Prosto, vi niste u pravu. Da ste slučajno pravnik, kao što niste, onda bi vam bilo jasno da ste upravo iz tog vašeg… Vi nekako zastupate usmenu književnost. To što ovde pričate, trebalo je da povežete kroz ova dva člana zakona. Ništa više od toga.

Ja sam zaista malopre bila šokirana i čula sam šta je koleginica Nataša Jovanović rekla koleginici Pešić, ali ovo je zaista takvo neznanje, takvo nepoznavanje Poslovnika i sada se pitamo koju težinu imaju zakoni za koje glasaju ovakvi narodni poslanici.

Ništa lično, ne želim nikog da uvredim, ali koleginica kaže da ako se prihvati amandman da se briše član 8, da će zakon biti bez člana 8. Šta, biće na štakama? Faliće mu jedna noga? Pa, neverovatno je. Član 8, koleginice? Koliko godina ste narodni poslanik? Da li vam je ovo drugi mandat.

Član 8. govori zapravo o članu 33. Ako se briše član 8, ako se prihvati naš amandman, član 33. opet postoji, a član 8. je neki deveti tekst u odnosu na ovo u tom osnovnom zakonu. Zaista neverovatno nepoznavanje, neznanje.

Vi se ljutite kada mi nekada kažemo da smo uvereni da vi ne znate ni kako se zove zakon o kojem govorite, a mi danas čujemo nešto što je prosto neverovatno. Ja sam ne znam koliko mandata narodni poslanik i verujte, ovakvu količinu neznanja, što se tiče primene Poslovnika, ja nisam čula.

Ovo je krajnje dobronamerno ljudi moji, pogledajte malo bar do kraja ovog mandata, ne znam koga će Vučić otkačiti, onih 30% obećanih, koji će proprane da dovede itd. kako je i sam rekao, ali gledajte nešto da naučite. Ne možete izaći posle jednog ili dva mandata a da ne znate šta je predlog zakona, šta je predlog izmena i dopuna zakona.

Vi imate partijski zadatak da imate svaki dan određenu mantru, imate papir na kojem piše to što treba da kažete i kad se desi nešto u raspravi od strane poslanika opozicije SRS, pre svega, i uglavnom, onda vi ne umete da nešto promenite nego i dalje čitate to što vam je napisano i zaista ispadne strašno. Strašno za uši, za mozak ono što smo malopre slušali.

Ja sam jedanputa kada ste, ne vi lično koleginice, nego je bilo više poslanika vlasti, koleginica koje su čitale, ja sam stvarno rekla da ću jedanput na pauzi da krenem kroz klupe i umesto tog papira da vam ubacim recept za gibanicu i verujem da biste počeli da ga čitate. Dokaz je ovo što smo danas čuli.

Dakle još jedanput, ako se prihvati amandman i član 8. se briše, član 8. postoji u osnovnom zakonu, draga koleginice, a član 33. na koji se ovo odnosi takođe ostaje i ne menja se. To je suština, možda nije baš lako za shvatiti, ali ako treba ponoviću još jedanput.

Pošto završavamo raspravu o ovom Predlogu zakona, bitno je, pre svega, radi javnosti, malo smo se udaljavali od teme, što je naravno dobro, jer zato služi Narodna skupština, da podsetimo da smo danas raspravljali o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama i da građani ne očekuju da smo se mi bavili nekim epohalnim stvarima. Ovo su, tako, kozmetičkih par izmena, suštinskih izmena u ovom predlogu zakona nema. Generalno, stav SRS i svakom ministru to govorimo, ako imate potrebu da menjate neki zakon, ako imate potrebu da to radite dva puta, kao što je u ovom slučaju, i ako ta promena nije samo, ne znam, produžavanje nekog datuma, onda zaista treba da se ozbiljno razmotri da se taj zakon predloži u potpuno novom obliku.

Naravno, ono što je bilo dobro u onom zakonu koji se menja treba da ostane. Znate, da ste tako radili, onda bi i poslanici vlasti koji će glasati za ovaj zakon, bilo bi im potpuno jasno za šta glasaju i o čemu se zapravo raspravljalo. Videli ste malopre kakva je zabuna nastala oko toga zato što ste predložili izmene i dopune zakona.

