Član 107.

Bilo je uvredljivog u onome što je kolega Arsić malopre govorio. Najpre, nije on pozvan da tumači ono što Vojislav Šešelj govori u Narodnoj skupštini. Naravno, nije rekao ovo što je Arsić rekao, niti je rekao na taj način. Da, rekao je da u poslednjih pet godina vlast u Srbiji ide sve više ka patriotskom putu, ali da treba konačno da se otrgne od EU, da se opredeli za saradnju najbližu moguću sa Ruskom Federacijom. To jeste stav SRS i niko ne treba da ga tumači na neki svoj način.

Kao što je uvredljivo kada kolega Arsić kaže da neko od nas srpskih radikala misli da država može da živi bez poreza. Ko je to rekao? Ko je rekao da država može da živi bez poreza? Ako se govori da porez može biti negde manji, ako se govori da poreska administracija ne radi dobro, ako se govori da 30% vlasnika stanova, recimo, ne plaća porez, onda to ne znači, onda vi mislite da država može da živi bez poreza. Mi mislimo da treba svi da plaćaju porez i kada bi ga svi plaćali, onda bi poreska stopa mogla biti manja. To je valjda ozbiljna poreska politika. Čuj, mi mislimo da država može da živi bez poreza. Šta smo mi, rastemo na grani? Nemojte od nas da pravite neznalice, jer dobro znate da to nismo.

Kažete koliko ste vi gradili, izgradili itd. Mi vama danima govorimo da, grade se autoputevi, mi to podržavamo. Grade se koridori, mi to podržavamo. Ali, hajde vi nama argumentima dokažite da se povećava standard građana. To nije. Standard građana se ne povećava ili se toliko malo povećava da se ne primeti. To je problem.

Mi pričamo o državi Srbiji u kojoj skoro pola miliona radi za minimalac, a taj minimalac je 27.022 dinara, a potrošačka najniža korpa je 37.000 dinara. Evo, to objasnite kako se živi bez tih 10.000 dinara da bi moglo da se preživi.

Mi pričamo o standardu koji je u Srbiji. To i vaš predsednik kaže, da standard još uvek nije dobar, ali nešto da ćete da radite, ne znamo tačno kada i kako da se poboljša. Hvala.

Član 107. je povređen.

Sada ste stvarno trebali da reagujete, kolega Milićeviću.

(Vladimir Orlić: Trebalo je.)

Ne, trebao je da reaguje. Sad, ako ćeš ti još da me ispravljaš u gramatici, da se ucmekam odmah.

Kolega Milićeviću, malopre je gospodin Arsić rekao nešto što sam ja rekla pre toga i on je to izneo kao nešto suprotno od onoga što sam ja rekla. Sada, šta postoji opasnost? Da se neko uključio da gleda Skupštinu od onog momenta kada je Arsić govorio i da ispadne da sam ja nešto rekla suprotno od onoga što je naš predsednik rekao. Dakle, nedopustivo i mora da se reaguje.

Ali, posebno je interesantno ovo što je kolega Arsić govorio da lokalne samouprave određuju poreze, poreske stope. Nije to sporno, nego način na koji je on to govorio. Kaže – to je njihovo, to oni donose, to je njihova stvar kako će. Pa, čiji su oni, ko su oni? Zar ne postoji neka obaveza sa republičkog nivoa Narodne skupštine, zakona koji se ovde što bi rekla koleginica Malušić, koje iz vlasti izglasavate a ne usvajate, ne donosite, da li je moguće da je vas baš briga za lokalne samouprave? Da li je moguće da je vas baš briga kako lokalne samouprave pune svoje lokalne budžete?

U stvari, kada bolje razmislim, kako stoje stvari na terenu, Arsić je u pravu, zaista tako i jeste. I jeste vam haos u lokalnim samoupravama i jesu lokalne samouprave neke u situaciji da nemaju pare ni da isplate plate. Uvalili su se u neke kredite, to je još kada je Ana Brnabić bila direktor NALED-a, pa kada ih je nagovarala da svi uzmu kredite, pa sada vraćaju te kredite, pa nemaju za svakodnevni rad.

Onda kaže kolega Arsić – to je njihovo, to su oni, kao da priča, bogami, o lokalnim samoupravama neke nama neprijateljske države, npr. ustaške Hrvatske. Hvala.

