali razlika da neko kaznu plati 50.000, a onaj drugi milion dinara, nema logike. Znate, ovo su najveći izvori korupcije, ovako na sitno. Kod činovnika su upravo ovakvi rasponi kazne i vi dođete i onda tamo činovnik procenjuje da li ćete da platite 50.000, a njemu date još 200 hiljada ili će plaćati ovu maksimalnu kaznu. Hvala vam.

Ovde se govori o nekim licencama izdate ovlašćenom licu i zameniku ovlašćenog lica i do kada će licence da traju i tako dalje.

Mi srpski radikali smo protiv nekakvih licenciranja, koja su moda Evropske unije. Vi ovim licenciranjima, sa kojima inače imamo jako loša iskustva u svim mogućim oblastima, od stečajnih upravnika pa dalje, vi zapravo nipodaštavate nekoga, nečije obrazovanje, diplomu, stečeno iskustvo i tako dalje.

Ali, osnovni problem ovog zakona i mi znamo nameru ministra Siniše Malog da on želi da su njegovi predlozi u tom smislu ovde i došli, da on želi preventivno da deluje na neke situacije koje su obuhvaćene ovim zakonom, a mi mislimo da nema velike vajde od toga dokle god mi ne budemo imali ozbiljan pravosudni sistem. Nažalost, nemamo ga.

Ima, svakako, mnogo tužilaca i mnogo sudija koji svoj posao rade kako treba, u skladu sa zakonom, u skladu sa svim pravilima i u skladu sa svojom savešću, ali nažalost, ima dosta onih koji taj posao ne rade onako kako bi trebalo da rade i upravo posledica toga je to što nam se dešava. Neko je ovde govorio i o nekim aferama koje su otvarane, pa zatvarane, i o neplaćanju poreza i o pranju novca na ovaj ili na onaj način.

Dakle, dokle god neko ne bude znao da će ozbiljno biti osuđen ako se usudi da se bavi pranjem novca i, ne daj Bože, finansiranjem terorizma, taj će se tako i ponašati, dokle god bude njegovo ponašanje zavisilo od nekog licenciranog ovog ili onog, od tog nema ništa, verujte.

U ovom članu vi ste predvideli, zapravo, član govori o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, ali ste ovo malo neprecizno rekli, jer ste napisali između subjekata javnog sektora u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u roku.

Mora da stoji - u zakonom propisanom roku, jer ove rokove ne propisuje bilo ko, ne propisuju ovi nekakvi licencirani itd, nego se zna da su svi rokovi uređeni zakonom i to je moralo i ovde da bude napisano.

Inače, predloženim izmenama i dopunama ovog zakona, vi ste to napisali u obrazloženju, uvodi se mogućnost po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova, a počev od 1. jula 2021. godine i obaveza poverioca da fakture i druge zahteve za isplatu poverilac dostavlja dužniku u elektronskom obliku kroz sistem elektronske fakture, koji će uspostaviti i voditi Ministarstvo finansija.

Šta je nama ovde problem? Naravno ne elektronska komunikacija. Mi smo pričali i o nekim situacijama kada to neće biti moguće dostavljati fakture itd, kada smo govorili o jednom drugom zakonu i to smo tada sa vama, ministre, pokušali da raspravimo.

Ali, nama nekako nije jasno zašto mi danas, tri, četiri, pet, šest dana pred kraj ove kalendarske godine donosimo zakon koji će se primenjivati od 1. jula 2021. godine? Ne razumemo tu takvu žurbu. Prvo treba da se obezbede svi preduslovi. A i sami ste u obrazloženju napisali da postoje određeni preduslovi koji moraju biti ispunjeni da bi se ovaj zakon primenjivao.

Jednostavno, mislimo da nije bilo vreme, pogotovo nije neophodno da baš sada raspravljamo o ovom predlogu.

Evo, malopre smo govorili zbog čega ne treba donositi preuranjeno zakone i pre nego što je Vlada spremna da pripremi podzakonske akte i pre nego što su drugi organi spremni da zakon primenjuju. Sada imamo izmene ovog zakona upravo iz tog razloga.

Šta je suština ovih izmena? Suština izmena je produžetak rokova. Kad god vam mi kažemo tako nešto, vi se tu nešto nađete povređeni, uvređeni, a evo, Centralni registar preuzima poslove vođenja registra u skladu sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, tako je pisalo i to najkasnije do 1. januara 2020. godine.

