Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o telekomunikacijama u svojim odredbama člana 3. predviđa načela na kojima se zasniva regulisanje odnosa u oblasti telekomunikacija.
Mi u SRS smatramo da određena načela ovde prezentirana u odredbama člana 3. ne treba da stoje za čitavu oblast telekomunikacija.
U amandmanu sam predvideo da se tačke 1) i 2) predloženih načela ovog člana Predloga zakona brišu zato što definicija tačke 1) i tačke 3) pre mogu da budu razlozi za stvaranje preduslova i uslova iz telekomunikacione oblasti, jer načelo koje treba da prožima ceo zakon u smislu konzistentnosti, u ovim tačkama ne bi trebalo da stoje.
Istim amandmanom predložio sam da u tački 5) ovog člana reči "obezbeđivanje maksimalnog" budu zamenjene rečima: "garancija minimalnog". O čemu se ovde radi? Potrebno je da i u ovoj oblasti telekomunikacija bude predviđen određeni standard ispod koga neće moći da se ide po pitanju regulisanja oblasti telekomunikacija, mreže, usluga itd. Ispod tog standarda ne bi mogla ova oblast da funkcioniše. Naravno, razvojem tehnologije u telekomunikacionoj oblasti, standard može biti i viši po kvalitetu nego sada.
Zbog toga bih pre svega rekao da po pitanju ove tačke 5) člana 3, a u sistemu predviđenih načela i principa celog ovog člana, može čak i da se prihvati iz obrazloženja što ste dali.

Dame i gospodo narodni poslanici, u zapadnim  razvijenim zemljama 1% razlike u stopi poreza na promet dovodi do smene vlasti. Da je to slučaj i kod nas stranke DOS-a odavno ne bi bile na vlasti. Zašto? Zato što čim je došao DOS na vlast uveo je restriktivnu poresku politiku, jedinstvenu stopu poreza na sve proizvode i usluge, osim za par izuzetaka, od 20%; toliko je bio porez na promet za hranu i lekove, u međuvremenu je nešto poreska stopa smanjena, ali je jedno izvesno vreme bila najveća u Evropi.
Što se tiče seta predloženih zakona iz oblasti poreza, namera je predlagača zakona, kada je u pitanju porez na finansijske tansakcije, da smanji i uvede jedinstvenu stopu poreza od 0,22% na sve finansijske transakcije i pri tome kao jedan od razloga navodi smanjenje cene finansijskog kapitala. To znači nešto, ali u većoj meri znači protok finansijskog kapitala kroz platni promet banaka u Srbiji koga nema. Taj iznos je mnogo mali zbog toga što privreda stoji, zato što proizvodnje nema i neće uopšte doći do finansijskog efekta, niti do ubira javnih prihoda od strane države većeg nego do sada. Smanjenje stope tog poreza će samo deklarativno značiti, iako je naravno povoljniji nego do sada.
Kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije smatramo, mi u Srpskoj radikalnoj stranci, da bi trebalo u skladu sa bilansnim stanjima, periodičnim bilansima i završnim računima uvesti kvartalno oporezivanje, jer je ono primerenije, pogotovo u ovoj situaciji kada privreda ne radi i kada u periodu tranzicije treba poštenije vršiti privatizaciju pojedinih firmi. Ne kažem za sve, ali u pojedinim firmama se to radi na jedan protivzakonit i nepošten način.
Kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, gde treba povećati iznos akciza za gorivo, odnosno 2,50 dinara za motorni benzin i 1,53 dinara po litru na dizel gorivo, to će dovesti do negativne situacije u zemlji zato što neminovno dolazi primenom ekonomskih zakona, što je to prirodno, do povećanja cene goriva. To dalje vodi u lanac povećanja cena robe široke potrošnje. Ko je tu gubitnik? Gubitnici su krajnji potrošači.
Manje su dobili ukidanjem akciza i poreza na promet određenih roba u novembru prošle godine nego što će izgubiti povećanjem cene goriva, a što dovodi do neminovnog povećanja cene robe široke potrošnje i naravno cene usluga, jer povećanjem cene goriva dolazi do povećanja troškova poslovanja. To dalje vodi do povećanja cene robe na tržištu, bez obzira o kojoj robi se radi, tako da će taj lanac poskupljenja pogoditi naravno građane kao krajnje potrošače.
