Šta ću, terate me. Opet član 104.

(Milorad Mirčić: Ne bi, inače.)

Dakle, gospodine Marinkoviću, vaše pravo kao predsedavajućeg je da, ne bih inače Mirčiću, kažete da li neko ima pravo na repliku ili nema i vi ste prilično širokogrudi kada je u pitanju davanje replike narodnim poslanicima i mi srpski radikali to veoma poštujemo, ali danas nešto nije uobičajeno.

Ja ću vas samo podsetiti da vi lično, a i ostali koji predsedavaju tu, istovremeno, odnosno ne istovremeno, nego jedno iza drugog, recimo, poslanicima vlasti date repliku ovlašćenom predstavniku, date repliku šefu poslaničke grupe, date repliku zameniku šefa, iako mu šef sedi tu i ovlašćeni sedi tu i date repliku onome ko je eventualno pomenut, znači, četiri replike dajete, a oni svi sede tu. Nisam rekla da je to bilo danas, nego vam govori i znate i sami da to jeste tako.

Mi ne intervenišemo zato što smo mi ti koji se zalažemo za što je moguće više razgovora i dijaloga ovde. Nema razloga, vi nešto šikanirate danas našeg dragog kolega Milorada Mirčića. On je ovlašćeni predstavnik SRS po ovim tačkama dnevnog reda. Morate da mu dozvolite da govori kad on misli da treba da govori, da replicira u ime poslaničke grupe.

Ponavljam, ja se javljam kada me neko pomene imenom i prezimenom. Još uvek znam kako se zovem. Ja vas samo molim da se vratite na onaj vaš uobičajeni način rukovođenja sednicom, jer to vi dosta dobro radite. Nemojte da kvarite utisak, pa da počnemo da pričamo da to nije tako. Nešto se danas desilo. Sada se nadamo da će sada biti bolje.

Samo u jednoj rečenici, ne znam na koga se odnosila malopređašnja rasprava, nadam se ne na srpske radikale. Mi ni na koji način niti mislimo loše o pošti, niti smo govorili ovde loše o pošti, samo smo tu sa željom da pomognemo da se to još više, taj posao i ta delatnost još više unapredi. Hvala.

Hvala.

Ovaj režim već nekoliko godina se deklarativno zalaže za napredak informacionih tehnologija i za njihovu praktičnu primenu. Mi opet smo ovde da ukazujemo na nedostatke onoga što vi pokušavate da predstavite kao idealno, ali da opet ne bismo bili pogrešno protumačeni kako Vučić juče reče, svi mi srpski radikali se istinski zalažemo za sve ove napredne tehnologije, ali ono što vi pokušavate da predstavite kao idealno, nije tako.

Ja sada kroz ovaj amandman hoću da skrenem pažnju, da pitam - kako je predviđeno, šta je predviđeno u ovom članu 8. na koji način bi operater informacione komunikacione tehnologije reagovao i zašto nikada nije na iznošenje kopija biračkih spiskova iz lokalnih samouprava na teren?

Vi dobro znate da se to dešava, i da je to veoma opasna i ozbiljna zloupotreba za koju bi kada bi funkcionisao pravni sistem, sigurno neko morao da ide u zatvor. U zakonu je predviđena kazna od tri godine za svaku zloupotrebu, kada je u pitanju izborni sistem. A, ovo je ozbiljna zloupotreba i svi mi znamo da aktivisti vladajućih stranaka, pogotovo jedne, šetaju sa biračkim spiskom ispod miške, idu od vrata do vrata i još jedan primerak biračkih spiskova nalazi se na terenu, na biračkom mestu pored onih zvaničnih biračkih spiskova.

Tu se evidentiraju ljudi, prepravljaju, pomera se onaj lenjir gore i dole, sve znamo šta se dešava i šta se radi, ali dakle, želimo da pitamo, možda ministre, kao neko ko danas govori u ime Vlade o ovom zakonu - imate li odgovor na ovo pitanje, da li ćete, do sada ništa niste preduzimali, ali da li ćete u buduće zaštiti izborno pravo, izbornu volju građana, da li ćete zaštiti građana Srbije od te velike zloupotrebe i od toga da lokalne samouprave predstavnicima vladajućih koalicija daju da iznose kopije biračkih spiskova?

Ne može biti veća zloupotreba ovih savremenih tehnologija od toga. Ako ste se vi zalagali da ćete digitalizovati sve u Srbiji da biste mogli tu digitalizaciju da upotrebite, jer to svakako jeste lakše nego da morate da fotokopirate itd. lakše je samo da kliknete i da dobijete onoliko primeraka biračkog spiska koliko vam treba i zato po lokalnim samoupravama, tamo gde su zaposleni ljudi koji se brinu o sistematizaciji, o biračkim spiskovima, kako se približavaju izbori u celoj Srbiji, menjate ljude, dovodite, terate sa tih mesta ljude koji godinama rade taj posao i dovodite neke svoje koji ne znaju ništa, ali ne moraju da znaju ništa osim da isprintaju birački spisak i da ga daju aktivistima na terenu.

Dakle, informacione tehnologije da, ali njihova zloupotreba na i informaciona bezbednost, ovo što ste zacrtali u Predlogu ovog zakona bi trebalo da se zaista provede i u životu.

Birački spisak jeste tajni dokument zato što u birački spisak može da izvrši uvid samo neko za sebe lično. Ja mogu da vidim da li sam ja upisana u birački spisak na osnovu matičnog broja, ali ne mogu da vidim da li je upisan moj pokojni komšija.

Dakle, nemojte da pričate nešto što nije tačno.

Dalje, kažete da nemate većinu u RIK-u. Pa zar vi mislite da treba biti drugačije osim tako da se potpuno demokratski formira izborna komisija na osnovu stanja u parlamentu i na osnovu onoga što imaju sve liste koje izlaze na izbore. To je valjda demokratski, valjda na to nemate nikakvih primedbi.

