Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, gde postoje dve grupe pitanja koja se regulišu ili, kako ste naveli u obrazloženju Predloga zakona, dve velike celine.
Lica kojima nije bilo omogućeno ili lica koja nisu po važećem zakonu mogla da glasaju, to su nemoćna lica, pritvorenici i lica koja izdržavaju zavodske sankcije i naši birači u inostranstvu, kako mi volimo da ih zovemo - dijaspora, sada će, ovim predlogom zakona, moći da ostvare svoje izborno pravo.
Međutim, ono što nedostaje ovom predlogu zakona, to je osnovni princip koji čini demokratiju takvom kakva treba da bude, a to je višestranačka kontrola kod ove grupe pitanja, što uz jedinstveni birački spisak, u stvari, predstavlja osnovni princip, osnovno načelo višestranačke demokratije, bez koga i nema demokratije. Ta višestranačka kontrola omogućava primenu demokratskog principa uvida u ostvarivanje prava birača i u ono kako su birači na određenom biračkom mestu glasali. To je kod ove grupe birača: nemoćnih lica, pritvorenika i onih koji su na zavodskim sankcijama, kao i kod naših birača u inostranstvu, odnosno kod dijaspore.
Setimo se samo višestranačke kontrole na prvim parlamentarnim izborima posle verskog i građanskog rata u Bosni i Hercegovini, kada je tzv. međunarodna zajednica u džakovima avionima donosila, naravno falsifikovane, glasačke listiće u korist izbornih lista nekih drugih, koji nisu predstavljali izborne liste srpskog naroda.
Mi u SRS nemamo ništa protiv da naši građani u inostranstvu (dijaspora) glasaju prema svom političkom opredeljenju, pogotovo što oni, pretpostavljamo i čvrsto smo uvereni u SRS-u, glasaju za nas, za SRS, samo bi trebalo obezbediti višestranačku kontrolu.
Namera predlagača da omogući dijaspori ostvarivanje izbornog prava, ali bez višestranačke kontrole, izazvaće velike probleme u organizovanju i legitimitetu izbora. Izazvaće mnoge probleme ne samo onima koji organizuju izbore, a to su uvek stranke na vlasti, nego će izazvati probleme što se tiče legitimnosti izbora, koji će uvek biti razlog da se ospore određeni izborni rezultati na bilo kom biračkom mestu na svetu. Oni bez višestranačke kontrole, jednostavno, neće biti demokratski.
Posebno pitanje u ovom predlogu zakona je učešće nacionalnih manjina, u smislu ukidanja cenzusa za izborne liste koje, po Predlogu zakona, predstavljaju i zastupaju određene izborne liste nacionalnih manjina, što je suprotno odredbama člana 3, kao i odredbama članova 11. do 54. Ustava Republike Srbije, kao i Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama. Naravno, to je osnovni razlog zbog čega sam kao član Zakonodavnog odbora izuzeo mišljenje na sednici Odbora.
Rešenje koje se nudi ovim predlogom zakona jednostavno nema ustavni osnov i suprotan je ovim pravnim aktima. Po međunarodnim standardima, nacionalne manjine, u smislu postojanja kolektivnih prava, ostvaruju ta prava kada su u pitanju kultura, tradicija, običaji, jezik, pismo, informisanje, verske slobode. Tu nije ništa sporno. Ne samo da treba njima dozvoliti da ostvare ova kolektivna prava, nego i država sa svoje strane treba da pomogne u razvijanju svih ovih kolektivnih prava nacionalnih manjina.
Individualna prava i slobode jednaka su za sve građane Srbije, bez obzira na bilo koje razlike. To se i predviđa odredbama Ustava Srbije, koje sam naveo, gde se jamči sloboda i prava čoveka i građanina. U uporednom pravu, kako ste vi predložili Predlogom zakona, nije rešeno ovo pitanje učešća nacionalnih manjina u izbornom postupku sa skidanjem cenzusa, a za druge da to ne bude u primeni.
Ustav Srbije, uostalom, ne poznaje podelu političkih stranaka na one koje predstavljaju i zastupaju nacionalne manjine i na one druge političke stranke većinskog naroda ili bilo koje druge. U vašem predlogu ustavni princip ravnopravnosti građana nije zastupljen. On je, štaviše, prekršen. Ne treba vršiti podelu građana po političkoj osnovi ni u kom slučaju.
U ovom predlogu zakona ne radi se o postojanju pozitivne diskriminacije, jer je ona nešto posebno i uopšte je pitanje da li ona postoji. Smatramo da ne postoji. Davanje nekome više nego što mu pripada može da se nazove pozitivnom diskriminacijom, ali ovde to nije slučaj. Ovde se nacionalnim manjinama ne omogućava stvarno učešće u političkom životu Srbije.
Vi ovim primoravate birače nacionalnih manjina da glasaju za elitu navodnih predstavnika, zastupnika njihovih interesa na izborima. U tome će biti mogućnost primoravanja pripadnika nacionalnih manjina, recimo, da glasaju za elitu koju predvodi Jožef Kasa, Pal Šandor, Agošton itd. To je jedna mogućnost.
A, druga mogućnost je, s obzirom da imamo veliki broj nacionalnih manjina u Srbiji, ukupno 38, u Vovodini 26, da svaka nacionalna manjina istakne izbornu listu i da zatraži od RIK-a da su upravo oni ti koji zastupaju i predstavljaju interese nacionalnih manjina. I, šta? Sada imamo 38 izbornih lista, najmanje 38 izbornih lista nacionalnih manjina za koje treba RIK da razmatra da li su upravo to one koje zastupaju i predstavljaju interese nacionalnih manjina. I, da li RIK može to da uradi? Verujte, kod narednih izbora, ako bude ostalo ovakvo rešenje, biće velikih problema.
Uostalom, ko će nekom građaninu koji ima izborno pravo to pravo da ospori, da on može da se predstavlja kao Srbin, Starosloven, i hoće da istakne ...
(Predsedavajući: Gospodine Radovanoviću, molim vas ...)
Evo još par rečenica. Ko će Srbinu koji će da se izjašnjava kao Starosloven da ospori pravo da on zastupa jednu grupaciju ljudi na izborima? Pripadnici islamske veroispovesti izjašnjavali su se kao Bošnjaci, Muslimani, Bošnjaci ijekavci, Bošnjaci ekavci. Ko će o tome da odlučuje? RIK sigurno neće. Pitanje Vlaha u Srbiji je posebno pitanje. Postoje Vlasi koji se izjašnjavaju kao rumunskog, italijanskog porekla, srpskog porekla, Vlasi nepoznatog porekla. Kako će o tome da odluči RIK ili bilo ko u Srbiji? Nemoguće je.
Dalje, mi u SRS imamo u državi ...
(Predsedavajući: Gospodine Radovanoviću, pobogu, osam minuta je.)
Završavam. Mi u SRS ne želimo da izborne liste i nacionalne manjine budu politički dekor u političkom životu Srbije. Želimo da nacionalne manjine svojim učešćem i svojim prisustvom u značajnim političkim strankama zaista učestvuju u pravom smislu i u pravom značenju te reči u kreiranju mnogih političkih odluka koje su važne za Srbiju i sve građane Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo je čudno da pored svih ovih problema u kojima se društvo nalazi, pored visoko izraženog stepena socijalne bede i ekonomske krize, sa velikim brojem građana Srbije koji su ostali bez posla, sa velikim brojem radnika koji ne primaju platu, mi kao prvu tačku dnevnog reda na današnjoj sednici Narodne skupštine, u ovom novom sazivu, razmatramo Predlog odluke o stavljanju van snage Odluke o izboru guvernera Narodne banke Srbije, po predlogu G17 plus.

Pravni je presedan, u našem pravnom sistemu, da se određeni akti, pojedinačni i opšti, stavljaju van snage, osim eventualno kada je to pojedinačni slučaj u sudskoj praksi, kada sudija donese određeni pojedinačni akt da stavlja van snage neki svoj ranije doneti akt.

