Gospodine Albijaniću, prekršili ste Poslovnik. Dami pre mene ste dali reč, a ja sam se javila pre nje. To je prvo. Drugo, nije rekla po kom osnovu se javila, po kom članu je govorila. Ničim izazvana je iznela neke njene insinuacije. Valjda misli da su svi lopovi kao Čeda Jovanović, da sve hapse po Srbiji ko Čedu Jovanovića ovih dana.
Ne, gospođice Stanković, srpski radikali to nisu. Mi se nikoga ne plašimo, nas niko ne juri, vi se vidim krijete, vi i vaši funkcioneri, ali to nema veze sa SRS, to je između vas i onih koji su zajedno sa vama, ne kraduckali nego krali, a posle vas doći će i oni na red. Dočekaće, hvala Bogu, Srbija časnu i poštenu vlast, pa ćete onda svi da odete tamo gde vam je mesto.
(Predsedavajući: Molim vas da se prema narodnim poslanicima kao kolegama obraćamo sa uvažavanjem.)
Gospodine Albijaniću, molim vas da me nikada više ne prekinete dok ne završim, a nemate osnova poslovničkog da me prekidate. Šta vi pokušavate takvim ponašanjem, gospodine Albijaniću? Zaista ste prekardašili svojim ponašanjem i naučite više da vodite, bre, ovaj parlament, koliko već meseci ste na toj funkciji, više vi nego Oliver Dulić, pošto on uglavnom ima preča posla.
On verovatno ide da se postrojava. Vidite kako izgledaju, ovo što je gospodin Vučić malopre pričao o ulizicama iz srpske vlasti, kako su postrojeni ispred Majkla Polta, gledajte kako su ih reporteri "Pravde" lepo naslikali i kako je ovo tužna slika Srbije. Zato se vi mrštite malopre i negodujete kada pomenem nešto što je pisalo u dnevnom listu "Pravda".
Javila sam se da repliciram, po članu 101, gospodinu kolegi Vučićeviću, koji je rekao da neki poslanici, mislio je pre svega na mogu diskusiju, bilo je očigledno, imaju nešto protiv privatnih agencija, da građani imaju pravo izbora između privatne agencije i državnog katastra. Gospodine Vučićeviću, niste me dobro razumeli.
Mi iz SRS nemamo ništa protiv privatnih agencija, ništa protiv privatnih firmi - naprotiv. Mi smo stranka koja je u svom programu zacrtala privatizaciju pre svih vas koji ste u međuvremenu Srbiju rasprodali, ali sam govorila o tome da građani nemaju izbora između privatne agencije i državnog katastra, jer po zakonu državni katastar ne može da snima objekte. Vi očigledno to niste razumeli.
Takođe sam govorila o Milošu Bugarinu, o PKB-u, o poslovanju koje gospodin ministar odlično zna, samo ne znam kako ste iz te bogate biografije izostavili onaj ugovor, gde je Miloš Bugarin u rupama u Surčinu, to je tamo gde je FK, gde je stadion, pa su tamo bile radničke menze "7. jula", pa je onda to Bugarin prodao Čumetu, i onda su radnici i dalje to koristili kao menzu, a Bugarin plaćao kiriju, odnosno radnici PKB-a 700 maraka mesečno. Kako ste to zaboravili, a znate onoliko podataka, gospodine Markoviću?

Dame i gospodo, ovo što je sada izgovorio ministar Marković, samo je potvrda onoga što smo mi govorili ovih dana, a to je da, kada smo raspravljali i ovaj zakon i sve druge zakone, umesto vas ili zajedno sa vama, treba da sedi Vojislav Koštunica, jer vi ste rekli da ne znate odgovor na pitanje zašto ona vlada nije završila posao u roku, a da je Koštunica tu, on bi valjda znao. On je i sada predsednik Vlade. Uvalio vam je da objašnjavate nešto što ne znate.
Vi ste, gospodine Markoviću, sada ovde pokušali da ubedite, znam, ne narodne poslanike, jer vi odlično znate da mi vrlo dobro ili odlično baratamo ovim što je na dnevnom redu, nego ste hteli da objasnite građanima Srbije kako je to ozbiljan posao, pa pominjete funkcije, pa neke savete, pa zbog čega taj posao nije mogao da se uradi u roku.
Hteli ste samo da ostavite utisak kako vi radite nešto mnogo ozbiljno, a građani Srbije bi mnogo više voleli da čuju da vi radite nešto od čega će oni konačno početi bolje da žive, pa makar bilo i neozbiljno.
Što se tiče amandmana gospodina Bojana Milovanovića, ne sumnjam da je kolega bio dobronameran, kako je rekao, da je hteo da predloži i predložio je kompromisno rešenje i kada bi to bilo u skladu sa Ustavom i sa zakonom, onda bismo mogli o tome i da pričamo. Međutim, amandman kolege Milovanovića, kao i amandman gospođe Nade Kolundžije, koji će kasnije doći na red, neustavan je i nezakonit.
Sada, gospodine Albijaniću, vas želim da podsetim da sam pre dva dana, kada smo raspravljali o ovom zakonu, odnosno o Predlogu zakona u načelno delu, kada sam rekla da Zakonodavni odbor nije mogao da se sastane zato što skupštinska većina nema trenutnu većinu, jer joj je valjda većina na godišnjem odmoru, negde se brčkaju na moru, pa iz tog razloga ne može da se sastane Zakonodavni odbor, onda ste vi, gospodine Albijaniću, onako visokoumno meni objasnili da je Zakonodavni odbor dao svoje mišljenje o zakonu u načelu, a za dva dana ćemo raspravljati o zakonu u pojedinostima i onda će Zakonodavni odbor da se izjasni o amandmanima.

