Dame i gospodo narodni poslanici, nemam nameru ni ja, niti bilo ko iz SRS, da u nekom drugom pravcu usmeravamo ovu diskusiju koja je očigledno, bar do sada, bila vrlo korektna i stručna, naravno svako iznosi svoje stavove i svoja viđenja i s te strane mi je žao što ovako upadam sa ovako drugom temom, ali imam obavezu jer sam vas i pre dva dana obaveštavala o stanju u Zdravstvenom centru Gnjilane.
Dobila sam danas ponovo faks od novoizabranog Upravnog odbora, koga je izabrala Vlada Republike Srbije i koji je dva puta pokušao da se sastane, ali direktor, izvesni Milorad Todorović, ne dozvoljava Upravnom odboru da uđe u prostorije i da počne da radi u skladu sa Rešenjem Vlade Republike Srbije. Izvinite.
Javili su da je novi sastanak zakazan za danas, u 17 časova. Upravo iz tog razloga želim da obavestim i javnost, a i članove Vlade Republike Srbije i žao mi je što ovo nisam dobila ranije i zaista bih, pošto znam da Vlada zaseda četvrtkom, ovo napomenula pre podne, ali mislim da bi trebalo da vi koji ste u kontaktima sa članovima Vlade da obavestiti Vladu Republike Srbije, da tom gospodinu Todoroviću zaista neko mora da stane na put, jer on ne može biti jači od Vlade Republike Srbije. Ja sam pre neki dan rekla, a i danas, nemamo nikakvog stranačkog interesa, jer niko u tom Upravnom odboru nije član SRS, ali situacija u kojoj se inače nalaze naši građani i naši ljudi na Kosovu i Metohiji, pa još da ovakve stvari pravi neko za koga članovi Upravnog odbora kažu i znaju zbog čega ne dozvoljava da se taj Upravni odbor sastane.
On im preti, preti im policijom i kaže da neće više smeti da dođu u Srbiju, a on je inače poznat po rečenici, koju je više puta izgovorio, da je Srbija njima u Gnjilanu susedna država, što je zaista strašno, pa onda govore i pišu o njegovim mnogim zloupotrebama i o nepotizmu; zaposlio je, ne znam, mnogo rođaka, prijatelja, svastika mu je sekretarica, zet statističar, šurak automehaničar, i gdegod je mogao on je svog iz najuže porodice zaposlio. Novi članovi Upravnog odbora sumnjaju da postoji još mnogo razloga i mnogo malverzacija koje bi taj Odbor mogao da otkrije i da obelodani, i iz tog razloga oni su ubeđeni da ne dozvoljava da ovaj upravni odbor počne da funkcioniše.
Inače, taj gospodin, Milorad Todorović, priča dole i to u Upravnom odboru i narodu u Gnjilanu da on može da radi šta god hoće, zato što iza njega stoji DSS, čiji je, on kaže, član. Ja sada molim vas, ministre, a i ostale kolege poslanike koji učestvuju u radu o ovim tačkama dnevnog reda, da izađete načas i da pozovete vašeg kolegu Tomicu Milosavljevića i da ga obavestite o ovom problemu, pa da on zove dole, da bar danas u 17 časova, iz trećeg pokušaja, taj Upravni odbor zaseda, pa da onda konačno saznamo šta taj gospodin Todorović krije. Hvala vam lepo.

U članu 27. Poslovnika Narodne skupštine, gospodine Duliću, stoji da predsednik Narodne skupštine, a to ste vi, vrši poslove predviđene Ustavom, predsedava sednicama Narodne skupštine, stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine, vrši i druge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom.
Čak ni u ovo poslednje ne mogu da svrstam ono što ste vi malopre uradili, kada ste narodne poslanike uputili na nekakav TV duel, umesto rasprave u ovom parlamentu.
Prekršili ste član ovog poslovnika, gospodine Duliću. Ne znam zbog čega ste nervozni, a vidim da jeste, vidim da, s vremena na vreme, gestovima komunicirate sa ministrom. Verovatno da ministar ima neke planove, da on nije planirao da sedi danas u Narodnoj skupštini, a pogotovo ne ovoliko dugo, i vi sad nemate drugog načina da ministru stavite do znanja koliko vam je žao što on sedi u Narodnoj skupštini, nego upućujete narodne poslanike dok je u toku vrlo ozbiljna rasprava.
Vrlo je ozbiljna rasprava, gospodine Duliću, koju niko odgovoran ne bi smeo da prekida, jer se govori o stanju na Kosovu i Metohiji, o pravima Srba u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, jer gospodin Riza Halimi na najgrublji način vređa državne organe, a vi sve to vreme ne reagujete. Ali, kada gospodin Nemanja Šarović izađe i potpuno argumentovano, s određenim podacima, pokuša da objasni, pre svega, građanima Srbije, ne ni vama, ni Rizi Halimiju, građanima Srbije, neke stvari, onda vi pokazujete vidnu nervozu.
Gospodine Duliću, vi ste mlad čovek, lekar ste, ako ne možete da izdržite ovaj tempo, pozovite nekoga od vaših kolega koji vas zamenjuju, pa neka vas malo odmene. Nedopustivo je, zaista, ponašanje koje ste malopre pokazali i očekujem da ćete da se izvinite narodnim poslanicima zbog one malopređašnje reakcije.
Poštujem ja to što vi želite da se poštuje Poslovnik, da vodite računa o vremenu, ali da vodite računa o tome šta će narodni poslanici da govore, odnosno da vi budete taj koji će da upućuje narodne poslanike šta smeju, a šta ne smeju da govore, na to nemate pravo.
Niste reagovali i nećete, verovatno, kada gospodin Ratković sada ponovo uzme reč, jer se javio po Poslovniku. To može, ali Nemanja Šarović ne može.
Neće biti tako, završavam, pošto sam citirala i vodim računa o vremenu. Hvala.

Kolega Baraliću, ne verujem da ste imali loše namere, ali, radi javnosti, moram da razjasnim ovo što ste rekli, ispalo je vrlo nekorektno.
Dakle, kolega Baraliću, zvučalo je nekorektno kada ste sa ove govornice prozvali poslanike SRS-a da učestvuju u radu Programskog saveta Javnog servisa, kako ovi ovde kažu, evropske Srbije.
Nije vaša briga u kojim organima i gde poslanici SRS-a učestvuju u radu, niti na koji način se mi borimo za prava građana Srbije, a podsećam, najviše nas je u ovom parlamentu, najviše građana Srbije stoji upravo iza SRS-a.
Mi odlično znamo na koji način treba da se borimo za prava ne samo tih građana koji su glasali za nas, nego za prava svih građana Srbije. Ako postoji neko u ovom parlamentu ko ozbiljno i odgovorno radi svoj posao, onda su to poslanici SRS-a.
Nismo u obavezi da vama iznosimo svoje razloge, a svoju borbu protiv bivšeg JUL-ovskog ministra, Aleksandra Tijanića, i RTS-a, tzv. javnog servisa evropske Srbije, mislim da ste primetili, vodimo svakodnevno, u svim gradovima i svim selima u Srbiji, idemo od kuće do kuće, tražimo potpise i podršku građana Srbije da RTS, zato što građani Srbije plaćaju pretplatu za tu televiziju, omogući da se javno prenosi suđenje prof. dr Vojislavu Šešelju, predsedniku srpskih radikala, koje se očekuje početkom novembra.
Kolega Baraliću, volela bih da vi i ostale kolege i sa ove govornice pružite podršku toj našoj borbi protiv Aleksandra Tijanića, samovolje bivšeg JUL-ovskog ministra, koji je, čuli smo, napravio skandal i sinoć u jednoj emisiji.
Naravno da mi, već je rekla koleginica Elena Božić-Talijan, osuđujemo to što se desilo u toj emisiji.
Zaista bih volela da se ostale kolege pridruže SRS-u kada mi, ali uvek osnovano, osuđujemo i RTS, i B92, i Pink, i sve ostale televizije od kojih neke u kontinuitetu, a neke s vremena na vreme, deluju antisrpski, stvaraju neko posebno javno mnjenje.
Pošto sam bila izazvana vašim izlaganjem, kolega Baraliću, a rekla sam na početku da ne verujem da ste imali zlu nameru, koristim priliku da obavestim građane Srbije da im ne smetaju aktivisti SRS-a, odnosno da ih ne dožive kao smetnju, da imaju strpljenja kada im dođu na vrata, da pripreme ličnu kartu, da daju svoj potpis i da podrže našu ideju da uskoro cela Srbija vidi kako će Vojislav Šešelj rasturiti Haški tribunal.

Dame i gospodo narodni poslanici,  SRS je svoj stav prema Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine iskazala kroz amandmane.
Predlog ovog zakona ima tri člana. Mi smo predložili tri amandmana i svaki glasi: ''briše se'', zato što mislimo da ovakav zakon ne treba da postoji u pravnom prometu u Srbiji.
U današnjoj diskusiji neću govoriti, kao ni moj kolega Krasić, suviše konkretno o ovom zakonu. O tome ćemo govoriti kada se bude raspravljalo u pojedinostima i kada budemo govorili o amandmanima. Više ću se posvetiti ciljevima i vašim namerama u predlaganju ovog zakona. Kroz ovaj zakon, kao i kroz osnovni zakon, Vlada Republike Srbije, od one prethodne vlade, sve do ove sadašnje, računam od 2000. godine, potpuno zanemaruje prezumpciju nevinosti.
Ovaj zakon ste predložili, gospodine Petroviću, između ostalog, da biste osudili ''jatake''. To je novi termin koji vi koristite u pogrdnom smislu, a pošto sam rođena u Livnu, mene reč ''jataci'' asocira na starca Vujadina, na ''prokleto Lijevno'' i na ljude koji su bili vrlo časni i ponosni.
Isto mislim o ovim ljudima koji su, kako vi kažete, ''jataci'' generalu Mladiću. Verujte da bih i ja, kao i većina građana, bila ponosna kada bih mogla da mu budem ''jatak''.
Gospodine ministre, pitam vas šta ćete da uradite i kako ćete da sakupite sve one ''jatake'' na čijim kapijama se nalaze plakati na kojima piše - ''sigurna kuća za Ratka Mladića''? Sve su to sigurne kuće za Ratka Mladića. Džabe vama ovi vaši zakoni.
Pitam vas, s obzirom na prezumpciju nevinosti, mi smo kolege pravnici, da li vi možete da kažete da je Ratko Mladić izvršio ratni zločin? Gospodine ministre, insistiram, ne ovako iz klupe, ali insistiram da to kažete, da bi ste mogli uopšte da raspravljate sa mnom o predlogu ovog vašeg zakona.
(Dobacivanje iz sale)
Vas nisam pitala, vi možete kao poslanik da se javite, pa da jednom, hvala Bogu, neko iz DS-a izađe da brani zakon nekog svog ministra.
Dakle, od ministra tražim da kaže da li je Ratko Mladić izvršio ratni zločin, a iz toga sledi da li može imati ''jatake'' ili ne može imati ''jatake''. To je vrlo jednostavno pitanje, gospodine ministre.
Zašto vi donosite ovaj zakon? Zato što nemate poverenja u sudije okružnih sudova, u onaj častan deo sudskog pravosuđa, nego ste napravili specijalne sudove, specijalna tužilaštva. I odatle vam časni ljudi odlaze. Kupili ste ih.
To su ljudi koje je država potkupila zato što im je dala tri puta veće plate nego ostalim kolegama, koji rade jednako teške predmete, teže ili lakše, nije bitno, ali, u svakom slučaju, svi su iste struke, jedino se svi nisu doškolovali i doobučavali u belom svetu, uglavnom u Americi, nego samo oni koje ste postavili u specijalne sudove i u specijalna tužilaštva. Oni su vam garant da će ''jataci'' dobiti oštre kazne. Zato vi donosite ovaj zakon, jer ovo što je ovde predviđeno, to već postoji u Krivičnom zakonu i niste morali da to prenosite na ove vaše ''specijalce''.
Šta je suština? Suština je da vi u Srbiji, od 2001. godine do današnjeg dana, intenzivno vršite tribunalizaciju srpskog pravosuđa. Najodgovorniji za tu tribunalizaciju srpskog pravosuđa su, naravno, Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Vi, ministre, s ovim zakonom, postali ste član tog udruženja u vršenju udruženog zločinačkog poduhvata protiv građana Srbije.
Umesto o zakonu, malo ću da približim, pre svega, građanima Srbije, a i narodnim poslanicima, ovaj vaš predlog kroz neka konkretna imena i konkretne slučajeve koji se odnose na rad Specijalnog suda i Specijalnog tužilaštva.
Samo da me kolega Ristić ne opomene, znam da se radi o Okružnom sudu, posebnom odeljenju, ali, kolega Ristiću, mnogo me bolje građani Srbije razumeju kad kažem specijalni sud, jer svi znaju da postoji Specijalni sud za ratne zločine i Specijalno tužilaštvo za ratne zločine.
Dakle, ko je na čelu tog tužilaštva? Izvesni Vučković, poznat po onoj čuvenoj rečenici da će hvatati golubove pismonoše ako utvrdi da nose poruke Ratku Mladiću. Prošlo je od tada dosta vremena, ne uhvati on ni golubove pismonoše, hvala Bogu, ni Ratka Mladića, ali i dalje se, valjda, nada.