Zbog čega je došlo do poremećaja tih odnosa? Došlo je zbog toga što je Vlada donela uredbu o monopolu Naftne industrije Srbije kao jedine firme koja može da uvozi naftu. Liberalizacijom uvoznika nafte i slobodom tržišta po tim pitanjima, da veći broj firmi koje su registrovane za uvoz nafte i naftnih derivata mogu slobodno da uvoze ovu vrstu robe, doći će do horizontalnog proširenja obveznika plaćanja poreza na promet nafte i naftnih derivata i time naravno do ubira većeg iznosa poreza po ovom osnovu. Znamo i mi da ste vi svesni toga i neminovno je da dovedete do liberalizacije uvoza ove robe.
Kod izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit preduzeća želite da uskladite bilansne prihode i rashode, odnosno periodične izveštaje završnog računa kod pravnih lica, pre svega za ovu godinu kod banaka i drugih finansijskih organizacija, i da njihove izveštaje uskladite sa međunarodnim računovodstvenim standardima. U tom smislu želite da izbalansirate određene rashode koji neće biti oporezivani i druge rashode kod banaka i finansijskih organizacija koji će biti oporezivani.
U tom smislu smatramo da ne treba osloboditi poreza sve predviđene stavke koje ste u ovom zakonu pomenuli, kao što su pokloni i prilozi dati političkim organizacijama; zatim ulaganja za sport neće biti oporezivana; smatramo isto da članarine komorama koje su obavezne treba da budu oporezivane, osim kod privatnih kada dolazi do njihovog pojavljivanja na bazi slobodno izražene volje; tako da ima ovde mnogo toga što može da vam se zameri, ali zbog vremena zaustavljam se na ovome da treba mnogo toga uraditi da bi se ovaj zakon kvalitetnije poboljšao i mogao da nađe pozitivnu primenu.

Dame i gospodo, ispred poslaničkog kluba SRS podneo sam amandman na član 17. Predloga zakona o javnom informisanju, s tim što je u tekstu mog amandmana greškom izostavljena reč "rasturanja", tako da tekst amandmana glasi: "Predlog za zabranu rasturanja štampe i širenje drugih informacija u javnom glasilu (u daljem tekstu: predlog za zabranu) podnosi nadležni javni tužilac.
Ako objavljivanje i emitovanje informacije iz člana 16. ovog zakona ne može da se spreči na drugi način, predlogom za zabranu može da se traži zabrana rasturanja štampe, oduzimanje primeraka štampe koji sadrže tu informaciju, širenje drugih informacija u javnom glasilu i zabranu emitovanja informacije".
Šta je suština predloženog amandmana? Suština je u tome da nadležni državni organ na druge moguće načine, osim represivnih mera po pitanju zabrane rasturanja štampe ili sprečavanja daljeg protoka informacija, pokuša da spreči ono što je u suprotnosti sa prethodnim članom 16. predloženog zakona, koji kaže - "radi sprečavanja propagiranja rata; zagovaranje rasne, nacionalne ili verske mržnje itd."
Znači, da se pokuša raznim načinima, upozorenjem ili ukazivanjem na to da je informacija u štampi ili informacija koja teče na elektronskim medijima štetna za društvo, da je suprotna odredbama člana 16. i da bi trebalo onaj koji proizvodi tu informaciju da sam učini nešto da ta informacija ne ode u javnost i dobije neželjene posledice.
Međutim, određenim odredbama Ustava Republike Srbije, članovima 45, 46. i 72, na koje se vi pozivate prilikom podnošenja ovog predloga zakona, kao i članom 10. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, daje se puna sloboda javnom informisanju. To je pravna norma, pravilo. U praksi je sasvim nešto drugo.