Ali, vama smeta to što vam se pominje Boško Obradović. Dakle, da, Boška Obradovića ste uveli zato što je to tražio Skot i zato je Boško Obradović postao, i njegova grupa ušla u Narodnu skupštinu i postali narodni poslanici. To nema nikakve veze sa većinom u RIK-u. Vi ste tamo obezbedili, sećate li se ili da podsetimo, 60 prigovora je čekalo u šteku, 60 prigovora ste, jel ste zaboravili onu noć, prenosile su je televizije, kako su tekli razgovori i kako se odlučivalo po tim prigovorima. Predstavnik CRTE, a vi sada želite tu CRTU i ostale nevladine organizacije da ubacite, da oni umesto RIK-a vrše instruktažu biračkih odbora i da oni daju biračkim odborima neke sertifikate da bi samo vaši birački odbori mogli dobiti taj papir da mogu biti na biračkom mestu. Onda je, dakle to govorim o prošlim izborima i o Bošku Obradoviću.

Samo se vi smejte, ja vam kažem da je ovo sto posto istina.

Dakle, 60 prigovora je bilo i vi ste, taj iz CRTE je pisao, recimo, tri prigovora na iste okolnosti. Vi ste Bošku Obradoviću obezbedili na jednom biračkom mestu da dobije valjda, ne znam, 70, 90% glasova na Novom Beogradu. Tamo ste prihvatili prigovor tog nekog iz CRTE, a isti takav prigovor je bio i za jedno biračko mesto na Voždovcu, tamo niste prihvatili zato što niste unapred pripremili birače da glasaju za Boška Obradovića.

Da, vi ste Boška Obradovića i ovu drugu grupu Čeda, Čanak, Tadić, vi ste njih uveli u Narodnu skupštinu, a nisu imali cenzus. Nemojte vi sada da govorite, da ćete vi pobediti. Pobedite vi, mi se nikada nismo ljutili na građane, mi nikada nismo imali primedbe na građane, ali nemojte zloupotrebljavati to što ste većina, to što možete da šetate birački spisak. Nemojte da mi kažete da je to legitimno. Kažete – nije istina, pa ja ima u telefonu, slikala sam devojke u momo komšiluku kako idu od vrata do vrata sa biračkim spiskom. Kada samo im rekla i pitala šta rade i objasnila im šta one zapravo nose, one su se rastrčale jedna na jednu, druga na drugu stranu, preplašile su se devojke kada sam im rekla da ih je neko nagovorio na krivično delo.

Nemojte molim vas, budite realni, hajde da pokušamo, priznajte jednom, kažite, evo, možete da kažete – evo, mi ne znamo da se to dešavalo, ali obećavamo, intervenisaćemo kod ministarstva da se više ne desi ako vi tvrdite da negde jeste bilo. Sad, nema onoga ko gleda ovu Skupštinu, a da ne zna, da nije video naprednjake sa biračkim spiskom ispod miške i po biračkom spisku prozivaju, javljeno im je ko je izašao, ko nije.

Nemamo mi ništa protiv, kolega Martinoviću, da aktivisti idu na teren, rade to i naši aktivisti, i da idu kod sigurnih glasova, kod članova da pozivaju da se glasa, da se izlazi na izbore. Ne, nemamo mi protiv toga, ali imamo protiv toga da se nosi kopija biračkog spiska, ne pričam španski, vrlo precizno i jasno.

Dakle, na teren da se ide, da se radi koliko koja stranka postiže, toliko postiže. Uvek smo to radili, sve ozbiljne stranke to rade, ali korišćenje, nošenje biračkog spiska na teren je ozbiljna zloupotreba.

Dobro, prošli put sam slikala te što nose birački spisak, evo sad javno obećavam sledeći put ću da im otmem birački spisak, pa ću vam doneti da vidite šta nose, ali neću više o tome.

Nego mi je drago da je gospodin Martinović malopre rekao da nevladine organizacije neće vršiti instruktražu članova biračkih odbora, ako je tako onda ste vi od prekjuče do danas nešto promenili.

Gospodine Martinoviću, i dame i gospodo poslanici, ja sam vam ovde čitala, trenutno nije kod mene, Predlog odluke Vlade Republike Srbije upućeno RIK, gde zamislite Vlada, što je takođe apsolutno nezakonito, Vlada nalaže izbornoj komisiji, daje tekst odluke i u potpisu predsednik izborne komisije samo da on potpiše. E, tu piše da će biti dve vrste instruktaže. Jedna za vanparlamentarne stranke, zamislite i to pre raspisivanja izbora, druga za parlamentarne stranke, takođe pre raspisivanja izbora.

Za vanparlamentarne stranke instruktažu za biračke odbore, u toj odluci piše – instruktažu će vršiti nevladine organizacije koje se više od tri godine bave izborima. Ko je to? Nemam pojma, eto, tu je ta crta, a tu instruktažu može da kontrolišu članovi RIK-a tako što će tu da sede i da gledaju kako crta, instruiše neke buduće biračke odbore.

Druga instruktaža je za parlamentarne stranke. E, parlamentarne stranke će takođe pre raspisivanja izbora morati da daju spisak nekih svojih članova biračkih odbora. Njima će instruktažu vršiti članovi radnih tela koje formira RIK u članove radnih tela po opštinama, u radnim telima biće čak i nekadašnji članovi biračkih odbora, ako je neko procenio da su oni nekada dobro vršili instruktažu. Gospodine Martinoviću, doneću vam taj Predlog odluke. Evo, vam zamenik predsednika RIK, sedi gore pored predsednika, pitajte ga da li sam u pravu. Evo, već je ozbiljna polemika i u RIK-u oko toga. Imali su okrugli sto u Novom Sadu pre dva dana, sutra idu u Niš, i tamo i učestvuju u radu te nevladine organizacije i to na potpuno neprimeren i nedozvoljen način.

Prvo, kako nekom može pasti na pamet da pre izbora pravi biračke odbore, gde to piše? Nema osnova u zakonu. Ako imate neku potrebu da menjate zakon, imate skupštinsku većinu, menjajte zakone, nemojte da gazite i Ustav i zakon i da zato što vam je neko rekao uključite CRTU, zapetu, ili ne znam kakve se sve pojavljuju te nevladine organizacije i vi onda samo da se ne zamerite ovim nekakvim istrošenim činovnicima EU pristajete na sve. Ovo vam je cela istina gospodine Martinoviću, ako ne verujete, vi se raspitajte.

Tema je amandman. Upravo ništa bliže za objašnjenje ovog amandmana od ove teme.