(Veroljub Arsić: Po Poslovniku.)

Član 27. stav 1.

Možda je kolega Arsić u pravu da mi ne možemo ništa da razumemo, on valjda misli da smo mi malo glupi, ali, dobro, kad neko njegovog nivoa tako nešto za nas kaže, onda moramo da ćutimo.

Ali, kolega Arsić zbunjuje javnost, valjda zbog prevelike inteligencije, ili mi glupi to ne razumemo? Dakle, u jednoj rečenici kaže - da, tačno je da lokalne samouprave određuje same porez. U skladu sa zakonom, to nije sporno, iako kaže da mi ne znamo zakon. Ali, ko će sve znati?

Ali, kaže - oni sami određuju i to kako raspoređuju sredstva i šta rade sa sredstvima odgovaraju na lokalnim izborima. To mu je prva rečenica.

Druga rečenica je da Aleksandar Vučić vodi računa o svakoj lokalnoj samoupravi. I sad, narod je valjda zbunjen, evo, mi jesmo - šta je stvarno istina? Jel Aleksandar Vučić upravlja porezima i svim što se dešava u lokalnim samoupravama, kako kaže Arsić, ili to rade odbornici pa odgovaraju na izborima?

Nemojte da zbunjujete javnost, kolega Arsiću. Sad će ljudi da se pitaju šta je ono kad dođe Vučić, da li da pitaju nešto odbornike ili njega, kad vide odbornike da li da se obrate njima ili da čekaju da dođe Vučić i onda će da kažu - čekaj, Arsić nam je ovako rekao, mi moramo tako da se ponašamo, Arsić je visoki funkcioner, jedan od najeminentnijih u Narodnoj skupštini, potpredsednik, neko ko se ladno usudi da kaže celoj poslaničkoj grupi SRS da nisu u stanju nešto da shvate, nešto da razumeju, veliki je on kapacitet, zaista.

Dakle, vi ste sada skrenuli pažnju, kolega Milićeviću, pretpostavljam gospodinu Arsiću i hteli ste da mu kažete da se više ne javlja po Poslovniku, jer ste meni već dali reč, pa ste onda sve to rekli.

Ovo što smo malopre čuli od kolege Arsića je vređanje inteligencije, pa samim tim i člana 107. Govorio je kolega o tome da smo mi zloupotrebili Poslovnik, jer smo Poslovnik koristili kao za repliku, čak je rekao član 106, pričali o temi. Posle te rečenice, čovek je nastavio tri minuta da priča o temi, a da nema veze sa Poslovnikom i nama to ne smeta i nije nam problem, ali kako možete da pričate da neko zloupotrebljava povredu Poslovnika i koristi je za repliku i onda potrošite više nego što je predviđeno vreme za to isto. To jednostavno u najmanju ruku nije korektno.

Još nešto. Kolega Arsić je malopre kroz ovu povredu Poslovnika, verovali ili ne, promenio Ustav Republike Srbije. Brzo sam prelistala u Ustavu, rekoh da nisam nešto previdela, nema, on je rekao da predsednik Republike i Vlada pomažu funkcionisanju lokalnih samouprava i Vlada. Dakle, Vlada neke nadležnosti prenosi, to je sve regulisano i Zakonom o lokalnoj samoupravi i Zakonom o Vladi, o ministarstvima, sve je regulisano. Ali, gde nađe da predsednik pomaže? Gde mu to piše? Zaista ne znam. Dakle, nemojte da menjate Ustav kroz Poslovnik. Previše je, zaista.

Želim da govorim po amandmanu zato što mi u SRS, izneli smo taj stav i u načelnoj raspravi, a evo i sada kroz amandmane, mislimo da Zakon o agencijskom zapošljavanju ne treba da postoji i mislimo da je to jako loše, da ni na koji način neće doprineti poboljšanju statusa zaposlenih u Srbiji, a čak i kada bismo bili za donošenje ovakvog zakona, onda smo vam kroz amandmane skrenuli pažnju koliko ima loših stvari i nedorečenih, upravo u ovom zakonu.