DOS je, naravno, kada je u pitanju pravni presedan, 2001. godine doneo odluku kojom je stavio van snage Odluku o razrešenju određenih sudija – Slobodana Vučetića, Zorana Ivoševića i još nekih. Ovde, u ovom predlogu odluke, kao na pravni osnov pozivate se na Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Izostao je poziv na pravni osnov – na Ustav ili na zakon. Zašto je izostao?

Zato što ne postoji pravni osnov predviđen u bilo kojoj odredbi Ustava ili bilo kog zakona. Iz neprava, ništavne odluke koja je doneta, u svakom slučaju, 22. jula 2003. godine, što nije sporno i sa tim se svi slažemo, ne može se izvesti pravo, ne može se izvesti i doneti odluka o stavljanju van snage neke odluke koja je ništavna.

Možda bi bilo ispravnije da se donese odluka o poništavanju ništavne odluke, a najispravnije je, o čemu smo i na Zakonodavnom odboru govorili, da se donese novi zakon o Narodnoj banci Srbije. I, naravno, vi već spremate nova personalna rešenja, u skladu sa tim novim zakonom o Narodnoj banci Srbije izaberete i guvernera, i predsednika i članove Saveta Narodne banke Srbije.

Ovde postoji nešto drugo. Ovde je pre svega u pitanju politički momenat, koji je motivisan na strani predlagača. Zašto se ljudima iz G17 plus toliko žuri? Da li je tu u pitanju neka osveta ili nije. Možda ćete mi zameriti na iskazivanju preoštrih reči, ali smatram da vi iz G17 plus želite da se zaštitite od odgovornosti i krivičnog gonjenja za ono što ste uradili u prethodne tri godine.

Da li je to zaštita od odgovornosti zbog upada Mlađana Dinkića u zgradu Narodne banke Jugoslavije 6. oktobra 2000. godine, kada je nestalo mnogo zlatnih, platinastih i srebrnih poluga, kao i umetničkih slika. Da li je vaša namera – zaštita od protivzakonitog plasmana deviznih rezervi NBJ u Standard banku u Londonu, gde je ostvarena razlika u kamati, koja je plaćena komercijalnim bankama u zemlji, i iznosa na ime kamate koja je dobijena od Standard banke u Londonu, u iznosu od dva i po miliona dolara godišnje. Tog novca nema nigde. Gde je taj novac? U čijim džepovima je završio?

Dalje, da li je zaštita od plasmana dolarskih – deviznih rezervi NBJ u Veksim, a sadašnjoj Evroaksis banci u Moskvi, odakle je prema intervenciji centralne banke Rusije našim vlastima u Beogradu stizalo upozorenje, a suprotno standardima Banke za međunarodne obračune u Bazelu, da takve stvari ne mogu da se rade, da su protivzakonite i protiv međunarodnih standarda – da se plasiraju devizne rezerve u neku banku u inostranstvu, ako su akcionari, suvlasnici te banke, lica odakle potiču devizne rezerve.

Centralna banka Rusije je upozoravala vlasti u Beogradu nekoliko puta da su dolarske – devizne rezerve u toj banci i dalje plasirane u rizično rusko tržište. Ostvareni su određeni profiti, koji su preko EFT-a (Energy Finance Team) Vuka Hamovića, Vojina Lazarevića, završavali i za finansiranje aktivnosti DSS-a i Vojislava Koštunice. Možda otuda i potiče bliska veza DSS-a i G17 plus, pa se oni, bez obzira na ono što se događa u međuvremenu, uzajamno slažu i razumeju.

Da li hoće ljudi iz G17 plus iza ovoga da sakriju svoju odgovornost za zatvaranje dvadesetak banaka, posebno četiri banke – Beobanke, Beogradske banke, Investbanke i Jugobanke, gde je veliki broj ljudi, oko 8.000 radnika, ostao bez posla.

Da li hoće Mlađan Dinkić da sakrije protivzakonito trošenje novca prošle godine na svom putešestviju po Nemačkoj i Engleskoj, kada je platio oko tridesetak hiljada evra, državnih para, novinarima koji su ga pratili na tom putu.

Da li je možda to zbog nelegalnog i protivzakonitog, bez ikakve donete odluke od Savezne vlade ili vlada Srbije i Crne Gore, učlanjenja Miroljba Labusa u bord guvernera Evropske banke, gde je platio na ime učlanjenja SRJ u Evropsku banku 93 miliona evra. Podsećam vas da je na ime učlanjenja u Evropsku banku Makedonija platila osam i po miliona evra, a Hrvatska 12 miliona evra. Ili sakrivanje jedne od najvećih pljački državnog novca osnivanjem Nacionalne štedionice i stvaranja začaranog finansijskog kruga između NBJ, Nacionalne štedionice i Evroaksis banke u Moskvi.

To je posebno pitanje o kome treba ova Narodna skupština, u narednom periodu, posebno i da se pozabavi i da ga razmotri.

Da li je možda G17 plus, u nameri da sakrije pranje novca i finansijske malverzacije, na relaciji Hejvord kompanije sa Maršalskih ostrva i uplate određenih donatorskih sredstava HVB Hungari banci, u Segedinu, koje su na kraju završile u kasi G17 plus na Trgu Republike broj 5. Radi se o približno 19 miliona evra. Da li se radi o pljački od 150 miliona evra na ime prenosa kapitala Vojvođanske banke? Da li je izrada novčanice u Holandiji motiv stranci G17 plus da se što pre dokopa Narodne banke Srbije i da sakrije sve ove malverzacije koje je Mlađan Dinkić radio u prethodnom periodu.

Francuska vlada je nedavno uplatila 399 hiljada evra na ime donacija, koliko je meni poznato, za razvijanje lokalnih samouprava, a taj novac je završio u Institutu G17 plus. Da li je to motiv ovoj stranci, koja je podnela predlog za donošenje ove odluke?

Motiv postoji, moguće je, i u nameri Mlađana Dinkića da sakrije malverzacije i pranje novca koje je izvršio izradom kioska – menjačnica, pre dve ili tri godine, po Srbiji. Radi se o nekoliko hiljada kioska, koji su napravljeni u svrhu menjanja, tj. konvertovanja novca. Da li je uopšte bilo koji kiosk na teritoriji Srbije imao svoju funkciju i radio po onim pitanjima za koja je i napravljen.

O tome su mnoge novine pisale i u tome je moguć motiv da Mlađan Dinkić sakrije od očiju javnosti i ovu malverzaciju koju je izveo na teritoriji Srbije.

Ono što mene posebno brine, ono o čemu se najmanje govori danas u Srbiji je – bojazan, gospodo poslanici, to je bojazan moja i onih ljudi koji su delom u toku uticaja najveće sekte u svetu, Saentologa, koja kaže za sebe da ima 10 miliona pristalica, sekte koja je ovladala državnim i finansijsko – monetarnim sistemom Albanije, u nameri da ovlada finansijskim i monetarnim sistemom Srbije, upravo preko rukovodstva G17 plus, konkretno preko Miroljuba Labusa.

Molim vas, Miroljub Labus je sa ljudima koji pripadaju nekim levičarskim strankama ušao i u sektu transedetalne meditacije, a blizu je i krugovima Saentologa, koja žele da ima odlučujući uticaj na finansijski i monetarni sistem zemlje. To je velika opasnost po našu državu, za našu privredu, za naše nacionalne interese, privredne, ekonomske interese.

Tome bi trebalo ova skupština u narednom periodu da se pozabavi i da razmatra ova pitanja, jer postoji velika opasnost da je to upravo tako kao što sam vam rekao.