Taj gospodin Vučković je svojevremeno bio partijski sekretar u Tužilaštvu i tamo je poznat kao veliki neradnik, kao neko ko nikada nije uradio nijedan ozbiljan predmet.
Ako u bilo kom tužilaštvu kažu - to je ona lenčuga, budite sigurni da misle na gospodina Vučkovića.
Inače je poznat i po tome što su mu, on zvanično nije, žena i sestra članovi DS-a, a rođena sestra mu je u Glavnom odboru DS-a. Naravno, ne mislim da to treba da mu bude neka mana jer, za razliku od vas, ne mislim da je greška da neko bude član bilo koje stranke, stranke za koju se opredeli.
Nikada, za razliku od vas, ne pričamo demagoške priče - ovaj je nestranačka ličnost, onaj je nestranačka ličnost. Koga god vi negde postavljate, naravno da je stranačka ličnost. To razumem, to je vaše trenutno pravo.
Trenutno se taj gospodin Vučković nalazi na Hvaru. Šta tamo radi? Tamo je sa tužiocima iz okruženja gde se, zamislite, dogovaraju oko razmene optuženih za ratne zločine.
Oni su napravili nekakav dogovor, on u ime države Srbije, taj Vučković. On je taj u čijim rukama je sudbina ko zna koliko ljudi, za koje će neko tamo na Hvaru danas da kaže da postoji sumnja da je izvršio ratni zločin i Vučković će da ga deportuje tamo negde, da li Hrvatskoj, da li BiH itd.
Tako je, kolega Krasiću, za njega se, takođe, priča da ne postoje dokazi i da niko od kolega ne zna gde je i da li je završio pravni fakultet. Ovo je nešto što je u sferi priča i neću to da tvrdim.
Gospodin Vučković je poznat i po izjavama vezanim za ''Ovčaru'', vezanim za ratne zločine u Zvorniku, pa je ovih dana, onako visokoumno, izjavio kako se SRS plaši, odnosno, kako nas ''svrbi'', kako je on rekao, ''Ovčara'' i ''Zvornik'', zbog Milana Lančužanina i Duška Vukovića, kako li se već zove, inače, pokojni čovek.
Znate li šta je onda uradio?
Pošto u okviru postupka ''Ovčara'' nisu uspeli da nađu nijednu mogućnost da osude nijednog dobrovoljca SRS-a, čak je Vesko Krstajić, predsednik Veća u tom postupku, rekao da mu je žao, da je ubeđen da su dvojica ljudi, koji su bili optuženi, ne i osuđeni, koji su otišli kao dobrovoljci SRS-a na ratište, izvršili ratni zločin, ali, eto, nažalost, on to ne može da dokaže. On je i danas predsednik tog veća i on i danas sudi u tom sudu.
Onda su formirali predmet ''Zvornik 1'', protiv jedne grupe ljudi iz Zvornika. Taj postupak traje od 1995. godine i do današnjeg dana nisu uspeli da naprave nijednu sponu između eventualnih izvršilaca, odnosno tih krivičnih dela u Zvorniku, i Vojislava Šešelja, odnosno dobrovoljaca SRS-a.
Šta su onda uradili? Onda su prošle godine, po nalogu neke Fatime, ne mogu da joj se setim prezimena, ali znam da je tužilac kantona u Tuzli, pokrenut novi postupak - ''Ovčara 2'', a Fatima je poslala izvesne izjave koje treba da posluže ovom našem veću za ratne zločine. To je isto ono što pokušavaju da podmetnu Vojislavu Šešelju u Hagu - izjave umesto živih svedoka.
Naravno da od tog posla neće biti ništa, ali to će građani pratiti preko RTS-a, hvala Bogu, uskoro, pa će videti kako će to da izgleda. Hoće, hoće, ako ne budete hteli da gledate, vi promenite kanal, ali većina u Srbiji hoće, gledaće.
Neće da gleda onaj iz Kraljeva. Kaže da hoće? Svi će da gledaju, svi bi da potpišu, ali im zabranio Tadić da potpišu, zato što znaju da će pojavljivanje Vojislava Šešelja znatno da podigne rejting SRS-a, koji je iovako, hvala Bogu i hvala građanima Srbije, vrlo visok.
Šta je još karakteristično za ovaj sud? Od skora, pišu novine, krvavo su se borili i izborili da savetnik ovog Vučkovića postane gospođa Biserka Živković. Zašto su se borili? Zato što je, Bože, to stručnjak, pa je nju trebalo moliti, da je izmole da postane savetnik.
Onda pišu u novinama da je ona poznata po tome što je bila profesor. Bila je profesor kada je završila Pravni fakultet, pa je na određeno vreme, u jednoj školi u Nišu, predavala. Naravno, to je potpuno u redu. Onda se kaže - ona je poznata i po tome što je u jednoj privrednoj organizaciji u Nišu bila direktor, u jednoj uspešnoj organizaciji. Biserka Živković je bila upravnik pijaca u Nišu. Takođe, nemam ništa protiv toga.
Suština je da je Biserka Živković žena Zorana Živkovića. Kada je Zoran Živković bio savezni ministar, onda je Biserka Živković na republičkom nivou bila sekretar Sekretarijata za zakonodavstvo, jel tako? Tako je. Pa, onda, kada je Zoran Živković postao premijer, da ne bi Biserka Živković ostalo onako, ni na nebu ni na zemlji, a već je bila predsednik Upravnog odbora ''Službenog glasnika'', onda je, verovali ili ne, kao predsednik Upravnog odbora ''Službenog glasnika'' primljena u stalni radni odnos i bila je u radnom odnosu kao predsednik Upravnog odbora ''Službenog glasnika''.
E sad, kako se isplati saradnja sa Haškim tribunalom, kako se to isplati nekim ljudima, pojedinačno?
Nemam mnogo vremena, ali ću nekoliko karakterističnih primera da vam pomenem.
Sećate se onog ministra, i danas je ministar, samo u drugom resoru, prozvala sam ga ministar stjuardesa, to je onaj što je leteo za Hag svake nedelje i ispraćao Srbe u Hag, ministar Lončar, da znate o kome se radi. Od skromne ministarske plate, ministar Lončar, od kad je počeo da leti za Hag, uspeo je da kupi veliki stan u Novom Sadu, uspeo je da kupi i neki dobar auto, C-5, nešto se i ne razumem, ali kažu da je mnogo skup, pa je uspeo da kupi poslovni prostor u Novom Sadu, pa je onda otvorio ženi školu stranih jezika u Novom Sadu. Dakle, očigledno, dobar posao.
Dalje, Bruno Vekarić, to je onaj što se svako veče onako značajno pojavljuje, namršti se, kao neko mnogo pametan, na malim ekranima. Bruno Vekarić je portparol ovog specijalnog tužilaštva, a sad ću da vam kažem kako se njemu taj posao isplatio. Najpre da vam kažem, ovo je krivična prijava, pa ću iz nje da vam pročitam neke podatke vezane za Bruna Vekarića i molim vas samo da me pogrešno ne razumete. Molim građane Srbije da me pogrešno ne razumeju što ću ovo da pročitam, koliko je dozvoljeno da se čita.
''Prvom opštinskom tužilaštvu u Beogradu, 22. juna 2000. godine podneta je krivična prijava protiv Vekarić Vatroslava,'' to je Brunov otac, ''od oca Stjepana i majke Vesne, rođen 1944. godine, nekog datuma, u Dubrovniku u Hrvatskoj''. Matični broj neću da čitam. Beograd, adresa, neću da čitam. ''Državljanin Srbije i Crne Gore. Nacionalnost - Hrvat, školska sprema - dr nauka, zanimanje - politikolog, profesor Univerziteta, zaposlen u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.''
Taj institut za međunarodnu politiku i privredu, gde je radio gospodin Vekarić, mesto je izvršenja tog krivičnog dela za koje je podneta krivična prijava.
''Objekat napada - Zakon o javnim nabavkama, vreme izvršenja -od septembra 2003. do 30.03.2004. godine. Nađeni tragovi, šteta,'' da sad ne sabiram, ''500 hiljada, 770, 770, itd., oštećeni - Institut za međunarodnu politiku i privredu, Makedonska broj 25. ''
Zašto je bitan njegov tata? Zato što je Bruno Vekarić završio srednju upravnu školu, pa višu upravnu školu, pa je onda, zahvaljujući Vojinu Dimitrijeviću, koji je bio tati kolega na Institutu, Bruno Vekarić na volšeban način došao do diplome pravnog fakulteta.
Gospodin Batić ga je zaposlio u Ministarstvu pravde kada je postao ministar, tamo je bio pomoćnik ministra i do tad niko živ, osim uže porodice, za njega nije znao. Od tada je gospodin Vekarić, pogotovo kako je postao portparol Haškog tužilaštva i kako izleće s izjavama sa kojima izleće svako veče na televiziji, kupio veliki stan kod hale ''Limes'', a tu je kupio i poslovni prostor.
Kažu ljudi koji su bili u tom stanu, ja nisam, da taj stan liči na neki vasionski brod. Kažu - pritisnete dugme, pa se pojavi cela kuhinja, a kada se to dugme vrati, onda je zid.
Kažu da to ni na filmu nisu videli što Bruno Vekarić ima. Onda ima poslovni prostor kod Trgovinskog suda, u suvlasništvu sa Vladanom Batićem, kažu.
Dalje, Bogdan Stanković. On je zamenik Vučkoviću, ovom ''glavnom haškom tužiocu'', kažem - haškom, iako je ovde, jer on jeste haški tužilac. Taj Bogdan Stanković je tražio od Haškog tribunala da se obezbede lažni svedoci protiv Vojislava Šešelja.
U tu svrhu, u Srbiju je došao Patrik Lopez Tere i izvesni Zdrlić, o kojem vam je danas govorio gospodin Vučić i govoriće ponovo kad dođe ovde. Taj Zdrlić je, inače, ustaša a predstavnik je Haškog tribunala u Beogradu. Naravno, u toj ekipi su i Nataša Kandić i Sem Lazaro i oni čine sve da dođu do lažnih svedoka protiv Vojislava Šešelja.
Mi iz tima za odbranu Vojislava Šešelja nismo sedeli skrštenih ruku, došli smo do tih ljudi, odnosno, ti ljudi do nas. Dobili smo puno informacija.
Gospodin Vojislav Šešelj je pokrenuo krivični postupak zbog nepoštovanja Suda protiv Karle del Ponte, Danijela Saksona, na osnovu 34 overene izjave ljudi, koji su na najgori mogući način mučeni i maltretirani, gde - u ulici Jevrema Grujića, u Beogradu.
Pitala sam, ovo je odgovor na moje poslaničko pitanje ministra Jočića, tj. rekla sam da imamo saznanje da u ulici Jevrema Grujića postoje prostorije u kojima borave istražitelji Haškog tribunala, da se tamo privode ljudi da bi bili lažni svedoci u haškom procesu protiv Vojislava Šešelja.
Prema informacijama dobijenim od tih ljudi, koji su svoje izjave overili kod nadležnih sudova, u tim prostorijama postoje i neke pritvorske jedinice, jer tamo ljude drže po 4-5 dana da bi, eventualno, izdejstvovali da potpišu neku izjavu protiv Vojislava Šešelja koja se od njih traži.
Između ostalog, šta meni kaže ministar Dragan Jočić: ''U skladu sa Zakonom o ministarstvima, poslove državne uprave koji se odnose i na obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, uključujući i strana diplomatska predstavništva na teritoriji Republike Srbije, obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova''.
Da li je moguće, gospodine Petroviću, da je taj kazamat u Jevrema Grujića 11 strano diplomatsko predstavništvo, a ako jeste, koje države je to strano diplomatsko predstavništvo?
Dalje, kaže Jočić: ''Ministarstvo unutrašnjih poslova ne raspolaže informacijama, ni saznanjima da se u navedenom objektu nalaze pritvorske jedinice, kao i da se lica u istom zadržavaju više dana.''
Ministarstvo nema podatke. Srpska radikalna stranka ima podatke. Građani Srbije imaju podatke.
Sve ovo sam iznela, pre svega, zbog građana Srbije, naravno i zbog narodnih poslanika, koje pozivam da ne glasaju za ovaj zakon, kao što poslanici SRS-a neće glasati za ovaj zakon.
Mislim da na osnovu ovoga što sam iznela, svi koji su danas slušali i koji prate rad ovog parlamenta, potpuno razumeju da postoji udruženi zločinački poduhvat protiv građana Srbije, pod nadzorom Haškog tribunala, da su mu u Srbiji vođe Koštunica i Tadić, a da su članovi ministri u Vladi, i u ovoj, i u onoj prethodnoj.
Hvala lepo.

Primedbu o povredi Poslovnika, o kojoj ste sada govorili, čućete za nekoliko minuta od kolege koji će vam održati profesorsko predavanje, ja nemam vremena.
Juče niste znali da završite sednicu, gospodine Mrkonjiću, pa je ministar ostao bez mogućnosti da govori. Zato se današnji ministar, ovde prisutan, poučen vašom jučerašnjom greškom, javio pre nego što je završena načelna rasprava, što je potpuno nelogično. Naravno, ministar ima pravo da se javi posle svakog narodnog poslanika, ali sada je očigledno imao nameru da zaokruži raspravu, da ne prođe kao Milan Marković.

Hvala lepo.