Vi ste ovde kod uslova za rad, Vlada je predvidela šta sve mora da ispunjava neko ko bi se bavio tim agencijskim poslom zapošljavanja i nigde niste stavili, o tome smo raspravljali i ministar nam nije odgovorio, nigde niste stavili da neko ko osniva ovu agenciju mora imati neke pare, mora imati neku bankarsku garanciju, jer ste takođe predvideli u ovom zakonu da se može desiti da zaposleni pretrpi neku štetu i da tu štetu zaposlenom snosi poslodavac, ako poslodavac neće, onda to supsidijarno radi agencija.

Mi sad pitamo kako? Kako kad niko agenciju ne obavezuje da ima nijedan jedini dinar, to samo znači, upravo ono što mi pričamo o ovom Predlogu zakona, radnici će biti ostavljeni na cedilu. Taj ustupljeni zaposleni biće tamo ustupljen nekoj firmi, neće imati ista prava kao što ima neko ko je tamo zaposlen u tom preduzeću, u toj firmi, ali ako dođe u situaciju da pretrpi bilo kakvu štetu neće imati odakle tu štetu da naplati.

Naravno, nismo dobili odgovor ni na pitanje šta će se desiti kada ova agencija prestane da radi, jer se agencije otvaraju na period od pet godina i kada protekne pet godina ta agencija, to pravno ili fizičko lice ne mora da traži, dakle nastavak rada se ne produžava automatski nego se mora ponovo podneti zahtev i ponovo dokazi o ispunjenosti uslova svih osim obezbeđivanja nekih sredstava i recimo to fizičko ili pravno lice, to lice uopšte koje je bilo vlasnik te agencije ne želi više da se bavi tim poslom.

Šta će se onda desiti sa radnicima, sa zaposlenima, sa ustupljenim zaposlenima koje je ta agencija ustupila na neko određeno vreme ako je pre isteka tog određenog vremena agencija prestala da postoji, neće vlasnik da obnavlja agenciju? Šta će biti sa tim ustupljenim zaposlenim? Šta se sa njim dešava kada mu istekne određeno vreme u tom privrednom društvu kome je ustupljen? Da li ga vraćate Nacionalnoj službi za zapošljavanje ili on ostaje negde nevidljiv, da bi vaši podaci kod Nacionalne službe za zapošljavanje bili jednocifren broj nezaposlenih?

Ponavljamo vam ono što smo više puta ovde govorili. Ono što traže eksperti ekonomske struke od Vlade i od Zavoda za statistiku jeste da im daju prave podatke, one koje ti eksperti znaju i hoće da upotrebe da bi izašli pred javnošću sa podacima o tome kolika je prosečna zarada, kolika je stopa nezaposlenosti, BDP i tako dalje, sve ono što vi predstavljate onako kako vama odgovara, a realno stanje je mnogo drugačije.

Dakle, može se desiti u jednom momentu da više hiljada zaposlenih preko ove agencije ostane bez poslodavca, odnosno bez agencije. Kod poslodavca kojem je ustupljen mu istekne rok, istekne ugovor i gde te hiljade tada pripadaju?

Ministar Đorđević, kada smo ga pitali nešto slično, je rekao da, kada su u pitanju naši ljudi koji rade na crno u inostranstvu, postoje podaci da u inostranstvu rade dve, tri hiljade ljudi iz Srbije, a rade dve, tri stotine hiljada ljudi iz Srbije koji odu u beli svet preko nekih poludivljih agencija, koji tamo često ostanu i bez pasoša i bez te poslednje zarađene plate. Tamo se muče, i gladni i žedni u nekim kontejnerima, bez mogućnosti, bez dinara da se vrate. Vratili bi se, ali nemaju dinara da se vrate u mesto odakle su došli.

Dakle, mnogo teške stvari se dešavaju našim ljudima koji tako odu trbuhom za kruhom. Vi nećete to da priznate. Ti ljudi su, što je najvažnije, skinuti sa spiska Nacionalne službe za zapošljavanje i za toliko je broj nezaposlenih umanjen, a oni su u stvari i dalje nezaposleni. Muku muče tamo negde u svetu gde su otišli. Vrate se jedva, deportuju ih, jer nemaju mogućnosti ni da plate kartu i ništa mu bolje neće biti ni kada budu ove agencije, jer i to što se radi sada, radi se preko tih nekih agencija.

