Dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet uvodi se nova kategorija lica koja, pored poljoprivrednih proizvođača i vlasnika samostalnih zanatskih radnji, nije u obavezi da ima fiskalne kase.
U redu je što poljoprivredni proizvođači i vlasnici samostalnih zanatskih radnji, koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaju poljoprivredne proizvode i sopstvene proizvode zanatstva i domaće radinosti, nemaju obavezu da imaju fiskalne kase i u ovom slučaju ta lica su jasna i definisana. Međutim, ovim predlogom zakona uvodi se nova kategorija neodređenih lica sa neodređenom robom, neodređenim mestom za izuzeće plaćanja poreza na promet.
Ovaj zakon inicirale su određene komore, udruženja i privrednici, kaže se u obrazloženju Predloga zakona. Nama narodnim poslanicima nije poznato šta traže pomenute komore i udruženja, o kojoj robi se ovde radi.
Zašto nam predlagač to ne kaže, a znamo svi da je predlagač Vlada Republike Srbije. O ovome odlučuju dva ministra, ministar finansija i ministar trgovine, turizma i usluga.
O tome ko će plaćati porez a ko neće konačno odlučuje, po predlogu zakona, Vlada Republike Srbije. Svaki zakon, pa i ovaj predlog zakona čiji će tekst verovatno biti usvojen od strane većine, biće deo osnovnog zakona i mora biti koherentan, koegzistentan, jasan, celovit, principijelan i definisan.
Koja lica neće morati da plaćaju porez na promet? Da li možda maloletna lica, da li slučajni prolaznici? Kako će to Vlada odrediti i kojim aktom? Da li će Vlada odrediti nekim rešenjem u svakom pojedinačnom slučaju? Naravno da ovde banalizujem ovaj problem, ali nije prihvatljivo da u Predlogu zakona kod poreskog obveznika stoji reč „lica“. Ne može se reći „lica“, kada se radi o porezu na promet ili o obvezniku plaćanja bilo koje vrste poreza.
Kao opravdanje za ovaj predlog predlagač navodi nemogućnost kreiranja adekvatnog softverskog aplikativnog programa od strane lica zbog bavljenja specifičnim delatnostima, što je potpuno neubedljivo, jer se ne zna koje su to delatnosti i koje su radnje u pitanju.
Dalje, bez moje namere za preoštrim rečima, a imajući u vidu bezbroj protivpravnih i protivzakonitih radnji u poslovanju Standard banke u Londonu, Veksim, a kasnije EvroAksis banke u Moskvi, Nacionalne štedionice, i njenom drugom i trećom dokapitalizacijom preko of šor firmi „Findel“ i „Kolprom“, za račun šest drugih firmi sa egzotičnih ostrva, zatim Hungari, HVB banke, a sada i Fabrike „Sever“ iz Subotice, u pokušaju, a sve to slično slučajevima kada je neko ranije, na tacni, za svoj džep i za svoj interes, dobio na korišćenje Mobtel, a novac od zajma za privredni preporod Srbije, odnosno Kosova i Metohije.
Nemam poverenje da će lica koja su ovlašćena da daju predlog Vladi Republike Srbije o izuzeću lica za plaćanje poreza na promet pošteno i časno postupiti, u skladu sa ovlašćenjima iz Predloga ovog zakona, koji se dodaje osnovnom zakonu, a radi se o plaćanju poreza na promet.

Izražavam žaljenje, gospodine predsedniče, što ministar finansija izađe, a imao sam mnogo toga da mu kažem.
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća smanjuje se poreska stopa sa 14 na 10%, što je u redu. Takođe je predviđeno ukidanje poreza po odbitku na isplaćene dividende, što je takođe ovako napisano na papiru – prihvatljivo i pozitivno.
Međutim, u praksi je nešto drugo. Kakva je situacija u privredi? Da li nam fabrike rade? Da li ostvaruju prihode? Koja preduzeća još rade? Za ove tri i po godine vladavine DOS-a u raznim varijantama ubrzan je postupak uništavanja privrede. Ono što vredi prodali ste po niskim, bagatelnim cenama. Tri cementare, Duvansku industriju Niš, Duvansku industriju Vranje, uz velike provizije, Nisal u Nišu, ono što je meni poznato, Frad u Aleksincu, koji je zajedno sa lagerom gotovih proizvoda, repromaterijala i sredstvima na žiro-računu imao oko šest miliona evra, a prodat je svega za 800 hiljada evra, i to čoveku koji je 5. oktobra, po odluci vrha DOS-a, upao u Saveznu upravu carina.