Dame i gospodo narodni poslanici, stav Srpske radikalne stranke je više puta za ovom govornicom iznošen o pitanju Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za sprovođenje postupka protiv ratnih zličinaca. Mi iz Srpske radikalne stranke navodimo da je ovaj zakon protivustavan, nepotreban i suvišan.
Od 1993. godine, od osnivanja Haškog tribunala, uglavnom se tamo odvode Srbi. U Haškom tribunalu se sudi Srbima za ratne zločine koje nisu učinili ili su učinili neke postupke protiv ratnog prava, ali što trba sagledati u kontekstu događaja jednog građanskog ili verskog rata na prostorima bivše SFRJ.
Da li donošenje ovog zakona i sprovođenje odredbi ovog zakona podrazumeva postojanje poteza ukidanja Haškog tribunala? Da li znači da ovim zakonom treba da se predvide svi oni slučajevi, a mi to u Srpskoj radikalnoj stranici navodimo i ovom prilikom, koji će doći pod udar, ne zbog toga što postoji njihova pojedinačna krivica ili odgovornost, koja se neće utvrđivati, već će se sprovoditi nalog Amerikanaca i drugih zapadno-evropskih nalogodavaca vama u vlasti da sudite onim policajcima i onim vojnicima na koje vam oni budu ukazali?
Po našem mišljenju, po mišljenju nas iz Srpske radikalne stranke, već postojeći pravni poredak, u konkretnom materijalno-krivičnom zakonodavstvu, u Zakonu o krivičnom postupku već postoje odredbe po kojima je mogao da se sprovede postupak utvrđivanja pojedinačne krivice i odgovornosti za eventualno učinjene ratne zločine.
Vi u ovom predlogu navodite ime Vladimira Vukčevića kao tužioca za ratne zločine, koji će dobiti i imati ulogu Karle del Ponte, jednu nezahvalnu ulogu i veoma je važno da u sprovođenju ovog neustavnog, nehumanog, neopravdanog zakona bude nepristrasan, objektivan i neselektivan. Prvo što ćemo procenjivati u prvih par meseci njegovog rada na ovoj funkciji, pod uslovom da bude izabran, a ne sumnjam u to, obzirom da ćete vi na svakojake načine prikazati kao da ste doneli odluku većinom od ukupnog broja u ovoj skupštini, da li će on pokrenuti postupak protiv onih ljudi koji su učinili ratne zločine, ratna profiterstva; tu je i krađa fabričkih mašina za pravljenje čepova iz Belog Manastira, a vi svi znate, više puta smo mi iz SRS pominjali za ovom govornicom da je to učinio Nebojša Čović.
Da li je kvalifikacija za Vladimira Vukčevića, kandidata za tužioca za ratne zločine, to što ga prozivaju članovi porodice jedanaestroro poginulih ljudi od pre sedam-osam godina u slučaju "Grmeč", nije podigao optužnicu protiv odgovornih ljudi, a trebalo je podići optužnicu za utvrđivanje odgovornosti za 11 radnika koji su poginuli u ovom slučaju.
On je kao izgovor za nepodizanje optužnica navodio da je dobio politički nalog sa vrha tadašnje levičarske vlasti i to je njemu opravdanje zašto nije to uradio, a da je bilo zakonskih uslova i zakonskih opravdanja da podigne optužnicu protiv odgovornih ljudi u fabrici "Grmeč" u Beogradu.
Da li to znači da će čovek o čijim stručnim, dalje o pravničkim znanjima, o moralnim kvalitetima nećemo da govorimo, ali ovaj slučaj ukazuje, pod uslovom da je tačno to što se dešavalo pre osam godina, da nije iz neopravdanih razloga podigao optužnicu, da li će podizati optužnicu po nalogu ili po pravdi i po zakonu koji je donet i prema odredbama ostalih zakona, ostalih pravnih normi i pravnog sistema Srbije i Crne Gore.
Da li su njegovi motivi poštene i časne prirode ili je neki motiv materijalne prirode ili možda neki drugi motiv? U svakom slučaju, cilj SAD je stvaranje novog svetskog poretka, učinile su mnogim državama i mnogim narodima veliko zlo, jer oni su vršili zlo, a uticali su da tzv. međunarodna zajednica proziva Srbe za ratne zločine i na odgovornost pojedinaca i u Hagu i povodom ovog zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke podnela je na član 43. Predloga zakona o Narodnoj banci Jugoslavije amandman koji glasi: "Narodna banka Srbije predlaže Vladi režim kursa dinara. Vlada i Narodna banka Srbije obavezno sarađuju u utvrđivanju politike kursa dinara koju samostalno sprovodi Narodna banka Srbije. Ako se ne postigne saglasnost i usled toga dovede u pitanje ostvarivanje ekonomske politike Vlade, ili vršenje poslova za koje snosi odgovornost Narodna banka Srbije, Vlada i Narodna banka Srbije dužne su da odmah obaveste Narodnu skupštinu Republike Srbije".
U ovom trenutku, za nas u Srpskoj radikalnoj stranci nije od bitnog uticaja za utvrđivanje režima kursa dinara da li će to da rade ljudi koji su bliski Demokratskoj stranci ili G17 plus, ili su to ljudi iz Narodne banke Srbije ili iz Vlade Srbije, da li će to biti pojedinačno Mlađan Dinkić ili Kori Udovički, Stevan Mickovski ili Ljubiša Jovanović, apsolutno je svejedno. Da li će to biti neko ko je u Narodnu banku Jugoslavije ulazio upotrebom dugih cevi ili će to biti neko izabran od strane ove nelegitimne većine Narodne skupštine Republike Srbije, u svakom slučaju neće biti dobro rešenje.
U vezi deviznog poslovanja i utvrđivanje režima kursa dinara, dugo vremena nas je obaveštavao Mlađan Dinkić, aktuelni guverner Narodne banke, ranije Jugoslavije, a sada Srbije, i često je govorio o deviznim rezervama, ali nikako nije rekao da su veliki iznosi deviznih rezervi na stranim računima, odnosno računima u stranim bankama, i da je prema njima poverilac Savezna Republika Jugoslavija.
Sada kada je došlo do razdvajanja, faktički i u izvesnom pravnom smislu, između Srbije i Crne Gore, nikako Mlađan Dinkić ne izlazi u javnost da nam kaže kolike su te devizne rezerve u vezi deviznog poslovanja i utvrđivanja kursa dinara koje pripadaju Republici Srbiji. Da li je trebalo efektivu iz rezervi uključiti u javnu potrošnju ili u ulaganje, odnosno investiciona ulaganja? Da li je potpunu samostalnost kod utvrđivanja režima kursa dinara dobro dati Narodnoj banci Srbije, kada imamo u vidu da je već dve i po godine aktuelni guverner Narodne banke Jugoslavije i sada Srbije imao običaj da troši ko zna za šta novac.
Redovno je imao neka putešestvija po zapadnoj Evropi, Engleskoj i Nemačkoj, gde je novinarima davao do 30-40 evra za njegovu promociju, kada javno izjavljuje da mu je plata 100.000 dinara, koja je enormno velika u odnosu na platu ministra, člana Vlade u Srbiji, pošto je najveći krivac za gašenje dvadesetak banaka, pri čemu su 8.000 radnika u tim bankama ostali bez posla, ili kada Narodna banka Srbije, odnosno Jugoslavije u prošloj godini ima utrošak budžeta od 28 milijardi i 130 miliona, za razliku od činjenice da su svi sudovi u Srbiji utrošili svega 4 milijarde i 165 miliona dinara.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnik poslaničke grupe SRS gospodin Zoran Krasić je bio u pravu kada je rekao da je ovaj predlog zakona pisao neko ko nije u političkoj stranci, ne zna politički rad i ne zna sve te tokove političke borbe, kako u predizbornoj kampanji, tako i u redovnoj delatnosti.
Amandman poslaničke grupe Srpske radikalne stranke na član 10. Predloga zakona sastoji se u tome da se razdvoje sredstva koja se daju političkim strankama, odnosno podnosiocima proglašenih izbornih lista s jedne strane, i predlagačima kandidata, zato što se tu radi o istoj vrsti troškova, ali o različitim potrebama za dodeljivanje novčanih sredstava. Vi ste u ovom predlogu zakona, gospodine ministre, obzirom da ste predstavnik predlagača u ovoj skupštini, zanemarili mogućnost, obzirom da je sada trenutno na snazi pravni propis koji predviđa proporcionalnu izbornu listu za republičke poslanike u Republičkoj skupštini, kao i za odbornike u skupštini opštine.