Ako vi mislite da će ove agencije da budu nešto bolje, da će neko da oseti… Prosto, nama još niko nije objasnio koja je to dobrobit, koji je to boljitak, šta je to pozitivno ako se neko zapošljava preko agencije umesto da se zapošljava preko Nacionalne službe za zapošljavanje? To je pitanje na koje mi pokušavamo od vas da iznudimo odgovor već više dana. Ni predstavnici izvršne vlasti, ni predstavnici Narodne skupštine… Dobro, juče smo razumeli da se u Narodnoj skupštini ne donose zakoni, već samo glasaju, pa je izlišno više i pitati kolege, koji samo glasaju, šta oni misle o Predlogu zakona i na koji način misle da može izvesni problem da se reši.

Dakle, loš vam je zakon. Što se nas tiče, bilo bi najbolje da ga povučete, ali u najgorem slučaju da prihvatite naše amandmane da koliko toliko sigurnosti pružite tim ljudima koji će biti ustupljeni nekim privrednim društvima.

Evo na šta se posebno ljute penzioneri, pogotovo penzionisane sudije i oni radno aktivni. Pitaju se, a pitamo se i mi, srpski radikali, zašto su sudije tzv. posebnih ovih odeljenja, odnosno specijalne, kako ih narod zove, specijalne sudije za ratne zločine i za organizovani kriminal, zašto su oni posebna kategorija osiguranika? Ne postoji ni jedan racionalan razlog za to.

Prvo, potpuno je besmisleno što su takva odeljenja tih specijalnih sudova formirana i što sudije, a svaki režim u ta odeljenja bira svoje sudije i tužioce i oni tamo imaju tri puta veću platu od ostalih kolega sudija, imaju automobile na korišćenje, imaju obezbeđenje i šta rade? Šta rade ovi za ratne zločine? Sude Srbima za izmišljene ratne zločine.

Koliko je to u tom Specijalnom sudu, kako ga kolokvijalno svi zovemo, koliko je osuđeno zločinaca za neki zločin nad Srbima? Ne može da se nađe. Ne rade to. I oni su još, pored svih povlastica koje imaju, oni su u ovom zakonu predviđeni kao posebna kategorija i oni će pod posebnim uslovima u odnosu na opšte uslove ići u penziju, znači, sa manje godina radnog staža, a onda će verovatno već u sledećim izmenama zakona, kao što ste sad radili za policiju, onda ćete utvrditi da gubitak sposobnosti za obavljanje sudijske funkcije podrazumeva uopšte gubitak radne sposobnosti. Naravno, njima je sve to isplativo, s obzirom da imaju tri i po puta veću platu od kolega sudija koje rade vredno, pošteno, naporno, sudijski posao.

Nikom nije palo napamet da ostale sudije svrstate u ovu kategoriju, ako već mislite da bi neko trebalo, nego ste izabrali te sudije koji rade najlošije svoj posao i koji rade najgore stvari za državu Srbiju. A i ovi za organizovali kriminal, baš su se prebili od toga koliko su organizovanog kriminala razotkrili, odnosno tužilaštvo i policija razotkrili a oni presudili, koliko je pravosnažnih presuda izrečeno od kad uopšte postoje ta posebna odeljenja, ali oni su vama, zamislite, čak i u ovom Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju posebna, povlašćena kategorija, koja će ići u penziju mnogo pre nego što će ići oni ljudi koji crnački rade, koji krvnički rade, ne samo u sudovima, nego na mnogim radnim mestima i koji će ići u penziju od 20 hiljada dinara ili 15, za razliku od ovih čija će penzija biti u kategoriji onih najviših.

Zahvaljujem.

Kada je svojevremeno Nada Mesarović, kao predsednik Vrhovnog suda, čitala presudu za ubistvo Zorana Đinđića, onda joj je neposlušni jezik izgovorio istinu i rekla je - dobili smo presudu.

Bila sam ubeđena da to niko nikada neće zaseniti, dok se danas nije pojavila koleginica Ljiljana Malušić i javnosti rekla ono što je, nažalost, tužna istina - da se u Narodnoj skupštini ne donose zakoni, već da se ovde samo glasa.

Mi znamo odavno da je to tako i da je Narodna skupština u službi Vlade Republike Srbije, ali, eto, dobro je da to čujemo i od nekoga ko je poslanik vlasti.