Pomenuću slučaj kažnjavanja Televizije Trstenik sa 50.000 i glavnog i odgovornog urednika sa 30.000 dinara od strane ministra za kulturu i javno informisanje. To je suprotno i osnovnim načelima slobode javnog informisanja i slobode javnog izražavanja, i suprotno je međunarodnim standardima, a suprotno je i ovom predlogu zakona.
Gospodine ministre, sada me interesuje da li ima nekog pravnog osnova da donesete takvu odluku ili da naredite da se donese takva odluka, jer je to suprotno i odluci o uvođenju vanrednog stanja, pošto gospodin Tomislav Nikolić u toj emisiji uopšte nije pominjao vanredno stanje, niti razloge za donošenje odluke o vanrednom stanju.

Poštovani poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na  Predloga zakona o javnom informisanju da se u članu 47. stav 3. brišu reči "druga lica čiju uspomenu na umrlog može da povredi". Istim amandmanom predložio sam da se briše ceo stav 4. koji kaže: Ako je pravno lice na koje se informacija odnosi prestalo da postoji, pravo na odgovor, odnosno ispravku imaju učesnici pravnog lica.
Zašto? Ovo je član 47. koji je sastavni deo podnaslova - Pravo ostalih lica na odgovor, odnosno ispravku, takozvani demanti gde se predviđaju lica što bi imala pravo da daju odgovor u ime umrlog.
Kaže se u tekstu (a meni je žao što na vreme nisam video da ovim amandmanom predložim da se zameni naziv - bračni drug; gospodine potpredsedniče Vlade, imajte ovo u vidu, jer bračni drug je naziv ideološkog karaktera, nije sociološkog; to je ono iz vremena - drugovi i drugarice, pa vi možete eventualno sami da predložite, u srpskom jeziku je i ovo poznato, ali prava reč je - suprug, supruga, muž, žena i tako dalje) da druga lica imaju pravo da daju demanti, odnosno pravo na odgovor i tu može doći do velikih zloupotreba, jer je širok pojam, širok je spektar onih lica koja iz različitih pobuda mogu da ostvare po ovom zakonu i po ovoj odredbi pravo na odgovor, odnosno ispravku neke infromacije, neistinite, nepotpune ili netačne.
Tu može doći i do lančanog sudskog procesa, gde je nemoguće utvrditi istinitost toga, jer sam naziv, ako bude ovako kao što ste predložili u zakonu, daje za pravo da se to uradi. Smatram da bi trebalo da prihvatite ovaj amandman, jer je član zaista apsurdan i treba da obuhvati lica realno zainteresovana u svakom konkretnom slučaju da daju odgovor.

Dame i gospodo narodni poslanici, odredbama člana 3. Predloga zakona predlaže se da u slučaju ukidanja javnog tužilaštva zamenik javnog tužioca ne nastavlja dužnost, budući da njegova funkcija nije stalna. Takođe, u stavu 3. člana 3. Predloga zakona odluku o tome u kom javnom tužilaštvu javni tužilac nastavlja dužnost donosi Republički javni tužilac.
U ime poslaničke grupe SRS predložio sam amandman da u slučaju ukidanja javnog tužilaštva javni tužilac i zamenik javnog tužioca ostanu na svojim dužnostima. Zbog čega? Bez obzira što u obrazloženju Predloga zakona predlagač navodi da je suština razlikovanja između ove dve funkcije stalnost funkcija, gde se predviđa Predlogom zakona da javni tužilac ima, naravno, stalnu funkciju u skladu sa Ustavom Republike Srbije, da funkcija zamenika javnog tužioca ne bude stalna, već da bude biran na mandatni period od osam godina, to ne može biti osnovni kriterijum zbog čega treba Republički javni tužilac da odluči da prestane dužnost, odnosno funkcija zamenika javnog tužioca, zato što zamenik javnog tužioca u praksi obavlja maltene sve iste poslove, ima iste obaveze i ista ovlašćenja kao javni tužilac. Naravno da je javni tužilac u tužilaštvu šef svima koji rade u tom javnom tužilaštvu, ali operativnost u obavljanju poslova javnog tužilaštva je upravo na zameniku javnog tužioca.