Već razmišljate o tome da se mešovit sistem ubuduće primeni za izbor poslanika u Republičkoj skupštini. Šta ćete uraditi tamo gde se biraju poslanici po većinskom sistemu? Taj poslanik nije kandidat predlagača. U suštini biće, ali ste ga ovde predvideli kao jednog kandidata na izbornoj listi. Vi dajete novac za izbornu listu, a za kandidata gde ste taksativno nabrojali u Predlogu zakona za inokosne organe, kandidat za predsednika Republike, kandidat za gradonačelnika, kandidat za predsednika skupštine opštine. Gde vam je kandidat u budućem eventualnom većinskom sistemu za izbor poslanika u Skupštini Republike Srbije ili za odbornika u skupštini u jedinice lokalne samouprave?
S druge strane, u stavu 2. amandmana poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predviđeno je da se 50% avansno raspoređuje predlagačima kandidata za izbor predsednika Republike i poslanika, imajući u vidu ovaj eventualni većinski sistem ili mešoviti sistem, a da se za poslanike u Skupštini Republike Srbije, gradonačelnika, predsednika opštine i odbornika, ako bude većinski sistem, preostalih 50% posle izbora dodeljuje predlagaču kandidata, obzirom da u ovom većinskom sistemu, bez obzira o kome se radi, po vašem predlogu zakona 20% se deli 10 dana od proglašenja liste kandidata.
Kasnije dobija samo jedan kandidat 80% novca, u vašem predlogu zakona, jer ste tu poistovetili predlagaču kandidata. Predlagač kandidata je kandidat za predsednika opštine, predsednika Republike, gradonačelnika. Tu bi trebalo da imate u vidu da je ovo nesrazmerna i nepravedna podela novca, i imajte u vidu da recimo kada ste vi dolazili na vlast da ste avansno uzeli od Sjedinjenih Američkih Država iznos od 48 miliona i 230 hiljada nemačkih maraka. Kasnije ste uzeli više, ali je to otprilike preko 60% potrebe za predizbornu kampanju, bez obzira da li se radilo o izboru predsednika Savezne Republike Jugoslavije, gde je kandidat bio Vojislav Koštunica, ili o listi kandidata za tadašnju saveznu skupštinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, šta je cilj Predloga odluke Narodne skupštine i šta je cilj ove rasprave?
Ako se posmatra ovo pitanje sa proceduralnog aspekta, jasno je svima da je u predlogu članova Radiodifuznog saveta unapred prekršena procedura jer nije uvažena odredba zakona da se 30 dana pre izbora članova Saveta objavi predlog članova Saveta sa njihovom biografijom. To je ono što se traži odredbama člana 24. stav 12. zakona, a u vezi izbora člana Saveta Gorana Radenovića pominje se da nije uvažena odredba člana 23. stav 4. zakona i da se traži da jedno lice Saveta bude sa teritorije Kosova i Metohije, odnosno da radi i živi na teritoriji Kosova i Metohije.
Pogrešno je bilo zakonom tražiti ovaj uslov. Zašto? Bitno je da čovek, bez obzira koji je, kao član Saveta radi svoj posao u skladu sa zakonom, pošteno i časno.
Naravno da ovaj uslov u skladu sa zakonom nije trebalo da bude postavljen, a sam izbor člana Saveta sa teritorije Kosova i Metohije mogao je da bude primenjen i uvažen, da se jedno lice iz južne srpske pokrajine nađe kao član Radiodifuznog saveta.
Naravno da proceduru koju ste prekršili ne možete nikakvom raspravom da popravite. Jedino je moguće da donetu odluku poništite, da stavite van snage, da ponovo uspostavite postupak, odnosno proceduru izbora članova Radiodifuznog saveta, a sa suštinskog aspekta, pitanje o kome je danas rasprava za nas u Srpskoj radikalnoj stranici je manje važno ako se posmatra personalni sastav Saveta Republičke radiodifuzne agenicje. Da li će neko manje ili neko više biti poslušan političkim nalozima, manje je važno.
Da li će neko da se svađa oko para iz donacija, da li će deo tih donacija otići u privatne džepove, da li će Nenad Cekić kritikovati Verana Matića za novac koji je otišao za Televiziju B92 ili ne, manje je važno, kao i to da li će novac iz donacija za razvoj jedne lokalne televizije u Nišu, Televizije 5, biti usmeren za povećanje proizvodnog kapaciteta pržionice i prerade kafe u Sokobanji, glavnog i odgovornog urednika ove televizije, isto je manje važno. Bitno je da članovi Saveta budu časni ljudi, da poštuju zakonske odredbe i da pošteno rade poverene im poslove.
Naravno da ste oko svega ovoga digli medijsku prašinu. Mogli ste u toku dana da vidite veliki broj kamermana, reportera, novinara u zgradi Skupštine. Ne verujem da bi toliko interesovanje bilo prisutno da se radilo o raspravi o nekom državnom i nacionalnom pitanju. Pravni osnov razrešenja, niti razlog podnošenja zahteva za razrešenje, po zakonu ne postoji ni u jednom slučaju, kada su u pitanju i Cekić, i Cvetković i Radenović.
Koji je pravi cilj svega ovoga? Pravi cilj i Zakona o radiodifuziji i Saveta radiodifuzne agencije i članova u tom savetu je da budu u funkciji sprovođenja volje nenarodne, nelegalne većine u Narodnoj skupštini i grupe ljudi koja vrši izvršnu vlast. Ovim, u stvari, hoćete da osnažite, da ojačate, ozakonite nezakonit izbor ova ti člana Saveta.
Da li će Savet po formiranju da možda predloži Narodnoj skupštini Republike Srbije da direktno prenosi sednice Narodne skupštine Republike Srbije? Da je tačno da je ovo samo farsa, gde su vam alternative, odnosno kontrapredlozi, obzirom da treba ova tri člana Saveta da budu razrešena, za izbor novih članova Saveta.
Ovo je urađeno po nalogu Mauricija Masarija, šefa OEBS-a u Beogradu. Glavni cilj svega ovoga je da pred naredne izbore raščistite medijski prostor, da se ne bi mogla čuti reč onih koji drugačije misle, političkih protivnika, a pre svih nas iz SRS. To nas, naravno, ne može sprečiti da građanima otkrijemo deo prave prirode vaše vlasti i manipulacija kojima se služite. Jedan deo prirode vaše vlasti je građanima i te kako poznat, a to je standard života, to su beda i siromaštvo u koje ste uvukli građane Srbije i gladan stomak Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpska radikalna stranka podnela je amandman na član 6. Predloga zakona u kome stoji da - usluge koje vrše tradicionalne crkve i verske zajednice i to: Srpska pravoslavna crkva, Islamska verska zajednica, Katolička crkva, Slovačka evangelička crkva a.v. Reformatska hrišćanska crkva, Jevrejska verska zajednica i Evangelička hrišćanska crkva,  da se tekst odredbe u tački 4. člana 17. osnovnog teksta Zakona promeni tekstom koji sam sad pročitao u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
Zbog čega je Srpska radikalna stranka podnela ovaj amandman? Imajući u vidu značaj i veliku ulogu tradicionalnih verskih zajednica i crkava na ovim prostorima i istorijski značaj koji su one ostavile za sobom, a svi pripadnici nabrojanih crkava znaju svaki koji pripada bilo kojoj od ovih verskih zajednica, koja je bila uloga svake od ovih koje stoje u tekstu amandmana. Da ne pominjem ulogu Srpske pravoslavne crkve, kao tvorca nacionalnog ujedinjenja, duhovne vodilje srpskog naroda, stvaranja svetosavske srpske države, srpske državnosti, diplomatije itd. i ove ostale verske zajednice imale su određeni značaj i ulogu za stvaranje određene kulture, određenih običaja i naravno, poseban značaj za pripadnike nacionalnih manjina.
Sa druge strane imamo, pre desetak godina naročito je došlo do ekspanzije, poplavu i pojavu verskih sekti. One su svojim totalitarnim, destruktivnim delovanjem, pojavom Guru - pokreta, psihoorganizacija, komercijalnih kultova, psiholoških i neokorteksnih dejstava, uticale na stvaranje mentalnog, duhovnog i fizičkog zdravlja ljudi.
Ove verske zajednice koje svrstavamo u verske sekte utiču na razaranje pojedinca i čoveka uopšte, kao i cele društvene zajednice i čitavih porodica. Njihova uloga nije se stvorila sama po sebi. Naravno da je bilo, u vremenu kada se Srpskoj pravoslavnoj crkvi, najviše, a i ostalim verskim zajednicama na prikriven način zabranjivao rad, da su ove verske sekte našle prazan duhovni prostor i jednostavno se uselile na naše tlo.