Dakle, ja sam se vratila po Poslovniku, članu 104. Ponukana izlaganjem narodnog poslanika Jaroslava Hrebika, želim da kažem nekoliko stvari u vezi s neistinama koje je izneo za ovom govornicom, na ovom mestu.
Najpre, gospodine Hrebik, izabrali ste vreme kada mislite da nema mogućnosti da vam se odgovori na ovo što ste izneli s ove govornice. Trebalo vam je od jutros, od 11 sati, kada se pričalo o tome, do sada da dobijete instrukcije ili da dobro razmislite šta treba da kažete, ili ste, možda, birali tajming kada vas gledaju vaši kod kuće. Sada će imati šta da čuju oni zbog kojih ste se pojavili za ovom govornicom.
Najpre, što se tiče Stare Pazove i gospodina Srđe Komazeca. Čuli ste ovde od nekoliko narodnih poslanika, i danas i ovih dana, na vašu žalost, a na sreću građana Stare Pazove, da na Srđu Komazeca građani nemaju primedbe, niti mogu da ih imaju.
To što ste vi hteli da tzv. austrijsku firmu dovedete da gradi neki objekat tamo gde je poljoprivredno zemljište, to je vaš problem, odnosno propustili ste da uzmete proviziju. Tu ne možemo da vam pomognemo.
Vi ste pokušali da pomognete sebi, tako što ste te ''Austrijance'', koji su, inače, iz Novog Pazara, doveli, odnosno poslali u centralu SRS-a da nude mito gospodinu Nikoliću, gospodinu Vučiću i gospodinu Todoroviću, ne bi li oni ubedili gospodina Srđu Komazeca da im dozvoli da tamo grade.
Vaša priča o tome koliko bi bilo zaposlenih - formirana je industrijska zona, sa kompletnom infrastrukturom, u Staroj Pazovi, neka izvole gospoda tamo, kao i ostali koji grade u industrijskoj zoni.
Po vašoj logici, može nekome da padne na pamet, i to sam vam pre neki dan rekla u hodniku, kada smo raspravljali na ovu temu, da kaže - ja ću zaposliti 3.000 ljudi, ali hoću tačno na ovom mestu gde je zgrada opštine; srušite je, pa da ja tu napravim svoj poslovni objekat u kom ću da zaposlim 3.000 ljudi.
Postoji nešto što mora da se poštuje, gospodine Jaroslave Hrebik. Naravno, vi to ne znate, jer vi ne umete da poštujete sebe, ne umete da poštujete Narodnu skupštinu i ne umete da poštujete zakone Republike Srbije.
Dozvolite mi, gospodine Mrkonjiću, još samo par sekundi, da obavestim javnost Srbije i vas, kolege narodne poslanike, da je Jaroslav Hrebik trenutno pod krivičnom prijavom na osnovu prijave policije iz Slovačke, zato što je svoju vozačku dozvolu, koju je dobio u Srbiji, proglasio nevažećom, odnosno izgubljenom, pa na osnovu toga dobio novu vozačku dozvolu u Staroj Pazovi.
U međuvremenu, svoju vozačku dozvolu, našu, srpsku, iz Stare Pazove, u Slovačkoj je prodao i slovačke vlasti su došle do podataka, odnosno ustanovile tu zloupotrebu i poslale dopis MUP-u Republike Srbije, OUP Stara Pazova, da se pokrene krivični postupak protiv gospodina Jaroslava Hrebika.
On je već bio na razgovoru na tu temu, a zamislite slučajnost, on i njegov tata su vlasnici firme "Semafor", koja se bavi učenjem ovih novih vozača, instruktažom. Oni se bave takvim poslom, a gospodin Jaroslav Hrebik na ovaj način zloupotrebljava svoju vozačku dozvolu, odnosno preprodaje je, a uzima drugu i u Slovačkoj i u Srbiji.
Naravno, ništa čudno, s obzirom na to da je gospodin Hrebik bio glavni pregovarač s odbornicima koji je trebalo da razbijaju Skupštinu Stara Pazova, kada im je nuđeno po 10.000 evra. Vi niste donosili pare, donosio je neko drugi, ali vi ste bili taj koji je pregovarao s tim ljudima i obećavao po 10.000 evra.

Dame i gospodo poslanici, najpre da ukratko prokomentarišem izlaganje gospodina ministra.
Reče ministar malopre da se nada da je njegovo obrazloženje bilo dovoljno precizno. Moram da kažem da smo ovo što je gospodin Milan Marković nama ovde rekao svi dobili kao obrazloženje Predloga ovog zakona. Mi smo, gospodine ministre, pismeni i nema potrebe da nam čitate ono što ste nam već u pisanom obliku dostavili. Ili, vi, možda, ne znate ili niste bili upoznati šta tačno ovde piše, s obzirom na to da smo ove predloge zakona imali na dnevnom redu u junu i da je tada, u ime Vlade, ove zakone trebalo da obrazlaže, jel se to zove direktor Sekretarijata za zakonodavstvo, kako li, gospodin Zoran Balinovac.
Ono što smo očekivali od vas, gospodine ministre, s obzirom na početak rada današnje sednice, intervencije narodnih poslanika povodom kršenja Poslovnika i upozorenja na kršenje Ustava od strane Vlade Republike Srbije, predsednika Republike i predsednika Parlamenta, jeste da ćete vi, kao predstavnik Vlade, kao ministar nadležan za državnu upravu, pogotovo nakon primedaba, odnosno odgovora gospodina Dulića da on nije odgovoran, s obzirom na to da nije dobio odgovarajuće predloge od Vlade Republike Srbije, da nam objasnite zašto ste dozvolili, ne mislim vi, lično, mislim na Vladu Vojislava Koštunice i na predsednika Republike Borisa Tadića, da Srbija ovoliko dugo bude u neustavnom stanju?
To je, jednostavno, nedopustivo. I onda, kad vas slušam malopre kako nam pričate da su ova četiri predloga zakona samo radi usklađivanja sa Ustavom, stvarno mi nije jasno da li vi čitate i primenjujete Ustav od prvog do poslednjeg člana, odnosno Zakon o sprovođenju Ustava, ili to činite samo onoliko koliko je vama potrebno. To je, gospodine Milane Markoviću, neodgovorno i neozbiljno.
Rekli ste da je dobro što je prihvaćeno da ova četiri predloga zakona budu objedinjena, odnosno da rasprava o njima bude objedinjena. Mislim da to nikada nije dobro. Koliki god da je zakon, koliko god da članova ima zakon, znam, naravno, da naš poslovnik predviđa mogućnost spajanja u jedinstvenu raspravu i ne mogu da kažem da ovi zakoni ne ispunjavaju taj uslov, u smislu da zaista jesu slični po tematici, ali nikada nije dobro oduzimati narodnim poslanicima pravo da rade svoj posao, a kad god se spajaju tačke dnevnog reda, onda je to upravo to.
Sad ste vi narodnim poslanicima za četiri puta smanjili vreme da govore o ovim predlozima, a dobro znate da, kada se govori o predlogu izmena Zakona o Vladi, ili o državnim službenicima, narodni poslanici uvek imaju šta da kažu.
Naravno, nikada ne govorimo samo o onome što je napisano u ovim predlozima, jer moramo, kao narodni poslanici, da govorimo i o funkcionisanju Vlade, vezano i za ove zakone i za eventualnu zloupotrebu njihove primene.
Dakle, nije vam to dobra primedba i znam da, kao narodni poslanik u opoziciji, nikada niste podržavali, a nije to bilo tako davno, spajanje tačaka. Ali, dobro, vlast čini čudo, promeni za čas čoveka.
Nekoliko puta ste u toku vaše rasprave pominjali koji se član predloga jednog od ovih zakona usklađuje s Ustavom i onda ste svaki put naglašavali da to po Ustavu iz 1990. godine nije bilo tako rešeno.
Ne znam zašto imate tu potrebu, gospodine Markoviću. Narodna skupština i gotovo sve političke stranke, gotovo jednoglasno su usvojili Ustav. Znači, dogovorili smo se o nekim rešenjima koja je trebalo promeniti iz prethodnog ustava i, zaista, mogu da vam kažem da poprilično zlurado zvuče ti vaši komentari.
Sada nešto konkretno o predlozima svakog od ovih zakona.
Nije tačno da su ovi predlozi puko usklađivanje s Ustavom Republike Srbije. Kada bi to bilo tako, onda poslanici SRS-a ne bi imali ni primedbe ni amandmane na ove predloge zakona, a vidite, na osnovu amandmana koje smo vam dostavili, da se ne radi isključivo o usklađivanju s Ustavom.
Jer, tamo gde se radi o usklađivanju s Ustavom, naravno da nismo davali nikakve primedbe i upravo ovi amandmani govore o tome koliko poslanici SRS-a ozbiljno i odgovorno rade svoj posao.
Nadam se, gospodine Markoviću, da ćete vi naše amandmane prihvatiti, jer tek prihvatanjem naših amandmana imali biste potpune zakone. Nadam se da ste dovoljno ozbiljno pripremali ovaj predlog, da nećemo imati još jednu izmenu, s obzirom na to da svake godine menjamo ovaj zakon, trenutno govorim o Zakonu o Vladi.
Predložili smo, u članu 4, da se promeni tekst zakletve. U Predlogu stoji da zakletva članova Vlade glasi: ''Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije.'' Promenili smo u svom amandmanu predlog zakletve i predlažemo da zakletva glasi: ''Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i obavezujem se da ću bezuslovno štititi njen suverenitet i celinu teritorije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao sastavni deo Srbije. Poštovaću Ustav i zakon, a dužnost člana Vlade obavljaću savesno i odgovorno.''
Ovo amandmansko rešenje je primerenije i bliže rešenju Ustava Republike Srbije. Mi ne govorimo samo o zakonu, odnosno o Vladi koja je trenutno aktuelna, pretpostavljamo da se zakoni donose na duži period. Verujte mi, ovo – zaklinjem se čašću, da to kaže Dinkić, Đelić, Đilas, Velja Ilić, ne znam, zaista, ko od građana Srbije veruje u neku čast ovih ljudi.
Mnogo je odgovornije i ozbiljnije da se ministri, članovi Vlade i predsednik Vlade obavežu zakletvom da će poštovati Ustav i zakon, a ne kao oni koji svoju čast ostave negde drugde; onima koji je imaju, biće dovoljna i ovakva zakletva. Za one koji je nemaju, neodgovorno je, smejaće nam se građani Srbije kada budu čuli da se neko od ovih ministara zaklinje svojom čašću, s obzirom na to da se za onog ko u vršenju svoje funkcije čini i kriminalne radnje, ko se bavi pljačkom naroda, svakako, ne može da se kaže da ima čast.
Dalje smo predložili, u članu 4, brisanje stava 3, a član 4. se odnosi na član 16. osnovnog zakona. Ne razumemo zašto ste brisali ono što je već bilo sadržano u Zakonu o Vladi, a taj član 16. osnovnog zakona govori o početku i prestanku mandata Vlade. Ranije je stajalo da se nova vlada bira po istom postupku kao što se bira Vlada posle konstituisanja Narodne skupštine. Ne razumemo zašto ste to brisali. Svaki put kada na ovaj način menjate zakon, nekako kao da ostavljate mogućnost nekakvih zloupotreba, nekakvog izvrdavanja zakona. Niste nas ubedili u logičnost i zakonitost ovog predloga.
Imali smo promene i u članu 5. koji se odnosi na član 17. osnovnog zakona, a član 17. govori o ovlašćenjima Vlade i članova Vlade posle prestanka mandata Vlade. Predvideli ste da Vlada ne može u tom prelaznom periodu, to je ono vreme od raspisivanja izbora do konstituisanja nove vlade, postavljati državne službenike na položaje.
To je u redu, ali smo mi dodali da ne može zapošljavati nove državne službenike i nameštenike.
U junu, kada smo govorili o ovome, Vlada je odgovorila da ovakav amandman ne može biti prihvaćen zato što ovo nije u nadležnosti Vlade. To nije tačno.
U nadležnosti je pojedinačnih ministarstava, a valjda ministarstva čine Vladu Republike Srbije. Ovo se svaki put do sada zloupotrebljavalo.
Kada se raspišu izbori, uvek se naprimaju činovnici iz stranaka koje su trenutno na vlasti i onda imamo ono što i ovih dana slušamo, ministre sa po 50 savetnika, 12 državnih sekretara, nekad su to bili zamenici ministara itd. Jednostavno, mislimo da bi bilo dobro da se ovo usvoji zato što na ovaj način izbegavamo tu moguću zloupotrebu.
Na član 8, koji se odnosi na član 20. osnovnog zakona, takođe smo stavili primedbu; predložili smo da se stav 2. briše, zato što ste predloženim rešenjima otvorili mogućnost zloupotrebe predsednika Narodne skupštine, da odugovlači sa zakazivanjem sednice Narodne skupštine povodom ostavke predsednika Vlade. Ne vidimo zašto ste menjali ono što je bilo u Zakonu - ako predsednik Vlade podnese ostavku, da je predsednik Narodne skupštine u obavezi da na narednoj sednici, a najduže u roku od sedam dana, to stavi na dnevni red.