Dakle, kako je zamišljeno i kako je napisano u toj odluci koju je, zašto ne kažete kolega Martinoviću da li je legalno da Vlada Republike Srbije predlaže Republičkoj izbornoj komisiji bilo kakvu odluku? Pa, Vlada ne sme primirisati RIK i nema ništa sa radom RIK. E, u tom predlogu odluke stoji, da to što ste rekli, da vi hoćete da ovi izboru budu transparentni. Kako ćete pokazati transparentnost? Evo je odluka, hvala Filipe, evo je Martinoviću. Dakle, na sajtu RIK ćete izlagati zapisnike sa biračkog mesta ali tek nakon što ih obradi Zavod za statistiku. E, mi nećemo to. Evo, ovako, kolega Martinoviću, direktno zapisnik koji dođe sa terena, taj zapisnik istog momenta neka se stavi na sajt. A onda naravno da će Zavod za statistiku i članovi RIK sa stalnim sastavom biračkih odbora da vrše te logičke neke ispravke ako ih ima. Logička ispravka znači da neko tamo na biračkom mestu, neki predsednik napiše da je 100 plus 50 plus 30 da je to, ne znam, 201, na primer. To je logično da može da se ispravi ta matematička, greška. Ali, vi ste, odnosno ne vi, nego članovi Izborne komisije su se na poslednjim izborima zatvarali, samo članovi RIK iz vlasti sa ovima iz Statistike i odatle donosili određene podatke.

Ovo vam je cela istina. Dakle, mi kažemo – da, neka bude transparentno. A

Ali onih šest primeraka Zapisnika, jedan dolazi u RIK, odmah neka ide na sajt, a posle onda neka ga Statistika i članovi RIK neka ga obrade, neka isprave, eventualno neke logičke greške.

Vi, gospodine Martinoviću, odlično znate da mi, kako Vučić juče reče, srpski radikali, nikada nismo bili za bilo kakvu nasilnu smenu vlasti, da smo uvek poštovali izbornu volju i da se uvek zalažemo i ova rasprava je u prilog tome da se isprave sve anomalije da bi izbori bili, koliko je moguće, kristalno jasni i čisti, i, u tom smislu rade i naši članove RIK. Jedan broj primedbi koji su imali naši članovi, već su u nekim, da kažem, to ne znam ni da li je prednacrt, na neki način će biti prihvaćeno, već je i prihvaćeno je od strane RIK-a. Ali, hajde vi budite dosledni ovome što ste malo pre govorili, isključite Vladu Republike Srbije, isključite nevladine organizacije.

Vi hoćete da oni posmatraju izbore. Neka posmatraju. Mi smo protiv. Vi imate većinu, neka. Vi hoćete da oni posmatraju rad RIK. Neka, mi smo protiv, ali neka. Morate ih isključiti iz rada. Oni ne mogu da rade, oni mogu da sede ovako skrštenih ruku, da gledaju i da beleže i tamo oneme ko ih je poslao da napiše u čemu je greška. Oni ne smeju tamo ništa da rade. Ja vam ponavljam, evo predloga odluke. Sami ste rekli na početku – hajde da ovu raspravu vratimo u Narodnu skupštinu, pa hoće da dođe, da dođe. Ko neće, ima nas ovde koji hoćemo. Hajde da ovde raspravimo sve detalje i da mi budemo ti, koji ćemo eventualno dati neke smernice RIK, koja je autonomno telo, ali jedino iz Narodne skupštine može dobijati određene smernice, promene zakona ako treba i tako dalje.

Od Vlade ne može. To odmah u startu stavlja mrlju na te buduće izbore, kakvi god da budu. Evo, pitajte Dejana Đurđevića ako meni ne verujete. Pretpostavljam da je i Branko bio, evo ga prisutan. Kako se osećao Dejan Đurđević, 30 sekundi nije znao šta će da kaže kada je predstavnik jedne nevladine organizacije pre dva dana u Novom Sadu, kada su bili na okruglom stolu, Dejan Đurđević je rukovodio tim okruglim stolom, rekao – ja neću da učestvujem ovde u radu zato što vi članovi RIK pričate kerećim jezikom, ja hoću da pričam samo sa onim ko priča ljudskim jezikom. Da li je bilo tako? Dakle, to se desilo.

Vi hoćete da takav neko ili bilo kakav, prosto, on je nevladina organizacija, on ne može da učestvuje u izbornom procesu, osim da sedi i da gleda tamo gde ga vi pustite, a da on bude deo toga procesa, da oni mogu da drže instruktaže kako je predviđeno za vanparlamentarne stranke … Vanparlamentarne stranke? Prvo, kada se izbori raspišu svi su vanparlamentarni. Naravno, parlament je u ovom sazivu do izbora novog, jasno je meni to, ali u tom izbornom smislu svi smo vanparlamentarni jer svi imaju ista prava i obaveze, od prijavljivanja liste do konačnog izbornog rezultata. Zato nemojte da …

Neka bude ovako kako pričate, ali hajde da vratimo ovde i temu nadzornih odbora, da ne pričamo o tome kako izveštava N1, kako izveštava ova ili ona novina. Hajde ovde da sednemo, da se stavi na dnevni red, da se dogovori, da izaberemo nadzorni odbor koji će odgovarati odnosu snaga u parlamentu. Nema veće demokratije, to morate da se složite.

Hajde da radi Narodna skupština, narodni poslanici svoj posao i onda možete i vi ako vas tamo neko pritiska ili vam kaže – niste uradili ovako ili onako, jeste, gospodo, mi smo sve to uradili u Narodnoj skupštini, a vi vidite zašto neko neće da bude u Narodnoj skupštini. Nas to uopšte ne zanima. Mi hoćemo da sve što je vezano za izborni proces, za izborne radnje do raspisivanja izbora da se završi ovde, a od raspisivanja izbora da to radi RIK u stalnom sastavu koji jeste i u proširenom koji će biti nakon predaje lista i da onda zaista sve bude transparentno i u skladu sa zakonom.

Ja kada sam govorila kao poslaničko pitanje o ovome, ne znam da lis te bili ovde, kolega Martinoviću, rekla sam, da zapamtite i evo sada ponavljam – ako ne prihvatite naše primedbe i ako ostane ovako, ovo će vam biti razlog zbog čega će oni koji su vas na ovo naterali da ponovo neke grupe posle sledećih izbora organizuju i da kažu ovo je nelegalno i nelegitimno i zato će vam posle izbora ponovo šetati oko Skupštine, verujte.