Najveći broj preduzeća ne može da pokrije materijalne troškove, da plati troškove državi, a da ne govorimo o isplati zarada radnicima, da ne tražimo na kraju ostatak prihoda, dobit, dividende u bilansu uspeha. Zbog toga je Predlog zakona, a i priča ministra finansija u uvodnom izlaganju u svojstvu predstavnika predlagača ovog predloga, Mlađana Dinkića, o ukidanju poreza na isplaćene dividende, prazna priča, iz jednostavnog i jednog jedinog razloga – neće doći do ostvarivanja dividendi, dobiti time, a ni do njihove isplate. Kad nema isplate dividendi, nema ni oporezivanja.
Ministar finansija, Mlađan Dinkić, uvodnom rečju, danas u vezi ovog predloga zakona, pohvali se kako su skinuti porezi na dobit preduzeća sa 14 na 10%, i to je tačno bolje u odnosu na mnoge zemlje Evrope kod kojih je stopa poreza veća nego kod nas.
Ali kada je bilo reči o Predlogu zakona na dobra preduzeća, zaboravio je da kaže ili nije hteo – uvođenjem poreza na dodatu vrednost od 8% Srbija je jedna od zemalja sa najvećom poreskom stopom za hranu, pa su tu zemlje razvijene Evrope – Belgija sa 6%, Francuska sa 5,5%, Holandija 6%, Italija 4%, Nemačka 7%, Švajcarska 2% itd.
Ali to je ministar namerno eskivirao, izbegao da kaže da zemlje Evropske unije imaju manju stopu poreza na ove životne namirnice, nego što je to kod nas u Srbiji po ovom predlogu zakona.
U Predlogu zakona članarine komorama, savezima i udruženjima od 0,1% od ukupnog prihoda u poreskom bilansu predstavljaju rashod i neoporezive su. Mi u SRS smatramo da je neopravdano i uvođenje članarine na komore, saveze i udruženja, kao i oslobađanje poreza u bilo kom procentu, u ovom slučaju od 0,1 ukupnog prihoda. To je zato što su razni savezi, udruženja i pogotovo komore nepotrebni i predstavljaju kvaziorganizacije, samo opterećuju državu i privrednike. Usput, poput Privredne komore Srbije i njenog predsednika Veselinovića, bave se raznim nedozvoljenim i monopolističkim poslovima, što je protivzakonito.
Ovim predlogom zakona, odnosno osnovnim zakonom, predviđeno je postojanje neoporezivog dela od 3% ukupnog prihoda na ime reprezentacije.
Kao poslanik SRS, to ne mogu da prihvatim, jer smatram da je ovim oštećena samo država. Retko koje ovlašćeno lice u bilo kojem preduzeću, pogotovo u javnim preduzećima, ne dolazi u situaciju a da ne vrši zloupotrebu ove vrste. Velike troškove reprezentacije, i to neopravdane, prave mnogi funkcioneri u javnim preduzećima lokalne samouprave, pa i u samim opštinskim organima uprave, kao što je to slučaj u SO Aleksinac, odakle dolazim.
Ili, po primeru utrošenog velikog iznosa sredstava od, otprilike, oko 471.000 dinara za reprezentaciju u Javnom komunalnom preduzeću „Rujevica“ u Aleksincu, od strane direktora, to je za 2002. godinu, gde vlast vrše DS, DSS i SPO. Naravno, direktor je zbog mnogih zloupotreba i protesta radnika tog preduzeća smenjen, ali je postavljen za savetnika novom prinudnom upravniku.
Zbog svega toga smatram da dodatni pritisak, kako ne bi dolazilo do velikih troškova reprezentacije, znači samih troškova i zloupotreba te vrste, jeste potpuno ukidanje priznavanja prava da se rashodi za reprezentaciju ne oporezuje. Time bi, sa jedne strane, došlo do smanjivanja troškova reprezentacije, a, sa druge strane, do oporezivog dela prihoda, što bi značilo punjenje budžeta i korist za državu.
Na teret rashoda priznaje se i opis pojedinačnih potraživanja pod određenim uslovima. Jedan od uslova je, po Predlogu zakona, da poreski obveznik pruži dokaze o neuspeloj naplati tih potraživanja sudskim putem.
Ova odredba može biti veoma problematična, iz prostog razloga što sudski postupak može da traje veoma dugo, i po nekoliko godina, a poreski bilans i završni račun se pravi za jednu godinu, tako da je nemoguće da za jednu godinu poreski obveznik ispuni i ovaj uslov koji se traži po zakonu.