Ako to ne bi bilo tako, mogli bismo da imamo slučaj kakav smo već imali. To se odnosi i na član 10, gde smo vam reči: "prosleđuje ostavku", zamenili sa: "dostavlja ostavku". Ovo su amandmani koji su nastali iz prakse, koji su nastali iz ponašanja pojedinih grupacija u prethodnoj vladi Vojislava Koštunice, koja se mnogo ne razlikuje od ove vlade. Dakle, svi se sećamo onih ostavki članova Vlade iz G17 plus, pa jesu podneli ostavke, pa nisu, pa jeste dobar tekst, pa nije dobar tekst, pa je to trajalo onoliko koliko je njima odgovaralo.
Te stvari, gospodine ministre, moraju biti precizne. Ako neko odluči da iz nekog razloga podnese ostavku, a predsednik je Vlade, nema pravo Narodna skupština ni časa da časi, već odmah da tu ostavku konstatuje i dalje se zna kakva je procedura, da sada ne ulazimo u to.
U Predlogu zakona o državnoj upravi predložili smo vam brisanje člana 2. Predloga zakona, a član 2. odnosi se na član 57. osnovnog zakona o državnoj upravi i govori o nadzoru nad zakonitošću propisa imalaca javnih ovlašćenja.
Predvideli ste u ovom članu 2, a odnosi se na stav 2, gde ste brisali ove reči - ako imalac javnih ovlašćenja ne postupi po predlogu ministarstva, ono je dužno da Vladi predloži donošenje rešenja o obustavi od izvršenja propisa - i stajalo je u osnovnom zakonu - i na njemu zasnovanih pojedinačnih akata. Vi ste to brisali.
Ne vidim koji vam je pravni osnov za tako nešto, jer ovakvo rešenje ostavlja mogućnost raznih zloupotreba vezanih za nadzor nad zakonitošću propisa. Podsetiću vas, takođe, na jedno pismo koje je predsednik Republike Boris Tadić svojevremeno uputio povodom jednog zakona Narodnoj skupštini, gde je bio apsolutno protiv onoga što ste vi sada predložili u ovom zakonu.
Predlog zakona o platama državnih službenika i nameštenika.
Amandman koji smo podneli na ovaj zakon, gospodine Markoviću, ne znam da li ste ga dobili, ali vas upozoravam da ga morate prihvatiti, zato što ste vašim predlogom izmenom člana 1, zapravo, uvrstili deo naših amandmana, jer smo vas, kada smo govorili o osnovnom zakonu, upozoravali tačno na probleme koji će se dešavati u toku primene ovog zakona. Tada nas niste poslušali, pa smo onda imali, i još uvek imamo situaciju da službenici u državnim organima sa istom stručnom spremom imaju drastično različite zarade, da je ostavljeno sekretarima ili ministrima u Vladi, sekretaru u Narodnoj skupštini, da postavljaju ljude na određene funkcije.
Tako imate popriličan broj službenika danas zaposlenih, recimo, u Narodnoj skupštini, koji imaju platu veću i od vas, ministre, i od svakog narodnog poslanika, a njihove kolege, sa istom stručnom spremom, imaju i duplo manju platu od njih, pa je onda, u toku primene ovog zakona, bilo i žalbi upućenih sekretaru, pa su te žalbe uvažavane, i to, takođe, nije sporno.
Sporno je to što ste opet ostavili nedorečenu odredbu, jer vi ste, pretpostavljam, razmišljali da se veza sa članom 22. osnovnog zakona podrazumeva, a mi vam predlažemo da ništa ne podrazumevate, nego da to regulišete precizno ovim zakonom.
Pročitaću vam konkretan amandman. Znači, mi smo rekli da se od 1. januara 2007. godine, koeficijenti državnim službenicima na izvršilačkom radnom mestu, koji su imali status postavljenih lica koja ne rukovode unutrašnjom jedinicom, određuju prema osmom platnom razredu platne grupe u kojoj se nalazi njihovo radno mesto. Vi ste to dali u vašem predlogu, ali ne ovako precizno. Pogledajte član 22. osnovnog zakona i videćete, ako ne bude ovako napisano, da ćete imati problem u primeni ovog zakona.
Nemojte da dozvolite da bilo koji rukovodilac može da procenjuje ko mu se više dopada ili ne dopada, nego da se jasno kaže na osnovu čega se kakvo rešenje donosi.
Takođe, želim radi javnosti, kada smo već kod plata državnih službenika, da napomenem da Vlada Republike Srbije nije mogla Administrativnom odboru Narodne skupštine, tako su bar rekli, da dostavi iznose naknada predsednicima i članovima upravnih odbora javnih preduzeća čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, sa nekim nemuštim obrazloženjem, da Vlada ima samo neke kumulativne podatke.
Prosto je neverovatno da Vlada na takav način komunicira sa Narodnom skupštinom i da niko od narodnih poslanika iz skupštinske većine o ovome uopšte ne govori. Zar nije strašno da Narodna skupština mora te podatke da traži posredno?!
Ja ću da vam kažem da je Vlada obmanula Narodnu skupštinu, jer sam tražila za jedno javno preduzeće, konkretno, visinu zarade i predsednika upravnog odbora i direktora tog javnog preduzeća, i dobila sam od Vlade odgovor.
Istina, nezadovoljna sam tim odgovorom, pa je gospodin Zoran Krasić tražio da MUP ispita, jer je tada bio Jočić ovde, verodostojnost tih podataka.
Hoću da kažem da, ako je Vlada mogla za to jedno javno preduzeće da kaže podatke, onda ne vidim zašto ne može za sve druge, nego obmanjuje Administrativni odbor i kaže - ne možemo o tome, gospodo narodni poslanici, da vas obavestimo; plate u javnim preduzećima i nadoknade u javnim preduzećima za članove upravnih odbora su, izgleda, državna tajna.
Znači, o svima drugima može da se piše, može da se priča, a o tome ko su sve predsednici upravnih odbora, to se objavljuje u "Službenom glasniku".
"Službeni glasnik" koriste pravnici, stručnjaci, svi oni kojima je to potrebno u poslu, i to, koliko god jeste javno, na neki način je za narod, za građane Srbije, podatak koji ne postoji u javnosti. Zaista bi bilo interesantno, naši predstavnici i predsednik Administrativnog odbora, gospodin Todorović, svakako će insistirati na tim podacima i upoznaćemo javnost s tim.
Izvinjavam se, gospodine predsedniče, vidim da sam prekoračila vreme. Ovo je dokaz kako nije dobro spajati raspravu o četiri zakona u jednu tačku dnevnog reda. Reći ću samo, vezano za Zakon o državnim i drugim praznicima, jednu ili dve rečenice.
Istina je da je ovo što ste nam predložili iz Vlade, gospodine ministre, uglavnom, usklađivanje sa faktičkim stanjem i sa Ustavom. Nemamo nijedan novi praznik, ono što smo slavili kao praznike ranije, ostaje i po ovom zakonu.
Nismo intervenisali amandmanski, a razmišljali smo, bilo bi dobro, pošto slavimo Dan pobede, da ste kao Vlada razmislili i o danu pobede posle Prvog svetskog rata. I taj dan pobede bi trebalo da se slavi u Srbiji, ali moramo nešto da ostavimo i za vreme kada mi budemo donosili zakone.
Jedino bi bilo dobro da, kao nadležni ministar, ne zloupotrebljavate ovaj zakon i da nikada, kao vaše kolege pre vas, ne obaveštavate zaposlene da mogu da spajaju praznike, da od dva dana naprave nedelju dana godišnjeg odmora, pa jedan deo ljudi, koji radi smenske poslove, to nikada ne može da koristi, a državni službenici, službenici po lokalnim samoupravama, ključ u bravu i po nedelju dana se ne radi zato što se spajaju praznici. To je, takođe, trebalo da se reguliše zakonom, ali očekujem da, kao ministar, to nećete u praksi da radite.
Dakle, gospodine ministre, završavam gospodine predsedniče, samo jedna rečenica još, ukoliko prihvatite sve amandmane SRS-a, imaćete primenljive i ozbiljne zakone, a ukoliko to ne uradite, nećete imati dobre zakone, pa ćemo imati uskoro opet izmene i dopune ovih zakona i, naravno, poslanici SRS-a neće glasati za njih.

 Dame i gospodo narodni poslanici, u Poslanički klub SRS-a stigao je jedan faks od gospodina Božidara Perića, predsednika Upravnog odbora Zdravstvenog centra Gnjilane. Prema našim saznanjima, ovaj faks su dobile i ostale poslaničke grupe. S obzirom na to da će u Šilovu još vrlo kratko vreme biti struje, očekuje se da poslanici Srpske radikalne stranke, a pretpostavljam i vi ostali, obaveste javnost o onom što se trenutno dešava u tom zdravstvenom centru.
Poštovana gospodo, pročitaću ovo, kratak je tekst. ''Obaveštavam vas i molim da ovo iznesete u javnost, u Srbiji - o postupcima vd. direktora Zdravstvenog centra Gnjilane Milorada Todorovića.''
Inače, Zdravstveni centar Gnjilane, pretpostavljam da znate, obuhvata celo Kosovsko pomoravlje.
''Naime, gospodin Todorović ne poštuje odluku Vlade Srbije o imenovanju novog upravnog odbora i sprečava konstituisanje Odbora, time što nas bojkotuje, ne da nam prostorije za rad, a naredio je sekretaru Zdravstvenog centra da ne sme doći na uredno zakazani sastanak Upravnog odbora, tako da sekretar nije prisustvovao, niti nam omogućio pristup dokumentaciji za rad.
Takođe, Todorović ne priznaje odluku Vlade i novi upravni odbor, govoreći po narodu da je novi odbor imenovala Vlada Kosova. Zatim, on je naložio svojim radnicima, vršeći pritisak na njih da će ih isterati s posla, da potpišu peticiju u Zdravstvenom centru i tu peticiju je proširio i po srpskim sredinama Kosovskog pomoravlja, lažući ljude da se radi o uzimanju potpisa i broja ličnih karata radi dobijanja pomoći.
Na svaki način vrši pritisak na članove Upravnog odbora i članovima Upravnog odbora iz redova Zdravstvenog centra naredio je da niko ne sme doći na sastanak Upravnog odbora, uz pretnju da će ih suspendovati sa posla. Gospodin Todorović krši zakon i ne poštuje našu državu, odnosno odluku Vlade Republike Srbije.
Takođe, imamo informaciju da je na jednog člana Upravnog odbora vršio ogroman pritisak, tako što je poslao načelnika SUP-a Gnjilane da mu preti, tako da je on veoma uplašen i plaši se da dođe na sednicu Upravnog odbora.
Ovo je zaista haos i veliki strah kod ljudi. Zato vas molim da ovo iznesete u javnost i da organe države obavestite o ovome.''
S obzirom na to da smo mi ovaj faks dobili, evo, ja sam ga pročitala, upravo, u tekstu u kom je poslat, neverovatno je da Vlada Republike Srbije ne reaguje, a ima ove informacije. Naime, rešenje o imenovanju predsednika i članova Upravnog i Nadzornog odbora Zdravstvenog centra Gnjilane, od 20. septembra 2007. godine, upravo je donela Vlada Republike Srbije i ona je ta koja bi trebalo da se pobrine o sprovođenju ovog rešenja.
Naravno, jasno vam je, svakako, da među članovima Upravnog i Nadzornog odbora nema članova SRS-a i da nije naš motiv da reagujemo i upozoravamo javnost to, već činjenica da se dešavaju takve stvari na teritoriji Kosova i Metohije i da se građani obmanjuju.
Taj gospodin, Milorad Todorović, inače, član DSS-a, prema informacijama koje mi imamo, ima bolnicu u Ćupriji i uzurpirao je televiziju u Šilovu, tako da se tamo može gledati samo ono što njemu odgovara, a poznat je i kao ministar u Vladi Bajrama Redžepija iz 2001. godine.
Takav čovek sebi dozvoljava ne samo to da ne sprovodi odluke Vlade Republike Srbije, već i da obmanjuje građane u Šilovu, da u celom Kosovskom pomoravlju uzurpira vlast, a Vlada Republike Srbije ne reaguje.
Ovim putem obaveštavam i javnost, i te građane koji čekaju da ovo čuju. Nadam se da će članovi Vlade, evo, gospodin Marković me, doduše, ne sluša, ali može da pročita stenogram, obavestiti Vladu Republike Srbije, gospodina ministra Jočića i ostale nadležne ministre, Tomicu Milosavljevića, predsednika Vlade, naravno, i da će omogućiti da se ovaj upravni odbor sastane. Pokušali su to i pre dva dana, ali taj direktor to nije dozvolio, evo, čekaju danas i pokušavaju, ali im ne dozvoljavaju da uđu u prostorije da počnu da rade i da sprovode rešenje Vlade Republike Srbije.
Izvinjavam se što sam prekoračila vreme. Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, radi javnosti par podsećanja. Najpre, da je izbor guvernera Narodne banke trebalo da se nađe na dnevnom redu mnogo pre današnjeg dana, odnosno jučerašnjeg, da smo pre toga bili u obavezi da donesemo zakon o Narodnoj banci, da se izabere Savet Narodne banke, pa tek onda da biramo guvernera.
Dakle, potpuno svesno predsednik Republike, predsednik Vlade i predsednik Narodne skupštine doveli su i još uvek drže Srbiju u neustavnom stanju. Danas je vrlo nespretno predsednik parlamenta pokušao da objasni kako je on u pravu i verovatno, kada je shvatio šta je sve izgovorio, više se ovde i ne pojavljuje, a onda je gospodin Albijanić rekao da je danas u Srbiji najvažnije pitanje izbor guvernera.