Mi srpski radikali se svih svojih prošlih uspeha na izborima ne stidimo. Bilo je i boljih i loših rezultata, ali se ne stidimo, a budućih se ne plašimo. Mi samo želimo da izborni proces bude takav da ne bude moguće da se ukrade ni jedan jedini glas ni jednog jedinog građanina, a za koga će birači da glasaju, njihova volja. Ko će bolje da im objasni svoje stavove i svoj politički program, to je na nama koji se politikom bavimo, ali je takođe na nama da učinimo sve da na taj izborni proces ne padne ni jedna senka. Po onome što se do sada dešava, nismo sigurni da će biti tako.

Dakle, mi želimo samo principijelno da rešimo sve ono što može da se reši i što treba da se reši pre raspisivanja i pre održavanja izbora.

Što se tiče zakona po kojima se sprovode ovi izbori, prvo, Zakon o izboru narodnih poslanika je 2000. godine donet na predlog Srpske radikalne stranke i apsolutno svi narodni poslanici su glasali za taj predlog zakona. U međuvremenu su žuti menjali taj zakon i napravili dve velike greške u tom zakonu. Jedna greška je to što su dozvolili da poslanici raspolažu mandatima, pa danas imamo ovo što imamo u Narodnoj skupštini. Druga greška je što se nije ostavila mogućnost, odnosno što je ukinuta mogućnost da se sa liste biraju poslanici po oceni i proceni onoga ko je listu formirao i ko je sa tom listom izašao na izbore.

Naš predlog je već godinu i kusur dana da se te dve anomalije ovog Zakona o izborima promene, zato što bi to zaista doprinelo demokratičnijem načinu, demokratskijem načinu izbora narodnih poslanika i sutra formiranja poslaničkih grupa. A ne verujem da ovde postoji neko ko nema isti takav cilj.

Zato moramo da budemo bez sujete, da razgovaramo, da se prihvati, ako mi kažemo da mi mislimo da je dobro to tako, iz tog i tog razloga, da se to ozbiljno razmotri, pa ako vam je, ja sam vam to rekla i pre neki dan, ako vam je gadno da prihvatite nešto što smo mi predložili, nagovorite Vladu da oni to predlože, mi ćemo to prihvatiti. Zato što mi mislimo da moramo svi maksimalno da se angažujemo da naredni izbori budu apsolutno čisti, koliko je to moguće. A kako će ko proći, to ćemo videti kakva je čija sreća junačka.

Evo malo o zaista bezbednosti podataka na dva primera, gde opet mi mislimo da nije ovo savršeno urađeno, ne samo u ovom zakonu, nego i o ovim kojima ću govoriti. Pomenuću elektronski dnevnik.

Više puta smo govorili o elektronskom dnevniku i sada neću o tom softveru koji je nabavljen mimo javne nabavke sa samo jednim ponuđačem itd, nego o suštini. Elektronski dnevnik po zakonu kao postoji.

Mnoge škole i dalje nemaju internet. Nastavnici u priličnom broju, da ne kažem u većem broju, elektronski dnevnik vode na svojim kućnim računarima. I gde je tu zaštita podataka? Gde je tu zaštita podataka o detetu, ocenama deteta itd? Nastavnik u svojoj kući sa članovima svoje porodice ubacuje podatke u elektronski dnevnik, koji inače napiše na papiriću u razredu, odnosno u zbornici i onda donese da to radi kod kuće.

Dakle, ovo je apsolutno nezaštićeno bezbednosno i ovaj zakon tu ništa neće pomoći dok se ne reši pitanje obezbeđivanja kompjutera ili laptopova po školama, pre toga dok se ne obezbedi internet u svakoj školi. Znate, ako ćete donositi podatke iz kuće da ih sa papirića ubacujete na svom kućnom računaru, tu nema zaštite.

Takođe je pitanje zaštite, a i sada posebno nas interesuje podatak, pretpostavljam, gospodine Đorđeviću, da bi vi trebalo da imate taj podatak ili bar prilično da baratate približno tim podatkom, kada smo govorili o onlajn prijavljivanju sezonskih radnika u poljoprivredi, sećate se, tada smo imali raspravu i mi smo tada tvrdili, opet nismo mi u principu bili protiv toga, nismo ni sada, ali smo tvrdili da to jednostavno nije izvodljivo.

Sada vas pitamo, prošla je jedna sezona, one tamo sezone poljoprivredne nismo vas ni pitali, jer je zakon, mislim, donošen negde krajem proleća, pa nije bilo vremena možda da se primeni do kraja one pretprošle godine, ali ove godine je apsolutno bilo dovoljno vremena, prostora. Sada nas zanima, ministre, koliko je bilo onlajn prijava sezonskih radnika u poljoprivredi i koliko je, po vašim procenama, ako ih imate, bez obzira na zakon, bilo onih koji su taj posao i dalje radili na crno?

Zapravo, samo dodatno pitanje.

Na prvi deo pitanja, ministre, odgovorili ste i hvala, ali drugi deo pitanja je da li ste radili neku analizu, da li znate koliko i pored ovoga što ste vi organizovali i pored zakona, da li ste slali neku inspekciju? Da li znate koliko je radnika i koliko radnih sati urađeno na crno?

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali nikada se nećemo saglasiti sa predstavnicima vlasti u načinu donošenja zakona. Za nas je apsolutno neprihvatljivo da se ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije donose zakoni po nalozima EU. Danas imamo dva takva zakona i danas ste nam ovde napisali koje su to direktive koje morate da poštujete, da su vam to naložili da morate tako da radite itd. Mi mislimo da je to veoma štetno, pre svega zbog činjenice što SRS se protivi ulasku Srbije u EU, a i vi sami vidite da od ulaska u EU teško da će biti išta, bez obzira koliko vi bili ovako smerni, fini, poslušni. Jednostavno, EU nema nameru da se šiti i onda pokušavaju da nas svrstaju u nekakav Balkan, u neku novu Jugoslaviju itd, što je, takođe, jednako štetno, kao što bi bio štetan i ulazak Srbije u EU.

Jedna od osnovnih primedbi na ovaj Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda jeste što vi ovde govorite o proizvodima koji su usklađeni sa proizvodima iz zemalja EU. Ne razumemo zašto je bio problem da se napiše da ovim zakonom određeni proizvodi poštuju srpske standarde koji mogu biti usklađeni sa onim što je pozitivno kada su u pitanju standardi pojedinih zemalja EU?

Nemamo mi ništa protiv toga da se usklađujemo sa nečim što je pozitivno, sa nečim što je opšte dobro itd, ali po svaku cenu srljati po nalozima i direktivama EU, to nije dobro, pre svega, za građane Srbije.