Većina njih, iako su poreklom iz Indije, pseudohinduističkog i hinduističkog porekla, mada ima puno i pseudohrišćanskog porekla, nastale su i došle sa prostora Sjedinjenih Američkih Država. SAD, to najveće zlo današnjeg čovečanstva, na različite načine pokušavaju da unište sve ostale narode, a najviše pravoslavni svet. Naravno da je uticaj verskih sekti jedno od najznačajnijih sredstava, pored ostalih diplomatskih i političkih pretnji i upotreba sile, ovo je jedan od metoda i načina da razore određene države i određene narode.
Naročitim zalaganjem poslaničke grupe SRS i prof. dr Vojislava Šešelja u vezi zastupljenosti nacionalnih manjina u duhovnom životu i po pitanju zakonskih odredbi, došlo je do izražaja prošle godine kada se usvajao Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovnoj školi, kada je većina u ovoj Narodnoj skupštini prihvatila amandman SRS da se upravo taksativno nabroje tradicionalne verske zajednice u ovom zakonu, koje mogu da vrše versku nastavu. Takođe i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o srednjoj školi, isto amandmanom SRS Narodna skupština je prihvatila amandman iz ovih istih razloga, kako bi se sprečilo da određene verske sekte imaju uticaja na osnovnu i srednju školu.
Ovo vam pominjem gospodine ministre s obzirom na to da ste predstavnik Predloga zakona, da imate u vidu kao jedan od argumenata da je upravo ovakav, sličan amandman, sa istom sadržinom, prihvaćen prošle godine od vaše DOS-ovske većine u Narodnoj skupštini i da je ovo amandman od izuzetne opravdanosti kako bismo na ovaj način sprečili delovanje destruktivnih asocijalnih verskih sekti.
Samo da vam napomenem, nedavno i javnost je upoznata sa tim, sa delovanjem verske sekte koja je registrovana kao udruženje građana Srbije, verskog karaktera, gospođo predsednice, završavam, vidim da sam prekoračio vreme, ali samo par rečenica, bila je registrovana kao udruženje građana, ali je svojim delovanjem pokalaza da se ne radi o udruženju građana nego verskoj sekti sa elementima terorističkih aktivnosti. Tu je izuzetan doprinos dao jedan kapetan policije koji je zadužen za ovu oblast, izuzetnog kvaliteta po pitanju rešavanja svih ovih problema, koji je svojim predlogom zatražio da se ovoj verskoj sekti zabrani rad i što je urađeno, na svu sreću.
Trebalo bi ostalim verskim sektama, koje su destruktivne, asocijalne, pre svega sektama koje imaju veze sa satanizmom, jer o njihovoj šteti i o štetnoj pojavi na našim prostorima je suvišno govoriti, ali se uvek treba podsećati koliko su one štetne, koliko su destruktivne, koliko razaraju duhovni, mentalni i fizički život svakog čoveka.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podnela je amandman na član 63. Predloga zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, kojim smo predložili da se upravni odbor i predsednik upravnog odbora imenuju na period od četiri godine, a da se ostale reči brišu. Znači, utvrđujemo amandmanom mandatni period funkcionera, članova upravnog odbora i direktora u skladu sa zakonskim odredbama.
Zašto smo mi, u SRS-u to uradili? Učinili smo pre svega, imajući u vidu manipulativne sklonosti pojedinih ili preciznije rečeno većine članova Vlade Srbije DOS-ove vlasti, pa je naša realna sumnja u postojanje vaše dobre namere; da nećete izvršiti manipulaciju dvosmislenosti odredaba i ovog predloga zakona, a pogotovo što se daje mogućnost Nacionalnoj službi za zapošljavanje da sama svojim statutom, odnosno aktima odredi mandatni rok za članove upravnog odbora i direktora, odnosno ne, predsednike i članove upravnog odbora.
Ovlašćenja Nacionalne službe za zapošljavanje, time su velika samim zakonom, pa se daje mogućnost da ona budu veća određivanjem mandatnog perioda. Tako da mi unapred izražavamo veliku sumnju zbog toga što treba izvršiti kontrolu, a pre svega zakonskim odredbama, i određenim državnim organima, a zakonom je predloženo nadležnim ministarstvom, pogotovo što je nadzor nad radom Nacionalne službe za zapošljavanje takav da se vrši najmanje jednom u dve godine odnosno kontrolu ove nacionalne službe, što je veoma malo, a uz određene odredbe bi to bilo zaista neprihvatljivo, pogotovo kada imamo u vidu da će po jednog člana upravnog odbora da predlažu reprezentativni sindikati.
Koji su to reprezentativni sindikati? Da li oni koji imaju luksuzne poslovne prostore, finansijska sredstva, koji su bliži Vladi? Da li je to onaj sindikat u kome ste vi gospodine ministre Dragane Milovanoviću ili vaš saborac, pod uslovom da jeste, Bratislav Đurić ili će biti oni sindikati koji troše mnogo novca.
Imamo jedan primer da ste nedavno, ne kažem lično vi, ali naravno neko iz vlasti je uspeo da predsednika sindikata u Kolubari lobira i kupi za stan i premeštanje njegove žene na bolje radno mesto tako da je on bojkotovao, minirao organizaciju opravdanog nezadovoljstva radnika u Kolubari. Tako je nemoguće prihvatiti da se aktom Nacionalne službe za zapošljavanje odredi mandatni period predsedniku i članovima upravnog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman poslaničke grupe SRS pokazuje da se mi srpski radikali suprotstavljamo donošenju ovakvog zakona o suđenju licima za eventualno učinjene ratne zločine.
Sam amandman poslaničke grupe SRS traži da se naslov iznad člana 19. "Sredstva za rad" i sam član 19. brišu. S obzirom da se ovim predlogom zakona tj. ovim članom podrazumeva dalje ponižavanje srpskog naroda i srpske države i većine građana Srbije, prema onome što mi u SRS smatramo, da se za obezbeđenje tehničkih uslova rada svih ovih službi, tužilaštava, veća za ratne zločine, posebnog odeljenja, posebne pritvorske jedinice, sredstva obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, to znači da svi obveznici javnih prihoda treba da obezbeđuju sredstva za stvaranje materijalno - tehničkih uslova i plata svim licima koja rade u ovim službama.
Iz tog budžeta stvorili ste uslove da nedavno kupite medalju Obilića, hrabrog srpskog junaka, i dodelite vašem policijskom generalu Sretenu Lukiću, koji je sramno uhapsio Veselina Šljivančanina koga izručujete Haškom tribunalu. Istim sredstvima iz istog budžeta stvarate uslove za povećanje plata, da imaju tri puta veće plate nego njihove kolege u redovnom tužilaštvu i u redovnim sudovima, kao i beneficije, za koje predviđate da budu 12:16.
Iz budžeta ćete takođe stvoriti tehničke uslove, plate, itd. i za tužioca i za pomoćnika javnog tužioca, po ovom predlogu zakona, koji treba, po predlogu zakona, da poseduje visok moralni ugled. Mišljenja sam da vi u vašim redovima nemate lice sa visokim moralnim ugledom ili mislite da ćete naći lica poput bivšeg javnog tužioca Okružnog suda u Beogradu Radeta Terzića ili poput vašeg specijalnog tužioca Jovana Prijića, koji ucenjuje ljude da daju lažne izjave.
Iz budžeta ćete takođe plaćati lica za posebnu pritvorsku jedinicu i obezbediti njima uslove. Da li će u toj posebnoj pritvorskoj jedinici raditi lica poput Dragiše Blanuše, Ace Jovanovića i drugih koji su nedavno dali lažne izjave u vezi sa posetom Čedomira Jovanovića Centralnom zatvoru i Šilerovoj u Zemunu?
Donosite ovaj zakon po nalogu vaših mentora i nalogodavaca. Možete tražiti sredstva od njih. Po ovom zakonu ćete suditi samo pro forme, bez utvrđivanja stvarne krivice i odgovornosti. Na koga vam Amerikanci ukažu, vi ćete tako i donositi odluke protiv lica - policajaca, vojnika i svih drugih - koja će vam na bilo koji način smetati. S obzirom na to da su sve ove službe, u stvari, ispostave i odeljenja Haškog tribunala, imate puno razloga da od njih tražite i materijalnu pomoć.
Na kraju, poslanici SRS su prilično govorili o ulozi Amerike u rešavanju međunarodnih i međudržavnih odnosa u svetu, o njihovoj zločinačkoj ulozi u bombardovanju Jugoslavije 1999. godine, o zlodelima koja su uradili, a vi ćete ovde građane Srbije, a po Predlogu zakona i lica iz bivše SFRJ, navodno, optuživati i osuditi za ono što najverovatnije nisu uradili.