Ovo je zaista strašno. Izbor guvernera Narodne banke svakako je u svakoj ozbiljnoj državi veoma važno pitanje, ali u Srbiji, koja je u situaciji u kojoj se nalazi danas, reći da postoji nešto važnije od Kosova i Metohije je neprihvatljivo i neverovatno.
Kako su nam predstavnici stranke G17 plus pokušali predstaviti kandidata za guvernera Narodne banke?
Najpre, nismo imali predstavnika predlagača već dva dana, a dva dana insistiramo da neko kao predstavnik predlagača, odnosno zamenik predsednika Odbora za finansije sedi ovde, da nam on odgovara na pitanja, na koja očigledno kandidat za guvernera i sadašnji guverner ne želi da odgovori, odnosno ne sme. Radovan Jelašić, najkraće rečeno, ne sme da se pojavi ovde pred narodnim poslanicima, kao što nije smeo da nam dostavi ni izveštaj o svom radu.
Naravno, nisu tu krive skupštinske službe i ne treba na taj način to da komentarišemo, nego je zaustavljena distribucija tog materijala od strane onoga ko je taj materijal ovde i dostavio.
Onda nije nimalo čudno što je G17 dobio nalog da su najstrašnije reči: kriminalac, lopov i pljačka. Kada se govori o bilo kome iz G17, mislim na funkcionere, od nekada Labusa, Dinkića, Jelašića, za njih su vezane upravo te reči: kriminalac, lopov, pljačkaš narodnih para. To je ono što je činjenica.
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, molim vas da vodimo računa.)
Gospodine Albijaniću, sedite i uživajte. Kada završim, ako se budem, po vašoj proceni, ogrešila o Poslovnik, izrecite mi opomenu. Do tada nemojte da me prekidate i sada mi vratite 50 sekundi.
Da kažem nekoliko rečenica o ovome što vi zovete si-vi. To je, srpski rečeno, biografija kandidata. Piše ovde da je Radovan Jelašić rođen 1968. godine u Baji - Mađarska. Onda se kaže da je diplomirao 92. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Valjda je u međuvremenu išao u osnovnu i srednju školu. Ne znam zbog čega ste vi, kao predlagač, izbegli da napišete ono što je činjenica, da je gospodin Jelašić osnovnu i srednju školu završio u Mađarskoj.
Pa onda kažete, studirao kao stranac. Bio viceguverner dva dana kao stranac. U pravu ste, gospodine Krasiću, i na to želim da podsetim, pre svega javnost Srbije, pretpostavljam da narodni poslanici to znaju, kada je izabran za viceguvernera, gospodin Jelašić je bio državljanin Mađarske.
I tadašnji Zakon o državnoj upravi i današnji zakon predviđaju da u državnoj upravi može da radi samo državljanin Republike Srbije. Gospodin Jelašić je državljanstvo Srbije dobio pošto je dva dana bio izabrani viceguverner NBJ, tada.
Dalje, napisano je ovde šta je sve radio gospodin Jelašić. Građani Srbije najbolje znaju šta je radio u ovih sedam godina ovde. Između ostalog, u ovoj biografiji kaže - jezici: pored maternjeg - srpskog, govori tečno i mađarski, engleski, nemački itd.
Ne znam koji mu je od ovih ostalih maternji, ali je neverovatno da se u biografiji piše da neko govori jezik svoje države i svog naroda. Ovo je valjda prvi put zapisano otkad se pišu biografije.
Takođe, želim da vas podsetim i na to vreme kada je gospodin Jelašić izabran za viceguvernera, da se na maternjem - srpskom obraćao slično kao ovaj samozvani princ Aleksandar. U međuvremenu, čuli smo koje se sve afere vezuju za ime guvernera Jelašića.
Predstavnici stranke G17 plus su pokušali da ga odbrane tako što su ovde pročitali referat. Nije koleginica Nataša Jovanović rekla pravi naslov, naslov referata je "Putevima revolucije", gospođice Nataša. Referat je bio u četiri dela. Lepo su ga četiri poslanika iz G17 plus ovde pročitala, neko manje lepo, neko ne baš dovoljno lepo, jer nisu pokazali da znaju dobro ni da čitaju.
U svakom slučaju, rekli su oni što su morali, ali nisu odgovorili na pitanja svih narodnih poslanika koji su učestvovali u raspravi, jer su učestvovali isključivo poslanici opozicije i jedan jedini primer iz DS. Diskusija je bila kao radikalska, odnosno ona koja odgovara istini, naravno.
Dakle, pitanje Jelašića vile. Ovde je pokušao neko da izigrava velikog advokata, da nam objasni ko je u obavezi da plati porez na promet nepokretnosti. Podsećam, ta Jelašićeva vila - 180 metara kvadratnih, 15 ari placa na Dedinju, plaćena 380 hiljada evra, kaže Jelašić. Po novinama prozivan i nuđeno mu je - ako je tačno da je vilu platio 380 hiljada evra, da je proda za milion evra. Odbio. Da li bi normalan čovek odbio da zaradi toliko para u jednoj transakciji? Ne bi, naravno.
Činjenica je, govorili su to i ostali poslanici ovde, da jeste obaveza, po obligacijama, da porez na promet nepokretnosti plaća prodavac, ali je uobičajeno, to već možemo nazvati izvorom prava, kao običajnog prava, kolega, valjda to znate, da kod nas porez na promet plaća kupac.
Mislim da je nesporno da je Jelašić utajio porez, da je vila plaćena oko milion i po evra, koliko su nas mediji obaveštavali. Pitanje ne koje nismo dobili odgovor, pitanje za narodne poslanike, pre svega za gospodina Jočića, da se nastavim na ovo što je gospodin Krasić govorio, jeste ko je odgovoran, ko je omogućio gospodinu Jelašiću ovu utaju poreza?
Odgovor znam i reći ću vam. Vladimir Ilić, koji je tada bio direktor Uprave javnih prihoda. Gde je danas? Državni sekretar. Napredovao gospodin. Bio je državni sekretar i u vreme kada je Dinkić, opet iz nekih trange-frange razloga, rušio onu prethodnu vladu, pa taj Ilić izašao na televiziju i obavestio nas da i on, kao državni sekretar, tada zamenik ministra, podnosi ostavku. Posle dva dana se ponovo pojavio i puj-pike ne važi, šalio se, nije podneo ostavku, ostao je u kontinuitetu državni sekretar, tada zamenik ministra.
Dakle, on je odgovoran zašto je Radovan Jelašić izvršio ovo krivično delo, odnosno oni su saizvršioci krivičnog dela.
Sledeća afera, "afera kofer". U samo jednoj rečenici, jer ovo vreme kada se priča o ovim kriminalcima tako leti da bi nam trebalo tri puta ovo što imamo po Poslovniku.
Viceguverner Dejan Simić, optužen za "aferu kofer", za 100 hiljada evra, dobijenih od Kreditno-eksportne banke. To je, da vas samo podsetim, bilo za kaficu guverneru, a ukupan iznos koji je guverner trebalo da dobije, da ovo nije otkriveno, jeste dva miliona evra.
To je iznos koji je on trebalo da dobije, da ne bi zatvorio Kreditno-eksportnu banku. O tome, naravno, postoje dokazi i u UBPOK-u, i u Tužilaštvu i u svim nadležnim organima. Nažalost, moramo da čekamo da profunkcioniše pravna država i da sve ovo bude procesuirano onako kako naši zakoni predviđaju.
Dakle, ovo je jedan delić onoga zbog čega srpski radikali neće glasati za Jelašića za guvernera, ali me interesuje kako će za njega moći da glasaju demokrate.
Pročitaću samo jednu rečenicu Božidara Đelića, od 28. aprila 2007. godine, kada je rekao: "Dinkić hoće da sačuva Jelašića, a da se to ne računa u kvotu koju će dobiti G17 plus u izvršnoj vlasti. Podsetimo se da je Dinkić došao na mesto guvernera, jer se Zoran Đinđić izborio za to, pošto je i tada G17 ucenjivao da neće biti vlade ako oni ne dobiju mesto guvernera. Oni od 2000. godine drže Narodnu banku.
Ne može G 17 da kaže da su ljudi koji su vodili ovu instituciju sišli s neba, ''ljubi ih majka u čelo'', kaže Đelić. A i njega ljubi majka, koliko će puta on i ovi ostali žuti da izjavljuju laži i da se ne zacrvene pred narodom.

Dame i gospodo, intervenišem po članu 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Svi narodni poslanici koji su danas govorili sa ovog mesta, ili gotovo svi, insistirali su da dođe kandidat za guvernera Narodne banke, gospodin Jelašić, da bude ovde prisutan, da može da odgovori na određena pitanja narodnih poslanika koji žele da mu postave pitanja, ili u najgoroj varijanti, bilo je predloga da, ako Jelašić ne može da bude tu iz nekog razloga, onda da bude bar predstavnik predlagača, to je predstavnik Odbora za finansije i da on, ukoliko je to moguće i ako je u stanju, odgovori na neka od tih pitanja, jer je logično da predstavnik predlagača može da odgovori na svako pitanje.
Malopre, gospodine Mrkonjiću, vi ste pokušali da napravite šalu na račun Narodne skupštine. To nije u skladu sa Poslovnikom, pogotovo članom 104. Poslovnika Narodne skupštine. Na primedbu jednog narodnog poslanika, više puta izrečenu, da insistira da gospodin Radovan Jelašić dođe u ovu salu, vi ste rekli - sad je otišao Mića Albijanić na konsultacije, sad će on da dođe i kaže šta su se dogovorili.
Ako je to tačno, onda se ja vama izvinjavam što sam rekla da ste pokušali da se našalite, ali očigledno da jeste, pošto je gospodin Albijanić u međuvremenu došao u salu, tu sedeo minut i po ili dva, krenuo iz sale, zamolila sam ga da se vrati, da čuje ovo što hoću da mu kažem, odnosno što želimo da ga pitamo.
Ako je tačno, gospodine Albijaniću, da ste bili na konsultacijama sa Jelašićem ili sa nekim ko je nadležan za Jelašića, onda izvolite, kažite nam šta ste se dogovorili, kada možemo da očekujemo gospodina Jelašića, da li uopšte možemo da ga očekujemo, da već nije počeo ovaj postupak o kome je gospodin Maraš malopre govorio, možda je gospodin Jelašić već smešten tamo gde mu inače jeste mesto.
Ako i to znate, kažite nam da ne vodimo raspravu ukoliko ona nema smisla.
Dakle, gospodine Albijaniću, zahvaljujući gospodinu Mrkonjiću moraćete da nam kažete gde ste bili, šta ste se dogovarali, šta ste se dogovorili, ili ste možda bili u Matematičkoj gimnaziji, gde predajete četiri časa nedeljno, a na ime toga, da biste vi bili smešteni u tu Matematičku gimnaziju, sa ta četiri časa, jednom od profesora koji je već tu zaposlen, smanjen je fond časova.

Dame i gospodo, kolega Živkov je dao odlično obrazloženje zbog čega je u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman, ali sam ja sa mesta videla da ministar ni jednu jedinu reč nije čuo, pošto je sa svojim partijskim prijateljima razgovarao dok je kolega Živkov govorio na ovom mestu.
Član 45. Zakona o duvanu bio je interesantna tema i te 2005. godine kada smo mi iz SRS pokušavali da ubedimo Mlađana Dinkića, jer je on u ime Vlade predstavljao ovaj zakon, da su uslovi predviđeni članom 45. za trgovce na malo duvanskim proizvodima nešto što je gotovo nemoguće ispuniti.
Zapravo, nemoguće je ispuniti nekome ko se isključivo bavi ovim poslom i ko ovaj posao radi pošteno i u skladu sa zakonom. Ove uslove mogu da ispune oni kojima je kiosk za prodaju cigareta i robe široke potrošnje samo farsa i rade neke potpuno druge poslove, a kriju se iza zvaničnog kioska na kojem prodaju cigarete.
Moje kolege, Nataša Jovanović i Sreto Perić, govorile su o onome što je zaista neverovatno – da vam nije palo na pamet, kad ste već menjali zakon, da promenite odredbe o sanitarno-higijenskim uslovima koje ste predvideli za ove trafike za prodaju duvana.
Sećam se kada smo razgovarali sa Mlađanom Dinkićem ovde, predlagali smo mu da bi bilo dobro da im možda naloži i da đakuzi kade ugrade, kad već imaju kiosk od 9 kvadrata ili od 4 kvadrata, onda tu može da stane ne znam šta, imaju para.
Verovatno ste vi mislili, ministre, pošto ovo potvrđujete, s obzirom na to da niste menjali, na kioske "Futura plus". Da vas podsetim, to su nekadašnji kiosci "Štampe", koje je Zoran Đinđić prodao Stanku Subotiću Canetu, pa je onda veliki broj ljudi koji su radili u tim kioscima ostao bez posla, jer je Cane svima dao otkaze a on dovodio neke svoje, koji valjda umeju bolje da se snalaze u tim njegovim kioscima.
Takođe je neverovatno da niste reagovali kada je kolega Sreta Perić govorio da je neprimereno da je obaveza onoga koji ima kiosk i ko prodaje cigarete da ima vozilo za sopstvene potrebe, koje je vidno označeno da se radi o prevozu duvanskih proizvoda i koji ispunjava sanitarno higijenske uslove, kao i druge propisane uslove.