Dakle, mi srpski radikali smo predložili popriličan broj amandmana. Imamo više amandmana nego što zakon ima članova, zato što smo na neki član ulagali i više, podnosili i više amandmana i podnosili smo i na neke stavove na koje vi niste intervenisali, jer po Poslovniku takvu mogućnost imamo.

Žao nam je što niste prihvatili amandmane, ne zbog nas, nama nije problem što smo ove amandmane pisali, ni što smo ih ovde obrazlagali, žao nam je zašto što ćemo, bojim se, čitati u novinama kako je neki otac ili neka majka neodgovorni, kako su oteli dete onom drugom roditelju, a traje postupak oko utvrđivanja starateljstva, zato što ste zakonom dozvolili da samo jedan roditelj može izvesti iz države. Hvala.

Pošto vi, poslanici iz vlasti, ne poštujete demokratiju, ne znate šta je parlamentarna demokratija, mene član 32. obavezuje da vam pomognem u vođenju sednice, s obzirom da vi ne dozvoljavate da potpredsednik Narodne skupštine koji nije iz vlasti, nikad da sedne na to mesto i da vodi sednicu, da jedanput javnost Srbije vidi na koji način se, zaista, u demokratskom duhu vodi sednica Narodne skupštine.

Predsedavajući Narodne skupštine, ne odnosi se na vas, nikada sebi ne sme dozvoliti da pokaže komplekse u odnosu na bilo kojeg narodnog poslanika. To može na nekom drugom mestu, to može u nekoj trač partiji, ali mora na tom mestu, onaj ko sedi na tom mestu, mora da pokaže, pre svega, dostojanstvo lično, da bi na taj način štitio i dostojanstvo Narodne skupštine.

Danas smo ovde opet, dakle, posle toga što je Nemanji Šaroviću zabranjeno da govori, mi smo opet ovde čuli zloupotrebu povrede Poslovnika, pa vraćanje priče na Bastaća. To može kroz povredu Poslovnika, a kroz normalnu parlamentarnu raspravu poslanik SRS ne sme da pomene neko ime, nekog čoveka kojeg ste vi nekada birali na funkciju, da li ministra, poput Radulovića, da li ovog koga je pominjao Sašu Jankovića itd. To što su to vaši propusti to je vaš problem.

Ako dozvoljavate kroz Poslovnik, o Bastaću, evo, ja predlažem da radimo nešto drugo kroz povredu Poslovnika. Pustite Bastaća. Hajdemo o kriminalu naprednjaka u Požegi, hajdemo o „Krušiku“, hajdemo o malom šengenu, o nečemu od čega zavisi život građana Srbije. Pustite te trivijalne stvari. Ako dozvoljavate, morate to dozvoliti apsolutno svima. Naravno, tražim da se u danu za glasanje izjasnite i o ovoj povredi. Hvala.

Upravo to sam htela. Ne znam kome je to sada smešno. Ako ja kažem da želim da se izjasnite, a predsedavajući me posle toga pita da li želim, pokazuje da ne sluša šta narodni poslanik priča. Vama je to smešno. Ali vi ste zaista smešni.

Član 27, stav 1.

Ovo što je malo pre uradio Veroljub Arsić, tako mali Perica zamišlja Narodnu skupštinu.

Ne može Veroljub Arsić sa mesta poslanika da vama kao predsedavajućem naređuje šta ćete vi da radite. On je izrekao opomenu i on opomenu može da povuče samo ili na Administrativnom odboru ili tu, sedeći na mestu predsedavajućeg. A to da se igra, da bi sad javnost čula kako je on veliki i velikodušan pa je on povukao opomenu da Nemanji Šaroviću ne bi uzeo sedam hiljada dinara, kao da je tih sedam hiljada dinara nekome bitno i kao da neko interveniše zbog tih sedam hiljada dinara.