Ovde je u jednom od prethodnih amandmana, kada je bilo reči o izjednačavanju bračne i vanbračne zajednice kada su u pitanju penzijsko-invalidsko osiguranje i naravno, to je dobro da je tako. Ali je takođe koleginica koja je polemisala pokazala da zapravo nije čitala Predlog zakona. I to stvarno jeste suštinski problem, što ovde kolege iz vlasti, i ne kaže se pozicija, kako kaže koleginica, nego postoje vlast i opozicija, a ne pozicija i opozicija, dakle, kolege iz vlasti imaju samo tu mantru - bravo Vlada, bravo Vučić, bravo ovo, bravo ono i ne mogu uopšte da uđu u jednu ozbiljnu raspravu o Predlogu zakona.

Ako su bračne i vanbračne zajednice izjednačene i ako se sudskom presudom utvrđuje pravo na izdržavanje, to je regulisao član 8, šta će vam onda član 32, koji to posebno propisuje? Ako će to raditi sud, onda ne treba da stoji ovde.

Što se tiče konkretno ovog amandmana, naš predlog je da se penzije usklađuju dva puta godišnje i to u odnosu na rast cena na malo i rast prosečne zarade u Srbiji. To je jedino realno da bi se koliko-toliko dostigao neki pristojan iznos penzija, jer ovo što je sada je nešto što je nedostojno života čoveka koji je radio 30, 40 godina.

Evo, završavam ovom rečenicom, nepromenjen stav SRS je da najniža penzija, kao i najniža plata, ne može biti manja od najniže potrošačke korpe, to je u ovom momentu 37 hiljada dinara, sve ispod toga je uvreda. Sve ispod toga je socijalna pomoć. Sve ispod toga je nesposobnost i nebriga Vlade Republike Srbije. Hvala vam.

Da, neće jezik nego pravo, to je stara narodna, evo, često se pokaže kao istinita.

Da li nešto piše u Poslovniku? Piše. Da li se Poslovnik poštuje? Ne poštuje se. Da li nešto piše u Ustavu? Piše. Da li se Ustav poštuje? Ne poštuje se. Evo, konkretno kad su u pitanju penzije. Ovde smo danas imali celu jednu raspravu kako treba da vidimo šta je rekao Ustavni sud.

Znate li vi šta je rekao Ustavni sud kada su u pitanju penzije, odnosno onaj zakon na osnovu koga su se četiri godine otimale penzije? Ustavni sud je rekao da neće da se izjašnjava zato što je zakon privremenog karaktera. Zamislite vi tu nenormalnost.

Zamislite da, recimo, nekoj skupštinskoj većini, daleko bilo, padne na pamet da donese zakon – sledeća tri meseca dozvoljeno ubijanje na ulici. Ustavni sud, taj naš, takav, bi rekao – nećemo ocenjivati ustavnost zato što je to zakon privremenog karaktera. Vi onda uopšte pričate o Ustavnom sudu, o ulozi Ustavnog suda. Ma, može on biti 300 puta Ustavni sud, odluka mu je neustavna. To je nešto što ne može niko…

Nije Ustavni sud Sveto pismo, nešto zacrtano što ne sme da se kritikuje. Ako ne sme da se kritikuje, onda ga stavite negde u ilegalu, kao Zagu Dolovac što ste stavili u ilegalu.

Priča koleginica o suficitu koliki je. Moram da kažem, nema trenutno ministra Siniše Malog, on bi se sigurno složio, jer je on čovek iz te materije i to zna, onaj ko se hvali suficitom ne zna šta je budžet. Niti je u budžetu dobar suficit, niti deficit. Vlada koja ne ume da napravi pravi budžet, pravi budžet ili sa deficitom ili sa suficitom, onako kako joj odgovara. Da li mislite da je to neko realno stanje, imate negde puno para, itd.? Nemojte da obmanjujete narod.

Što se tiče ovog što je kupio šećerane za tri evra, jel to onaj što je zbog tog kriminala osuđen na 12 godina robije? Nije? Nije niko osuđen. Ćutite onda.

Bravo, koleginice Malušić.

Žuti su donosili zakone da mogu da kradu, kaže koleginica. Oni su, kao i vi, samo glasali, nisu donosili, ali nije to sad važno.

Evo, tačno je, pa ko je bio protiv tih zakona, ko se borio u Narodnoj skupštini, ko je pričao šta će ti zakoni proizvesti, nego mi srpski radikali? Ali, šta se desilo u međuvremenu? Zašto te zakone niste menjali? Zašto ne donosite zakone na osnovu kojih može krivično da odgovara onaj ko je lopov? Zašto ne primenjujete zakone koji postoje?