Opšta bezbednost proizvoda, bez obzira i na zakon koji postoji i na ove izmene zakona, to je nešto što je daleko od stvarnih standarda, odnosno od realnih i potrebnih standarda u Srbiji.

Mi malo, malo, pa imamo problem sa uvozom otrovne bebi hrane, pa onda uvozom otrovnih igračaka, pa onda sumnjivog građevinskog materijala i ništa se ne dešava. Dva dana novine pišu o tome, niti se zna ko je odgovoran. Znate, ne može biti odgovoran čak i ako se zna ko je uvezao te igračke otrovne. Ne može on biti odgovoran. On je mogao samo da pokuša tako nešto da uradi, a državni nadležni organi su mogli i morali to da spreče, pa onda da taj neko odgovara zbog pokušaja trovanja dece u Srbiji, a ne da se ustanovi… Kaže, to je tamo neka firma, ispitaćemo, videćemo, dva dana ministri eventualno odgovaraju na pitanja šta se tu desilo, sve će to nadležni organi, a nadležni organi kao da ih nema.

Koliko smo govorili o građevinskom materijalu koji se ugrađuje u koridore, recimo, koji su vaš ponos? Opet naglašavam, da ne bude – vi srpski radikali ste protiv gradnje puteva i koridora, ne nismo. Naprotiv, to je nešto što je zaista mnogo potrebno i svaki kilometar, svaki metar urađenog puta je nešto što treba da raduje svakog građanina Srbije, ali nam je neverovatno da se posle onako pompeznog otvaranja Koridora kod Grdelice, tri dana posle toga pojave pukotine. Onda nama predstavnici vlasti objašnjavaju, javnosti na konferencijama za medije, kaže – nismo pretrpeli nikakvu štetu, to je sanirano. Ne radi se o tome da li je sanirano ili nije. Ne, nego će ostaviti rupe. Naravno da će biti sanirano. Ali, kako je smelo da se desi i da li će nekada neko da nam objasni kako je došlo do toga, ko je odgovoran.Neće, naravno, nikada niko. Neće i ne može kada mi gradimo… Vi gradite koridore gde je garantni rok za autoput dve godine. Pa sada je garantni rok za veš mašine pet godina. To je zaista nešto što je neverovatno što pokušavate i sve to pokrijete vašim evropskim zakonima i vi ste uradili sve što je trebalo da se uradi. Vi ste doneli zakon, a kakva vajda od zakona? Nikakva i to vas baš briga.

E sada da biste vi bolje razumeli zbog čega mi ovo govorimo i na čemu mi zasnivamo ove svoje stavove. Pre svega, na programu SRS i sada ću vam pročitati jednu tačku ovog programa i deo druge tačke. Tačka 46) našeg programa odnosi se na pravo stranaca i kaže: „Opšta prava i slobode su ona prava koja su u podjednakoj meri dostupna strancima, kao i domaćim državljanima“.

Da li je ovo u Srbiji ovako? Nije, zato što su stranci u povlašćenom položaju, zato što stranci dobijaju pare, subvencije, pare iz budžeta, a naši ljudi to ne dobijaju ili dobijaju tamo neki izabrani da bi moglo i to da se pokaže na televiziji. Mi se protivimo tome, a danas smo mi ovde čuli od kolega iz vlasti tako hvalospeve kako se industrijalizuje ponovo Srbija, kako se otvaraju nova radna mesta, kako ne znam ni ja ko je sve tu došao, ko će da dođe itd, pa evo mi malo da podsetimo javnost Srbije na neka obećanja koja bi možda imala malo ozbiljnijeg efekta od ovoga što do sada imamo, ali od tih obećanja nema ništa.

Šta je bilo sa „Tenisom“? To je bilo obećanje Aleksandra Vučića kada se ovde predstavljao za predsednika Vlade. Do dana današnjeg tu ništa nije urađeno. Tada smo slušali ministra i nedavno smo slušali ministra poljoprivrede koji kaže da je „Tenis“ trebao da nauči srpske seljake kako se tove svinje, kako se hrane svinje. To je, prosto, nešto neverovatno.

Šta bi sa fabrikom čipova? Zašto se setismo fabrike čipova? Godine 2013. kada je Ivica Dačić bio predsednik Vlade, Vučić je bio prvi potpredsednik, samo da vas podsetimo samo za jedan deo ministara iz tog vremena iz te Vlade. Ministri su bili Verica Kalanović iz G17, bio je Velja Ilić, bio je Saša Radulović, bio je Mlađan Dinkić, bila je Suzana Grubješić, isto G17, bio je Sulejman Ugljanin. Bili su i još neki ljudi, ali ovi su ovako karakteristični. Te 2013. godine Mlađan Dinkić je izašao onako sa jednom velikom informacijom i kaže – dobili smo 400 miliona dolara od Razvojnog fonda Abu Dabija i 400 miliona investicija od „Al Dahre“. To je bilo u martu 2013. godine. Rekao je da je to 800 miliona za poljoprivredu i da će konačno naši poljoprivrednici naučiti da se bave poljoprivredom. Uvreda za uvreda. Tada je Dinkić rekao i da je baš tada, u martu 2013. godine, on započeo razgovore o fabrici čipova, a posle smo na konferencijama za novinare čuli da se taj ko je preuzeo dalje te razgovore, ali od fabrike čipova nema ništa, ali jeste ostalo to da je Dinkić ostavio vezu sa „Al Dahrom“, koja je navodno trebala to da radi.

Vi stalno pokušavate, kada vam neko pomene Dinkića kao vašeg partnera, da kažete da to nije tako, ali mi volimo tako ponekad da vas na to podsetimo.

Šta je bilo sa „Mercedesom“? Da li ste zaboravili? Narod nije zaboravio kada se na „Ikarbusov“ autobus lepio onaj znak „Mercedesa“. Gde je sada taj „Mercedes“? Gde je „Folksvagen“?

Zaboravili ste, da ste obećavali „Mercedes“, pa pre nekoliko meseci ste pisali „Folcvagen“ će doći u Zemun, u „Ikarbus“. Da se gura sa „Mercedesom“, valjda, šta?