Dame i gospodo narodni poslanici, ceo projekat, zamisao stvaranja državne zajednice Srbija i Crna Gora je bez perspektive. I ovim predlogom zakona pokazujete besmislenost postojanja ovakve državne  zajednice koja, počevši od Beogradskog sporazuma, preko Ustavne povelje i niza zakona i akata koji su doneti na osnovu sporazuma i Ustavne povelje, prati vaša nastojanja da očuvate ovakvu državnu  zajednicu, kakve nigde nema u svetu.
Ovakva državna zajednica služi američkoj administraciji samo da bi vas lakše kontrolisala u vođenju državne politike. U tome je i bila uloga Havijera Solane, koji je bio sa vama prilikom dugoročnog procesa stvaranja i donošenja Ustavne povelje. Kada prođe vremenski period na koji treba da opstane ova državna zajednica, a to je tri godine, sada već i manje, predstoji ponovo regulisanje međusobnih odnosa, usklađivanje ekonomskih sistema itd. Ali, ti ekonomski odnosi, za razliku od onoga što sada radite u formi samoupravnih sporazuma, moraće da se regulišu, kao i sad što treba da radite, bilateralnim, obligaconim ugovorima o trgovinskoj i svakoj drugoj vrsti saradnje, naravno, sa ratifikacionim obavezama nadležnih državnih organa.
Danas je poslanik Demokratskog centra rekao da su jedino Vojislav Koštunica i Dragoljub Mićunović iskreno zamislili projekat ovakve državne zajednice. Neću da sumnjam u njihovu iskrenost, ali samo znam, ako su stvarali ovakvu državnu zajednicu, to kao da su pravili most preko reke preko koga će da prelaze kamioni teški 50 i više tona. Sve bi to bilo u redu da nije taj most od drveta. Verovatno su i oni tako zamislili ovu državnu zajednicu i njeno postojanje.
Prvo se zalažete, stranke u okviru DOS-a, za državnu zajednicu, pa pojedine stranke - DHSS, "Gej 17 plus" - za samostalnu Srbiju. Da li uopšte ima razlike između ovog dokumenta i bilateralnih sporazuma? Značaj i važnost i jednog i drugog su isti, apsolutno isti, samo se drugačije zovu, Akcioni plan ili bilateralni sporazum. Bilo bi realno da donosite ugovore o međusobnom regulisanju i usklađivanju ekonomskih sistema.
U delu Akcionog plana i u oblasti rada i zapošljavanja kažete da ćete doneti određene zakonske projekte kasnije, do 31. decembra tekuće godine, u saradnji sa američkom službom za mirno rešavanje sporova. Da li je ta američka službe nevladina organizacija ili institucija sistema. Ajde i ovo prvo, onda bi bila institucija sistema i to služba za mirno rešavanje sporova.
Pa, vi znate da je od samog Drugog svetskog rata Amerika učestvovala i direktno umešana u 273 oružana sukoba: jugoistočne Azije (Laos, Tajland, Vijetnam, Kambodža); zemlje srednje Amerike (Nikaragva, Panama, Kostarika, Kuba); bombardovanje Jugoslavije; okupacija Avganistana i Iraka; namera Koreje i Južne Afrike. Svuda su vršili zločine i kršili ljudska prava, izazivali haos, bedu i siromaštvo.
Saradnja sa SAD-om za stranke DOS-a ima smisla samo zbog toga što vas održavaju na vlasti i što putujete po svetu. U delu - zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima, ima smisla, ali prvo treba da regulišete radne odnose i zapošljavanje velikog broja ljudi kod nas u Srbiji. Blizu milion ljudi je bez posla. Samo u Elektroprivredi Srbije predviđate 22.000 ljudi da ostane bez posla.
Uspostavljanje granične linije, kako kažete u Predlogu zakona. Ljudi, to su granični prelazi, granice u pravom smislu reči, između dveju nezavisnih država, kao između Srbije i Mađarske ili Srbije i Rumunije.
Poslovi carinskog postupka, carinskih stopa, akciznih sistema; u oblasti finansija pominjete regulisanje svih tih odnosa.
Narodna banka Srbije; nemate ni zakon o Narodnoj banci Srbije. U pravom smislu reči, u skladu sa zakonom, ne postoji ni Narodna banka Srbije.
Srbija i Crna Gora mesečno plaćaju 3 miliona dinara, od toga Srbija ceo iznos. Kako će u stvarnosti funkcionisati ekonomski sistemi u državama članicama u perspektivi? Kao dva ekonomska sistema u dve samostalne države, Srbiji i Crnoj Gori, sa postojanjem zakona vrednosti slobodnog tržišta, zakona o ponudi i tražnji itd.
Na kraju, dve sitnice. Zašto koristite u Predlogu zakona reči ijekavskog govornog područja i šta znače potpisi na svakoj stranici Predloga akcionog plana? Jedva sam dešifrovao, mislim da piše Čedomir Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke podnela je amandman na član 20. Predloga zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, kojim  se traži brisanje predloženog člana 20. Osnovni razlog zbog čega smo mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatrali da treba predloženi član 20. da se briše je zato što je u određenim odredbama u glavi 20. Krivičnog zakona Republike Srbije već sadržano nekoliko krivičnih dela, gde su navedena koja od nasilničkih ponašanja su prisutna na sportskim priredbama, kako bi se protiv odgovornih lica podnela krivična prijava i odgovarajući postupak sproveo zbog izvršenja krivičnog dela.       
Nemojte da mislite da smo mi u Srpskoj radikalnoj stranci apriori, bezuslovno protiv ovog predloga zakona, odnosno protiv bilo kakvog donošenja zakona radi suzbijanja nasilja na sportskim priredbama, ali smo protiv mnogih rešenja koja ste predvideli u ovom predlogu zakona, kao i u ovom članu 20. za koji smo amandmanom tražili da se briše.
Kada je sam član 20. u pitanju, ima nekoliko reči, izraza koji su dvosmisleni, nedorečeni, nejasno definisani i ne bi trebalo da opstanu ovako kako su predloženi. Recimo, kaznom zatvora od tri meseca do jedne godine kazniće se lice koje baci bilo koji predmet; određenim odredbama u nekom od članova predloženog zakona nave li ste da je bilo koji predmet dovoljan da se određeno lice kazni i prema njemu primeni odgovarajuća kazna. Tu se podrazumeva verovatno i ako određeno lice baci papir na teren, ono će se kazniti kaznom zatvora od tri meseca do jedne godine.
Zatim, naveli ste da će biti kažnjeno zatvorom od tri meseca do jedne godine lice koje učestvuje u fizičkom obračunu. Ovaj izraz je zaista dvosmislen, nedefinisan i nejasan. Neko može da učestvuje u fizičkom obračunu u smislu odbrane od nekog fizičkog ataka i nasilja, u smislu ako tu postoji adekvatna primena nužne odbrane, da se odbrani od nekoga, i zato je trebalo u ovoj odredbi da precizirate, kao što ste to radili u stavu 1. na početku rečenice - ko izazove ili eventualno ko započne fizički obračun na sportskoj priredbi.
Nama u Srpskoj radikalnoj stranci nije jasno šta znači to u ovom predlogu zakona i u ovom stavu zadnjem stavu člana 20 - kolovođa grupe. Izraz kolovođa je izraz koji se upotrebljava u svakodnevnoj komunikaciji. Kolovođa je reč koja se upotrebljava, da me pogrešno ne shvatite, na vašarima, na veseljima, itd. Ovde je jedini izraz, koji je mogao da dođe u obzir - vođa grupe, ili predvodnik grupe. Vođa grupe je najadekvatniji izraz.
Ili, raspon kazne. Ono što mi u Srpskoj radikalnoj stranci vama zameramo jeste i raspon kazne - od tri meseca do jedne godine, od šest meseci do tri godine, od jedne godine do pet godina; to znači da će u svakom slučaju doći do eventualnih zloupoteba sudijske funkcije da se odredi kazna i različiti kriterijumi će tu da budu primenjeni.
Šta znači - ko u nameri da izazove nasilje uđe na sportski teren? Ne daj bože da Jovan Prijić, vaš specijalni tužilac, procenjuje nameru bilo kog lica, čovek koji je javno optužen za ucenjivanje. Kako će on primeniti kriterijum procene namere nekog lica, pa da po istom tom predmetu Sonja Brkić, koja je isto javno govorila o retroaktivnoj primeni jednog zakona, prosuđuje u sudskom postupku nameru nekog lica da izazove nasilje na sportskoj priredbi?