Postoji mnogo zakona na osnovu kojih bi mnogi ljudi trebalo odavno da su na robiji, ali vi nećete to da radite zato što ih štitite. Ponovićemo milion puta – Dinkić, Labus, Vlahović, Pitić, Đelić, zaboravila sam, naravno, najmanje još ovoliko njih.

Vi iz vlasti, možda koleginica Malušić toga nije ni svesna, možda je ona suviše u nekim svojim idealima oko „Bravo Vlada“, možda ni mnogi od vas nisu, ali, zapamtite šta vam kažemo mi srpski radikali, koji odlično to znamo, vlast namerno štiti te ljude, prolongira sve to da bi uskoro nastupila zastarelost i da onda mogu da kažu, svako od tih ljudi – ne smeš da mi kažeš da sam lopov, prošlo je 20 godina i od krivičnog dela za koji sam izvršio. Može da prizna tada, tada može da izađe na televiziju i da kaže, kao Dinkić – tačno je, ja sam sa dugim cevima ušao u Narodnu banku. Kada prođe 20 godina, niko mu ne može ništa i čak ga ne sme niko nazvati kriminalcem zbog toga.

Ljudi, mora nešto da se nauči i da se pročita da bi moglo u ovoj sali da se raspravlja. Dakle, namerno radite to, vlast radi, evo, neću reći narodni poslanici… izvršna vlast radi to da sva ova krivična dela zastare zato što ste se udilovali sa tim lopovima iz bivše vlasti, neke ste uzeli u vlast, neki su vam ministri, neki državni sekretari, neki direktori javnih preduzeća, neki formalno nisu ništa od toga, ali su neformalno i te kako sa vama.

Možda malo neprimereno, sa mesta sam dobacivala i pitala kolegu Orlića - ko, ko, kada je govorio o tome ko hapsi i ko ne hapsi. Namerno sam to uradila da bi ga naterala da kaže ono što sam želela da čujem, a rekao je da to rade oni - vlast, država. Dakle, rekao je i da ne funkcionišu institucije sistema.

Neću govoriti o tome da li Saša Dragin, Oliver Dulić, Milosavljević, Bubalo, da li za njih važi prezunkcija nevinosti ili ne, o tome neću govoriti, ali kao pravnik tvrdim, dobar pravnik, usuđujem se reći jedan veliki pravnički greh za Vlahovića, Dinkića, Labusa, Đelića i Đilasa, toliko je očiglednog kriminala, da čak ne mogu ni tu prezunkciju nevinosti da im preko usta da im prevalim.

Kada će oni, gospodo, da odgovaraju? Kaže, Đilas najveći lopov, kriminalac, šta reče kolega, ali kada će u zatvor? Kad će zbog onih para koje je ukrao na izgradnji mosta? On se šeta tim mostom slobodan, baš ga briga. Još je ponosan da je to njegov most, da je to delo koje je ostalo iza njega.

Vlahović Vladi Republike Srbije drži na Kopaoniku predavanje, on je predsednik tamo nekog ekonomskog foruma, sedi premijer, ovako, sedi ministar, evo, i gospodin Mali i ostali. Vlahović im drži predavanje. Šta im predaje? Kako se krade? Kako se sprovode lopovske privatizacije? Gde su odgovorni za one kriminalne privatizacije?

Juče je neko ovde pominjao koliko je stotina hiljada ljudi zbog tih privatizacija ostalo bez posla. Da, tačno je. Mi smo o tome govorili i govorimo godinama. Mi smo prvi rekli da su privatizacije lopovske vršene samo zato da bi se dobile dobre lokacije za tržne centre, hotele itd. Prvom, mi srpski radikali smo o tome pričali. Pre neki dan to reče jedan čovek na konferenciji, setio se.

Dakle, mi to uvek govorimo i nikada naš stav nije promenjen, ali vi svoje stavove menjate. U tome je problem. Ako kažete za nekoga da je lopov, da je kriminalac, da je krao, ne možete ga onda primiti da bude s vama u društvu, ljudi moji.

Od svih ovih koje vam nabrajam, trenutno niste otvoreno sa Đilasom. Kad kažem otvoreno, videće se uskoro nešto drugo.