Naravno, kao i sve, gospodine Albijaniću, nepogrešiva sam, vidite.
Dakle, gde je izveštaj Zakonodavnog odbora? Zašto niste pozvali te vaše kolege, koji se brčkaju negde na moru, da dođu da održe sednicu Zakonodavnog odbora, ja sam član Zakonodavnog odbora, niko nas nije zvao na sednicu, svi poslanici SRS koji su članovi Zakonodavnog odbora su ovde, dakle, nikakav problem nije da učestvujemo u radu, ali normalno, učestvujemo u radu onda kada skupštinska većina obezbedi stvarno većinu u Odboru.
Znate, ne možete vi samo da se hvalite da ste skupštinska većina i da pravite pauzu od dva dana da biste treći dan glasali, da se sakupite od kojekuda gde se sve raziđete i onda ste skupštinska većina samo kada treba da se vrši vlast, a kada treba da se uradi neki konkretan posao, onda biste da vam opozicija čini kvorum. Mi to nikada nećemo da uradimo, jer to jednostavno nije naš posao.
Zašto je bilo neophodno, ali zaista neophodno da se Zakonodavni odbor izjasni i o amandmanu gospodina Bojana Milovanovića i o amandmanu Nade Kolundžija?
Naravno, trebalo je da se izjasne o svim amandmanima koji su podneti, ali ova dva amandmana su, sigurna sam da gospodin Milan Marković deli moje mišljenje, ali šta će čovek, ne može to da kaže, on je ministar, u suprotnosti sa zakonom i u suprotnosti sa Ustavom.
Ne postoji, kao što je gospodin Zoran Krasić rekao, član 180. ovog zakona o državnim službenicima, ne postoji zaključno sa 30. junom.
Znači, od 1. jula nema tog člana zakona i ne može da se podnosi amandman da se skraćuje rok, produžava, ne znam šta da se radi sa rokom koji je predviđen u članu 180, gde su morale da se ispune obaveze iz tog člana do 1. jula ove godine.
Pošto Zakonodavni odbor, u skladu sa članom 45. Poslovnika o radu Narodne skupštine, razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta koji je upućen Narodnoj skupštini, sa stanovišta njegove usklađenosti sa Ustavom i pravnim sistemom, predlog za donošenje autentičnog tumačenja itd, bitno je ovo - u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, mi nemamo to mišljenje.
Poslanici SRS tvrde da su ovi amandmani i da je ovaj zakon upravo zbog ovih amandmana i zbog ovog člana 2. neustavan i nezakonit, i mi nemamo mišljenje Zakonodavnog odbora i mi, gospodo, nemamo uslove da nastavimo rad.
Nekako smo došli do ovog amandmana i nismo vam intervenisali pre toga, jer znam da ćete vi da kažete, gospodine Albijaniću - da i bez mišljenja odbora može Skupština da nastavi da radi i da raspravlja, a to je rogobatno tumačenje vašeg poslovnika.
(Predsedavajući: Tako je, gospođo Radeta.)
Hvala, nije trebalo.
Vi ste potpuno svesno i namerno napravili Poslovnik najrestriktivniji moguć, ali čitam po novinama da Boško Ristić priprema još restriktivniji od ovog, verovatno će biti predloženo, pri ulasku u salu poslanicima opozicije - selotejp preko usta, jer to je jedini način da nas onemogućite, gospodo, da govorimo ono što imamo nameru da kažemo, ma kakav poslovnik vam bio.
Dakle, ponavljam, gospodine ministre, gospodine Albijaniću, dame i gospodo poslanici, nemamo uslova za dalji rad, nemamo mišljenje Zakonodavnog odbora o ova dva sporna amandmana, za koje tvrdimo da nisu u skladu sa Ustavom i zakonom. Morate da obezbedite mišljenje Zakonodavnog odbora.
Mi članovi Zakonodavnog odbora iz SRS čekamo da nas predsednik pozove na sednicu Odbora, da tamo ubedimo Zakonodavni odbor da ovi amandmani ne mogu da budu predmet rasprave, a gospoda iz Zakonodavnog odbora iz skupštinske većine su pre neki dan, evo predsednik me ne sluša, gospodine predsedniče Zakonodavnog odbora, nešto pametno bilo bi dobro da čujete, jer ste pre neki dan pokušali da objasnite zašto neke amandmane predlažete da ih Narodna skupština ne prihvati, a kada imate slučaj gde morate da se izjasnite, onda naravno pravite se da se vas to ne tiče.
Pa bilo bi dobro da bar kao predsednik Zakonodavnog odbora, evo ja vas sada prozivam, da izađete i da kao pravnik objasnite da nisam u pravu, odnosno da objasnite da je ovaj amandman, i amandman gospođe Nade Kolundžija i ovaj član 2. Predloga zakona u skladu sa Ustavom i u skladu sa zakonom.
Da objasnite kako to nešto što je prestalo da važi, zakon, član zakona, prestao da važi 1. jula, kako može 5. jula da se raspravlja o nečemu što nije na snazi od 1. jula. Da li to postoji i u jednom pravnom sistemu na zemljinoj kugli, verujte da ne postoji.
Ovo što radite je nedopustivo, razumem da vi imate neke svoje ciljeve, neke svoje zadatke, ali angažujte neke pametne pravnike, da vam to pravno urede, da možemo kao narodni poslanici opozicije da vam stavljamo neke principijelne primedbe u odnosu na naš program, na vaše gledanje i naše gledanje na sve oblasti života u Srbiji, tu imamo različite stavove i različite poglede, to je nepomirljivo i tu uvek možemo da se sporimo. Dajte pravno uredite, da bar ne možemo pravno na ovaj način da vam stavljamo primedbe.
Dakle, još jedanput poziv da se prekine sednica i da se obezbedi mišljenje Zakonodavnog odbora o amandmanu gospodina Milovanovića, gospođe Nade Kolundžija, da bismo mogli dalje da raspravljamo.

 Gospodine Albijaniću, danas sam vas upozorila kada ste dali reč kolegi, ne znam ko je tačno bio u pitanju, iz skupštinske većine, odmah kada se javio po Poslovniku, rekla sam vam sa mesta da ste bili u pravu, i da se više ne igrate ovoga što ste sada uradili, da se pravite sad vi nešto pametni, pa završavate vi da kažete koji je amandman na dnevnom redu, pa da onda dajete meni reč. Pročitajte Poslovnik...
(Predsedavajući: Znam ga napamet.)
...izgleda da vam to ne ide od ruke, očigledno da ne znate, tu vam je zamenik sekretara, pa neka vam objasni šta znači javljanje po Poslovniku i kada morate da date reč narodnom poslaniku.
Ako mislite, gospodine Albijaniću, da ćete na taj način da provocirate poslanike Srpske radikalne stranke, grdno se varate, mi strpljenja i vremena imamo.
Predsednik Zakonodavnog odbora nije uopšte odgovorio na pitanje koje sam ovde postavila i nije objasnio narodnim poslanicima da li su ova dva amandmana, dakle amandman gospodina Milovanovića i gospođe Kulundžija, u skladu sa Ustavom i zakonom. To je ono što sam od vas tražila i jasno i glasno, kolega predsedniče Zakonodavnog odbora.
Vi ste potvrdili ono što sam rekla, da poslanici Srpske radikalne stranke, i ja među njima, svi članovi Zakonodavnog odbora, stajali smo ispred sale gde je bila zakazana sednica Zakonodavnog odbora, čekali smo da vi obezbedite kvorum. Tačno je da ste vi pitali da li ćemo da uđemo, rekla sam, naravno, ne, i to kažem i sad, i ne morate nikada da pokušavate da nas zovete da uđemo u salu dok vi ne obezbedite kvorum, jer vi obezbeđujete kvorum, vi ste skupštinska većina, vi vladate Srbijom, pa ako to možete, onda možete i da obezbedite većinu u Zakonodavnom odboru.
Dakle, mi jesmo bili tu, vaši članovi nisu bili tu, niste održali Zakonodavni odbor. Vi kažete da ćete je održati i raspravljaćete o svih sedam amandmana, naravno da treba, ali ova dva amandmana su apsolutno sporna, ova dva amandmana ne mogu da prođu, ne mogu da dobiju pozitivno mišljenje Zakonodavnog odbora.
Pitala sam vas kao pravnik da pokušate da me demantujete i vidim naravno da to niste ni pokušali, jer znate da ne možete ni da uspete, nemojte da okrećete priču na to da pravite šalu da li sam bila naslonjena na šank ispred sale gde šanka uopšte nema, gospodine kolega. Ponavljam, održite sednicu Zakonodavnog odbora.
Pre toga kažite gospodinu ministru i kažite predsedavajućem da mora da se prekine ova sednica i da ne može da se raspravlja o ova dva amandmana, dok Zakonodavni odbor ne ustanovi da li je moguće da se o izmenama zakona, koji je prestao da važi 1. jula, raspravlja 5. jula. To je pitanje na koje treba da odgovorite vi i Zakonodavni odbor, gospodine.