Dame i gospodo narodni poslanici, podsećanja radi, sve što je u vezi sa saradnjom sa Haškim tribunalom, a tiče se izručenja lica, u suprotnosti je sa članom 47. stav 2. Ustava Republike Srbije, koji kaže: "Građanin Republike Srbije ne može biti lišen državljanstva, prognan ili ekstradiran". Takođe, da vas podsetim da je Nemačka, da bi izručila državljane drugih država, a nalaze se na njenoj teritoriji, morala da menja ustav kako bi ih isporučila Haškom tribunalu.
Drugo, sa Amerikancima i Haškim tribunalom vi ste već završili posao osude srpskog naroda i države za sve ono što se događalo od 1991. godine nadalje. Potvrda vam je to što se veliki broj Srba nalazi u Haškom tribunalu: Šešelj, Krajišnik, Milošević i drugi. Sada biste mogli komotno da odredite jednu mesnu zajednicu za dalje suđenje ljudima za koje kažete da su ratni zločinci.
Kako možete u članu 3. Predloga zakona da odredite nadležnost suda u Srbiji za ono što se dešavalo na prostorima bivše SFRJ? Recimo, desilo se neko krivično delo ratnog zločina u Sloveniji, izvršilac je državljanin Slovenije i kako može veće za ratne zločine Okružnog suda da sudi po tom predmetu?
Članom 15. uvodite institut zaštićenog svedoka. Da li je to po principu vašeg kontroverznog biznismena Ljubiše Buhe Čumeta, koji je u nekim postupcima naznačen kao zaštićen svedok ili neki zaštićeni svedok koga pokušavate da nametnete Haškom tribunalu i već mu sada plaćate enormne račune za struju - 80, 90 i više hiljada dinara samo da biste ga lobirali.
Kažete u Predlogu zakona da je potrebno saslušanje svedoka. Saslušanje svedoka, samo da bi potvrdili eventualnu krivicu lica, a kada je u pitanju traženje svedoka za odbranu određenih lica koja ste optužili za ratne zločine, onda tu odbranu otežavate i sakupljanje dokaza, suđenje i hapšenje. Već drugi mesec je u pritvoru srpski radikal Momir Marković, samo zbog sličnih radnji koje je preduzeo na sakupljanju dokaza.
Govorite o efikasnom otkrivanju lica. Vi govorite sve u prilog onome što ne treba da se radi, a sprečavate efikasno otkrivanje lica za odbranu osuđenika, bez obzira da li su oni osuđeni pred Haškim tribunalom ili će sutradan biti optuženi i osuđeni po ovom zakonu.
Vi znate šta mi srpski radikali mislimo o većini hrvatskog naroda. Jednostavno, oni nas genetski ne podnose, da ne kažem mrze, ali bi trebalo, vi pogotovo, da imate u vidu i da se stidite kada Stjepan Mesić, predsednik Hrvatske, novine su prenele, 16. juna ove godine, kaže: "Susreo bih se sa generalom Antom Gotovinom i učiniću sve što je potrebno da mu se osigura kvalitetna i dobra odbrana". Vi ovde u Srbiji radite sasvim nešto suprotno.
Dalje, ova materija o krivično-pravnoj odgovornosti se već nalazi u Glavi DžVI u 19 krivičnih dela, tako da nije potrebno predlagati novi zakon u vezi sa ovim ili sličnim krivičnim delima. Važeći Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, koji je protivustavan, postoji samo pro forme. On vam služi i on postoji samo da bi se sprovela procedura i izručenje lica Haškom tribunalu. Takav je slučaj sa Veselinom Šljivančaninom i takav će biti slučaj i sa ovim zakonom.
Na koga vam Amerikanci ukažu, vi ćete ga unapred osuditi, a formalno sprovesti postupak. Neće biti stvarnog utvrđivanja krivice i odgovornosti lica.
Zašto u nazivu zakona stoji - protiv učinilaca ratnih zločina? Pa, vi unapred lica protiv kojih se podnese optužnica proglašavate ratnim zločincima. Kako je to moguće? Možda bi bilo bolje da stoji - u postupku utvrđivanja ratnih zločina. Vi po onom sistemu Sonje Brkić, da je lice protiv koga je podneta krivična prijava kriminalac. Odakle to? Ili, kada kaže da će se nekako regulisati primena važenja pritvora retroaktivno itd.
Govorite da je cilj ovog predloga zakona efikasnije sprovođenje postupka. Pa, već i ovim predlogom zakona imamo tri postupka. Zakon o krivičnom postupku, Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom i ovaj predlog zakona, koji će biti zakon o istim krivičnim delima, onda će postojati tri i više postupaka.
Dalje, plate, beneficije itd. Nemam vremena više.