Dakle, uozbiljite više rad ove Narodne skupštine. Zaista sam iznenađena da vi niste, gospodine Milićeviću, reagovali na ovo kada je gospodin Arsić sa mesta narodnog poslanika, gde može da se javi i po Poslovniku, da replicira, da govori, itd, ali sa mesta narodnog poslanika ne može da glumi predsedavajućeg. Predsedavajući ste sada vi. Ali, vi dozvoljavate da se od ove Narodne skupštine stvarno pravi više nego dečija igraonica. Ozbiljnija su deca u igraonici kad slave rođendan, nego vi iz vlasti u Narodnoj skupštini.

Vi se i dalje uporno ponašate po sistemu - može mi se. Verujte, može se trenutno. Setite se vi onih sa kojih ste bili - može mi se, do pre nekoliko godina, a ovi koji su bili opozicija do pre nekoliko godina, pa vidite kako se kolo sreće u politici okreće.

Mora narodni poslanik i predsedavajući, pre svega, da čuva dostojanstvo Narodne skupštine. I ne može neko da pokazuje svoju silu zato što vi sa tog mesta dozvoljavate poslanicima vlasti da govore kad god hoće, da govore šta god hoće, da zloupotrebljavaju Poslovnik, da zloupotrebljavaju replike, da zloupotrebljavaju redovnu raspravu. Oni mogu sve da zloupotrebljavaju, a narodne poslanike opozicije, poslanike SRS, najveće opozicione političke partije u Narodnoj skupštini, pokušavate da ugušite svaku reč koju mi želimo da kažemo.

Završavate replike tako što se replika završava završnom rečju poslanika vlasti. Da li je nekada neko od predsedavajućih učinio taj presedan, koji nije presedan, nego bi bilo zaista u skladu sa parlamentarnom demokratijom, da repliku završi poslanik opozicije? Ili da vi, pošto, ima već, kako čujem, nagoveštaja i šaputanja da prekinete ponovo sednicu, da vidim da li ćete to uraditi nakon ukazivanja na povredu Poslovnika od strane poslanika opozicije, ili ćete to uraditi da kajmak pokupi poslanik vlasti. Hvala.

Želim da se izjasnite o povredi Poslovnika.
Radite nešto u danu za glasanje.

Član 109. stav 1. alineja 8.

Gospodine predsedavajući, malopre ste se ishvalili kako vi vodite sednice i u principu mi do sada nismo imali nekih preteranih primedbi na taj deo vašeg posla, ali malopre ste morali da reagujete, još uvek vam nije kasno.

Dakle, ako Veroljub Arsić, predsedavajući pre vas i potpredsednik Narodne skupštine, sada javno kaže da je on pogrešio, da je on, zapravo, prekršio Poslovnik, da je on, zapravo, koristio svoju silu, bahatost i na najgrublji mogući način prekršio Poslovnik tako što je izrekao opomenu Nemanji Šaroviću, vi zbog toga morate, u skladu sa članom, stavom i alinejom koju sam rekla, izreći opomenu njemu. Ne može on da prođe tek tako.

Malopre mu se, eto, htelo da kaže – izričem opomenu, posle toga mu se htelo da kaže – šalio sam se, izvinjavam se, povlačim opomenu. To, tako ne može.

Vrlo je precizno određeno na koji način. Koliko god je ovaj nakaradan Poslovnik, on mora da se poštuje i vi morate da ga poštujete i vi morate Veroljubu Arsiću da izreknete opomenu zbog onoga što je on malopre ovde, pred celokupnom javnosti, rekao. Hvala.

Želim, a želim ponovo povredu Poslovnika, novu.

Dobro, strpljiva sam.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnicima režima puna su usta priče o zaštiti porodice, o povećanju nataliteta, o zaštiti dečijih prava, a u suštini ništa od toga ne radite ili ono što radite, radite nakaradno.

Ne možete govoriti o zaštiti dečijih prava, o borbi protiv droge, o borbi protiv maloletničke prostitucije kada ste dozvolili da roditelj nema pravo da izvrši uvid u, recimo, lekarski karton deteta od 14 godina, umesto da je propisano da je lekar u obavezi da pozove roditelje ako maloletno dete dođe samo, odnosno doneli ste takve propise da roditelj ne može da izvrši uvid i da prati stanje svog deteta tako ne može da sazna ni da li se dete drogira, ni da li je neka maloletna devojčica izvršila abortus itd.