Zbog toga se ovim amandmanom daje jedan kvalitet više po pitanju obavljanja poslova javnog tužilaštva, pogotovo što može doći do različitih osnova prestanka funkcije i samog javnog tužioca u približno istom periodu, iznenadna ostavka, smrt ili odlazak po nekom drugom osnovu. Pitanje je i sa tim ljudima, zamenicima javnih tužilaca, šta ćete raditi, jer njima prestaju funkcije, treba dalje da rade na tim ili sličnim poslovima. Ostaje obaveza onog koji je to uradio da te ljude uposli, jer ne bi trebalo da im prestane radni odnos.
Pre svega, uslovljenost stalnošću funkcija ne treba da bude prisutna. Treba da bude uslovljen ostanak zamenika javnih tužilaštava potrebom posla. Republički javni tužilac, predlogom ovog zakona, odlučuje u slučaju ukidanja javnog tužilaštva da li će javni tužilac da ostane na svojoj dužnosti. Šta to znači? Jedina konsekvenca, neka sankcija, odnosi se samo na zamenika javnog tužioca, jer u slučaju ukidanja javnog tužilaštva, znači, nema potrebe da postoji to javno tužilaštvo, pripaja se nekom drugom opštinskom javnom tužilaštvu ili okružnom, ako je u pitanju okružno javno tužilaštvo, i nastavlja da radi normalno. Ako već postoje uslovi da Republički javni tužilac odluči da ukine javno tužilaštvo, onda prestaje potreba za tim radom. Znači, potreba za radom javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, a ako ima potrebe posla onda ima potrebe posla i za jednog i za drugog.

U obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona SRJ, za član 2. se kaže sledeće - predlog zakona dopunjuje se odredbama koje se odnose na obavezno primenjivanje blažeg krivičnog zakona za krivična dela za koja je bila propisana smrtna kazna.
Iz prethodnog zakona, u kojem se sada predlažu izmene, ostavljena su dva stava, koja glase: "Na učinioca krivičnog dela primenjuje se zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela", i to je pravilo. Stav 2: "Ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je blaži za učinioca". To je imperativna, obavezujuća odredba za svaki poseban slučaj, za sudiju koji sudi učiniocu za određeno krivično delo, bez obzira na predivđenu kaznu.
Vi ovim predlogom zakona predlažete stav 3, koji glasi: "Ako je u vreme izvršenja krivičnog dela za to krivično delo bila propisana smrtna kazna, učiniocu krivičnog dela može se izreći kazna zatvora od 40 godina". U čemu je tu problem? Problem je u tome što je u članu 21. Ustava SRJ iz 1992. godine, stav 2, bilo predviđeno da se smrtna kazna ne može predvideti za krivična dela koja se propisuju saveznim zakonom. U međuvremenu je došlo do izmena Krivičnog zakona SRJ, gde je došlo do usaglašavanja sa odredbom stava 2. Ustava SRJ, tako da tog momenta nije postojala smrtna kazna za učinjeno krivično delo.
Čak i da nije došlo do promena Krivičnog zakona SRJ, niži pravni akt, u slučaju da je u suprotnosti sa višim, a ovde je u pitanju najviši pravni akt u SRJ tada, koji obavezuje sve niže pravne akte da se usaglase sa ovom odredbom po pitanju predviđene kazne zatvora, odnosno smrtne kazne, tako da mi sada imamo situaciju da se vi pozivate na smrtnu kaznu, odnosno na propis koji omogućuje smrtnu kaznu, a da je to ukinuto.
Zbog toga je stav 3. besmislen i bespredmetan. Čak i u slučaju da ste vi, gospodine Batiću, u pravu, kao što u obrazloženju ovog predloga zakona dajete da bi došlo do ublažavanja kazne za određena krivična dela, vi ovim na mala vrata, obzirom da nije postojala smrtna kazna, uvodite smrtnu kaznu. Kako? U praksi može doći do kolizije, do suprotnosti stava 2. i 3. Stav 2. je imperativan, obavezujući za sudiju, a stav 3, koji predlažete kroz ove izmene, kaže da se može, umesto smrtne kazne za krivično delo u momentu njegovog izvršenja, izreći kazna zatvora od 40 godina. Znači, sud dobija supsidijarni karakter, može, a ostaje pravilo da se izrekne smrtna kazna koja ne bi niti po Ustavu SRJ koji je važio u momentu izvršenja krivičnog dela, bez obzira o kom krivičnom delu se radi, niti po Krivičnom zakonu SRJ koji se sad menja, predviđena smrtna kazna, odnosno ukinuta smrtna kazna.