Znate, neko ko prodaje u kiosku cigarete, "milka" čokolade, slane štapiće, žvake, da ne nabrajam sve te sitne proizvode, morao bi da ima toliko vozila za sopstvene proizvode i na svakom da piše - ove žvake, ove bombone, ove čokolade, cigarete. Još je trebalo i cigarete po vrstama da predvidite.
Zamislite, gospodine ministre, kada ste vi kupovali jaja u Svilajncu i dovozili ih u Beograd, da ste tada imali obavezu po zakonu da imate vozilo na kojem piše, ne znam, jajara, ili već na koji način bi bilo označeno to vozilo. To je neprimereno.
Kada je u pitanju amandman na član 7, zašto smo mi intervenisali? Vi ste shvatili da nije dobro rešenje, jer je u onom osnovnom zakonu predviđeno da se ove dozvole za prodaju duvana izdaju na godinu dana i vi ste razumeli da je to neprimeren rok. Vi ste to pomerili samo na dve godine.
Naš predlog je, ministre, i ja vas zaista molim u ime onih ljudi koji to rade, da taj rok pomerite na četiri godine.
Ako ih obavezujete da plaćaju taksu duplo veću nego kad je zakon donet, ako moraju da ispunjavaju sve ove uslove u tim trafikama, ako moraju da imaju 20 vozila sa različitim oznakama, onda dajte bar da to traje četiri godine. Dajte neku pravnu sigurnost građanima.
Nemojte da dozvolite da neko uloži sve što ima, da počne da radi nešto da bi prehranio porodicu u nekom kiosku i taman dok se posao malo razradi vi kažete – istekla dozvola, nema više, hajmo Jovo nanovo, ili ćemo ovo da damo nekom drugom zato što nam se vi ne sviđate.
Gospodine ministre, trebalo bi malo više da razmišljate o građanima Srbije, jer vi niste ministar radi sebe već radi građana.

Dame i gospodo, nekoliko puta sam upozoravala da se Srbija nalazi u neustavnom stanju, da su za to odgovorni Vojislav Koštunica, Boris Tadić i Oliver Dulić.
Danas to ponavljam, naravno, najpre zbog javnosti, a onda zato što je prisutan gospodin Oliver Dulić, jer kada sam to govorila nije bio prisutan. Njihova odgovornost je u tome što je Narodna skupština, zahvaljujući njihovom neradu, preskočila svoje obaveze iz člana 5. Zakona o sprovođenju Ustava.
Mi danas raspravljamo u pojedinostima o Predlogu zakona o putnim ispravama. Kada smo u načelnoj raspravi govorili o ovom zakonu, poslanici SRS ukazali su na neke stvari koje su bitne za Predlog ovog zakona, a ja ću nešto od toga da ponovim, zato što vi, gospodo iz Vlade, a pretpostavljam i skupštinska većina, pretpostavljam, jer će glasati za ovaj zakon, obmanjujete građane Srbije vašom pričom da nam se donošenjem ovog zakona otvaraju svi putevi, da dolazimo na belu šengensku listu, da će doći do izvesnih viznih olakšica.
Istog onog dana kada je završena načelna rasprava, umesto da mediji obaveštavaju o tome na šta su narodni poslanici skretali pažnju kada je u pitanju ovaj predlog zakona, svi mediji su nas obavestili kako je upravo tog dana Božidar Đelić, u prisustvu Tanje Miščević, potpisao neki protokol na osnovu kojeg mi neke godine dolazimo na belu šengensku listu. Jednostavno, to nije tačno. Nije tačno, zato što je potrebno ispuniti još mnogo uslova, o kojima mi još nismo ovde raspravljali.
Suština je zapravo da se to potpisivanje i dobijanje viznih olakšica odnosi isključivo na ljude koji imaju diplomatske pasoše. Znači, to se odnosi na političare, sportiste, vrhunske umetnike, uglavnom na ljude koji i do sada nisu imali nikakvih problema sa dobijanjem vize. Svi političari, računajući i narodne poslanike, imaju mogućnost da dobiju diplomatski pasoš, a to dobijaju bez ikakvih problema, dobijaju vizu na šest meseci i na godinu dana, takođe bez ikakvih problema.
To treba građani da znaju.
Ne zbog toga što smatram da političari i ljudi koji vrše vlast u Srbiji ne treba da imaju diplomatske pasoše ili da ne treba da imaju vizu, naravno da treba i naravno da je neophodno da se putuje, ali to govorim iz razloga što i ovaj zakon i ta vaša priča o viznim olakšicama važi samo za elitu u Srbiji, a ne važi i za narod.
Mi srpski radikali se zalažemo da ovaj parlament donosi zakone od kojih će konkretnu korist imati građani Srbije. Dakle svi građani Srbije, a ne samo izdvojena elita.
Takođe, tražimo od Vlade Republike Srbije, pored toga što se bore i idemo nekim dužim putem za dobijanje tih viznih olakšica, što nam naravno ne smeta i nemamo ništa protiv, da paralelno sa tim malo više računa povede o otvaranju novih mesta, o povećanju plata, da građani ne budu iznenađeni jednog dana kad budu mogli da dobiju vize, pa se nađu u čudu šta će im vize kad nemaju para da prežive ni u Srbiji, a kamoli da putuju po belom svetu.
Takođe želim da naglasim, to sam govorila i u načelnoj raspravi, da ovaj zakon o putnim ispravama kada ga budemo usvojili neće dovesti ne u bolji, nego neće dovesti u ravnopravni položaj sve građane Republike Srbije.
Tvrdim da ni na osnovu ovog zakona holandska ambasada neće izdati holandsku vizu ni Oliveri Miletović, niti bilo kom drugom prijatelju dr Vojislava Šešelja, a vezano je za amandman koji sam podnela. Gospođa Jadranka Šešelj sigurno neće dobiti diplomatski pasoš i neograničenu vizu, nego svaki put kad odlazi u posetu dr Vojislavu Šešelju mora da se sprovede procedura i svaki put da se dostavi neki novi dokument itd.
Ponavljam da insistiramo da svi građani Srbije moraju biti jednaki pred zakonom, a pogotovo da Vlada Republike Srbije mora da vodi računa o svakom svom građaninu, ma gde on bio.
Takođe, za ovih nekoliko dana nisam dobila odgovor, a bilo je vremena, na pitanje upućeno predsedniku Vlade Republike Srbije o tome koliko ministara, vaših kolega, gospodine Jočiću, u Vladi Srbije ima pasoše drugih država. To je bitan podatak. Sada ponovo insistiram da dobijemo tu informaciju.
Kada je u pitanju član 9. i amandman koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela na ovaj član, za one koji se nisu upoznali sa amandmanom, a i radi javnosti, član 9. se odnosi na izdavanje diplomatskih i službenih pasoša.
U stavu 3. ovog člana stoji: "Diplomatski pasoš i službeni pasoš može se izdati i članu uže porodice lica kome je izdat takav pasoš, koji s njim živi u zajedničkom domaćinstvu i s njim putuje u inostranstvo ili boravi u inostranstvu".
Tražila sam u ime poslaničke grupe da se ovaj stav menja, tražila sam da se briše da diplomatski ili službeni pasoš može dobiti član uže porodice lica koje putuje u inostranstvo, zato što smatramo da je nepotrebno da se diplomatski, odnosno službeni pasoš izdaje članu uže porodice lica kome je izdat takav pasoš samo za određeno službeno putovanje.
Inače, stav Srpske radikalne stranke je da ovakve pasoše ne mogu dobijati ni članovi porodica lica koja nas predstavljaju u konzularnim predstavništvima ili u ambasadama, jer ta lica nisu diplomate. Oni jesu članovi porodica naših diplomata, ali oni su obični građani, kao i svaki drugi građanin Republike Srbije.
Nismo u tom smislu podneli amandman zato što znamo ovo što nam je Vlada Republike Srbije napisala u obrazloženju zašto moj amandman nije prihvaćen. Vlada mi je objasnila da ne prihvata amandman budući da je pravo člana uže porodice lica kome je izdat diplomatski ili službeni pasoš da dobije takvu istu putnu ispravu, pod propisanim uslovima, sastavni deo položaja i posebnih prava koja im priznaju međunarodne konvencije o diplomatskim i konzularnim odnosima.
Znamo za sva međunarodna akta, gospodine Jočiću i gospodo iz Vlade, znamo i za sva međunarodna akta kojima se štite ljudska prava. Jedino mi iz Srpske radikalne stranke govorimo o kršenju ljudskih prava dr Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu, a nikom od vas iz Vlade nije palo na pamet da se barem jedanput za ovih pet godina oglasi i da se pozove na neki međunarodni akt, na osnovu kog je evidentno da se krše osnovna ljudska prava predsednika srpskih radikala. Ali zato želite da omogućite svakom ko dobije diplomatski pasoš, pa i ako putuje i na jedan dan i ide na jedan kratak sastanak, da sa diplomatskim pasošem može da povede ženu u šoping. To za nas srpske radikale nije prihvatljivo.
Šta bi ovo značilo, ako naš amandman ne bude usvojen? Znači, ide Boris Tadić, recimo, kod dragog mu Džordža, tada ćemo mu izdati i diplomatski pasoš i za ženu. Sledeće nedelje ide kod Sarkozija, onda ćemo da mu izdamo pasoš za ljubavnicu. Onda ide kod Stipe Mesića na poklonjenje i izvinjenje, pa onda ćemo da mu izdamo pasoš i za decu. Kakav interes ima Republika Srbija da članovi porodice, recimo, Borisa Tadića, koji se švrćka po belom svetu, dobiju diplomatske pasoše? Mi imamo interes da on ide tamo da zastupa Srbiju, da se bori za srpske nacionalne interese, da se bori za opstanak Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, a ne da posle svakog dolaska od nekih tamo trećerazrednih činovnika koje obilazi po belom svetu dođe ovde sa nekakvim drugačijim, "svojim" mišljenjem, pa da onda potpuno otvoreno na glavnom odboru svoje stranke kaže da će se on i DS boriti za ulazak u Evropsku uniju po svaku cenu.
Pitam ga pred javnošću Srbije da li to "po svaku cenu" znači i po cenu Kosova i Metohije? S tim se SRS nikada neće složiti i to nikada neće prihvatiti.
Ponavljam dakle, gospodinu Jočiću, vi ste vrlo pažljivo slušali ono što smo mi govorili kada smo raspravljali o zakonu u načelu. Čak ste imali i određene dijaloge sa narodnim poslanicima, odnosno odgovarali ste na naše primedbe. Tada ste obećali, takođe sa ovog mesta, da ćete da sagledate sve amandmane, da ćete ozbiljno da ih proučite i da ćete verovatno prihvatiti i neke amandmane poslanika Srpske radikalne stranke.
Dokaz da to niste ni ozbiljno ni odgovorno pogledali, gospodine Jočiću, jeste upravo ovaj amandman. Ovaj amandman vam ne menja... Uostalom, videćete i čućete u toku dalje rasprave od ostalih kolega iz SRS da su nam amandmani na ovaj zakon takvi da vam uopšte ne diramo u koncept vašeg zakona, nego samo hoćemo da donesemo zakon koji je primenljiv, koji je jednak za sve građane. Zar nije dosta što određena grupa ljudi u Srbiji ima pravo na posebne uslove za izdavanje pasoša, zar treba da i članovi porodica tih ljudi dobijaju te diplomatske ili službene pasoše?
Ovo nije u suprotnosti sa tim međunarodnim propisima, gospodine Jočiću, o kojima je Vlada pisala u svom obrazloženju. U suprotnosti bi bilo da smo insistirali da i diplomate koje nas predstavljaju u ambasadama i konzularnim predstavništvima budu izbrisani, odnosno članovi njihovih porodica, iz ovog člana.
Dakle, i to bismo mi hteli, ali nismo tako intervenisali zato što smo želeli da naš amandman bude apsolutno u skladu sa pozitivnim pravnim propisima.
Pozivam vas još jedanput da ne budete saučesnik, zapravo, vi ste, kao predstavnik Vlade ovde, inicijator donošenja zakona, ponavljam, koji je zakon za elitu, za nekoliko desetina hiljada građana Srbije, a ne zakon za sve građane Srbije. Prihvatite ovaj amandman i ostale amandmane Srpske radikalne stranke, pa ćete onda imati koliko-toliko ozbiljan zakon.

Tri stvari želim da potenciram. Najpre peticija SRS, nastavak, drugi deo.
Gospodin Nemanja Šarović je govorio u prepodnevnom delu, pitao ministra Jočića, odnosno tražio pre dva dana, pa danas ponovo, da ministar preko svojih službi istraži ko je to ko pokušava da spreči aktiviste SRS da prikupljaju potpise za peticiju kojom ćemo da tražimo da suđenje iz Haga našem predsedniku bude prenošeno na Radio-televiziji Srbije, to je ono što vi danas zovete Javni servis evropske Srbije.
Pošto taj javni servis finansiraju građani Srbije, naravno da očekujemo da će julovski ministar Aleksandar Tijanić da prihvati taj naš zahtev koji će biti potkrepljen sa najmanje milion potpisa. Naravno, i bivša vojna obaveštajna služba.