Na kraju, Predlogom zakona priznato je pravo ministru finansija da uredi način razvrstavanja stalnih sredstava po grupama, a njih je pet po Predlogu ovog zakona, kao i način utvrđivanja amortizacije. U principu, to ne bi bilo sporno, međutim, u ovom slučaju postoji potpuno nepoverenje poslanika SRS, naravno i moje nepoverenje, i 350.000 članova SRS u sadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića.
Ima bezbroj razloga zbog čega ovo kažem. Imao sam nameru da navedem sve ove razloge, s obzirom da imam argumente i činjenice, pod uslovom da je ministar finansija, kao predstavnik predlagača - Vlade Republike Srbije, prisutan sada na sednici Skupštine, ali on je izašao i neću da navedem. Verovatno ću to nekom drugom prilikom, prilikom razmatranja ovog predloga zakona u pojedinostima.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa ovim predlogom zakona se nije moralo žuriti.
Mi u SRS smatramo da u ovom zakonu nije trebalo predložiti određena rešenja. Šta posebno zameramo predlagaču zakona? To što je odredbama Predloga zakona ponovo uveo oporezivanje hrane.
Vi se sećate, 2001. godine Dosova vlast, za razliku od ovog novokomponovanog Dosa, uvela je porez na hranu u iznosu od 20 posto, što je i bila najveća poreska stopa za ovu vrstu poreza u Evropi.
Sada odredbama Predloga zakona po posebnoj stopi poreza na dodatu vrednost od 8 procenata oporezuje se promet dobara i usluga ili uvoz dobara, i to hleba, mleka, brašna, šećera, svežeg i rashlađenog voća, povrća, lekova, protetičkih sredstava, materijala za dijalizu, đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, udžbenika i nastavnih sredstava, dnevnih novina, monografskih i serijskih publikacija, ogrevnog drveta.
Na jednoj strani pravite razne vrste nepravilnosti oko uvoza i izvoza struje, a sa druge strane povećavate stopu poreza na ogrevno drvo. Sećate se nedavno kada je po nalogu energetskog lobija došlo do restrikcije struje, nestanka struje u Beogradu, Šapcu, a naravno iza toga stoji vaše opravdanje da građani lakše prihvate poskupljenje struje koje sledi, uz devizu da je bolja i skuplja struja nego da je nema.
Kod poreza na hranu većina evropskih zemalja različitog nivoa privredne razvijenosti promet hrane oslobađa plaćanja poreza ili oporezuje po nižim poreskim stopama, polazeći od toga da to podjednako pogađa i bogate i siromašne. Regresivno delovanje ovog poreza vodi ka diferencijaciji stanovništva prema bogatstvu i veličini dohotka. Usled toga primena jedinstvene poreske stope na promet svih proizvoda i usluga dovodi do nepovoljnih socijalnih efekata, jer doprinosi da veći teret poreskog opterećenja snose domaćinstva sa nižim primanjima.
Dakle, radi se o proizvodima i uslugama koje najviše učestvuju u potrošnji siromašnog dela stanovništva. Radi vašeg znanja, a uvek se pozivate na standarde Evropske unije, da vas podsetim da je u okviru Šeste direktive o zajedničkom sistemu poreza na promet Evropske unije predviđeno oporezivanje prometa hrane po nižoj poreskoj stopi, sa minimalnom visinom, odnosno sa visinom od pet posto.
U Srbiji učešće hrane u prosečnoj strukturi potrošnje domaćinstva u protekloj deceniji kreće se oko 47 odsto, dok istovremeno u zemljama Zapadne Evrope, recimo u Holandiji, Velikoj Britaniji, to je oko 18 odsto, Francuskoj 19 odsto itd.
Vi ste ovim oporezivanjem hrane postavili paralelu u kojoj nema velikih dilema da li ćete puniti budžet ili nećete, jer ste prisiljeni da tako nešto radite. Kada su u pitanju ovi porezi po stopi od 8 posto, posebni porezi, hoćemo tim porezima u Evropu, a prema obećanjima pojedinih predsedničkih kandidata da će građani bolje živeti, i da li je taj bolji život uvođenje viza od strane Bugarske i Rumunije, i da li je oporezivanje hrane bolji život i boljitak za građane Srbije ili nešto sasvim drugo.
Podsetiću vas na onu aferu oko energetskog lobija i energetske mafije, kada je oko 150 hiljada tona mazuta fiktivno izvezeno da bi fiktivno bilo uvezeno i izbegnuto plaćanje poreza na promet i da je ta zloupotreba ljudi iz EPS urađena na štetu države, jer državi nije plaćan porez na promet. Vi dobro znate da su to učinili pojedini ljudi iz režima na vlasti, konkretno čovek koji je bio zadužen za saradnju sa Evropom, čovek koji je mnogo toga učinio, po nama u SRS, loše, ali ovom prilikom nećemo pominjati njegovo ime, ostavićemo to za neki drugi put.