Dakle, da biste stvarno uradili nešto od onoga što u medijima pričate, osnov je promena Porodičnog zakona i još nekoliko zakona, ali Porodični zakon je taj koji mora najhitnije da se menja. Čak mislimo da bi bilo dobro da se donese potpuno nov Porodični zakon koji će zaista da povede računa i o porodici i o deci. Malo ste previše zastranili u te evropske puteve i to u onoj meri u kojoj se čak ni u ozbiljnim evropskim zemljama ne primenjuju ti neki principi koje ste vi prihvatili. Srbija mora da se vrati i tradicionalnoj porodici i tradicionalnom vaspitanju i tradicionalnom obrazovanju da bismo zaista vratili moralne kvalitete u društveni život i u našu državu.

Mi već više od godinu dana iniciramo kroz ovaj jedan član izmenu porodičnog zakona zato što smo želeli da sprečimo da se deca, tek rođena deca ili vrlo malo deca daju na usvajanje strancima zato što dalje nemamo kontrolu šta se dešava sa tom decom, da li ih tamo koriste u lancu prosjačenja, belog roblja. Ko zna šta se dešava sa tom decom, a vi ne želite ni da se raspravlja o tom predlogu zakona.

Dakle, mi smo to samo inicirali da biste vi eventualno prihvatili tu raspravu, a onda bismo svakako i kroz amandmane i kroz novi tekst mogli da govorimo o novom zakonu.

Dame i gospodo narodni poslanici, obaveza svih nas narodnih poslanika, a prevashodno poslanika skupštinske većine je da se vrati dostojanstvo Narodnoj skupštini. To je moguće jedino ako se u Zakon o izvoru narodnih poslanika vrati odredba Ustava Republike Srbije, koja kaže da je narodni poslanik slobodan da svoj mandat stavi na raspolaganje političkoj partiji sa čije liste je izabran za narodnog poslanika.

Mi tačno od 15. oktobra prošle godine, znači, bilo je dovoljno vremena i bili smo dosta daleko od redovnih izbora, kada smo krenuli sa tom inicijativom, ali vama to, jednostavno, ne dopire do svesti. Vi čekate da dođu ovi isluženi evropski činovnici i sve što vam oni kažu vi to prihvatite, a ono što vam kaže najozbiljnija politička partija na političkoj sceni Srbije, vi to ne želite ni da čujete. Zato imamo probleme danas u Narodnoj skupštini. Imaćemo ih i u buduće ukoliko ne prihvatite da raspravljamo i da odlučujemo i na kraju da odlučite o ovom našem predlogu.

Mi smo ovaj predlog koncipirali tako da čak ni na koji način ne dovodi u pitanje ni neustavnu odluku Ustavnog suda koji je na raspolaganje poslaniku stavio poslanički mandat. Neka vam i to ostane da se ne bismo sada zavlačili u neku nepotrebnu priču, ali je pitanje da li bi postojala normalna politička partija i da li bi postojala normalna rukovodstva političkih partija koja bi sebi dozvolili da im na liste bude neko ko unapred nije spreman da toj političkoj partiji stavi svoj mandat na raspolaganje. To je jedino moralno i to je jedino u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Mi danas imamo poslanike koji su u samo ovom mandatu promenili po četiri ili pet političkih stranaka. Znate, to se ne radi ni zbog ideja, ni zbog ideologije, ni zbog bilo kakvih uverenja. To se radi zbog trgovine. Prodaja mandata je postala najozbiljnija trgovina i to je jedan od najozbiljnijih vidova korupcije koji Srbiju razara već više od deset godina. Ovo što se dešava poslednjih nekoliko je zaista nešto što dovodi u pitanje Narodnu skupštinu kao instituciju.