Šta je bilo sa kompanijom „SIS“ u Priboju? Obećanje-ludom radovanje, ništa ni od toga nije bilo. Gde nam je ta fabrika avionskih delova? I to je valjda trebalo da se radi u Srbiji? Ništa od toga. Ništa od toga, ali vi zato donosite Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, odnosno menjate postojeći zakon. Zbog čega? Zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

I vi nama sada ovde pričate koliko je taj sporazum dobar, a mi svi znamo koliko srpski seljak trpi zbog tog sporazuma, koliko su naši poljoprivredni proizvodi na nižoj ceni, zato što se uvoze poljoprivredni proizvodi iz belog sveta, iz tih zemalja koji su članovi EU, bez carina. I opet, ko dobija subvencije? Dobijaju stranci.

Ovde smo čuli, ako neko kupi kombajn, dobi će pola od države. Pa, i da je tako, hajde nađite koji su to seljaci koji mogu kupiti kombajn? Koji su to seljaci koji mogu kupiti traktor? Koji su to seljaci koji mogu promeniti gume na traktoru? Vi nikako da se spustite malo u narod, da živite malo život našeg čoveka, našeg seljaka, uopšte čoveka u Srbiji.

Vi ste sve to lepo zamislili, ali od realizacije, evo kroz ovih nekoliko primera smo vam pokazali, od realizacije nema ništa. I obećah da ću da, kada je u pitanju ulaganje stranog kapitala, da podsetim pre svega javnost kao je to predviđeno programom SRS, jedan deo ću pročitati, zapravo dva stava, to je tačka 62. Programa: „Srpski radikali smatraju da je subvencionisanje stranih firmi nedopustivo i da na dug rok nanosi nesagledivu štetu domaćoj ekonomiji i industriji. Umesto kreiranja fiktivne zaposlenosti, u svrhu propagande, daleko bi opravdanije bilo podeliti subvencije građanima naše zemlje, koji su ostali bez posla i pomoći im da pokrenu preduzetničke aktivnosti“.

Zašto, gospodo, ovo ne radite? Zašto na ovaj način ne pomažete ljudima u Srbiji?

Dalje, u našem Programu stoji: „Poslovanje stranih fabrika na teritoriji naše zemlje dovodi do veštačkog rasta stavki uvoza i izvoza i fiktivnog povećanja trgovinskog salda sa EU. Kompanije uvoze delove koje koriste u proizvodnji, a izvoz gotovih proizvoda tretira se kao domaći izvoz i ako to suštinski nije“.

Ovo vam je primer „Fijata“. Vi stalno pokušavate da kažete da je „Fijat“ naš proizvod, a što se tiče „Fijata“ i eventualnog izvoza „Fijata“, Srbija je samo tranzitna zemlja, kao i neka druga kroz koju prolazi ako se izvozi negde dalje od Srbije. Hvala.

Mi, srpski radikali, podržavamo ideju Vlade Republike Srbije o populacionoj politici, o brizi, o natalitetu, ali nažalost to je samo ideja. Da vi suštinski želite nešto da uradite, onda biste sigurno ušli u raspravu o Predlogu izmena Porodičnog zakona koji mi predlažemo već više od godinu dana.

Mi smo samo kao inicijativu predložili ovaj jedan član, ali ovaj zakon bi zaista trebalo da pretrpi ozbiljne izmene, pa čak i da se donese potpuno nov zakon, jer ako hoćemo istinski da se brinemo o porodici, o deci, o povećanju nataliteta, onda to moramo da uredimo zakonom na mnogo bolji način, nego što je to do sada bilo.

Nažalost, iz dnevnih novina saznajemo u kakvim neljudskim uslovima žive neka deca u Srbiji, deca koja su ostala bez roditelja, deca koja su bez roditeljskog staranja, deca koja sa sedam ili osam godina preuzimaju brigu o mlađoj braći ili sestrama, o kući, o starom i bolesnom dedi ili babi. Dakle, mnogo tužne i strašne priče koje, kada bi bilo ozbiljnosti u ovoj državi, ne bi završavale u dnevnim novinama, već bi o njima vodili računa na nivou lokalne samouprave.

Naravno, pošto niti imaju zakonsku obavezu, niti imaju ljudsku i moralnu obavezu, to jednostavno prolazi tako pored naših, odnosno vaših funkcionera vlasti na lokalu. Sa republičkog nivoa, takođe, ništa se ne radi da bi se stopa siromašne dece svela, kako vi volite za nešto drugo da kažete, na nulu. Trebalo bi i ovde to da uradite, a ne kad vaša statistika kaže da u Srbiji 300.000 dece je na ivici siromaštva, da 300.000 dece nema treći obrok, i to u državi koja se hvali suficitom budžeta, koja se hvali nekim investicijama, koja se hvali nekim urađenim poslovima. Naravno, neka se svi ti poslovi rade, ali 300.000 dece da nema šta da jede u zemlji Srbiji je ozbiljan problem, to je katastrofa o kojoj vi zapravo ne želite da govorite i zato ne želite ni da otvorite raspravu o izmenama Porodičnog zakona.

Mi ćemo insistirati na tome u uverenju da će valjda, bar do narodnih poslanika, do vaše svesti doći ovaj veoma ozbiljan problem. Moramo svako dete da zbrinemo, svako dete kojeg je sudbina ostavila bez roditelja i u siromaštvu kao društvo, kao država, kao lokalna samouprava, moramo da zbrinemo. Ni jedno dete ne sme otići izvan Srbije i zato smo i predložili ove izmene zakona o Porodičnom zakonu, da se zabrani usvajanje naše dece od strane nekih ljudi u inostranstvu, koji ih posle pretvaraju najčešće u belo roblje. Hvala.

Mi srpski radikali insistiramo da se svi problemi vezano za izbore, za izborne zakone, za rad i funkcionisanje RIK, vode u Narodnoj skupštini, ali ne u zgradi Narodne skupštine, ne tamo da vas u one male salone privodi Kukan, Mekalister i ne znam ni ja ko i sve ti istrošeni evropski činovnici, koji na proputovanju kroz Srbiju brifinguju narodne poslanike. Ne, ne tražimo to, nego tražimo da se ovde na ovom mestu, u ovoj sali, pred očima javnosti govori o svim problemima koje imamo i da dok je vreme zaustavimo Vladu Republike Srbije da se meša u rad RIK, jer je to suprotno Ustavu Republike Srbije, suprotno zakonu. Ako postoje neki problemi u Zakonu o izboru narodnih poslanika, treba ovde o njima da se raspravlja.