Dame i gospodo poslanici, očigledno je, gospodine ministre, da ste vi i Vlada Vojislava Koštunice mislili da ćete sa tri člana izmene zakona da na neki način zavarate narodne poslanike i da mi to doživimo, kao, hajde ta tri člana, šta ima tu mnogo da se bavimo time. Mi danas ceo dan pre dva dana, kada smo raspravljali u načelnoj raspravi pokušavamo da vam skrenemo pažnju krajnje dobronamerno i krajnje iskreno, i nemojte da dozvolite da ovaj zakon bude izglasan.
Nemate pravo, ministre, da vi određujete uslove za retroaktivnost, ne piše to u Ustavu. Ne može ministar Milan Marković da odredi kada je to i šta je to opšti interes kada treba zakon da se primenjuje retroaktivno. Tačno je, gospodine Todoroviću, dok ministra ne ugradimo u Ustav, ali nije ugrađen i prema tome za sada ne može.
Moj kolega, gospodin Martinović, odlično je rekao u čemu je sve problem i zašto ovaj zakon ne sme da bude usvojen, i rekao je da će svi državni službenici koji nemaju rešenja od 1. jula moći da tuže državu Srbiju, što je tačno, i da će moći da dobiju određenu naknadu.
Ali, mi smo, znate, navikli, da se iz državne kase, iz džepova građana Srbije, plaćaju greške DOS-a. Znate vi dobro da i sada sudovi donose odluke po tužbama ljudi koji su akciji Sablja bili hapšeni, pa nije vođen nikakav postupak protiv njih i sada dobijaju velike pare, i treba da dobijaju, i niko za to ne odgovara, a dobijaju pare građana Srbije.
Ali, hoću nešto drugo da vas pitam, gospodine ministre: šta će se desiti sa aktima koje su doneli ti ljudi koji od 1. jula nisu na tim poslovima; šta će se desiti sa onim aktima koje su oni potpisali?
Vi ste ih naterali da se oni lažno predstavljaju, vi ste ih naterali da oni izvrše zloupotrebu položaja, oni mogu za to da odgovaraju.
Sada obaveštavam građane Srbije, ako budu imali bilo kakav problem sa nekim aktom, koji je potpisao neko koji nije na tom poslu, da mogu slobodno da ga tuže, jer je tim ljudima prestao radni odnos 30. juna ove godine, po sili zakona. Oni i dalje rade, ubeđeni da će Skupština da donese zakon koji je neustavan. Kada će to biti, ne zna se.
Predsedavajući ne zna kada će biti dan za glasanje. Opet ćemo imati, dragi građani Srbije, pauzu od nekoliko dana. Mi ne znamo zbog čega. Pa onda kada se sakupi ta skupštinska većina, valjda ćemo raditi opet 24 časa, da oni što pre završe taj svoj posao, da mogu da se raziđu kojekuda. Zaista ovakva neozbiljnost i ovakva neodgovornost nije zapamćena. Gori ste od samih sebe iz onih prvih dana.

Dame i gospodo poslanici, čuli ste u izlaganju gospodina Nikolića po Poslovniku da postoje i poslovnički i Ustavni razlozi da gospodine ministre u ime Vlade povučete ovaj zakon iz rasprave, jer nije u skladu sa Ustavom, nije u skladu sa Poslovnikom.

Upravo dolazim sa neodržane sednice Zakonodavnog odbora. Pošto skupštinska većina nema kvorum da održi Zakonodavni odbor, kažu da su im neki članovi na godišnjem odmoru, uglavnom nisu tu, i to je jedan od razloga da prekinemo ovu raspravu, da povučete ovaj predlog zakona sa dnevnog reda, jer u skladu sa članom 45. Poslovnika Narodne skupštine Zakonodavni odbor je u obavezi da razmotri predlog zakona, drugih propisa i opštih akata.

Ovo je, znam da će predsedavajući sada da posle ove moje intervencije kaže da odbori nisu u obavezi da dostave svoje mišljenje i da to nije uslov da se raspravlja o zakonu, a ja vas upozoravam da, s obzirom na ukazane povrede i Poslovnika i Ustava, da je to razlog više da je Zakonodavni odbor morao da zauzme stav o ovom predlogu zakona.

Naravno, imali smo nameru mi iz SRS-a, svi smo bili ispred sale gde se održava sednica Zakonodavnog odbora sa namerom da pokušamo da članovima Zakonodavnog odbora objasnimo da moraju da objasne ministru i skupštinskoj većini kako nema uslova za raspravu o ovom zakonu, kako je ovaj predlog zakona potpuno besmislen, neprimenljiv, zakasneo, kao što je rekao gospodin Tomislav Nikolić.

Ponavljam, s obzirom da nije bilo kvoruma Zakonodavnog odbora i da ga verovatno u toku današnjeg dana neće biti, jer sam čula da kolege članovi Zakonodavnog odbora nisu u Beogradu, nadam se da nećete ponavljati nešto što se dešavalo u parlamentarnoj praksi da se održavaju sednice i putem telefona i tako dalje, da se glasa iz Bodruma, Soluna, ne znam odakle sve.

Danas bi izgleda trebalo da se glasa iz Strazbura ili Pariza, koliko mi je poznato, pa da se to ne bi desilo predlažem, gospodine Milane Markoviću, povucite ovaj predlog zakona. Inače, mi ćemo u toku rasprave i u načelnoj raspravi i u pojedinostima da vas upozoravamo na sva moguća kršenja i Ustava i Poslovnika.

Vi ste, imala sam utisak, dok niste postali ministar bili dobar pravnik, više to očigledno niste, ali o tome ću govoriti kada budem govorila o Predlogu zakona, ukoliko ne poslušate pametan savet i ne povučete ovaj neustavni predlog iz procedure.

Mnogo ste fini, gospodine Albijaniću, kada se izvinjavate ministru, ne znam zbog čega, a trebalo je da vodite računa o Poslovniku u toku rasprave gospodina ministra. Prekršili ste član 104. stav 1. u vezi sa članom 113, koji se primenjuje za sve učesnike u radu parlamenta, a to znači i za vas, gospodine ministre.

Ministar ovde može sa narodnim poslanicima da komunicira tako što će konkretno da odgovara na pitanja vezana za predlog zakona. Narodni poslanik može da iznosi svoje političke stavove i treba, ministar ne sme da iznosi političke stavove svoje stranke, gospodine Milane Markoviću.

Sećam se kada ste sa ovog mesta ovo isto govorili nekim drugim ministrima, a sada vašim kolegama u Vladi. Znam da to vi dobro znate, ali mnogo toga ste, izgleda, naprasno zaboravili i insistiram, gospodine predsedavajući, da vodite računa, da ne dozvolite ministru da vređa dostojanstvo Narodne skupštine.

Vi ste ovde, gospodine ministre, izašli i pokušavate kao da nam pričate viceve, da se šegačite sa narodnim poslanicima. Morate da se ponašate u skladu sa državnom funkcijom koju, nažalost, obavljate.

Pitao je gospodin Krasić koga ste primili od 24. februara na mesto pomoćnika ministra.

Naravno, ja neću odgovoriti na to pitanje, vi ćete, nego vas to pitam. Ali ste vi rekli da Vlada nije imala pravo da nikoga primi od 24. februara.

Mi to znamo, ali pitanje vama je, gospodine ministre, šta je sa onima koji jesu primljeni.

Prvo, ko su oni, i drugo, šta ste uradili vi kada ste došli, kada tvrdite da nisu imali pravo, šta ste uradili, da li su ti ljudi i dalje na tim funkcijama, na tim položajima, kako ih vi sada zovete.

Gospođo Milice, molim vas, ministar ima pravo da govori, a ostali službenici ministru dodaju papire. Vi to dobro znate kao stari iskusni službenik iz ovog parlamenta.

Dakle, gospodine ministre, kažete da vi ne vodite računa o tome ko je pripadnik koje stranke, da vama ne pada na pamet da pitate nekog da li je član vaše DS. Za vašu informaciju, zapravo za informaciju javnosti, vi to znate, pohvalili ste se da vam je Đorđe Cvetinčanin sekretar Ministarstva.

Ne znate ko je. Blizak prijatelj Zorana Balinovca, član JUL-a u to doba i sekretar Ministarstva pravde ...

(Predsedavajući: Vreme.)

... u vreme kada sam bila zamenik ministra; sada član vaše stranke.

Dame i gospodo poslanici, mislim da je potrebno radi javnosti da kažem da kasnimo sa početkom popodnevnog zasedanja 10 minuta zato što službenici Skupštine  u zgradi nisu mogli da pronađu ministra Milana Markovića. Konačno su ga našli, evo ga tu, i sada možemo da govorimo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima.

Gospodine Milane Markoviću, ministre, ne predsedniče, nego ministre, moram da vam kažem da vas je ministarska fotelja mnogo iskvarila. Dok ste bili narodni poslanik imali ste malo više razumevanja i prema Poslovniku i prema Narodnoj skupštini, a kako ste stupili na ministarsku funkciju mislim da ste rekorder među ministrima, inače poznatim, od predsednika Vlade pa dalje, po kršenju ustava i zakona.