Da li znate šta radimo sa Đilasom? Ćaskom sa njim o tome kako je bilo dok je on bio Vučićev predsednik Košarkaškog saveza Srbije. Volimo tako o tome malo.

Što se tiče ovoga šta sam ja rekla i kako smo menjali stavove, ni sada nisam rekla, niti smo ikada rekla da treba oduzeti nekome nešto, već treba svako krivično da odgovara.

Onaj ko je kupio šećeranu za tri evra treba da ide u zatvor ukoliko se… ali ne samo on. Taj posao je koruptivan. Ne može nikako biti drugačiji. Znači, neko iz tadašnje vlasti, iz vrha vlasti mora da ide u zatvor, zajedno sa onim ko je tu šećeranu kupio.

Što se tiče toga, vi se obraćate tužilaštvu, jadni vi, pa tužilaštvo neće da reaguje. Znate, bez obzira kako su postavljene tri grane vlasti u Srbiji, po našem Ustavu, vi i kao skupštinska većina i kao Vlada i kao vaši predstavnici, predstavnici vlasti u Visokom savetu sudstva i u Veću tužilaca imate bogami instrumente da pokretne postupke, da inicirate smenu tužilaca zbog nesavesnog rada, zbog čuvanja predmeta u fiokama. Imate i to nije uticaj na sudsku granu vlasti, već ova grana vlasti, zakonodavna, koja jeste izjednačena sa izvršnom i sudskom granom, ipak je malo jednakija u odnosu na ove dve grane. To ćete se složiti, to u Ustavu piše. Ova grana vlasti ima i određene nadzorne funkcije. Ima funkcije u tome što predlaže i bira određene ljude na određene funkcije. Onaj ko to radi ima pravo i da pokrene potanje nečijeg dobrog ili lošeg rada.

Dakle, milion i 976,3, ovako bi neko rekao na konferenciji, razloga ima da se na ovaj ovde dnevni red stavi Izveštaj o radu Zagorke Dolovac, pa da onda pričamo - mi podneli ovu krivičnu prijavu, mi podneli ovu krivičnu prijavu, mi podneli krivičnu prijavu zbog briselskih sporazuma, mi podneli krivičnu prijavu zbog Tomine diplome, mi podneli krivičnu prijavu koliko god hoćete, pa da dođe gospa Zaga, pa da onda mi vas ubedimo da ona zaista ništa ne radi, da vi glasaste, kao i mi, da joj ne usvojite izveštaj i da onda mora da ode, ali vi to nećete.

Pitali smo Đilasa i on kaže – baš me briga, ja znam da sam lopov, znam da sam ukrao ali neće mi ovi ništa zato što sam sa nekim ljudima ulepo, kako se kaže u Srbiji.

Inače, ova rasprava se pretvara u razgovor sa klupama, mi kao ozbiljni političari to nećemo.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani penzioneri i vi koji ćete zdravlja bože to u budućnosti biti, želimo da vam poručimo na kraju ove rasprave o izmenama i dopunama Zakona o PIO da će SRS nastaviti svoju političku borbu, pre svega na očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije i očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, ali i na poboljšanju standarda građana Republike Srbije.

Za nas srpske radikale je apsolutno neprihvatljivo da najniža penzija i najniža plata, koja se popularno zove minimalac, budu ispod nivoa najniže prosečne korpe u Republici Srbiji. Prema statističkim podacima danas je to iznos od 37.000 dinara. Mi insistiramo da najniža penzija i najniža plata moraju biti 37.000 dinara. Ovo nije nikakva populistička priča, mi već 20 dana, od kada je krenula rasprava o budžetu i pre toga, govorimo predstavnicima Vlade Republike Srbije na koji način se mogu obezbediti ta sredstva.

Govorili smo kako se loše troše budžetska sredstva na štetu upravo radnika i penzionera, govorili smo da se plaćaju razne nevladine organizacije i to tada mislimo na one koji rade protiv interesa države Srbije, govorili smo kako se troše sredstva nenamenski, na primer 300 miliona evra „Behtelu“ na ime izgradnje dela autoputa od Čačka do Pojata, govorili smo o tome kako se unapred, evo završiću uskoro, kako se uzimaju krediti koji nam zapravo neće ni trebati, a na takve kredite mora da se plaća kamata bez obzira što mi nismo počeli da ih trošimo i mnogo je mogućnosti koje su sakrivene u raznim skrivenim aproprijacijama u budžetu koje bismo mi pretvorili, odnosno prebacili u aproprijacije koje obezbeđuju plate i penzije.