Na kraju, podsetio bih vas, pošto imam još vremena, da u pojedinim zemljama Zapadne Evrope, recimo u Belgiji, porez na hranu je 6 posto, u Francuskoj 5,5 posto, Holandiji 6 posto, Italiji 4 posto, Nemačkoj 7 posto, Španiji 7 posto, a u Švajcarskoj svega 2 posto. Za razliku od tih zemalja Evropske unije, mi oporezujemo hranu ovim predlogom zakona sa 8 posto.
Hoćete verovatno da kažete da je u jednom ranijem periodu porez na hranu bio 20 posto, da bi kasnije bio ukinut, ali da ga sada ponovo uvodite po stopi od 8 procenata, što pogađa najsiromašniji sloj stanovništva, i oni će biti diferencirani i još više odvojeni od onih ljudi, od onih građana Srbije koji mogu da plate osnovne životne namirnice i proizvode, a da njihov budžet i njihov džep ne bude mnogo oštećen.
Na kraju, dileme nema. S jedne strane je budžet, a sa druge strane glad. Odlučili ste se, izgleda, gospodine ministre za finansije. Povećavanjem poreskih stopa vi ćete, očigledno, možda ne u onoj meri u kojoj to očekujete, puniti budžet, ali na drugoj strani sigurno ćete povećati glad ljudi u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, socijalna ugroženost prilično širokog kruga ljudi i velikog broja stanovnika ima višestruke uzroke. Najglobalniji uzrok u poslednjih nekoliko godina je uticaj SAD na ostatak sveta, njihova nacionalna orijentacija, kako oni to kažu, da osvajaju tuđe narode i tuđe države. U tom smislu, na ovim prostorima postoji njihov uticaj i pre bombardovanja, a naročito za vreme bombardovanja, kada su uništene mnoge fabrike, posle čega je veliki broj ljudi ostao na ivici materijalne egzistencije, oni su socijalno ugroženi, a i posle 5. oktobra 2000. godine opustošena je srpska privreda.
Da pomenem da su seljak, agrar i poljoprivreda permanentno ugrožavani i osiromašeni od 1945. nadalje, a ta ugroženost i nebriga za seljaka i poljoprivredu i dalje ostaje.
Naši Srbi na Kosovu i Metohiji su u priličnoj meri obespravljeni i ugroženi, i država mora da povede računa o njihovom zbrinjavanju i socijalnoj pomoći. Njihov život nije zaštićen, oni ne mogu da obrađuju njive i obradivo zemljište kako bi ostvarili katastarski prihod za osnovno, golo preživljavanje. To je s jedne strane. S druge strane, ne primaju platu i država ne može da uzme u obzir postojanje nepokretnosti tih ljudi, jer je to za njih povlašćeni položaj i to ne može da dođe pod udar eventualnog odsustva povlašćivanja.
Kod privatizacije preduzeća u zadnjih nekoliko godina veliki je problem uvođenje socijalnog programa koji se ne primenjuje, naprotiv, radnici se otpuštaju s posla po volji novih vlasnika preduzeća u Srbiji. Primer za to imamo u aleksinačkoj opštini, gde je veliki broj preduzeća privatizovan a ljudi su ostali bez posla i, naravno, postali su socijalno ugrožena kategorija stanovništva.
Veliki je broj radnika ostao bez posla, oko milion, u zadnjih nekoliko godina i ne možemo da kažemo da su oni zbrinuti, svako od njih je socijalno ugrožen, svako od njih ima potrebu za socijalnim zbrinjavanjem.
Sa druge strane, očekuje se da će još priličan broj ljudi ostati bez posla, jer se ne vidi rešenje, bar od strane ove nove vlasti, kako će moći privreda da oživi, kako će moći radnike da vrate na posao i da im se omogući da primaju platu i ostvare materijalnu egzistenciju.
Socijalna zaštita je još ranije sa privrede prebačena na brigu i na staranje države, što je dobro. Otklonjena je briga privrednih preduzeća i subjekata, ali nije dobro što nastavljate u kontinuitetu sa uništavanjem privrede koja nije u mogućnosti više da puni budžet. Stoga je interesna sfera vlasti usmerena na agrar, poljoprivredu i seljaka, na katastarski prihod koji treba da puni budžet, kojim treba da se obezbeđuje socijalno zbrinjavanje i socijalna zaštita, mislim na socijalno ugroženo stanovništvo, i zbog toga pribegavate novim sredstvima, uvodite nova poreska opterećenja preko doprinosa za socijalno osiguranje.