Vi ste od prvog pojavljivanja do danas, onako u kontinuitetu, kršili Ustav. Najpre ste nezakonito proglasili Bulevar AVNOJ-a Bulevarom Zorana Đinđića. To niste mogli da uradite u skladu sa zakonom. Dalje, ministre, pretite građanima Srbije da ćete Zakon o lokalnim izborima da stavite na dnevni red Vlade Srbije tek krajem oktobra.

Pa vas onda pitam, ako ste u skladu sa članom 3. Ustavnog zakona, odnosno ako smo u obavezi da do kraja ove godine i obavimo te lokalne izbore, onda zaista pitam vas i pitam se kako je moguće, ako vi najavljujete da ćete tek sa nacrtom zakona da izađete pred Vladu krajem oktobra. Da li vi to namerno opstruišete ili ne vodite računa o rokovima.

Već ste čuli da je ovaj predlog zakona zaista u suprotnosti i sa Ustavom i sa poslovnikom. Imali ste pametan i konstruktivni predlog gospodina Tomislava Nikolića da povučete ovaj predlog zakona, da se ne brukate.

Rekla sam i u prepodnevnom delu, a evo i sada kažem, dok ste bili poslanik zaista sam imala utisak da niste loš pravnik. Ali mnogo vas iskvarila ministarska funkcija, gospodine Markoviću. Trebalo bi da se malo više posvetite Ustavu Republike Srbije. Znam i razumem da vi cenite svog predsednika, ali nemojte na njega da se ugledate kada je u pitanju Ustav.

On je jedan od državnih službenika, govorim o Borisu Tadiću, pošto govorimo o Zakonu o državnim službenicima, koji nije položio zakletvu u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Nemamo još uvek zakon o predsedniku Republike, pa niko više ne zna šta je to nadležnost Borisa Tadića, ni u čije ime gde nastupa, u čije ime se kome izvinjava.

Šeta čovek po belom svetu. Ponaša se uglavnom kao član DS, jer pretpostavljam da ostale stranke i ostali građani Srbije nikako ne bi prihvatili ono sramno izvinjenje na hrvatskoj televiziji od pre nekoliko dana.

Rekli ste, gospodine ministre, da ovaj zakon, odnosno da Predlog zakona mora da se donese ili treba da se donese, jer ako ne donesemo ovaj zakon 380 službenika, sa ne znam kakvim već funkcijama po ovom zakonu, bi bilo razrešeno. Stvarno ne znam zašto mi moramo, narodni poslanici, zašto Skupština mora da lije suze nad tih 380 postavljenih lica u Vladi i Skupštini Republike Srbije, jer su to pre svega i isključivo stranački funkcioneri. Volela bih, gospodine ministre, da ste se osvrnuli na stotine hiljada ljudi koji su ostali bez posla, zahvaljujući pogubnoj politici DOS-a od 2000. godine do dana današnjeg.

Takođe ste pominjali da već postoje ljudi, tih 380 ljudi koji obavljaju te funkcije i te poslove, a tek danas nam predlažete zakon na osnovu kojeg bi trebalo da se raspiše konkurs, pa da se onda na taj konkurs prijave ti ljudi, pa da onda budu izabrani, naravno po vašoj volji. U to se ne mešamo, niti možemo da se mešamo.

Niste odgovorili, pre svega kao pravnik, gospodine ministre - kakom mislite da razrešite ovu situaciju? Amandmanom gospođe Nade Kolundžije to svakako nije moguće i vi to dobro znate. Kako mislite da razrešite situaciju, ne znam koliko će to biti dana, ako budete poštovali Poslovnik ovaj zakon bi mogao da bude usvojen tek prekosutra, šta će se desiti sa tih nekoliko dana koji su nepokriveni bilo kojim propisom? Koji će biti status tih ljudi? Šta će biti sa aktima koje su oni eventualno potpisali, jer se radi o ljudima koji imaju određena ovlašćenja u ministarstvima i u Narodnoj skupštini.

Vi ste pitali nekog od mojih kolega - šta je alternativa. Otprilike ponašate se kao i neke vaše kolege u sadašnjoj Vladi i onoj prethodnoj, koja je skoro ista. Podsećam vas, i vama je to nekada bilo interesantno, kada je Velimir Ilić rekao, kada se govorilo o nabavci onih šarenih vagona za železnice, je li, pa je onda je Velja Ilić rekao -što smo toliko zapeli za Zakon o javnim nabavkama, jer to je toliko loš zakon da njega treba svakako promeniti.

Pa onda imate vašeg kolegu iz bivše vlade koji je javno rekao da je Vlada morala da donese uredbu o privremenom finansiranju na osnovu nekog zakona koji odavno nije na snazi, kaže na osnovu nekog starog zakona.

Vi sada niste dali odgovor na pitanje koje vam ceo dan postavljamo - šta je sa ovih pet-šest dana koliko će biti u pitanju vakuuma koji nijednim zakonom nije pokriven. Šta to znači? To znači, gospodine Milane Markoviću, da vama i vašoj Vladi uopšte ne trebaju zakoni, jer ako možete šest dana bez zakona, onda možete i 66. Ako može neko od vaših kolega da se ponaša suprotno odredbama zakona zato što procenjuje da zakon nije dobar, onda takvom ministru i takvoj vladi ne treba ni loš ni dobar zakon. Nadam se da ćete se složiti sa ovim konstatacijama.

Mi smo vas, ne vas, jer vi niste glasali, istina, za Zakon o državnim službenicima, jer to je bila 2006. godina i vi ste u to vreme bili narodni poslanik, ali u grupi DS, koji su bili narodni poslanici samo na blagajni, ne i u ovoj skupštini, mi smo i tada upozoravali tadašnju skupštinsku većinu da je Zakon o državnim službenicima loš zakon, da će biti neprimenljiv, da će biti nemoguće da poštuju rok koji su zadali u tom zakonu.

Evo, kao i ne znam koliko puta do sada, ono što smo mi nekada stavljali kao amandman, desi se da se nađe u Skupštini kao predlog zakona o izmenama i dopunama nekog zakona. Zašto je još ovaj zakon loš? Zato što ste Zakonom o državnim službenicima samo vodili računa, rekla bih, o viskom državnim funkcionerima, službenicima čija radna mesta vi nazivate "položajima". Onda ste pokušali da karikirate nešto što je gospodin Krasić vrlo argumentovano ovde govorio, pa ste rekli da je nemoguće da neko sedi u istoj kancelariji i radi isti posao sa nekim drugim, a da imaju različite plate.

Podsećam vas da je na osnovu ovog zakona omogućeno da, recimo da vaš vozač, gospodine Markoviću, ima platu 16.000 dinara, a vi kao ministar 160.000 dinara. To je zato što su, recimo, vozači imali platu pre ovog zakona 22.000 dinara i umesto da im se plata poveća, ovaj zakon im je platu smanjio sa 22.000 na 16.000 dinara. To nije slučaj samo sa vozačima. To je slučaj sa svima koje ste po zakonu nazvali nameštenicima.

Pokušavate da uvedete nekakve evropske standarde, a verujte da ovakva čuda nigde u Evropi nećete sresti. Sve ono od čega se svi pametni krste i čega se odriču, vi to prihvatate oberučke, vi to pokušavate da primenite u državi Srbiji. Mi danas u Skupštini imamo nekoliko funkcionera DS i DSS koji su na visokim položajima i koji imaju platu veću, znatno veću od sekretara Skupštine. To nema logike, od sekretara koji je šef svima njima. Po ovom zakonu je to moguće.