Dakle, još jedanput ponavljam i završavam, najniža plata i najniža penzija ne smeju biti ispod 37.000 dinara, što je najniži iznos potrošačke korpe. Hvala lepo.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica, menja se 16 ili 17 put i on jeste jedan od onih zakona koji idu u paketu uz Zakon o budžetu ali kada se vidi ovo obrazloženje gde je Vlada napisala koji su razlozi za donošenje ovog zakona onda se zaista zapitamo kako je taj porez na dobit pravnih lica funkcionisao do sada, jer ispada da sa mnogo toga nije bio usklađen jer to radite tek sada, a tako ste vi sami to napisali. Kažete da sadržina i ciljevi koji treba da se ostvare donošenjem ovog zakona su u stvaranju uslova za primenu nekog akcionog plana iz 2013. godine, neke organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.

Kako je funkcionisalo 2013. godine, to ne znamo. Onda, ne znam usaglašavanje sa zakonom kojim se uređuje konverzija stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Koliko smo mi obavešteni iz javnosti taj problem sa švajcarskim francima je rešen. Kako se oporezivala dobit pravnih lica ako tek sada kroz ovaj zakon, konkretno kroz ovaj član koji sam ja amandmanom malo tehnički uredila predviđa.

Naravno, ne možemo ovde da se ne prisetimo lošeg tog zakona gde ste državu Srbiju umesto banaka obavezali da plaća ozbiljna sredstva na ime tih kredita koji su građani zaključivali u švajcarskim francima, a mi i dalje tvrdimo da je cela šteta koju su pretrpeli ti građani morala da ide na teret banaka zato što su se banke enormno bogatile i bogate se i dalje, naravno, zato što su u Srbiji jako skupi krediti. Dalje, opet kažete ovaj zakon donosite zbog otklanjanja dvostrukog oporezivanja rezidentnih obveznika koji delatnost obavljaju i u inostranstvu priznavanjem prava na poreski kredit.

Dakle, opet zakon koji već postoji, kao i podsticanje ulaganja u investicione fondove, opet zakon koji već postoji. Vi imate raskorak - donesete jedan zakon ili više zakona, a neki zakon koji treba određene stvari iz tih zakona da reguliše, donosite više godina ili meseci kasnije. Hvala.

Kada govorim o ovim čisto formalnim i obaveznim izmenama zakona o raznim porezima, dobro je da se kroz tu raspravu pomene i kako funkcioniše poreska uprava.

Ja ću to danas da ovako slikovito prikažem na jednom primeru gospodina iz Niša, koji je na njegovu sreću jedan pedantan gospodin, pa decenijama čuva dokumentaciju i račune. Sada gledajte kako funkcioniše uprava prihoda i da taj čovek nije imao račune danas bi mu već uveliko izvršitelji bili na vratima. On je u septembru mesecu 2015. godine dobio opomenu da nije platio porez za 2006. godinu, pratite, molim vas, devet godina a pet godina je rok zastarelosti. On je tada odneo priznanicu, a 3. decembra ove godine, da li je to bilo juče, kada je to bilo, da, juče, dobio je odgovor od uprave prihoda u kojem mu traže da donese original priznanice iz 2006. godine, priznanice da je platio porez.

Da li ste vi u stanju uopšte da pratite ovo ludilo koje se dešava u upravi prihoda? Zastarelost u ovom slučaju je pet godina. Odavno je prošla jer se radi o dugu iz 2006. godine. Opšta zastarelost je 10 godina. Znači, nastupila je 2016. godine, a tri godine kasnije traži uprava prihoda original uplatnicu da je neko platio porez 2006. godine, 13 godina kasnije.

Ovo je zaista nešto što je neverovatno i na ovaj način se, između ostalog, nameštaju poslovi javnim izvršiteljima. Ko ne donese original račun star 10, 12, 13 godina, njemu će izvršioci na vrata, jer Bože nema dokaza da je pre 12 godina platio neki porez. Neverovatno, ali dešava se u Srbiji.