Znate, vi ste došli na listi jedne političke partije i sve ono što je uloženo u mandat svakog od nas, a političke stranke su u mandat svakog od nas uložile i mnogo sredstava i energije i aktivisti svog…

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama kada se dobro pogleda, zapravo ništa suštinski ne menja u odnosu na postojeći tekst zakona i nije bilo potrebe da se uopšte o ovome raspravlja, ali mi smo podneli određen broj amandmana upravo da bismo u toj raspravi u pojedinostima mogli da vam kažemo šta tačno nije dobro i ako ste već menjali zakon, predložili izmene zakona, da vam ukažemo kako je to zapravo trebalo da se uradi da bi imalo nekog više smisla.

Mi smo zapravo očekivali od ministra Stefanovića danas da razgovara sa narodnim poslanicima o mnogo ozbiljnijim stvarima, o aferama koje potresaju Srbiju i o kojima se priča upravo zato što kao ozbiljna politička partija želimo da od ministra čujemo odgovore na sva pitanja koja se pojavljuju u javnosti i da se jedanput u Srbiji neka afera stvarno zatvori, a ne da se jedna afera skloni pod tepih da bi se pojavila druga i to tako traje već decenijama. Nije vezano ni za ovu vlast, nego to nekako traje u Srbiji kao neka zaista nezdrava situacija.

Mi srpski radikali ne spadamo u one koji dižu hajku i koji se tako bez razloga i bez argumenata obraćaju i javnosti. Mi nismo ti koji po svaku cenu želimo da napadamo režim.

Sada kada govorimo o ovome što je sada aktuelno, mi takođe to govorimo samo sa krajnje čistom i iskrenom namerom da se ove neke situacije u javnosti razreše.

Najpre, želimo da kažemo nešto o ovom tzv. "malom Šengenu". Mi mislimo da to nikako nije dobro, da ako je ovo zamena za ulazak Srbije u EU, onda je tim vašim prijateljima iz EU trebalo reći da nama ne trebaju nikakve mrvice, pogotovo ne mrvice koje će štetiti Srbiji čak i više nego ulazak u EU.

Mi smo čuli pre neki dan od predsednika Republike kako je on govorio o tom "malom Šengenu" kao o nečem epohalnom, jer, evo sada ćemo od nove godine, ako to neko slučajno ne osujeti, da idemo sa ličnim kartama u Makedoniju, u koju idemo sa ličnim kartama od 2011. godine, jer te godine je Ivica Dačić kao član tadašnje Vlade tog režima potpisao taj sporazum, u Crnu Goru, gde oduvek idemo sa ličnim kartama, u BiH, gde oduvek idemo sa ličnim kartama i oni, naravno, kod nas dolaze na isti način. E gde imamo promenu? Imamo kod Albanije i to jeste problem i mi se plašimo da se iza toga krije nešto veoma ozbiljno i nešto što bi moglo štetiti interesima države Srbije.

Javna je tajna i vi to, ministre, odlično znate da Šiptari sa Kosova i Metohije slobodno idu u Albaniju, da im sigurno ni sada niko ne traži putne isprave. Ako i traži, onda imaju te pasoše te lažne države. Mi sada hoćemo da otvorimo granicu između Albanije i Srbije tako što ćemo dozvoliti da se nekontrolisano ulazi u Srbiju.

Vi ste sami rekli da je to, između ostalog, zbog nekih migratornih talasa, pa je sada naše pitanje da li bi taj "mali Šengen" doprineo u pozitivnom ili negativnom smislu eventualnom talasu migranata koji očekuju ovaj deo sveta. O tome se sve više u javnosti govori. To takođe ne možemo da sakrijemo i ne smemo da krijemo.

Kada je predsednik države govorio o ovome, onda je rekao kako, eto, se povećao uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Albanije u Srbiju da li reče za 17%, ne znam tačno i da mi, zahvaljujući "malom Šengenu" ćemo omogućiti da lakše dolazi paradajz iz Albanije u Srbiju.