Dakle, ovo je toliko loš zakon, toliko loš da je to strašno. Na osnovu ovog zakona vi ste zaposlene u državnim organima, u ministarstvima, u Skupštini, u Vladi doveli na prosjački štap. Vi ste ljudima smanjili plate, ljudima koji imaju završenu srednju školu, smanjili ste im plate za 6.000 do 8.000 dinara na osnovu zakona. To je nedopustivo.

Mi smo vam govorili, kada se pričalo o ovom zakonu, da to ne treba da radite, da će se desiti upravo to, a tada nam je predstavnik Vlade tvrdio otprilike da mi pričamo gluposti i da je to nemoguće, da taj zakon kaže to, pa nam tu je nešto izračunavao onako pametan. Naravno, prva obračunska lista i prva plata pokazalo se da smo mi bili u pravu, kao što smo uvek u pravu.

Zašto ovaj zakon ne sme da se usvoji? Zato što njegova primena, gospodine Milane Markoviću, predstavlja Ustavom zabranjenu retroaktivnost. Ustavom zabranjenu. To me onda podseća, a podsećam i javnost Srbije, na vreme one čuvene akcije "Sablja", kada je ona vaša, zvala sam je "Biserka" Brkić, a ime joj je Sonja Brkić – a Biserka je po biserima koje je ovako u javnosti izgovarala, to je ona gospođa koja je bila predsednik Vrhovnog suda, izabrana od strane Vlade Republike Srbije, kada je bilo vanredno stanje i kada se sve tajno radilo u ovoj državi – tada je ta Sonja Brkić u jednoj emisiji rekla kako ona zna da je retroaktivnost Ustavom zabranjena, ali jednostavno tako je odlučeno.

Sada vas pitam, pošto sam sigurna da vi znate da je retroaktivnost Ustavom zabranjena, da ovaj predlog zakona ne može da se podvede pod one moguće izuzetke koje Ustav predviđa, onda vas pitam, gospodine Milane Markoviću, ko je to odlučio, ko je to rekao i čije mi to sada želje ovde treba da ispunjavamo.

Da li ovaj zakon donosimo da bi na svojim položajima oliti funkcijama bile sigurne gospođa supruga ministra Milosavljevića, ministra Đilasa, ministra Dinkića, bivšeg potpredsednika Vlade Labusa itd? Da li zbog tih gospođa mi moramo i terate narodne poslanike da krše Ustav i da krše zakone? Gospodine Markoviću, zaista od vas to nisam očekivala.

Nadam se da će ovo što budemo danas govorili da rasvetli celu situaciju i poslanicima koji su možda bili spremni da glasaju za ovo.

Kada vi dobijete izmene zakona, tri člana, kaže, u Zakonu o državnim službenicima u članu 45. stav 1. reči "Srbije i Crne Gore" zamenjuje se rečima "Srbije".

U članu 180, to je drugi stav, "1. jula 2007." zamenjuje se "1. maja 2008." Zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja i ovako, laik bi rekao, što da ne glasamo, to su neke formalne izmene tri člana zakona.

A ovo nije formalno, ovo je mnogo bitno. Upravo nezakonitim, neustavnim produženjem ovog roka, vi hoćete ono što ste ovde pričali u prepodnevnom delu, da ste vi ubeđeni da ćete doprineti formiranju neke nepartijske države itd, a vi ovim samo učvršćujete partijsku državu. Vi hoćete i zato ste ovim osnovnim zakonom predvideli da sve ove funkcije traju pet godina.

Vi ste potpuno svesno propustili ovaj rok 1. jula kako biste imali još više vremena da posle tog narednog roka koji ste predvideli ovim zakonom, a to je 1. maj 2008. godine, dakle, do tada će vam biti svi ovi vaši sadašnji funkcioneri to što jesu, pa ćete onda tamo, ako budete još uvek na vlasti, da raspišete konkurs i onda ćete sve te ljude da izaberete na rok od pet godina, i onda će neka nova vlada da trpi da joj državni sekretar bude gospođa Đilas, gospođa Milosavljević, Dinkić itd. E pa, bogami, neće.

Vi možete da donesete ovaj zakon, nažalost, mi još uvek nemamo ustavni sud, pa nemamo kome da se obratimo, odnosno, obratićemo se ustanovi, instituciji koja se zove Ustavni sud, ali nemamo sudije, nemamo ustavni sud.

Vi, gospodine Markoviću, i kompletna Vlada Vojislava Koštunice, vidim da se tu jako lepo slažete, koristite ovo vreme dok nema ustavnog suda da Skupštini predložite sve što je neustavno, sve što je nezakonito.

Skupštinsku većinu morate nekako da uspete da sklepate, da vraćate ljude sa službenog puta, da preskačete jedan dan bez ikakvog obrazloženja itd, jer imate mnogo čvrstu skupštinsku većinu.

Kakvu god, koristite narodne poslanike, a koje upozoravam, da ne učestvuju u prljavim poslovima Vlade Republike Srbije, da narodni poslanici, ako to neće Vlada, sebi zadaju zadatak da poštuju Ustav Republike Srbije, da poštuju zakone Republike Srbije.

Jer mi smo ti koji treba da kontrolišemo Vladu, mi smo ti, gospodine Markoviću, koji sve ovo vama možemo da kažemo, a vi ne smete, kao što ste to uradili u prepodnevnom delu ove sednice, ovo je radi javnosti, da držite politički čas narodnim poslanicima. Za to koristite stranačke tribine, nemam ništa protiv, ali narodnim poslanicima možete da odgovarate samo na konkretna pitanja.

Prema tome, poslanici SRS, čuli ste već, neće glasati za ovaj zakon.

Osnovni razlog je što poslanici SRS nikada u životu nisu i neće kršiti Ustav, kršiti zakone, neće glasati za protivustavne predloge, odnosno zakone i nikada skupštinska većina SRS ne bi dozvolila nekoj vladi koju podržava, a naravno ne može se ni desiti da mi podržavamo vladu koja bi predlagala protivustavne zakone.