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, molim vas. Nije ministar, direktor je televizije, da se ophodimo sa uvažavanjem.)
Gospodine Albijaniću, ja se taman obradovala danas kada ste došli, iskreno vam to rekla, nije vas odavno bilo, evo, rekoh, sada razuman čovek vodi ovu sednicu, a vi sada mene ubeđujete da Aleksandar Tijanić nije julovski ministar.
Postoji li neko u državi Srbiji ko to ne zna, osim vas? Bolje idite malo još pretrčite po arhivama, pa se onda vratite.
Dakle, naš zahtev, bez obzira na vaše težnje i na očigledno učešće vlasti Republike Srbije u tome da nas spreči u prikupljanju tih potpisa, biće potkrepljen sa preko milion potpisa. Nećete nas sprečiti u tome, ma šta pokušavali.
Sada javno upozorenje tom julovskom ministru Tijaniću, Vladi Republike Srbije i naravno obaveštenje za javnost: ako eventualno ne bude prihvaćena ta naša inicijativa, onda ćemo mi pozvati sve te građane potpisnike peticije da prestanu da plaćaju pretplatu tom javnom servisu, pa da vidimo da li će onda julovski ministar Aleksandar Tijanić da tuži preko milion ljudi koji mu ne plaćaju pretplatu.
Naravno, ovo je posao Srpske radikalne stranke i mi ćemo taj posao, kao i sve do sada, uraditi besprekorno, ali je meni ovde nešto drugo bilo interesantno. Ministar je izašao posle gospodina Nemanje Šarovića da objasni šta on zna o tom slučaju, odnosno šta su njegove službe saznale.
Dakle, pitanje se odnosilo na napad na opštinski odbor SRS u Zemunu, napad na aktivistu Slobodana Vukovića, napad na dve žene koje su prikupljale potpise, koji se desio danas.
Ministar je izašao i ovako nonšalantno već krenuo sa govornice i samo je rekao - niko ne stoji iza napada.
Sada pitam ministra kako on to u svakom momentu zna na taj način da odgovori na pitanje; i ako zna da niko ne stoji iza tog napada, onda ili stoji on ili zna ko je izvršilac pa neće da kaže, a mi smo upravo insistirali da nam kaže ko je to uradio, a naravno očekujemo da ćemo saznati i zbog čega, odnosno ko je inspirator tog dela. Sada ponavljam pitanje za ministra, pošto je očigledno da on zna ko je to izvršio, ako zna da niko ne stoji onda je u pitanju neko kome je to palo na pamet da se ponaša suludo, da nam kaže ko je taj neko.
Drugo, želim vrlo kratko da se vratim na član 19. Predloga zakona i samo jednom rečenicom da objasnim, pošto je ostalo malo zamagljeno. Amandman koji je u ime naše poslaničke grupe podneo Momir Marković bio je da za pasoš koji se izdaje rok važenja bude deset godina, a Vlada je predložila pet godina. Gospođa Nada Kolundžija je u ime Demokratske stranke prihvatila taj amandman i rekla da će Demokratska stranka glasati za taj amandman ukoliko ga ministar ne bude prihvatio. Posle toga je ministar prihvatio taj amandman.
Sve je to vrlo pohvalno, ali zbog čega? Zato što je suština da smo mi tražili da se taj rok sa pet na deset godina pomeri jer smo želeli da građanima Srbije koji će da uzimaju putne isprave smanjimo troškove i da ne moraju svakih pet godina da se izlažu nepotrebnim troškovima, nepotrebnom administriranju. To je odnos Srpske radikalne stranke prema građanima Srbije, dakle, gde god možemo da pomognemo, makar i ovakvom intervencijom i makar to bila samo taksa za izdavanje putne isprave, koja neće biti baš mala jer će se plaćati obrazac itd.
Pretpostavljam da je isti bio i motiv gospođe Kolundžije i gospodina ministra. Ako jeste, onda je to dobar znak da su i ovi što su na vlasti počeli da razmišljaju o građanima Srbije, ali, eto, imala sam potrebu da skrenem pažnju da je to ipak bila ideja Srpske radikalne stranke.
Još samo jedna rečenica, vezana za amandman gospodina Božidara Delića, o kojem je on malopre govorio i obrazložio ga sa dovoljno argumenata tako da nemam potrebu, a nemam šta više ni da kažem, ali opet moram da se vratim na komentar ministra. Nešto mi ministar danas, što nije za njega karakteristično, deluje nervozno, pa nešto istrčava sa nekim izjavama, rekla bih nepromišljenim.
Kada je Nataša Jovanović, narodni poslanik, govorila o članovima 24. i 25. odnosno našim amandmanima na te članove, onda je gospodin Jočić rekao da u suštini nema ništa protiv, to je bio razgovor iz klupe, da je naš amandman dosta dobar, ali da ne može da ga prihvati zato što država nema para za te izdatke.
Napominjem da ovde stoji u Predlogu zakona da će obrazac putne isprave plaćati građanin koji uzima taj obrazac.
Kada je gospođica Nataša ponovo rekla - znači, ministre, ne možete, nemate pare, ako nemate nemojte da idete u donošenje zakona, ministar je ljutito rekao - ne, nego nećemo. Sada pitam ministra da li stvarno neće ili Vlada ne može; treći njegov odgovor je bio da to mnogo košta. Zvaničan odgovor Vlade je da se "amandman Božidara Delića ne prihvata s obzirom da se bavi pitanjima koja nisu zakonska materija. Naime, amandman se upušta u propisivanje obrasca putnih isprava i njegovih tehničkih karakteristika, što je sadržina propisa koji se donose na osnovu ovlašćenja iz člana 24. stav 2. Predloga zakona."
Ove primedbe sam iznela da bih skrenula pažnju pre svega predstavnicima Vlade koji ovde dolaze da se uzmu u pamet i da im bude stalno prisutno u svesti da mi narodni poslanici SRS pratimo svaku reč, svako izgovoreno slovo, a ubeđena sam da na isti način rad ovog parlamenta prate i naši građani koji nas gledaju, i da nećemo dozvoliti nijednom ministru da se na ovaj način poigrava, da vređa inteligenciju narodnih poslanika, a onda naravno inteligenciju građana Srbije.
Dakle, gospodin Jočić, ako dođe, pretpostavljam da je na sednici Vlade jer je danas četvrtak, moraće da kaže zašto nije prihvatio amandman Božidara Delića. Da li zato što ne može, da li zato što neće, da li zato što to mnogo košta ili zbog ovog što je napisala Vlada? Ko je umesto njega u Vladi učestvovao u izradi ovog odgovora Vlade Republike Srbije na naše amandmane?

Dame i gospodo, član 35. Predloga zakona o putnim ispravama govori o slučajevima kada nadležni organ odbija zahtev za izdavanje putnih isprava. Ovde imamo pet različitih situacija kada će tako nadležni organ da postupi. Mi u SRS smo procenili da u stavu 1. tačku 3) treba brisati iz Predloga ovog zakona.
Šta kaže ta tačka 3 – da će organ kome se podnese zahtev odbiti zahtev za izdavanje putne isprave ako je licu koje traži izdavanje putne isprave u skladu sa priznatim međunarodnim aktima zabranjeno putovanje. Prema stavu Srpske radikalne stranke ovo je apsolutno neprihvatljivo, ali sa druge strane, ovo pokazuje odnos aktuelne vlade prema našim građanima i odnos naših građana prema nekakvim međunarodnim organizacijama.
Stav SRS je da naši građani mogu odgovarati isključivo našim zakonima. Vi ste u obavezi da sve zakonske predloge, to stoji i u Poslovniku, a verovatno će stajati i ubuduće, uskladite sa zakonodavstvom Evropske unije. Prema tome, kada donesete jedan takav zakon koji ste uskladili sa propisima Evropske unije, onda ne postoji potreba niti je moguće primenjivati neki novi zakon, jer sve što je trebalo uskladiti sa aktima Evropske unije vi ste uskladili, usklađujete i usklađivaćete kroz neke buduće propise.
Zašto je Vlada odbila amandman kolege Zorana Krasića? Vrlo kratko obrazloženje: "Vlada ne prihvata amandman budući da je Republika Srbija dužna da poštuje sve međunarodne akte koji je obavezuju." Šta ovo znači? Republika Srbija jeste dužna da primenjuje, da poštuje međunarodne akte koji se ratifikuju u ovom parlamentu, dužna je da primenjuje zakone koji se eventualno usklade sa zakonodavstvom Evropske unije u ovom parlamentu. Sve mimo toga ne da nije dužna, nego ne sme da čini.
Ne sme svog građanina da stavi u nepovoljan položaj, kako je to ovde zaista nezgrapno rečeno, da ne dobije putnu ispravu ako mu je u skladu sa međunarodno priznatim aktima zabranjeno putovanje. Šta se dešava i zašto vi imate i u ovom zakonu ovaj predlog i zašto inače u zakonodavstvu imate tu vrstu predloga?
Srpska radikalna stranka je ovih dana izdala knjigu našeg predsednika Vojislava Šešelja "Haško instrumentalizovanje lažnih svedoka". Knjiga je izašla pre tri-četiri meseca. U aprilu je bio naučni skup na ovu temu.
U toj knjizi stoje 34 overene izjave građana Srbije koje su haški istražitelji ucenjivali, pretili im samo da bi ih naterali da budu svedoci optužbe u haškom slučaju dr Vojislava Šešelja.
Lično sam obavila razgovor sa više od 20 tih ljudi i, verujte, strašno mi je i da se prisećam kakvim su sve torturama ti ljudi bili podvrgnuti ne bi li ih prisilili da potpišu izjavu da će biti svedoci u haškom postupku protiv dr Vojislava Šešelja. Šta se desilo u međuvremenu?
Naravno, šira javnost i mediji nisu bili zainteresovani mnogo za taj naš naučni skup, mada su se evidentni stručnjaci iz oblasti prava, i sa međunarodnog nivoa, pojavili na tom skupu. Naravno, mi smo to objavljivali na način kako to inače radimo u opštoj medijskoj blokadi, kada je u pitanju proces protiv dr Vojislava Šešelja. Tu i tamo neko je to komentarisao, čak i u nekim neformalnim razgovorima nije se mnogo verovalo u ono što je pisalo u toj knjizi, iako su, ponavljam, u pitanju sudski overene izjave tih 34 ljudi. Šta se desilo u međuvremenu? Sada to sve svi vi znate. To više nije tajna.
Izneću još jednu digresiju. Na tom naučnom skupu sam tvrdila da imamo podatke da su se po Srbiji razmileli haški istražitelji da traže "pogodne" ljude koje će uspeti da vrbuju da svedoče protiv Vojislava Šešelja, zato što se haški sud našao pred jednim velikim problemom.
Bez obzira što je zakazano suđenje za 7. novembar, veliko je pitanje za Haški tribunal da li će imati ijednog relevantnog svedoka, jer sve je više onih koji su čak i prihvatili da budu svedoci Haškog tribunala, već su dali izjave, overili da ne žele da svedoče, naknadno priznaju da su bili ucenjivani itd. Dakle, definitivno Haški tribunal ima taj problem.
Šta se onda desilo ovih dana? Došao u Srbiju Patrik Lopez Tere. To je šef istražnog tima Karle del Ponte, odnosno Haškog tužilaštva.
Taj čovek je angažovao sudiju, tužioca za ratne zločine, ovog nesrećnika Vučkovića i njegovog zamenika, i oni su se tom Lopezu stavili na raspolaganje da mu pomognu da pronađu u Srbiji ljude koji su spremni da lažno svedoče protiv dr Vojislava Šešelja. Kada je Aleksandar Vučić u nedelju na konferenciji za novinare...
Inače, tim za odbranu dr Vojislava Šešelja svake nedelje u 12 sati drži konferenciju za novinare i na tim konferencijama redovno upoznajemo, pokušavamo da upoznamo građane Srbije sa svim što se dešava u Haškom tribunalu.
Naravno, sa tih konferencija nema izveštaja. Ako ih ima, onda je to u pola rečenice ili uglavnom komentar novinara, a ne direktno ono što je tamo rečeno.
Dakle, kada je Aleksandar Vučić rekao da se pojavio taj Patrik Lopez Tere, da su nam se javili ljudi kod kojih je on dolazio sa ovim Vučkovićem i sa njegovim zamenikom, onda je portparol Haškog tribunala Bruno Vekarić, koji je naravno na svim televizijama dobio udarni termin u svim vestima, rekao da je i njemu, zamislite, dosta tih srpskih radikala i izjava SRS i on će tamo nešto da tuži ne znam koga. Bruno Vekarić, onaj idiot, onaj sa onim ledenim pogledom, čovek koji me podseća, ne smem ni da kažem na koju vrstu ljudi.
Dakle, gospodine Batiću, vidim da reagujete zato što je on vaš blizak saradnik još iz onog vremena, znam da ste ga vi doveli u Ministarstvo, da ste ga vi, pre nego što ste otišli iz Ministarstva, smestili za portparola tužioca da ne bi dobio otkaz u Ministarstvu od buduće vlade. Ne morate da reagujete, znam ja to i bez vaše reakcije.