Znate, jako je zabrinuo naše seljake. Kažu kako se nije setio da kaže da uradi nešto da se otvori put, recimo, leskovačkoj paprici, negde da se prodaje u svetu. A gde može da se prodaje? Pa po već postojećem Sporazumu koji imamo sa Ruskom Federacijom, gde možemo da prodamo sve naše poljoprivredne proizvode.

Dakle, mi samo tražimo od vas da nam potpuno otvoreno kažete o čemu se ovde radi i da vas upozorimo da niko od predstavnika režima ne treba, odnosno ne sme da prisustvuje tom nekom budućem sastanku koji će se uskoro desiti, koji je najavljen zapravo u Draču, gde bi se moglo desiti da tamo prisustvuju i predstavnici lažne države „Kosovo“? Ako se to desi, onda će to i nama i celokupnom narodu biti jasno da je vlast na indirektan način priznala lažnu državu „Kosovo“.

Nadam se, nadamo se, da se to neće desiti, ali želimo na vreme da upozorimo i predstavnike vlasti, a i celokupnu javnost.

Još jedna tema je aktuelna ovih dana, a to su problemi sa „Krušikom“, sa Aleksandrom Obradovićem, koji je u javnosti obelodanio određene podatke vezane za poslovanje te firme, te fabrike „Krušik“.

Pojavila se u javnosti priča da je „Krušik“ prodavao oružje ispod cene, da je ta privatna firma koja je prodavala oružje umesto „Krušika“, da se višestruko obogatila, da je „Krušik“ doveden na ivicu propasti. Vi ste iz vlasti pokušali to nekako, rekla bih, prilično nezgrapno da skrenete sa ozbiljnog objašnjenja te teme zato što se time bavi ne znam neka Marinika, itd. Nas, svakako, ne možete svrstavati u tu grupu političara.

Mi samo želimo, da radi javnosti, radi „Krušika“, radi zaposlenih u „Krušiku“, na kraju krajeva i radi vas, ministre, pošto se pominje vaš otac kao neko ko je zaposlen u toj privatnoj firmi, da izađete sa svim detaljima. Znate, nije odgovor samo da kažete – Moj otac nije suvlasnik firme. Pa, možda nije i ne govorimo sad o tome, govorimo o tome da ste i sami rekli da jeste zaposlen u toj firmi ili je rekao Aleksandar Vučić. Dobro. Hajde, evo, nadam se da ćete odgovoriti na to, svejedno.

Dakle, mi zaista želimo da vi kao nadležan ministar objasnite javnosti Srbije i ovo ovde mesto je najbolje, ovde nemate ni novinare da vam možda postavljaju pitanja na koja nerado odgovarate, mi zaista kao narodni poslanici želimo da se čuje istina o ovom slučaju.

Ako je zaista tačno sve ovo što je taj Aleksandar Obradović izneo u javnost ili čak deo toga, onda svakako da nadležno tužilaštvo i te kako ovde ima posla. I ne može se, ko god da je taj Aleksandar Obradović, ne može se smatrati da je on odao poslovnu ili državnu tajnu ako je izneo neka saznanja iz firme u kojoj je bio zaposlen, pogotovo ako je izneo i određene podatke kojim ono što govori zapravo argumentuje.

Dakle, molimo vas ministre, prosto da bismo mogli ubuduće normalno da funkcionišemo i da radimo i da kažem, ponavljam, da jednom zaista nešto što je afera u Srbiji da doživi pravo razrešenje kakvo god da je. Koliko god koga to bolelo ili ne bolelo, da se zna konačno šta je istina i da možete i vi i bilo ko, ko se povezuje sa tom, ili neko drugi, sa nekom drugom aferom da može normalno bez ikakvih problema da se obrati javnosti i bilo kome. Jednostavno, ovo je mrlja na državi Srbiji složićete se sa tim da je to tako.

Znate, ako je neko direktor godinama u „Krušiku“ pa taman kad se pojavila ova afera taj kao veliki specijalista ode u neku drugu namensku industriju sama ta činjenica nekako upozorava da možda ima istine u onome što se u javnosti iznose kao dokazi. Hvala vam.