Zato što je normalno da ćemo posle sledećih izbora, skupštinska većina SRS, podržavati vladu SRS, koja će raditi i ustavno, i zakonito i u interesu svih građana, a ne kao vi, gospodine Markoviću, i Vlada Vojislava Koštunice u interesu pet supruga pet ministara.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam se javila za reč da bih ponovila ovo što je moj kolega Gojko Radić rekao. Tačno je, poslanici Srpske radikalne stranke glasaće za ovaj amandman zato što je to principijelni stav i iskren odnos Srpske radikalne stranke prema nacionalnim manjinama. Gojko Radić se možda malo nezgrapno izrazio kada je rekao da je SRS nacionalnim manjinama protivnik jedino u izbornoj kampanji. Nismo mi protivnik ni u izbornim kampanjama ni Demokratskoj stranci, niti bilo kojoj stranci u Srbiji, mi smo samo politički neistomišljenici.
Mislimo da bi bilo dobro, gospodine ministre, da nađete mogućnosti da ovaj amandman prihvatite, kada to već Vlada nije uradila. Mi srpski radikali smo i kada se raspravljalo o Zakonu o Vladi predlagali da se formira jedno novo ministarstvo - ministarstvo za nacionalne manjine.
Sada moram da kažem da mi je žao, da nisam razumela zašto poslanici nacionalnih manjina nisu glasali za taj naš amandman, jer smo mislili da bi na taj način mnogo više pažnje moglo da se posveti nacionalnim manjinama, da bi moglo mnogo više sredstava kroz ministarstvo da se izdvoji. Da je tada prihvaćen amandman Srpske radikalne stranke, onda danas, svakako, ne bismo imali ovaj problem.
Naravno, nije dobro... Znate, kolege iz Demokratske stranke su poprilično čudne demokrate. Kada su izborne kampanje, predizborne kampanje onda su im puna usta i demokratije i nacionalnih manjina, čak ste prekršili izborni zakon i dozvolili ste da se nacionalne manjine kandiduju na ovim poslednjim izborima sa samo tri hiljade potpisa podrške građana, što je, ponavljam, suprotno zakonu. Mi smo i tada imali principijelan stav i rekli - promenite zakon, pa ako u zakonu izglasate da ne treba nijedan potpis podrške, neka bude nijedan, ali dokle god stoji u zakonu da je to deset hiljada potpisa podrške za svaku listu, onda to podrazumeva bukvalno da je tako za svaku listu.
Dakle, ovo vam govorim krajnje dobronamerno i iskreno. Kao što vidite, mi se nikome ne dodvoravamo, mi samo iznosimo svoje principijelne stavove. Kada je trebalo da kažemo da se protivimo kršenju zakona da bi se udovoljilo zahtevu nacionalnih manjina, rekli smo - ne, nismo za kršenje zakona. Kada je trebalo da se formira ministarstvo, odnosno kada se pravio Zakon o Vladi tada smo mislili da treba da imamo ministarstvo za nacionalne manjine. Danas mislimo da treba da se glasa za ovaj amandman i glasaćemo. Pre neki dan smo takođe glasali za jedan amandman manjina zato što mislimo da je taj amandman zaista dobar i da je trebalo za njega da se glasa.
Juče sam razgovarala sa gospodinom Pastorom o ovom amandmanu, iskreno, pre nego što sam se upustila u suštinu amandmana. Rekla sam mu da ćemo vrlo rado da vidimo o čemu se tu radi i da ćemo najverovatnije podržati amandman. Meni je zaista bilo drago da je gospodin Pastor, bez obzira na to kako nastupa na javnoj sceni, pokazao da veruje u pravičnost SRS, da veruje da ćemo mi učiniti ono što je u interesu bilo kog građanina Srbije.
Moram da napomenem, takođe, da mi na teritoriji Republike Srbije imamo i nacionalne savete Srba. Naravno, Srbi nisu nacionalna manjina nigde u Srbiji, računajući Kosovo i Metohiju. Srbi su većinsko stanovništvo u Srbiji, ali ja sada javno pozivam kolege Muju Mukovića i Esada Džudževića da, kao uticajni ljudi u lokalnoj sredini u Tutinu, kao uticajni u lokalnoj samoupravi, pomognu da Opštinski odbor SRS u Tutinu dobije bar jednu kancelariju, dva sa dva, da bismo imali prilike da funkcionišemo, jer u SRS u Tutinu je učlanjeno najviše Srba, a i veliki broj muslimana.
Kolega Mujo Muković zna da sam ja više puta dolazila u Tutin i da sam obilazila čestite muslimanske porodice. Rekla sam mu to neki dan privatno, a i sada mu to kažem. Najdraže mi je kada me u jutarnjim satima i na Vaskrs i na Božić pozovu da mi čestitaju. Naravno, ja njima čestitam Bajram na dan Bajrama.
Dakle, u Tutinu postoji nacionalno veće Srba, koje je formirano zato što Srbi u Tutinu imaju velikih problema od strane lokalne samouprave. Morali su tako da se organizuju i ne dobijaju ni jedan jedini dinar za funkcionisanje. Takođe, znate, kolega Mukoviću, gde održavaju sastanke. Znate da ih održavaju u jednoj kafanici, jer nemaju drugog prostora.
Dakle, zaista je neophodno, ministre, da se sagleda mogućnost da ovaj amandman prihvatite, jer ima smisla, ima logike. A ako imate nekih problema, nisam u tom momentu bila u sali, ne znam da li je amandman tehnički dobro napravljen, da li je moguća preraspodela na ovaj način, vi to možete tehničkom redakcijom da uredite i da to potvrdi Zakonodavni odbor. Nemojte da vam to bude razlog i da se na to vadite, jer to nije razlog. Ako imate volje, možete da prihvatite ovaj amandman.
Naravno, ako vi to ne uradite, ja sam ubeđena da će Skupština u danu za glasanje većinom glasova narodnih poslanika prihvatiti ovaj amandman, jer je zaista jedan od amandmana, naravno uz amandmane Srpske radikalne stranke, za koje neizostavno treba glasati, jer svrha donošenja budžeta, kao i bilo kog zakona, jeste da primenom tog zakona bar na neki način i bar ovolicno građanima bude bolje. Ako usvojimo ovaj amandman, onda će zaista veliki broj građana biti zadovoljan.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik parlamenta gospodin Oliver Dulić nas je zamolio da od 18 časova zbog prenosa neke utakmice radimo bez televizijskog prenosa, uz obećanje da će odloženi prenos biti odmah po završetku te utakmice. Utakmica je odavno završena, a na drugom programu je u toku Budvanski festival.
Molim vas, gospodine Obradoviću, da vidite o čemu se radi, da pošaljete sekretara, ako je tu, i da vidimo da li ima smisla da dalje radimo ili ne, zato što je očigledno da nas je gospodin Dulić obmanuo. Njega sam malopre srela, reče da ide na neku televiziju, pa možda je rezervisao da ljudi koji gledaju političke emisije gledaju njega, a ne Narodnu skupštinu, pa iz tog razloga mi trenutno nismo u prenosu.
S obzirom da se inače radi o odloženom prenosu, ja ću govoriti o ovom amandmanu, a očekujem da ćete vi u međuvremenu da saznate o čemu se radi i da nas obavestite tačno kad i da li imamo taj odloženi prenos.
(Predsedavajući: Ako mi dozvolite, u ovo nećemo računati vreme, mislim da gospodin Dulić nije na drugom programu, neko na nekom od ostalih. Odmah ćemo izvršiti proveru i u toku sledećih petnaestak minuta ćemo dobiti informaciju. Ako to nije onako kako je bilo predviđeno, onda ćemo naravno prekinuti sednicu.)
Hvala, ali ja nisam ni mislila da je gospodin Dulić na drugom programu. Jasno sam rekla ... Ali, da ne gubimo vreme na tome, rekli ste da ćete mi vratiti vreme, nadam se da hoćete.
Dakle, podneli smo amandman na član 5. razdeo 23, glava 23.1 i funkcija 560 i predložili da se to briše. Naravno, kada ja ovo ovako pročitam, ljudi koji nisu u prilici da pročitaju budžet i koji se dovoljno ne razumeju u ovu materiju misle - pa šta se to briše i šta to uopšte znači. Zato ću kratko da obrazložim o čemu se zapravo ovde radi.
Radi se o činjenici da ste vi u ovom razdelu i u ovoj glavi, funkciji koja je predložena za brisanje, predvideli finansiranje Agencije za zaštitu životne sredine i za ovu agenciju ste predvideli 16.113.000 dinara.
Za tih 16 miliona, dame i gospodo, bilo je moguće napraviti, recimo, bar jedno obdanište, pa se onda možda ne bi desilo ono što se desilo danas u Beogradu, da su obdaništa poskupela, da su se maltene od danas izjednačile cene u privatnim i u državnim obdaništima.
Šta inače radi ova agencija? Agencija za zaštitu životne sredine, kao i sve agencije koje ste vi formirali kroz sve zakone koji su donošeni u prethodnom sazivu Skupštine, ima istu funkciju kao i Ministarstvo, odnosno to su paralelni organi Ministarstva. Zašto smo podneli amandman? Iz tri razloga.
Prvo, u pitanju je principijelni stav SRS da su sve ove agencije, komisije, odbori, ne znam kako ste sve nazvali ta vaša tela, kancelarije itd. bez ustavnog osnova, nepotrebni su. Jer, ako se uz jedno ministarstvo formira nekoliko agencija, komisija itd., onda se postavlja pitanje šta radi ministar i šta radi ministarstvo. Dakle, znam da bi ministar, kad mu slučajno padne na pamet da odgovara na ovo što govore narodni poslanici, rekao ono što nam je napisano u obrazloženju Vlade, da je ovo moralo da se predvidi zato što je Agencija za zaštitu životne sredine predviđena Zakonom o ministarstvima. Dakle, mi to znamo, ali smo principijelno protiv postojanja agencija i zato predlažemo da se ovo briše i naravno da se briše postojanje agencije i u zakonu u kojem je ona predviđena.
Sledeći razlog zbog čega treba brisati ovo jeste nepostojanje pravnog osnova za formiranje ove i ovih agencija. Znate, juče vam je gospodin Martinović kao profesor upravnog prava održao jednu kratku lekciju o tome šta je organ uprave, šta je ministarstvo, šta su agencije. Trebalo je da zapamtite da agencija ne može da se svrsta u organ uprave i da ona to nije, i da zato nema ustavnog i pravnog osnova za postojanje bilo koje agencije u okviru ministarstva.
Sledeći razlog je faktičko stanje, a to faktičko stanje znači da formirate agenciju da biste ispunili želje vaših partijskih funkcionera, zaslužnih partijskih ljudi. Kad god se desi (to je bilo u onoj prethodnoj vladi, to će biti vrlo brzo, a možda se već dešava i u ovoj, pošto su vam nešto čudni odnosi) situacija da nešto ne mogu da se dogovore u Vladi ko će šta da radi, ko će da dobije ovaj ili onaj posao, brže-bolje se urade izmene i dopune nekog zakona, agencija, čoveka iz stranke za direktora agencije, dobra plata, lepa funkcija, smire se strasti i idemo dalje, do neke sledeće agencije.
Četvrti razlog zašto to treba da se briše jeste što većina ovih agencija, odbora, komisija koje ste formirali, za koje predviđate i izdvajate pare, ne rade ono što ste im predvideli zakonom. Dakle, u pitanju je 16 miliona dinara građana Srbije, jer podsećam da budžet Republike Srbije pune građani Srbije.
Vi ste ovde u obrazloženju napisali da će za ovu Agenciju za zaštitu životne sredine, između ostalog, sredstva predviđena za rad Agencije biti obezbeđena iz sopstvenih prihoda i donacija međunarodnih organizacija. Toga ovde nema. Imate samo sredstva obezbeđena iz budžeta, drugim rečima iz džepova građana Srbije.
Dakle, kako vi uopšte punite budžet? Da li znate da se građani Srbije pitaju na osnovu čega plaćaju već drugu ratu poreza na imovinu? Još uvek nisu dobili rešenja kojim je utvrđen iznos koji treba da plate. Šta to znači? Kažu na televiziji i u novinama - platite prvu ratu do kraja februara na osnovu prošlogodišnjeg rešenja, pa sad platite i drugu na osnovu prošlogodišnjeg rešenja, a ukoliko se kad dobijete rešenje ispostavi da niste platili dovoljno onda će država da vam zatezne kamate pripisuje. Dakle, a vi ćete da vidite koliko vam treba para, pa ćete na osnovu toga onda da utvrdite porez na imovinu.
Na koji način dalje punite budžet? Šta se sad dešava, recimo, sa Beogradskom autobuskom stanicom? To je firma u koju se svakodnevno slivaju milioni dinara. Znači, gotov novac je u pitanju. Sada su iz Uprave prihoda BAS zadužili sa tri miliona evra. Oni su dokazali, i imaju prvostepeno rešenje, da su iznos od tri miliona evra na ime PDV-a platili prevoznici koji koriste usluge BAS-a, ali naravno, vi ste doneli izvršno rešenje i rekli da žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Zašto to radite? Zato što znate koga ste planirali da kupi BAS, i sada treba da ih dovedete na prosjački štap, kao što se doveli RK "Beograd". Opet će ko zna koliko stotina ljudi ostati bez posla, vi ćete da napunite budžet i do kraja ove godine bićete mirni. U međuvremenu stižu NIS, EPS i vama lepo, čuvate svoje fotelje, građana Srbije sve više bez posla, sve teže se živi, sve manje plate, proizvodnje nema.
Naravno, to nije tema ove vlade. Ovde je uglavnom bilo komentara kako nema ministara danas u sali, i ovih dana, da pričamo o budžetu. Naravno, nema ih, ministri se šetaju od televizije do televizije i tamo se nalupetaju gluposti, da vas bog sačuva. Pa tako izađe Đilas i kaže, citiram ga: "Nisam mnogo propustio što nisam sedeo u parlamentu. Tamo se svi nešto pozivaju na Poslovnik, kao da je to najvažnije". Znači, Đilas misli da troši pare građana Srbije iz Nacionalnog investicionog plana, a da ne dolazi ovde u Narodnu skupštinu, da ne polaže račune, kao što ste navikli. Od petooktobarske revolucije ni jedanput niste ovde položili račune građanima Srbije i ovom parlamentu, jer ni jedanput niste imali završni račun.
Ili, kaže Bubalo, pitala ga novinarka kako će sada da se pomire DS i DSS na temu međunarodnih odnosa kada je u pitanju Kosovo i Metohija, i on kaže – dogovorili smo se šta će da bude ako eventualno bude nekih pojedinačnih priznavanja Kosova, ali to javnost ne treba da zna.
Dakle, čudno se ponašate, gospodo iz Vlade, budžet vam nije dobar. Ja se nadam, ne očekujem da ćete... Vidim, ministar samo što nije zaspao, nema pojma ni gde se nalazi, ni o čemu se priča. Gospodine ministre, ne očekujem da ćete prihvatiti ovaj amandman, ali molim narodne poslanike da razmisle, da glasaju, da oslobodimo budžet balasta i, pošto smo mi principijelno uložili amandmane na sve agencije koje ste vi predvideli, nadam se da će neke moje kolege i odustati od dalje diskusije, jer je suština upravo ovo što sam ja sada iznela.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman poslanika Srpske radikalne stranke Zvonka Mihajlovića koji se odnosi na neophodnost da se povećaju sredstva namenjena za Kosovo i Metohiju je ozbiljan amandman i trebalo bi ozbiljno o njemu da razmislite i kada se bude glasalo da glasate za ovaj amandman. Ovo je neophodno da bi Vlada i ova skupština pokazale tzv. međunarodnoj zajednici da zaista imamo čvrste i ozbiljne namere da Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Republike Srbije. Naravno, i da pokažemo onim ljudima koji dole žive da nemamo nameru da ih ni u kom slučaju i ni na koji način ostavimo na cedilu.
Znate, dok se mi bavimo nekim drugim stvarima, predstavnici te tzv. međunarodne zajednice i te kako se bave problemom Kosova i Metohije, nažalost na način koji nama ne odgovara. Evo, pročitala sam u sutrašnjoj "Pravdi" - Albanci platili dva miliona evra, mafija podmitila Ahtisarija. Pročitaću samo jednu rečenicu: "Nemačka obaveštajna služba DMB otkrila je da je na privatni račun specijalnog izaslanika UN za Kosovo i Metohiju Martija Ahtisarija prebačeno dva miliona evra i da su u nekoliko navrata prebačeni višemilionski gotovinski iznosi za koje se pretpostavlja da se kreću i do 40 miliona evra". Prelistala sam celu sutrašnju "Pravdu", iako se pričalo o ovome, našla sam mnogo kvalitetnih tekstova, ali nigde nisam našla nijedan glas nekog od zvaničnika iz Republike Srbije.
Vidite kako neki ne štede pare da nam otmu Kosovo i Metohiju, a mi ovde povodom budžeta razmišljamo da li ćemo ili nećemo prihvatiti amandman kolege Mihajlovića, koji, za vašu informaciju, živi u Štrpcu i odlično zna u kakvim uslovima žive Srbi na Kosovu i Metohiji.