Naš predlog je već više od godinu dana, dakle na vreme smo počeli, nismo čekali da se to dešava pred izbore, da se u zakon vrati odredba iz Ustava da je svaki narodni poslanik slobodan da svoj mandat stavi na raspolaganje političkoj stranci sa čije liste je izabran za narodnog poslanika.

Vi to ne želite da uradite i samo pokazujete da zapravo jedno pričate a drugo radite, jer ovde kada se raspravlja o nekim drugim stvarima, vi iz vlasti govorite o preletačevićima, govorite svaki dan o novim poslaničkim grupama, o tome da je neko ušao ovde sa mandatom sa jedne liste, u međuvremenu je promenio tri stranke i sve pod miškom šeta taj mandat kao da je poneo iz kuće. Vi svi to kritikujete, a kada treba da se izmeni zakon, onda vam ne pada napamet da tako nešto uradite.

Ako imate kompleks od toga da vam to predlaže SRS, nagovorite Vladu Republike Srbije da oni to predlože pa da raspravljamo o tome, pa da to usvojimo. Mi nemamo taj problem. Nama je bitno da izborni proces bude u skladu sa zakonom. Nama je bitno da konačno u Narodnoj skupštini se formira nadzorni odbor i da se ovde preko tog nadzornog odbora vidi i raspravlja o tome koliko koji mediji, koga i na koji način forsira. Pre svega mislim na javni tzv. javni servis kojeg finansiraju svi građani Republike Srbije.

Gospodo, vi nećete da slušate srpske radikale, nećete da slušate nekoga ko je pametan, nekoga ko ima iskustvo, nekoga ko je, pre svega i najviše od svega, prijatelj Srbije, ali zato slušate sve one koje put nanese ili vetar nanese kroz Srbiju. Oni mogu da vam drže predavanja. Oni nisu naši prijatelji, nikada nisu ni bili, pogotovo nisu ovi soroševci i ostale nevladine organizacije koje deluju u Srbiji, a koje oni koriste da vam uvode red u državu Srbiju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dešava se nešto veoma čudno. Vlada Republike Srbije se direktno, ali protivustavno i protivzakonito umešala u rad RIK. Naše pitanje biće upućeno predsedniku Vlade, Ani Brnabić i Nebojši Stefanoviću koji je potpisao ovaj neverovatan zaključak. Zamislite, Vlada je donela odluku o organizaciji i sprovođenju obuke za rad u biračkom odboru i taj akt je Vlada dostavila RIK, da oni tamo nešto proćaskaju i da potpišu to što je donela Vlada.

Šta zapravo sadrži taj akt? Predviđa obuku potencijalnih članova biračkih odbora. Znači, vi planirate da izdajete neke sertifikate biračkim odborima da bi ste imali na lageru članove biračkih odbora kad ih budete davali Miši Vaciću, „Zavetnicima“ i ostalima za koje planirate da im prikupite potpise. To smo već videli u Medveđi, gde su naprednjaci prikupljali potpise Miši Vaciću, gde su njihovi ljudi bili na listi te tzv. „desnice“, gde su funkcioneri naprednjaka Miši Vaciću davali podatke o tome ko su korisnici socijalne pomoći itd.

Vi sada hoćete, odnosno Vlada hoće, a valjda će RIK, većina te komisije to očigledno i prihvatiti, vi hoćete da u ovu obuku tih potencijalnih članova biračkih odbora koji će dobijati neki papir na kraju, da u potpunosti uvučete nevladine organizacije.

Vi nevladinim organizacijama dajete, odnosno Vlada daje ovlašćenje da oni mogu vršiti obuku članova biračkih odbora. Kaže, nevladine organizacije koje se u poslednje tri godine aktivno bave izborima. Ko su te nevladine organizacije? Sonja Biserko, Anasonović, ona što organizuje „Mirditu“, Sorošev Milan Antonijević. To su te nevladine organizacije koje je vama nametnuo Mekalister i vi se onda ponašate kao da je država Srbija lice kojem je oduzete poslovna sposobnost pa nam sad treba neko ko će u naše ime, zamislite, da sprovodi izborni proces.

Šta još predviđa ova odluka? Vanparlamentarne stranke da dostave imena potencijalnih članova biračkih odbora, a te članove biračkih odbora će, zamislite, obučavati nevladine organizacije, a članovi RIK će tu sedeti kao ikebana, gledaće kako nevladine organizacije obučavaju one političke partije koje nisu u parlamentu.

Ovo je zaista nešto neverovatno. Vi pokušavate, proevropska vlast pokušava da se dodvori proevropskoj opoziciji, da ih natera da ne bojkotuju izbore, a radite sve da se liste onih koji će bojkotovati izbore proširi, jer ovo što radite je najgrublje moguće kršenje demokratije. Da vam kažem, zapamtite ovo što sada govorim, ovo što vam sad uvaljuje Mekalister preko Antonijevića, koji je bio, to se moderno kaže – moderator, pa je spojio vlast, proevropsku vlast i proevropsku opoziciju, ovo će vam dragi moji biti razlog da vam posle prolećnih izbora kažu da su vam izbori neregularni. Zapamtite dobro kako će vam se ovo obiti o glavu.

Imate primer Boška Obradovića i Sande Rašković, koje je Skot ubacio u Narodnu skupštinu. Prihvatili ste to, da niste on to ne bi mogao. I, šta imamo danas i već unazad koliko od toga? Samo da vas podsetim, taj Milan Antonijević se, pošto se ovde godinama priča o tome koliko je loše to što je Vlada Vojislava Koštunice svojevremeno iz zatvora srpskih pustila oko 1.300 Šiptara, među kojima je i ovaj Kurti, i kaže Milan Antonijević, pre neki dan se pohvali, kaže da je on veoma ponosan zato što je tadašnji „Jukom“ u kojem je on bio, napisao taj zakon, što je ta vlada taj zakon prihvatila i što je na osnovu tog zakona o pomilovanju, pomilovana ta grupa Šiptara, među kojima je i Kurti.

Takav Milan Antonijević je neko ko očigledno piše i ovo i ko će se očigledno najozbiljnije umešati u izborni proces, a vama ponavljam, prihvatite li ove nezakonitosti, videćete šta će vam se od njihove strane i strane njihovih mentora desiti posle prolećnih izbora naredne godine.