Zbog toga, gospodine ministre, trebalo bi da malo obratite pažnju na ovaj momenat, jer je zaista čisto pravna logika, gde se upoređuje ono što ste vi predložili Predlogom zakona sa onim što je u obavezi ovaj zakon, da uvaži Ustav SRJ i Krivični zakon SRJ, koji je do sada važio.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije sporno da parlamentarna većina izražava svoju želju, svoju volju za stvaranjem diskontinuiteta bez obzira da li je to politički ili pravni diskontinuitet, ali kada govorimo o pravnom diskontinuitetu, treba reći da je to veoma ozbiljna stvar, jer pravni poredak jedne zemlje, bez obzira o kom vremenu se radi, predstavlja jedno normativno bogatstvo, normativno blago, koje svaka civilizacija i svaka država i vlast treba da čuvaju.
Ovde je problematično to što je kršenjem Ustava SRJ došlo do, uslovno rečeno, usvajanja Ustavne povelje, i na osnovu te Ustavne povelje određena grupa ljudi, da li je to formalno izabrana grupa ljudi, meni lično nije poznato, ali zove se Komisija za pripremu zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije - pretpostavljam da je ta komisija formirana od strane Narodne skupštine. Ako ima neku pravnu vezu i pravni osnov u članu 65. Ustavne povelje da podnosi Skupštini Srbije predlog za promenu Ustava Srbije, i ako se ta veza uspostavlja u jednom problematičnom, sumnjivom obliku, onda postavljam pitanje - odakle pravo toj komisiji da u svom predlogu Narodnoj skupštini podnosi tekst promene Ustava koji je u direktnoj suprotnosti i krši odredbe Ustava Republike Srbije.
Ako već menjamo jedan pravni akt, znači priznajemo i pokazujemo da on postoji, da je on pozitivan propis, da se on primenjuje, a ovim predlogom direktno Komisija, u tekstu koji je podnela, krši odredbe čl. 132. i 134. Ustava Republike Srbije. Po članu 132. Ustava Republike Srbije taksativno su navedena lica, odnosno organi koji mogu biti podnosioci predloga promene Ustava Srbije. Po ovome, dolazimo do zaključka da je Komisija za pripremu zakona o načinu i postupku promene Ustava Srbije neovlašćeni predlagač predloga za promenu Ustava Republike Srbije.
Dalje, u predlogu ovog zakona i tekst je u nekim delovima u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, gde se prelaže da se usvaja ustav, naravno posle određene procedure, većinom poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a u Ustavu Republike Srbije je predviđeno da to bude dvotrećinska većina.
U kom smislu je gospodin Stevan Lilić, koji je ovde izlagao u svojstvu podnosioca izveštaja Odbora, rekao da neki budući ustav može da sadrži predviđenu dvotrećinsku većinu za njegovu dalju promenu. Taj pravni diskontinuitet je veoma i u ovom smislu opasan. Šta ako neka buduća vlast, bez obzira koja ona bila, isto tako misli kao i gospodin Stevan Lilić, da i ona "prebacuje loptu" i svoju odgovornost na neku tamo treću, narednu vlast, koja može uvesti odredbu da tada važeći ustav menja u Skupštini Srbije dvotrećinskom većinom.