Vi sada sedam, osam dana pre tog 1. januara 2020. godine morate da menjate zakon i onda reda radi, promenite dva, tri člana, a suština je da morate ovaj rok da pomerite na 1. januar 2021. godine, bez ikakve garancije da ćemo i tog prvog januara 2021. godine biti u prilici da primenjujemo ovaj zakon.

Podnosioci jedinstvene prijave, kako stoji u ovom zakonu su dužni da u roku, pisalo je od godinu dana od dana početka primene te odluke o jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada, da na bazi ažuriranja podataka iz člana 11. ovog stava i da to treba da urade u roku od godinu dana? Šta menjamo zakonom? Taj rok produžavamo na dve godine.

Eto, to je ono o čemu mi vama govorimo svaki put kada vidimo, kada procenimo da jednostavno ne postoje objektivni, realni uslovi za primenu nekog zakona, a vi uporni kad vam kažu tamo, pošalju vam neku direktivu, vi morate po tome da postupite, pa kako god.

Ovo je takođe jedan od predloga zakona koji nikako nije trebalo ovakav da se nađe u Narodnoj skupštini. Mi mislimo da je trebalo doneti potpuno nov zakon, upravo da bismo se, kada je u pitanju carina, vratili našim propisima i da bismo više prekinuli sa tim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Dakle, mi možemo da izađemo iz tog sporazuma, kako smo ušli tako možemo i da izađemo bez posledica, ali nismo ušli bez posledica. Nažalost, za sve ove godine koliko se primenjuje SSP, mi smo u ozbiljnom problemu i finansijski, budžet oko 600.000 godišnje gubimo. Koliko je to šteta za naše poljoprivredne proizvođače, to je poseban problem.

Vidite, vi sad primenom takođe ovog sporazuma, pošto se on u etapama, svaki čas, svake godine se nešto novo primenjuje, sad čak ne mogu ni iz naše zemlje, ne mogu ni naše jabuke ni u ručnom prtljagu da se prenesu, a kamoli da se trguje njima, da se izvoze, bar ne na način na koji bismo mi želeli. Vi se stalno hvalite tim trgovinskim bilansom sa zemljama EU, ali nemamo mi, verujte, nikakve koristi od toga. Nema naš seljak koristi od toga i ovo nije nikakva demagoška priča, nego realna i osnovana.

Vi kad vidite odakle su poljoprivredni proizvodi, voće i povrće, u našim marketima, pa čak i na pijacama, onda se zaista pitamo šta naši ljudi rade i kako naši seljaci preživljavaju sa onim što proizvode, kad nemaju gde da prodaju, zato što ono što dobijamo iz belog sveta je jeftinije nego ono što se proizvodi kod nas.

Nisam sigurna da sam, kada sam malopre govorila o amandmanu izgovorila dobru cifru koliko mi zapravo kao država gubimo novca zbog primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. To je oko 600 miliona evra godišnje, pa vi vidite kako se mi igramo sa sopstvenom proizvodnjom, sa sopstvenim seljakom i sa budžetom Republike Srbije, naravno. Da nije ovih gubitaka, zamislite koliko godina se unapred primenjuje ovaj SSP, koliko bi to bilo sredstava u budžetu i koliko bi moglo da se izdvoji na ono na čemu mi insistiramo na povećanju penzija i plata, minimalnih na 37.000 dinara, da bi dostigli tu potrošačku korpu, koja je 37.000 dinara.

Ali, mi umesto toga uništavamo upravo ovim SSP-om i uništavamo našeg seljaka, uništavamo našu poljoprivrednu proizvodnju. Ljudi koji se ozbiljno bave ovim poslom poput profesora Slovića, pisali su knjige i detaljno objašnjavali šta znači taj najvažniji strateški naš projekta. To bi trebalo da bude poljoprivredno zemljišta. Pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji bi trebalo da se obrađuje, bilo bi moguće da se obrađuje, ali nažalost ne radi se to. Kod nas je mnogo u pralogu, mnogo poljoprivrednog zemljišta zato što ljudi nemaju uslova da se bave poljoprivredom, nemaju dovoljno sredstava. Sela su zapuštena, ne samo zato što odlaze mladi ljudi, nego mladi ljudi odlaze iz sela upravo zato što su sela zapuštena, što nemaju infrastrukturu.

Znate, ne možete vi sada da zamislite da neko može da živi u selu u kojem nema internet i put i kanalizacija, a koje to selo danas u Srbiji ima? Takoreći može na prste da se izbroji. To jeste ozbiljan problem i zato se kod nas četiri do deset puta manje proizvodi po hektaru nego u zemljama iz kojih uvozimo ovu hranu, a koja je onda jeftinija na našem tržištu.