U ovom novom predlogu zakona nije dobro što se uvodi zavod za socijalnu zaštitu, jer tu će biti veći broj ljudi, veći broj činovnika, veći izdaci za plate i materijalne troškove, izdvaja se samo deo ministarstva u ovaj zavod koji takođe ima svoje nadležnosti kada je u pitanju socijalna zaštita.
Treće, inspekcijski nadzor kod socijalne zaštite. Tu imamo tri kategorije činovničkog, administrativnog staranja o socijalnoj zaštiti, povećanje broja činovnika i izdataka za plate i materijalne troškove. Sa postojećom strukturom kontrole i nadzora može se imati dovoljan uvid u sve nepravilnosti koje se događaju, kao što je, recimo, primer ustanove za smeštaj učenika srednjih škola u Aleksincu ili doma za smeštaj dece, mislim na retardiranu decu, to je takođe opština Aleksinac, tačnije mesto Kulina, za vreme prethodnog direktora, izvesne Maline.
Konkretno još nešto da kažem, u predlogu ovog zakona se govori o imenovanju vršioca dužnosti direktora centra za socijalni rad; pravo je preneto sa osnivača, opštine, na nadležno ministarstvo. Ako opština kao osnivač centra za socijalni rad može da vrši izbor direktora, onda bi takođe opština mogla da vrši izbor vršioca dužnosti direktora centra za socijalni rad. Time se to ovlašćenje koje je predviđeno Predlogom zakona o socijalnoj zaštiti oduzima, jer ako ima veća ovlašćenja od direktora, zašto onda ne bi, gospodine ministre, opština kao osnivač centra za socijalni rad imala ovlašćenja, manja ovlašćenja da vrši izbor vršioca dužnosti direktora.
Takođe, ako određeni radnici u centru za socijalni rad pored položenog državnog ispita treba da ispune ovaj uslov, onda i direktor centra za socijalni rad treba kao jedan od uslova da ima položeni državni ispit, jer je on ovlašćen da predstavlja državu u upravnim sporovima, odnosno centar za socijalni rad; on je jedino ovlašćen i treba da ispuni uslov da ima položen stručni, odnosno državni ispit, pre ostalih radnika u centru za socijalni rad.
Dalje, neki korisnici predlogom ovog zakona, po osnovu ujednačenosti visine socijalnih davanja, dobijaju, a drugi gube zbog različitosti proseka primanja po opštinama. Ne može da se kaže da je ovaj predlog zakona koristan i da se prihvati i zato mi u SRS usmeravamo u našim kritikama za ovom govornicom osnovne primedbe.
U svakom slučaju, treba da budete spokojni i mirno da spavate, jer kohabitacija DS u vašim sobama je prisutna, jer oni su za ovom govornicom najavili da će podržati ovaj predlog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana. Tekst ovog amandmana bih pročitao, ali ne zbog toga da nekome oduzimam vreme, nego zato što najveći broj poslanika ne stigne da pročita sve amandmane koji su podneti na sve predloge zakona za ovu sednicu vanrednog zasedanja Skupštine Srbije, pa se zaboravi u međuvremenu i tekst i značaj podnetih amandmana, a pogotovo u danu kada se odredi dan za glasanje o zakonu u celosti i pojedinačno.
Dakle, citiram tekst amandmana: "Član 20. menja se i glasi: za ostvarivanje prava na posebno materijalno obezbeđenje u skladu sa odredbama ovog zakona uzimaju se prihodi i primanja pojedinca, odnosno porodice samo po osnovu radnog odnosa. Za ostvarivanje prava na posebno materijalno obezbeđenje pojedinac, odnosno porodica ne moraju da ispunjavaju uslove iz člana 12, 12a, 13, 14, 15, 18. i 19. Zakona o socijalnoj zašiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana.
Posebno materijalno obezbeđenje utvrđuje se u mesečnom novčanom iznosu u visini razlike između nivoa socijalne sigurnosti utvrđenog u smislu člana 11. stav 4. i 5. zakona i iznosa prosečnog mesečnog prihoda pojedinca, odnosno porodice ostvarenog u prethodnom kvartalu. Posebno materijalno obezbeđenje usklađuje se kvartalno prema promeni kursa dinara u odnosu na evro, u svakom kvartalu u odnosu na prethodni kvartal, po objavljivanju zvaničnih podataka Narodne banke Srbije i korisniku isplaćuje razlika".