Time se i priznaje da sada postoji ozbiljna manjkavost i nedostatak, da se sve ove odredbe menjaju običnom, prostom većinom. U kom smislu zaključci Komisije i Odbora za ustavna pitanja prejudiciraju eventualno neučešće pojedinih poslaničkih grupa u predlaganju članova komisije; u kom smislu članovi buduće ustavne komisije treba da budu iz Skupštine AP Kosova i Metohije, pa i Vojvodine, kada imamo činjenicu da su 2001. i 2002. godine određene političke grupacije dale legitimitet Kosovu i Metohiji u njihovom nastojanju da se odvoje od Srbije, sada državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Po mom ličnom mišljenju, apsolutno je svejedno da li će Skupština Kosova da skupštinskom većinom odredi tri ili već koliko članova ustavne komisije, ili će poslanička grupa "Povratak", ili DOS-Reforme, ili DOS-DSS, apsolutno je svejedno, jer stoje na istim pozicijama ideologije političkog globalizma. U političkom smislu je apsolutno svejedno da li će biti jedni, drugi ili treći. Uskraćuje se pravo poslanicima da podnose amandmane. Time se uskraćuju slobode i prava koja su Ustavom zagarantovana, a to je i u ovom smislu ograničavanje prava poslanika na ustavni i pravni rad i aktivnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 21. Predloga zakona o ministarstvima govori o nadležnosti Ministarstva vera i definiše njegove poslove kao državnog organa uprave koji je obavezan da se stara o odnosima i ostvarivanju i unapređenju odnosa sa verskim zajednicama, koje deluju na teritoriji Republike Srbije.
Amandmanom koji sam podneo, ispred poslaničke grupe SRS, tražim da se brišu reči "i ostalim crkvama i verskim zajednicama". Zašto - odavno su nosioci vlasti zapadnih zemalja shvatili da verski duhovni život ima veliko značenje u smislu integracionih, harmoničnih procesa u svakoj državi i u svakoj nacionalnoj zajednici! Upravo to je i bio razlog kada su odlučili da takav proces i takav postupak primene, ali u obrnutom smeru, na narode i državne zajednice, na koje žele na neki način da vrše uticaj.
To se desilo i sa zemljama Zapadne Evrope, samo ne sa zemljama Balkana i velikom pravoslavnom Rusijom. U kom smislu su vršile takav uticaj? U smislu razaranja i uništavanja duhovnog života određenog naroda i određenih nacionalnih zajednica.
Mi smo svedoci da dugo vremena u Srbiji deluje veliki broj sekti različitih naziva. Naravno da su najopasnije satanističke sekte! One razaraju društvo i totalitarnog, destruktivnog i asocijalnog su karaktera; razaraju društvo, pojedince i porodicu. Obzirom da se radi u tekstu Predloga zakona o nazivu "drugim tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama", što je dobro, ali je potrebno da se definiše i taksativno nabroji koje su to crkve i verske zajednice.
Mi u SRS smatramo, obzirom na ovaj momenat i na ovu definiciju tradicionalnih verskih zajednica, da su to: Srpska pravoslavna crkva, Islamska verska zajednica, Rimokatolička crkva, Jevrejska verska zajednica, Slovačka crkva i Hrišćanska evangelistička crkva. Ostale verske zajednice su sumnjivog karaktera i one sebe nazivaju upravo takvim pseudonimom "verskim zajednicama", iako se na bave verskim pitanjima, bar u onom smislu u kojem se bave ove druge tradicionalne verske zajednice i Srpska pravoslavna crkva.
Zbog toga se ovim nazivom i ovom rečenicom ostavlja veliki prostor za delovanje upravo tih satanističkih sekti i nekih crkava koje nazivaju sebe crkvama, iako su verske sekte! Uzmite samo za primer Unifikacionu crkvu, koja je isključivo verska sekta San Mjung Muna, poznatog sektaša koji radi na destrukciji mnogih nacionalnih zajednica u Evropi i u svetu.
(Predsednik: Upozoravam Vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
U drugom delu amandmana tražim da se reči "spoljnopolitički značaj" zamene rečima "međudržavni značaj". Pošto nemam vremena da objasnim malo bliže, smatram da su primerenije i adekvatnije reči "međudržavni značaj", nego "spoljnopolitički značaj", ako ništa drugo, onda zbog jačine snage iza koje stoji država određenom merom i odlukom od strane nadležnih i kompetentnih državnih organa, uz zauzimanje određenih odnosa ili određenih stavova u regulisanju i ovih pitanja verske sadržine, bilateralnog ili multilateralnog karaktera, između susednih zemalja i drugih zemalja.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao član Zakonodavnog odbora izdvojio sam mišljenje u vezi predloga određenih zakona koji su večeras u ovom parlamentu na dnevnom redu. Naime,  o čemu se radi.