Dame i gospodo narodni poslanici, odredbe Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, koje ste predložili da se na Skupštini menjaju, suprotne su Ustavnoj povelji, Ustavu Republike Srbije, kao i Međunarodnoj  konvenciji i Povelji o zaštiti ljudskih i manjinskih prava i građanskih  i političkih sloboda.
U nekoliko meseci, tačnije u vremenu od dva meseca, vi ste u nekoliko slučajeva protivzakonitim i neosnovanim hapšenjima prekršili ljudska prava koja su proklamovana ovim aktima koja sam naveo. Zadnji slučaj kršenja ljudskih prava je hapšenje na osnovu, kako kaže ministar Vladan Batić, izjava Zorana Vukojevića Vuka, jednog od zatvorenika ili pritvorenika, slučaj kada je uhapšen izvesni gospodin Slavomir Banđur zbog davanja izjava na konferenciji za štampu.
Hapsili ste ih navodno iz jednih razloga, a kasnije, kako ste podizali krivične prijave i optužne predloge i optužnice, naveli ste da se to radi iz sasvim drugih razloga. U našem pravnom sistemu ne postoji institut preventivnog hapšenja i zbog toga će morati verovatno neko da odgovara. Ljudska prava koja su prekršena postojećim odredbama koje se menjaju su pravo na slobodu, pravo na branioca i pravo na sudsku zaštitu.
U ova dva meseca od kada je zakon stupio na snagu 11. aprila 2003. godine zbog kršenja ljudskih prava određenom broju lica trebalo bi neko da snosi odgovornost zbog toga, ali i kada se radi o neodređenom broju lica zbog zaprećenih mera prekršili ste osnovne odredbe o ljudskim pravima.
Šta to dalje znači? Znači da predlagač tog zakona - Vlada, a i poslanici koji su glasali za ovaj zakon treba dobro da razmisle da li će doći pod udar zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava ili Zakona o lustraciji zbog svega ovoga što ste uradili.
Vi ste ostavili ovim predlogom zakona u članu 15đ da prvi stav ostaje na važnosti, da iz naročito opravdanih razloga, po predlogu javnog tužioca, a sada je to Jovan Prijić, Vrhovni sud može odrediti pritvor u trajanju od tri meseca. Da li je to onaj čovek za koga postoji osnovana sumnja, zbog izjava određenih ljudi, da vrši iznude iskaza?
Što se tiče ovog zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, ispada, po onome kako vi radite u poslednje vreme, da je najrazvijenija privredna grana izručenje građana Srbije, odnosno Srba Haškom tribunalu. I sami pojedini zvaničnici izjavljuju, navešću primer Gorana Svilanovića, da kod svakog izručenja očekujete određeni iznos donacija, a u poslednjem slučaju kada ste izručili Veselina Šljivančanina, on je izjavio da će Srbija i Crna Gora dobiti iznos od 110.000.000 dolara od SAD-a.
Pored ovoga, vi stalno svojim represivnim merama, pa i Predlogom zakona, a i ovo je jedan od slučajeva, kršite ljudska prava i slobode, uvećavate poreze, donosite mere, kaznene odredbe, pritvore i slično. I ovim predlogom zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama pokazujete da uvećavate značaj MUP-a i dajete mu mnogo veća prava nego što to treba da ima po Ustavu.
Šta je to, po ovom predlogu zakona, izazivanje mržnje, za koje je predviđena kazna zatvora od 60 dana? Šta je to nedolično ponašanje ili neovlašćeni ulazak na deo sportskog objekta, uzvikivanje slogana nepristojne sadržine? Šta je to kolovođa, za koga je predviđeno da će dobiti kaznu zatvora od jedne do pet godina?
Vi ste se, izgleda, tu poslužili modelom anglosaksonskog prava i prava Engleske, ali vam to ne daje za pravo da u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova angažujete strana uniformisana lica, verovatno i na sportskim objektima.
Da li je član 6. u Predlogu zakona dovoljno jasan kada kažete da nadzor nad primenom ovog zakona ima nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo)? Ministarstvo može na osnovu zakona da ima određena ovlašćenja i odgovornosti, ali ne može MUP da ima nadležnost da se stara o primeni određenog zakona. Zaista ovo treba, gospodine ministre, ako ima neki amandman, nije važno, vi ste ministar pravde, bez obzira da li ste predstavnik Vlade po ovom pitanju. Prebijanje šezdesetak studenata u noći između 9. i 10. maja, u vezi prebijanja određenog broja građana, pa i prebijanja građana za koje ste rekli u izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova da su to pijani huligani, a do 5. oktobra ste ih zvali mladošću Srbije; dalje, sam način hapšenja Veselina Šljivančanina i drugi primeri, a posebno u vreme vanrednog stanja, pokazuju da stvarate u državi policijsku državu. Zaista je svakim danom sve više primera na osnovu kojih pokazujete da radite u tom smislu i u tom cilju. Zbog vremena, toliko.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podnela je amandman na član 3. Predloga zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala zato što smatramo da treba uvažiti odredbe člana 120. Ustava Republike Srbije o vremenu stupanja na snagu zakona ili drugog pravnog akta koji se donosi u Narodnoj skupštini.
Svi mi dobro znamo da su u vreme kada se raspravljalo o ovim izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala ministar Vladan Batić, kao i poslanici vladajuće većine puno reči izgovorili za ovom govornicom u smislu navođenja opravdanja za donošenje ovakvih izmena i dopuna zakona.
Naveli su da je borba protiv organizovanog kriminala i protiv pojedinaca iz organizovanih kriminalnih grupa mnogo efikasnija i biće uspešnija ukoliko se donese zakon, pa i ako je u suprotnosti sa određenim odredbama našeg pravnog sistema i sa međunarodnim važećim aktima.
I tada smo rekli, kao i što sada znamo, da su ove odredbe u suprotnosti sa Međunarodnom konvencijom, sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim i političkim slobodama, ali ste ipak to opravdali i glasali za donošenje ovog zakona.
Ovaj uvod pravim baš zbog toga da vam pokažem koliko je besmisleno to što ste doneli ovakav zakon u tako hitnom postupku, da je toliko hitan, toliko bitan, toliko važan, ali sada odjednom u članu 3. Predloga ovog zakona tražite da odredbe ovog zakona stupe na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Ovde primenjujete izuzetak od pravila koje postoji u članu 120. Ustava Republike Srbije da, osim iz naročito opravdanih razloga, određeni predlog zakona stupa na snagu, po isteku osam dana. Vi u obrazloženju ovog predloga zakona niste naveli koje su to naročito opravdane okolnosti zbog kojih predlažete da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku".
Kao potpisnik ovog amandmana smatram da je tu samo jedan razlog koji vas navodi na to da zakon stupi što pre na snagu.
Vi ste u Predlogu zakona tražili da član 15đ važećih odredbi ovog zakona, i to stav 1. ostane na snazi, a stavovi 2. i 3. da se brišu. Stav 1. ovog člana predviđa da Vrhovni sud Srbije može da produži pritvor pritvoreniku još za tri meseca, na predlog specijalnog tužioca ili predsednika posebnog odeljenja okružnog suda. Stavom 2. ovog člana vi ste predvideli da ne postoji pravo žalbe na ovakvu odluku o produženju pritvora do tri meseca.
Jedino to može da vam bude opravdanje što žurite da ovaj predlog zakona stupi na snagu odmah po njegovom objavljivanju, kako biste preduhitrili mnoge nejasnoće i mnoge razloge zbog čega ste u poslednje vreme, u vreme vanrednog stanja i u vreme produženog vanrednog stanja, preduzeli neke protivpravne postupke i mere, samo da biste opravdali i prikrili nešto što se stvarno desilo u vezi sa ubistvom premijera Zorana Đinđića i svim onim što se posle toga dešavalo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podnela je ovaj amandman zbog toga što smatramo da treba regulisati ovu materiju u Osnovnom krivičnom zakonu, što je i učinjeno, tako da je to suvišno u izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije koje Vlada predlaže Skupštini; jer, tu postoji nelogičnost i besmislenost i dupliranje onoga što već postoji i regulisano je Osnovnim krivičnim zakonom.
Naravno da mi iz SRS pokušavamo da vam objasnimo i da vas ubedimo u besmislenost ovog predloga. Znamo da nećemo uspeti, ali ćemo vam bar reći da je to tako i sa ovim predlogom zakona i sa ovim članom na koji smo podneli amandman.
Već je rečeno od strane poslanika SRS da je oduzimanje predmeta krivičnog dela kao i sredstava za njegovo izvršenje predviđeno članom 69. stav 3. Osnovnog krivičnog zakona i ovim predlogom vi u stvari uvodite imperativnu odredbu da sudija prilikom svakog pojedinačnog slučaja mora da oduzme predmet i sredstva za izvršenje krivičnog dela.
Zašto je to tako? Čega se vi u stvari plašite? U ovom konkretnom slučaju u članu 186v već je postojećim Krivičnim zakonom predviđeno u stavu 1. - ko napravi računarski virus u nameri da ga unese u tuđ računar ili računarsku mrežu i ako nastane šteta tom prilikom kazniće se zatvorom do jedne godine, odnosno u drugom slučaju do tri godine.
Ovim zakonom se predviđa (stav 3.) da se sredstva kojima su učinjena krivična dela iz stava 1. ovog člana oduzimaju. Mi predlažemo da se ovaj član 4, kojim se predviđa dodavanje stava 3. u Osnovnom krivičnom zakonu, briše, zato što je besmislen. Uostalom, dobar softver sa određenim kvalitetnim znanjem i sa jednom običnom disketom može da stvori virus sa ili bez štete, svejedno je, i vi ne možete da naložite sudu, on će sam proceniti da li je opravdano da takvu jednu disketu oduzme kod svakog pojedinog slučaja.
Međutim, šta je ono što tu stoji? Da li možda, računajući i one prethodne odredbe koje se nalaze u članu 2. i 3. Predloga zakona, stoji vaš strah od nečeg drugog? Da li se možda plašite da putem računara ili da se pojavi video kaseta iz Šilerove, pa vi kod prvog prikazivanja ili prvog javljanja, pa i putem računarskog internet sistema odmah naložite sudu da zapleni i oduzme sve diskete i sve video kasete?