Dame i gospodo poslanici, u prošlom skupštinskom sazivu smo imali pokušaj istog kršenja zakona, kao što smo dobili danas od Zakonodavnog odbora.
Uspeli smo da tadašnjeg predsednika, gospodina Aligrudića, ubedimo da ne sme da radi ovakve stvari.
Ne znam ko je kolega Vlatko Ratković, ne znam šta je po struci, ako je eventualno pravnik, onda mu sada javno kažem da je obrukao pravnu struku i nauku, jer nikako nije smeo da potpiše ovakav izveštaj Zakonodavnog odbora.
Ako vam je bila namera, gospodo iz skupštinske većine, da na ovaj način skratite vreme rasprave u pojedinostima, tako što ćete, ne znam na osnovu čega, da predložite da se jedna grupa amandmana odbije, a ne postoji nijedan pravni osnov za to, onda vam to zaista nećemo dopustiti.
Interesantno je da su svi amandmani koji se odbijaju podneti od strane poslanika skupštinske većine. Onda ste ovde stavili i jedan amandman Nadice Momirov, da se Vlasi ne dosete, upravo iz tog razloga što ste očekivali da će neko od nas ovako da reaguje.
Zakonodavni odbor će, u skladu sa članom 146. Poslovnika Narodne skupštine, neblagovremene, nepotpune i amandmane sa uvredljivom sadržinom odbaciti, o čemu će Narodnoj skupštini podneti izveštaj.
Nijedan od ovih amandmana nije neblagovremen, nije nepotpun, niti je s uvredljivim sadržajem. Čak i da jeste, onda bi ga Zakonodavni odbor odbacio, a ne postoji nikakva mogućnost, ni poslovnička, ni zakonska mogućnost, da Zakonodavni odbor predloži Skupštini da amandman odbije.
Predlažem vam jedno pametno i konstruktivno rešenje - da se Zakonodavni odbor povuče, da promeni ovu svoju nezakonitu odluku i da sve amandmane stavi na raspravu u Narodnoj skupštini, što je u obavezi i što mora, ili da nam za svaki od ovih amandmana kaže da li je neblagovremen, da nam dokaže da je nepotpun, da je s uvredljivom sadržinom, i da, u tom slučaju, on donese odluku da ga odbaci.
Dakle, prošlo je tri minuta. Gospodine Duliću, ukoliko Zakonodavni odbor ovo ne uradi, poslanici Srpske radikalne stranke će o svakom ovom amandmanu, za koje je predloženo da se odbiju, govoriti po 15 minuta, po članu 146. Poslovnika. Dakle, nećete dobiti na vremenu, a uradićete nešto što će ostati ubeleženo kao nezapamćeno.
Podsećam još jedanput, pitajte Miloša Aligrudića, isto ovo je pokušao u prošlom sazivu. Nakon, tada, moje, pa Krasićeve intervencije i obrazloženja, Zakonodavni odbor je promenio svoju odluku. Nadam se da i ovaj zakonodavni odbor, bar oni koji su glasali za ovo, ima dovoljno pameti da to uradi, inače ćete napraviti nešto što je nedopustivo.