Pogledajte Zaeva, pogledajte kako su ga terali da potpiše Prespanski sporazum, koliko su ga terali da se odrekne imena, kako su mu priznali nelegalne izbore i sad iš, ne trebaš nam više. Hvala.

Hvala.

Petnaestog oktobra je bilo tačno godinu dana od kada smo prvi put podneli Predlog za izmenu i dopunu Porodičnog zakona sa akcentom na izmenu člana koji dozvoljava da se deca iz Srbije usvajaju od strane nekih ljudi iz inostranstva. Naravno, dali smo tu svoje obrazloženje i u samom pisanom predlogu a i, evo, svaki put kada govorimo o tome to naglašavamo.

Danas bih sa druge strane da govorim o ovom predlogu kao i o svim predlozima. Vi iz skupštinske većine, zapravo generalno iz vlasti, niste raspoloženi da radite neke opšte bitne stvari za, da kažem, najveći broj ljudi koji živi u Srbiji. Vi se bavite nečim što vam dostavi Vlada i to je jedino tema o kojoj želite da razgovarate i tada zapravo mali broj vas razgovara, ostali samo tamo nešto pročitaju i, nažalost, građani treba da znaju da se poslanici vlasti ne trude i ne pokušavaju da uđu u suštinu problema koji narod u Srbiji ima.

Priča i problemi koji postoje već decenijama, dakle niste ih vi proizveli, ali ste vi ti koji ste pre sedam godina rekli da ćete vi sve u Srbiji promeniti nabolje i da ćete podneti ostavku na sve funkcije ako svako u Srbiji u roku od šest meseci ne bude bar za nijansu živeo bolje. Znate, nismo mi to zaboravili, podsetićemo mi to javnost kada to bude još aktuelnije.

Problem o kojem se govori decenijama, a koji se odnosi na čudne, u najmanju ruku, najblaže rečeno, nestanak dece pod čudnim okolnostima, gde se dešava da se ispostavi da se radi o prodaji dece, o belom roblju, da se još uvek nisu rasvetlili mnogi slučajevi nestanka dece iz porodilišta, koji se možda nikada neće ni razrešiti i ne tvrdimo mi da je svaki takav zahtev ono što treba da rezultira pozitivnim rezultatom, ali se ništa ne preduzima da se te tako bitne stvari u ovom društvu i ovoj državi razreše.

Vi pričate o natalitetu, vi pričate o broju dece, i to pričate, naravno, samo u medijima, nadležni ministar itd. kada treba da se slika na televiziji, a kad treba da se ovde raspravlja o tim bitnim stvarima, onda vas drage kolege dame i gospodo ne interesuje ono što jeste problem u državi Srbiji, a problem su deca koja, nažalost, 300.000 dece u Srbiji nema treći obrok, mnoge porodice sa više dece žive u kartonskim kutijama bez ikakvih uslova, mnoga deca pešače do škole ne znam koliko kilometara.

Ne želite da se upustite da, završavamo ovom rečenicom, da ovde raspravimo i da zajedno pokušamo da nađemo rešenje problema, a ne da iz novina saznajemo kad neki problem negde eskalira. Hvala.

Mnogo pre nego što je vas Mekalister postrojio i naredio vam kako treba da se ponašate i kakve odluke da se donose na nivou države, mi iz Srpske radikalne stranke smo tražili da se konačno promeni ovaj član Zakona o izboru narodnih poslanika koji bi, zapravo, vratio ustavnu odredbu u Zakon po kojoj svaki narodni poslanik je slobodan da mandat stavi na raspolaganje stranci sa čije liste je izabran.

Vi upravo uskraćujete to pravo i tu slobodu narodnom poslaniku. Vi radite još gore, zapravo, Vlada. Počela sam na početku ove sednice, evo, sada ću iskoristiti da podsetim da se Vlada Republike Srbije nezakonito umešala u izborni proces umesto da se o svim problemima i eventualnim izmenama zakona i propisa drugih koji se odnose na izbore da se razgovara ovde, vi ste potpuno izmestili izborni proces iz Narodne skupštine, a gde je veća demokratija nego u Narodnoj skupštini, gde su predstavnici svih političkih stranaka koje je narod i birao u ovom ili onom procentu. Vi nećete to, vi ste dozvolili da vas preko Mekalistera postrojava i Milan Antonijević i ostali soroševci u Srbiji. Vi sada pokušavate, zapravo Vlada, kada kažem vi, mislim naravno na kompletnu vlast, pokušavate da uradite nešto što će se vama obiti o glavu, a nažalost i celoj Srbiji.

Umesto da ovde razgovaramo i o ovom našem predlogu i o tome da se formira nadzorni odbor, pa da se vodi računa o tome koliko će se ko medijski pojavljivati pre svega na javnom servisu koji plaćaju svi građani Srbije. Vas ništa od toga ne interesuje. Vi i dalje mislite da će se sve desiti onako, rešiće se samo od sebe. Mi vam tvrdimo, imaćete ozbiljnih problema vezano za te prolećne izbore zato što pokušavate da napravite nešto što je apsolutno u suprotnosti sa zakonom i u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.

Kažu, ovo što je Vlada naredila komisiji izbornoj, oni će na sajt izborne komisije kačiti odmah rezultate izbora, odnosno zapisnike, ali kada prethodno isprave logičke greške. To tako ne može. Dobro je da će biti doneta odluka da se na sajtu Republičke izborne komisije pojavi zapisnik onog momenta kada stigne do RIK-a, ali taj zapisnik mora biti onakav kakav je došao sa terena. Znate šta je logička greška koja može da se ispravi? Ako, ne znam, neko dobije, kaže – birački odbor je dobio 100 listića, 50 ljudi je glasalo, greškom smo izbrojali da je 31 ne upotrebljen i 20 nevažećih i onda vaši polupismeni predsednici odbora saberu da je to 100, a u stvari je 101. Te greške mogu logički da se isprave, ali ne sme ispravljen zapisnik da ide u javnost. U javnost mora da ide zapisnik tačno onakav, što bi se reklo, sirov materijal kakav je došao sa biračkog mesta.

Još jedanput vas pozivam, i ovom rečenicom završavam zaista, dogovorite se, konsultujte vaše šefove, dajte da u Narodnoj skupštini, dok vam ne bude kasno, raspravimo sve što je vezano za buduće izbore, a što je na bilo koji način sporno, a pre svega prihvatite da pričamo o našem predlogu za izmenu Zakona o izboru narodnih poslanika.