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS neposredno je vezan za amandman na član 3. Predloga zakona koji je podneo moj kolega iz poslaničke grupe SRS gospodin Ljubomir Kragović, s obzirom da je potrebno da se uvedu posebne kategorije stanovništva kojima je potrebno posebno materijalno obezbeđenje, a radi se o građanima na Kosovu i Metohiji.
Vi znate da ima određeni broj lica na Kosovu i Metohiji koji su formalno u radnom odnosu, ali ne primaju platu, niti bilo koju vrstu zarade. Njima je potrebno obezbediti minimum socijalne zaštite. Njima je ugrožena ne samo socijalna sigurnost, nego i životna sigurnost. Lica koja imaju imovinu, obradive površine ne mogu da obrađuju te površine i tu imovinu, iz poznatih razloga, zato što je njima život permanentno ugrožen. Sećate se samo slučaja u leto 1999. godine, kada su na poljima, u toku žetve, u ataru sela Staro Gacko šiptarski teroristi ubili 16 Srba.
Nažalost, ima takvih slučajeva više. Ljudi koji imaju imovinu i mogu da je obrađuju životno nisu sigurni, tako da izostaje sakupljanje plodova, odnosno prihoda. Oni su na taj način apsolutno ugroženi. Ne samo da im je ugrožena socijalna sigurnost i minimum socijalne egzistencije, nego su njima ugroženi i životi.
Međutim, uzroci svega toga su mnogo dublji. Vi znate da u stvaranju novog svetskog poretka i globalne političke ideologije Amerika ima značajnu ulogu u ovom svetu. Oni idu svuda gde očekuju da se ostvaruju njihovi nacionalni, kako oni kažu, interesi. Naravno, idu tamo gde ima rudnog blaga, gde ima prirodnih bogatstava. Oni ugrožavaju tuđe narode i tuđe države. Setimo se samo slučajeva Laosa, Kambodže, Vijetnama, Koreje, država Srednje Amerike, a od 1999. godine, posle bombardovanja, oni su ugrozili životnu i socijalnu sigurnost mnogih ljudi na Balkanu, pre svega, na teritoriji bivše SRJ, a sada državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Takođe su bombardovanjem uništili mnoge privredne resurse na Kosovu i Metohiji, tako da je veliki broj poštenog stanovništva na Kosovu i Metohiji i dan-danas ugrožen. Za razliku od onih gde ima prirodnih bogatstava i gde rudno blago i ostala prirodna bogatstva mogu da se eksploatišu, ali nema čime, oni to žele da prenesu, da prebace u više vrednosti, kao nacionalni dohodak SAD-a i to im je osnovni sistem vođenja spoljne politike, uključujući i okupaciju Iraka, Avganistana, Somalije i drugih država u svetu.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Naravno da smo mi u SRS imali pre svega u vidu da se ovim amandmanom obezbeđuje socijalna sigurnost građana na Kosovu i Metohiji, u skladu sa programom SRS, kojim mi želimo da sačuvamo Kosovo i Metohiju, za razliku od predsednika jedne poslaničke grupe ovde u parlamentu, koji je pre nekoliko meseci izjavio da Beograd nikada neće učestvovati u rešavanju pitanja Kosova i Metohije, a pre par dana je izjavio da treba posebno Crna Gora, a posebno Srbija da budu primljene u Evropsku uniju.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom pridružujem se ostalim poslanicima SRS, koji u principu smatraju da ne treba da postoji zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, odnosno da ne treba uopšte u našem pravnom sistemu da postoji agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
Svojim amandmanom na član 5. Predloga zakona naveo sam da se upravo odredbama Predloga zakona otvara mogućnost za formiranje lobija stečajnih upravnika i stvaranje uskog kruga ljudi koji bi sprovodili sve izvesnije stečajeve u gotovo svim preduzećima u Srbiji.
Odredba člana 5. kaže da za obavljanje pojedinih stručnih poslova iz svoje nadležnosti agencija može angažovati domaća ili strana pravna ili fizička lica. Ovu reč "može treba komotno da tumačimo da će sigurno doći do angažovanja stranih pravnih ili fizičkih lica.
Koji su to pojedini stručni poslovi iz domena poslova agencije? Ako uzmemo u obzir da su odredbama člana 3. Predloga zakona regulisani poslovi agencije - da izdaje, obnavlja, oduzima licencu, organizuje i sprovodi stručni ispit, vodi imenik stečajnih upravnika, vrši nadzor, prati primenu propisa, prikuplja i obrađuje statističke i druge podatke, predlaže nacionalne standarde - da li će se u jednom slučaju, s obzirom da SAD imaju već guvernera u funkciji predsednika Srbije ovde kod nas, naložiti da se angažuje određeno pravno ili fizičko lice da vodi pojedine stručne poslove iz domena licenciranja stečajnih upravnika.