Ne mogu iz neprava da se izvode prava. Ne možemo mi na Zakonodavnom odboru, sa čijim zaključkom se nisam složio, da određujemo određene iznose zakonom o budžetu za stavke, odnosno razdele za koje ne znamo da su legitimne i da zakonom treba da postoje onako kako su donete.
Razdelom 1. predviđena je plata od tri miliona i dvadeset četiri hiljade dinara za 1998. godinu za predsednika Republike Srbije, odnosno za Kabinet predsednika Republike Srbije. Sada mi u Srpskoj radikalnoj stranci imamo bezbroj dokaza da je upravo inaugurisani predsednik Republike Srbije u ovoj skupštini, naravno bez prisustva radikala, voljom Socijalističke partije Srbije i njihovih određenih pomagača, kandidat Socijalističke partije Srbije, navodno na osnovu formalnih razloga postao predsednik Republike. Međutim, mi imamo dokaze u Srpskoj radikalnoj stranci ...

Govorim o razdelu 1. - predsednik Republike.

Gospodine predsedniče, govorim o razdelu 1.- predsednik Republike Srbije i vezano za ovaj razdel ja samo izdvojio mišljenje na Zakonodavnom odboru, a hoću da obrazložim u čemu se sastoji zaključak Zakonodavnog odbora, a da po mom mišljenju  nije zasnovan na zakonu i pravnom poretku ove zemlje. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci imamo dokaza  da kandidat Socijalističke partije Srbije nije dobio na ovim izborima potrebnu većinu, odnosno Socijalistička partija Srbije i njihovi predstavnici na biračkim odborima, naročito na Kosovu i Metohiji ukrali su 285.000 glasova ...

Ja govorim o budžetu .

Ja vas molim da mi omogućite da završim. Dakle, niti je kandidat Socijalističke partije Srbije dobio ovoliki broj glasova, niti je legitimno izabran predsednik, a Predlogom zakona o budžetu predviđen je analitički konto 91100 od tri miliona i dvadeset četiri hiljade dinara za plate predsedničkog kabineta, pa i iz tog dela pripada i njemu određeni deo, određeni iznos plata. Zbog toga mi izdvajamo zakonom o budžetu za nekog ko nije legitimni predstavnik, legitimno izabran za predsednika Republike Srbije.
Dalje, 21. septembra ove godine bilo je bezbroj protivzakonitih radnji isto od predstavnika Socijalističke partije Srbije vezanih za režiranje i falsifikovanje izbornih rezultata, zbog čega smo mi iz Srpske radikalne stranke podneli prigovor Republičkoj izbornoj komisiji, Vrhovnom sudu i Ustavnom sudu Srbije, ali bez ikakvih pozitivnih rezultata, iako imamo neoborive dokaze da smo u pravu i da je došlo do bezbroj povreda ...

Razdelom 4. - Ustavni sud Srbije, takođe je predviđeno da se za rad Ustavnog suda Srbije izdvoji za plate dva miliona trista osamdeset četiri hiljade dinara, za šta mi u Srpskoj radikalnoj stranci i ja kao poslanik Narodne skupštine Republike Srbije i kao član Zakonodavnog odbora koji je izdvojio svoje mišljenje, ne bismo imali ništa protiv da Ustavni sud Srbije sudi na osnovu Ustava i zakona ove zemlje, sudi na osnovu materijalnih dokaza, gde primenjuje pozitivne pravne propise. On to ne radi i svaki dinar koji se njima odvaja, a ne rade svoj posao, ne poštuju ovu zemlju, ovaj narod, ove građane, ne poštuju ovaj pravni poredak, on je uzaludno uzet od građana, od obaveznih javnih prihoda i njima dat. U tom smislu sam ja gospodine predsedniče izdvojio svoje mišljenje i nisam skrenuo sa tačke dnevnog reda.