Kolega Ratkoviću, ovo što ste pokušali da objasnite, možda ste mogli nekome ko prvi put vidi Poslovnik, nekome ko ne zna kako funkcioniše parlament, ali meni, stvarno, nemojte da pokušavate. Vi ste, sećam se, prošle godine, kada je bila aktuelna tema uvoza onih Veljinih ''šarenih železnica'', sećate se Šarančića iz ''šarenih'' vagona, onda je Velja Ilić novinarima rekao...

Gospodine Albijaniću, molim vas, pustite me da završim, a ako na kraju ustanovite da nema veze s amandmanom, onda to recite, ali nemojte da me prekidate.
Dakle, tada je Velja Ilić rekao novinarima - "pa, dobro, nije bilo tendera, jeste, uvezeni su ti vagoni bez tendera, ali ovaj zakon o javnim nabavkama je toliko loš da treba da se menja".
Dakle, da li je ovaj poslovnik loš, kao što ste vi rekli, ne ulazim u to.
Zapravo, znam da je loš, zapravo, znam da kada smo ga usvajali, kada ste ga donosili vi iz sadašnje skupštinske većine, mi smo vas upozoravali na sve ovo što se pokazuje kao nelogičnost u ovom poslovniku, između ostalog, i na koliziju ova dva člana o kojima je govorio Dragan Todorović.
Podsetiću vas da Zakonodavni odbor nije matični odbor. Zakonodavni odbor je odbor za sve propise, za sve predloge koji dolaze pred ovaj parlament, pred narodne poslanike.
Zakonodavni odbor, u skladu sa članom 45, gospodine Albijaniću, "Zakonodavni odbor razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta koji je upućen Narodnoj skupštini sa stanovišta", sada, kolega Ratkoviću, pratite, "sa stanovišta njegove usklađenosti sa Ustavom i pravnim sistemom, predlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona, drugog propisa i opšteg akta koji je donela Narodna skupština, kao i pitanja jedinstvene zakonodavne metodologije i druga pitanja od značaja za jedinstvenu pravno-tehničku obradu akata koje donosi Narodna skupština.
Zakonodavni odbor razmatra obaveštenja Ustavnog suda o stanju i problemima ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti u Republici, mišljenja i ukazivanja Ustavnog suda na potrebu donošenja i izmena zakona i preduzimanja drugih mera radi zaštite ustavnosti i zakonitosti, kao i predloge i inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti zakona i drugih propisa i opštih akata koje je donela Narodna skupština.
Odbor prati izgrađivanje pravnog sistema i o tome izveštava Narodnu skupštinu.
Odbor ima 21 člana".
Gospodine Ratkoviću, kolege poslanici, da li ste primetili da u okviru ovog člana 45. igde postoji mogućnost da Zakonodavni odbor odbije neki amandman?
Naravno, niste, jer takva mogućnost ne postoji.
Dalje, opet citiram član 146, gospodine Albijaniću, koji kaže: "Podnete amandmane predsednik Narodne skupštine upućuje predlagaču zakona, narodnim poslanicima, nadležnim odborima i Vladi.
Zakonodavni odbor će neblagovremene, nepotpune i amandmane sa uvredljivom sadržinom odbaciti, o čemu će Narodnoj skupštini podneti izveštaj. Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa".
Dakle, nijedan od ovih amandmana ne može da se podvede pod odredbu člana 146.
Citiram dalje, gospodine Albijaniću, član 147. koji glasi: "Predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni su da pre sednice Narodne skupštine razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije".
Dakle, član 147. se nikako ne odnosi na Zakonodavni odbor. To što ste vi rekli da ćete sa zadovoljstvom da obrazložite stav Zakonodavnog odbora o svakom amandmanu, nas zaista ne interesuje. Vaša zadovoljstva su vaša stvar. Mi hoćemo da ovaj parlament radi isključivo u
skladu sa Poslovnikom.
Kao pravnik, argumentom i članom Poslovnika ubedite me da nisam u pravu. Nije vam kasno. Evo, gospodin Aligrudić, već se javio da replicira. Sada ga imenom prozivam.
Sećate se, gospodine Aligrudiću, da je bilo pokušaja, kada ste vi bili predsednik Zakonodavnog odbora, da isto ovo uradite, ali ste prihvatili sugestiju i Zakonodavni odbor je promenio svoj stav i nikada nam više nije pokušao podmetnuti nešto, kao što čini Zakonodavni odbor u ovom sazivu.
Dakle, gospodo iz vladajuće koalicije, kaže se da vam se žuri, kaže se da hitno treba da se donese budžet. Slažemo se da treba. Onda radite u skladu sa Poslovnikom. Što više poštujete Poslovnik, to ćete pre doći do dana za glasanje.

Dakle, gospodine Albijaniću, niko mi ništa nije omogućio. Do sada sam vam 150 puta rekla, u ovom sazivu, da ne možete da komunicirate sa narodnim poslanicima kao sa komšinicama preko plota. Nikada vam iz klupe neću kazati da li sam zadovoljna ili nisam zadovoljna vašim odgovorom. Po Poslovniku sam dužna da kažem, ne vama, nego narodnim poslanicima, da li sam zadovoljna vašim odgovorom. Ako nisam, moram da kažem zbog čega nisam zadovoljna.
Kako će poslanici u danu za glasanje da glasaju?