I, da li neko ima moći, smelosti, hrabrosti, mogućnosti da se odupre takvom nalogu nekoga iz SAD, a pogotovo što zvaničnici iz te države često umeju da kažu da ostvaruju na Balkanu određene nacionalne interese, pa će predložiti ostvarivanje određenih nacionalnih standarda iz ove oblasti. Da li postoji u Srbiji neko, osim nas u SRS, ko će reći Amerikancima da nešto ne može, da je nešto naše, autonomno naše i da nije njihovo i da do toga ne može doći.
U jednom ranijem periodu imali smo veliki broj zloupotreba, već je više puta rečeno i pomenut je "Deloitte and Touche", za koji su vezane mnoge zloupotrebe i namešteni tenderi u privatizaciji i stečaji mnogih preduzeća, a da ne pominjem agenciju za osiguranje depozita, stečaj, sanaciju i likvidaciju banaka, za koju su vezane mnoge zloupotrebe.
Pomenuću vam samo stečaj "Sartida" koji je prodat za 23 miliona dolara, a vredan je preko 400 miliona dolara i tom prilikom je otpisano 1.700.000.000 dolara duga "Sartida" na teret države i Beobanke, koja je zbog toga likvidirana i oštećena je jedna nemačka banka poverilac u "Sartidu".
Neću o tome ko je pojedinačno krivac, ali direktor saveta agencije jedno vreme je bio predsednik jedne parlamentarne stranke, a posle toga Nemanja Kolesar za koga su vezane mnoge finansijske malverzacije.
Predstavnici iz DSS-a često umeju da kažu – evo sada ovu materiju regulišemo zakonom, sada je pod kontrolom parlamenta. Nije tačno. Ona se samo formira zakonom, na osnovu zakonskih odredbi, a inače je potpuno pod kontrolom Vlade. Vlada imenuje članove nadzornog odbora i kontroliše rad agencije za licenciranje stečajnih upravnika.
Svejedno je po kojim pravnim propisima, da li su to zakonska pravna akta ili podzakonska pravna akta, po kojim propisima se određena institucija formira, a u ovom slučaju agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Apsolutno je svejedno. Kao što je i ranija vlast radila: Vlada donese uredbu kao podzakonski pravni akt i formira dvadesetak agencija, biroa, a rade ono što su već radili; kao poslanik SRS, u tome vidim određeni kontinuitet bivše vlasti na čelu sa Demokratskom strankom Borisa Tadića i sada trojne vladavine Borisa Tadića, Bogoljuba Karića i Vojislava Koštunice.
Na kraju, često stranka koja ima kontinuitet u sagledavanju načina na koji treba da se formiraju i rade određene institucije, pa iz ove oblasti zagovara način kohabitacije sa aktuelnom vlašću, ali treba i ta stranka, a i vi koji ste na vlasti formalno, obzirom da imate članove Vlade, treba da znate kada je u pitanju kohabitacija da postoje razne boje spavaćih soba, pa čak i žuta.

Prvo, gospođo ili gospođice predsedavajuća, po Poslovniku imam pravo na reč, u smislu davanja replike, a to je moje pravo da protumačim da li me je govornik sa ove govornice – Momir Marković, poslanik SRS, pravilno ili nepravilno protumačio.
Znam šta sam pre par dana govorio o Mlađanu Dinkiću. Vi to ne znate, zato što ili niste bili tu, ili niste obratili pažnju, ili se ne sećate, svejedno. Zato nemojte na takav sarkastičan način da me opominjete, u smislu da izlaskom za ovu govornicu, eventualno, kršim Poslovnik. Niti kršim Poslovnik, niti ga zloupotrbljavam.
Dakle, gospodine Momire Markoviću, poslaniče SRS, kojoj i ja pripadam, za ovom govornicom sam izgovorio da je 6. oktobra Mlađan Dinkić, sa grupom naoružanih ljudi, maskiranih, a nisam rekao da li sa fanatomkama, nisam rekao da li sa čarapama na glavi, nisam pomenuo ni kalašnjikove, niti heklere, već sam pomenuo duge cevi, da je upao u zgradu Narodne banke Jugoslavije, odakle su nestale zlatne poluge, platinaste, srebrne i veliki broj slika. To sam izgovorio.