Kažete, ministre, niste vi tužilac, nisam ni ja. I tačno je. Ali, niko, što se nas tiče ovde, nikoga nije optuživao. Samo smo tražili to što ste vi sada rekli da ćete uraditi, ali dobronameran savet.

(Nebojša Stefanović: Mislio sam na ovo da li je uzbunjivač ili nije uzbunjivač.)

Da, dobro.

Dobronameran savet, da bi se zaista ovo završilo na pravi način, nemojte samo da izađete na konferenciju i da kažete – niko nije u pravu, ja sam u pravu. Sami ste rekli da ćete pozvati nadležne organe, a onda to znači da će javnost da čuje argumente, da vidi dokumenta, da vidi ugovore, da vidi da li su ti ugovori štetni, da li je zaista „Krušik“ oštećen zbog zaključivanja tih nekih ugovora o prodaji oružja. Generalno, prodaja oružja nije sporna. Mi oružje pravimo, između ostalog, da bi ga prodavali i razvijamo svoju „Namensku industriju“ i nikome to nije sporno, ali je sporno ako u tome neko profitira na račun države i na račun firme koja pravi to oružje.

Čak i to kome se oružje prodaje i šta se dešava sa tim oružjem. Znate, vi kad prodate oružje, vi niste odgovorni za to gde će to oružje i kako će biti korišćeno. Zna se šta je oružje. Vi proizvodite, državna firma proizvodi oružje, prodaje ga, a šta će taj neko ko je kupio oružje da radi s njim, to više nije problem onoga ko je proizveo oružje.

Dakle, mi ne želimo da okrećemo priču na nešto što je neozbiljno, na nešto što je hajka, na nešto što je neodgovorno. Mi samo želimo, radi države, pre svega, radi vaše funkcije koju obavljate, radi te naše „Namenske industrije“, radi svih tih ljudi u „Krušiku“, želimo da se ta tema potpuno otvori i da bi se zatvorila na način na koji kažu nadležni organi, ništa ni više, ni manje od toga.

Ja tek primetih, kolega Marinkoviću, da ste vi promenili mesto.

Dakle, dogovorili smo se pre deset minuta ministar Stefanović i ja da ne budemo tužioci, ali vi se pojaviste kao vrhovni kasacioni sudija. Nemojte tako. Ako je ministar rekao da je spreman da sa svim detaljima, da sa svim dokumentima, ugovorima, argumentima itd. izađe pred javnost, nemojte vi sada da povezujete tu aferu u „Krušiku“ sa priznavanjem Kosova, sa vraćanjem, odnosno otpriznavanjem, kako ste rekli, država koje na taj način pokazuju da su prijatelji Srbije i srpskog naroda. Nema to neke velike veze, kao što nije tačno, na žalost, da su vlasti tzv. države Kosovo odustale od UNESKA. Ne, nego su odustali dok ne formiraju novu lažnu vladu lažne države.

Dakle, to jednostavno nije tema koja se može povezivati sa ovom, ali je dobro, kada ste već spomenuli prijateljske države i KiM, da podsetite i vi, kao što mi to redovno radimo, da kada je u pitanju KiM da se mora razgovarati najozbinije sa Rusijom i Kinom, da se mora insistirati na Rezoluciji 1244 i da nam u svemu tome doprinosi što iz dana u dan veliki broj država povlači priznanje lažne države. Naravno, ne postoji valjda niko normalan ko neće reći da je to dobro, ali to nema veze sa „Krušikom“, nema veze sa činjenicom da li je taj Aleksandar Obradović špijun ili je uzbunjivač. To ne možete ni vi, ni ja, ni ministar ovde da utvrdimo. To se može utvrditi samo ako zaista nadležni organi, a to je policija, a ne ministar lično, službe bezbednosti, tužilaštvo i sud na kraju i DRI koja će nas informisati o poslovanju „Krušika“, o stanju sa tim ugovorima od pre nekoliko godina do dana današnjeg, agencija, sami ste rekli. Imamo mi formalno sve organe, ali praksa je pokazala da ti organi suštinski ne rade. Naša iskrena želja je da na ovom slučaju pokažemo da imamo suštinski sve te organe.