Taj Bruno Vekarić je rekao da radikali napadaju to specijalno tužilaštvo i onda se usudio... Gospodine Batiću, vi ste vrstan pravnik pa recite ili potvrdite, klimnite glavom kao što klimate u negativnom smislu kad govorim o Brunu Vekariću, da li on kao portparol ili bilo ko (osim što ste vi svojevremeno kada ste bili ministar, i ovaj prethodni ministar, a počeo je, vidim, i ovaj Petrović), da li iko može da komentariše nepravosnažnu presudu i neke bitne detalje iz tog postupka koji nije pravosnažno okončan. Naravno, nema niko pravo.
Ali, Bruno Vekarić je sebi dao za pravo da kaže da radikali napadaju Specijalni sud zato što je u postupku za krivična dela za zločin u "Ovčari", koji se vodi pred ovim specijalnim sudom, navodno, jedan od optuženih član Srpske radikalne stranke. Tada je Bruno Vekarić izrekao veliku laž, a ja ću reći istinu. Dvojica optuženih u tom postupku... Sada i ja kao pravnik činim nešto što ne bi trebalo, ali moram radi javnosti da odgovorim tom Brunu Vekariću da su dvojica od 17 optuženih za "Ovčaru" bili dobrovoljci SRS, jedan je Marko Ljuboja, drugi je Slobodan Katić. Na vašu žalost i na žalost Bruna Vekarića, i jedan i drugi su oslobođeni optužbe. Vesko Krstajić, sudija koji je vodio postupak, u obrazloženju presude, imamo to u transkriptu sa njegovog usmenog obrazloženja, kaže da mu je žao, on je uveren da oni jesu izvršili krivično delo i zločin, ali mu je žao što to ne može nikako da dokaže.
Takve stvari se rade da bi se udovoljilo Karli del Ponte, koja je danas gost kod Vojislava Koštunice, Borisa Tadića i ne znam koga. Još samo u jednoj rečenici, sve što je vezano za taj krivični postupak za zločin u "Ovčari" objavljeno je u knjizi dr Vojislava Šešelja "Politički ortakluk kurve Del Ponte i kurve del Koštunice". Tu su svi detalji objavljeni.

Dame i gospodo poslanici, amandman je i pravno i stvarno moguć, ali, nažalost, Vlada Republike Srbije i ovde prisutni ministar Jočić nemaju nameru da prihvate ovaj amandman, već je rekao gospodin Nikolić, samo iz razloga što ga je podnela Srpska radikalna stranka.
Kada ste nam dali Predlog zakona o državljanstvu Republike Srbije i prvo obraćanje, podsećam vas, ministra Jočića, kada je govorio u načelnoj raspravi o ovom zakonu, svelo se samo na to da kao, eto, Vlada Republike Srbije nam stavlja u proceduru ovaj zakon da bismo formalno uklonili nedostatke koji su nastali otcepljenjem Crne Gore, zapravo da bi se samo pravno-tehnički uredio Zakon.
Tada je verovatno gospodin Jočić mislio da će to tako da prođe, da neće biti primećeno u javnosti Srbije šta je suština Predloga zakona i šta je suština onoga što Narodna skupština Republike Srbije treba da uradi u odnosu na građane koji se izjašnjavaju kao Srbi i koji državu Srbiju priznaju kao svoju, odnosno i državu Srbiju priznaju kao svoju.
Upravo takav amandman sam u ime poslaničke grupe SRS podnela na predlog člana 16. ovog zakona i želim radi javnosti, pre svega, od reči do reči da pročitam tekst ovoga amandmana, koji glasi - državljaninom Republike Srbije, u smislu ovog zakona, smatra se i državljanin druge države, pripadnik srpskog naroda, ako podnese pisanu izjavu da se smatra pripadnikom srpskog naroda i da i Republiku Srbiju smatra svojom državom.
Tvrdimo da je ovo jedini pravi i ispravan odnos države Srbije, Republike Srbije prema pripadnicima srpskog naroda. Sve ovo što je pokušano nekim drugim amandmanima poslaničke grupe DSS-a, da ne bi bio prihvaćen naš amandman, nije potpuno rešenje i opet se pripadnici srpskog naroda stavljaju u neravnopravan položaj sa pripadnicima nekog drugog, konkretno crnogorskog naroda.
Mi moramo jasno i glasno da kažemo da je za državu Srbiju Crna Gora inostrana država, kao i bilo koja druga država u belom svetu, da su Crnogorci za nas isto što i Nemci, Austrijanci itd.
Dakle, nisu hteli da živimo u zajedničkoj državi, odvojili su se referendumom, naravno, pod sumnjivim okolnostima, ali u svakom slučaju ogroman broj Srba ostao je tamo da živi.
Naravno, niti ih pozivamo, niti mogu da dođu svi u Srbiju, imaju tamo i svoja ognjišta i svoja imanja, ali ono što mi možemo da im uradimo jeste pre svega da poštujemo Ustav Republike Srbije, da poštujemo član 13. Ustava koji smo doneli, gde smo se obavezali da ćemo štititi prava i interese svojih državljana u inostranstvu, kao i da ćemo razvijati i unapređivati odnose Srba sa matičnom državom.
Ovaj cilj, kao što stoji u obrazloženju amandmana, najefikasnije se može postići prijemom u državljanstvo Republike Srbije svih pripadnika srpskog naroda.
Kada sam govorila i u načelnoj raspravi o Predlogu ovog zakona, govorila sam kao neko ko nije rođen u Srbiji i ko otprilike pola života nije živeo u Srbiji, i sa tog aspekta odlično znam šta svakom Srbinu znači državljanstvo Srbije.
Otkad znam za sebe, znala sam i doživljavala sam Srbiju kao svoju maticu, i u tom duhu sam vaspitavana, i ubeđena sam da svi Srbi koji su rođeni van Srbije Srbiju intimno doživljavaju kao svoju maticu i očekuju od države Srbije da ih kao takve prizna.
Dakle, ne radi se čak ni o nekoj konkretnoj koristi, ne radi se ni o kakvoj opipljivoj koristi, radi se o tome da je pre svega čast, velika čast svakog Srbina, ma gde živeo, da može da bude i državljanin Republike Srbije.
Naravno, kada su u pitanju Srbi iz Crne Gore, takođe jasno treba da kažemo kakav će biti odnos Republike Srbije prema našim sunarodnicima u Crnoj Gori.
Tu neće biti u pitanju samo prihvat u državljanstvo, nego i činjenica da će Srbi, ali naglašavam Srbi iz Crne Gore, moći ovde i da se školuju, i da se leče i da ostvaruju druga lična prava. To treba jasno i glasno da kažemo.
Ne možemo, gospodine Jočiću, da jedno mislimo, a da kada izađemo za govornicu onda treba da vagamo da li su apsolutno svi zadovoljni onim što mi kažemo.
Kao ozbiljni ljudi, kao ozbiljni političari, srpski radikali, kao istinski patrioti, mi uvek kažemo ono što zaista mislimo i uvek kažemo ono što smo ubeđeni da je srpski nacionalni interes i da je u interesu srpskog naroda. Nemamo mi razloga niti da se stidimo, niti da se plašimo bilo koga da to kažemo.
Mi moramo i kroz ovaj zakon da omogućimo i građanima, Srbima iz Republike Srpske Krajine, da mogu da dobiju državljanstvo Republike Srbije.
Znam mnogo ljudi, imam ih i u mojoj porodici, koji ne mogu godinama da dobiju državljanstvo Srbije. Ne postoji nijedan, ni do sada nije postojao, opravdan razlog, neće postojati ni kada ovaj zakon bude donet.
Od kada se, nažalost, zahvaljujući politici Rimokatoličke crkve i Pape Rimokatoličkog, raspala bivša Jugoslavija, kada su secesijom započeli rat na prostorima bivše Jugoslavije i kada su stotine hiljada Srba morali da napuste svoja ognjišta, naravno, uputili su se prema Srbiji, prema svojoj matici.
Veliki broj ljudi danas, koji žive i umreće verovatno sa statusom izbeglice, jesu ljudi koji ne mogu fizički da odu tamo gde su se rodili, ili zato što su stari ili bolesni, pa ne mogu da odu po određena dokumenta da bi ovde mogli dobiti državljanstvo, ili su u pitanju muškarci, koji su bili časni ljudi i borili se za svoja ognjišta, jer ne znaju sa one strane granice da li ih čekaju nekakvi tajni ili javni spiskovi, gde će da ih pokupe i da ih predaju hrvatskim vlastima ili vlastima u BiH. Nažalost, dešava se to ovih dana i u Srbiji.
Sada kada je najavljeno suđenje prof. dr Vojislavu Šešelju, odnosno kada je najavljen datum, već nekoliko dana pre toga, i Aleksandar Vučić je na konferenciji obavestio o tome, ali nažalost sa tih naših konferencija se uglavnom daju prilozi od desetak sekundi, i to komentari novinara, a ne ono što je rečeno, i sada se po Srbiji hvataju ljudi koji imaju državljanstva, a i oni koji nemaju državljanstva, bukvalno se jure da bi im se pripretilo da će da odgovaraju ili pred našim sudom za ratne zločine ili pred sudovima Hrvatske i BiH.
Naravno, u tome svesrdno učestvuje država Srbija, učestvuje onaj nesrećnik Vukčević, specijalni tužilac za ratne zločine, i niko u državi na to ne obraća pažnju, a, gospodine Jočiću, vi biste po funkciji koju obavljate morali malo da povedete računa o sigurnosti građana Srbije, o pravnoj sigurnosti građana Srbije. Ne može svaka šuša, kome padne na pamet, da ljude maltretira i na radnim mestima, i po kućama i na ulici. Ljudi koji nisu rođeni u Srbiji plaše se da se pojave, da izađu iz svoje kuće, jer ne znaju gde ih čekaju predstavnici haških istražitelja i oni koji u Srbiji njima pomažu.
Ovo je bila samo mala digresija, ali naravno vrlo u vezi sa Predlogom zakona i u vezi sa amandmanom koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela. Ne prihvatam obrazloženje Vlade zbog čega ovaj amandman nije prihvaćen. Kaže Vlada da ''Republika Srbija, kao pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora, ima obavezu da omogući sticanje državljanstva pod olakšanim uslovima za sve građane sa prebivalištem na njenoj teritoriji koji su, nakon što je Republika Crna Gora istupila iz državne zajednice Srbija i Crna Gora, za nju postajali nedržavljani.''
Dakle, ovo obrazloženje je cinično. Građani, kako vi kažete, koji su imali državljanstvo Srbije i Crne Gore, upravo na osnovu ovog amandmana nemaju nikakav problem da, ukoliko to žele, napišu i potpišu da su pripadnici srpskog naroda, da i državu Srbiju priznaju za svoju državu i da na taj način dobiju državljanstvo Srbije. Ne treba nam to za one koji to ne prihvataju, gospodine Jočiću.
Niko ne može da dobije, ni Hrvati, ni Crnogorci, niko ko nije Srbin ne može da dobije. Može zato što vi prihvatate amandman koji liči na naš, ali nije baš ovakav.
U tome i jeste suština, što u našem amandmanu ne odnosi se samo na Crnogorce, nego se odnosi na sve koji se ne izjašnjavaju kao Srbi i koji i državu Srbiju ne priznaju za svoju državu.
Mi na ovaj način, ovim amandmanom, gospodine Jočiću, ni na koji način ne ugrožavamo status Srba tamo gde oni žive. Mi smo jasno naglasili ovo "i" u poslednjoj rečenici, gde smo rekli da i Republiku Srbiju smatra svojom državom.
Dakle, neko ko je Srbin, živi u Crnoj Gori, živi u Hrvatskoj, u Nemačkoj, Americi, nebitno gde, on zato što živi tamo, što tamo radi, što tamo ima neku imovinu itd, naravno i normalno tu državu priznaje za svoju državu, naravno i normalno ima državljanstvo te države. Mi mu to ni na koji način ne osporavamo, niti na bilo koji način ugrožavamo, ali želimo da taj neko, pored te države u kojoj živi, ako je Srbin, ako je pripadnik srpskog naroda, da može da dobije na vrlo jednostavan i lak način državljanstvo Republike Srbije.
Vi znate da ste u Vladi doneli odluku da se status izbeglica produžava za još dve godine. Bilo je planirano da se do kraja ove godine ukine status izbeglica. Sada je to produženo za još dve godine, verovatno procenjujete da će za te dve godine da izumru ljudi koji imaju status izbeglica, jer, ponavljam, uglavnom su u pitanju stariji ljudi.
To takođe nije korektno prema tim ljudima, prema tim Srbima, a vaš motiv je isti kao što je bio motiv od kada su počeli ovde da dolaze Srbi iz bivših republika. Znate svi da svi Srbi iz bivših republika ili 99% njih glasaju za SRS, i zato ne dobijaju državljanstva, i zato im godinama čame zahtevi po kojekakvim kancelarijama, pa kada odu, kada su uporni, onda im se kaže - morate ponovo da podneste, izgubljen vam je zahtev, izgoreo, potopio se, ne znam kakva sva nebulozna obrazloženja ti ljudi dobijaju.
Dakle, pošto je prošlo vreme za amandman, još jedanput, gospodine Jočiću, izjasnite se jasno i glasno, kažite da li imate nešto protiv toga da se državljaninom Republike Srbije smatra i državljanin druge države, pripadnik srpskog naroda, ako podnese pisanu izjavu da se smatra pripadnikom srpskog naroda i da i Republiku Srbiju smatra svojom državom. Jasno i glasno kažite da li imate nešto protiv ovoga.