Inače, kada je reč o Mlađanu Dinkiću i veličinama vođa političkih stranaka, predsednik SRS se, zahvaljujući optužnici koja je pisana ovde u Beogradu, zahvaljujući pokojnom Zoranu Đinđiću, Goranu Svilanoviću, Nebojši Čoviću, uz saglasnost Vojislava Koštunice, neopravdano našao u Haškom tribunalu kao zatočenik, naravno, zbog navodnog ratnog zločina, učestvovanja u zločinačkoj organizaciji.
Samo ću još par rečenica, gospođo predsedavajuća. Verujem da ćete me opomenuti da se ne pridržavam replike. Još samo par rečenica i završavam.
Inače, svi svetski mediji govore o tome, što su priznali i američki, engleski državnici, da je bilo zlostavljanja i iživljavanja nad iračkim zatvorenicima u Iraku.
Molim vas, oni su priznali takav ratni zločin i završili su priču izvinjenjem. Da li po komandnoj odgovornosti Džordž Buš i Toni Bler treba da se nađu u jednom od zatvora koji sude za ratne zločine, da li je to Haški tribunal i Međunarodni krivični sud koji takođe...
(Predsedavajuća: Molim vas, kome i šta replicirate, da li vi znate?)
... treba da sudi svim ratnim zločincima, bez obzira u kom delu sveta su oni učinili i gde su se oni dogodili. Nema izvinjenja, nema opravdanja, nema diskriminacije, to je zalaganje SRS i nas poslanika. Vas, gospodo iz G17 plus, boli to što mi prave stvari izgovaramo pravim rečima i adekvatnim terminima.
Razumem vaš gnev, bes i reakciju iz klupa, čućete vi od srpskih radikala mnogo toga što ćemo izneti o finansijskim malverzacijama Mlađana Dinkića, Miroljuba Labusa i još pojedinih, ne za sve.

Dame i gospodo narodni poslanici, po ugledu na osnivanje Nacionalne štedionice, decembra 2001. godine, kada je država opljačkana za više desetina miliona evra, čak i stotinu, neko iz vlasti izgleda mnogo voli novoformiranim i novoosnovanim institucijama sistema da daje predznak - nacionalno, nacionalni, nacionalna.

O razlozima za donošenje ovog zakona kaže se da se ovim gradi moderan sistem stabilnog finansiranja. Za razliku od upada vatrenim oružjem u NBJ oktobra 2000. godine, gde su nestale mnoge platinaste, zlatne, srebrne poluge i umetničke slike, očigledno je da je ovo najava modernog, novog sistema finansijskih malverzacija, koji se institucionalizuje kroz osnivanje nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

Izgleda da je jedino tačno u svemu ovome da osnivate korporaciju sa ciljem da zadovoljite potrebe glavnih učesnika, kako u obrazloženju ovog predloga zakona kažete - banaka, i to posebnih banaka, a po mom mišljenju Evroaksis banke, HVB, Vojvođanske banke. Sa jedne strane, u većini slučajeva ugasili ste neopravdano dvadesetak banaka, među kojima Beobanku, Invest banku, Investicionu banku, Beogradsku banku, samo da bi drugom otvorili prostor; taj drugi su neke strane banke, sajentološke finansijske organizacije i osiguravajuća društva.

Mi u SRS smatramo da vama nimalo nisu bitni korisnici kredita, oni građani Srbije kojima je potreban stambeni prostor, već isključivo želite da ovim zakonom obezbedite i osigurate prelivanje finansijskih sredstava određenim bankama. Već sam pomenuo koje bi to banke mogle da budu - Evroaksis banka, HVB i druge.

Time želite da posredstvom korporacije, koja je predmet ovog predloga zakona, prelijete državni novac iz budžeta, donacija i drugih izvora u navedene banke, odnosno u vaše džepove, u džepove pojedinaca, a što ćete postići mogućom dokapitalizacijom. Primer vam je već poznat, po pitanju Nacionalne štedionice, kod druge i treće dokapitalizacije, gde ste mnogo para iz državnog budžeta prelili na privatne račune i u privatne džepove.

Učinićete da korporacija bude potpuno pod kontrolom nekolicine ljudi, ne cele vaše posebne interesne organizacije, nego samo nekoliko ljudi iz te vaše organizacije. Sve ovo liči na poznat način delovanja sajentologije, kalifornijske sekte ili kako je zovu - sekte naučnika, sekte eksperata, iz vaše posebne interesne organizacije, koju je naravno osnovao, što je vama vrlo dobro poznato, Ronald Ron - Lajonel Habard, a koju ovde promoviše vaš predsednik stranke G17 plus.

Ova najopasnija sekta u svetu je zabranjena u Nemačkoj, Francuskoj, Grčkoj, a zahvaljujući pojedinim ljudima ona ovde doživljava punu afirmaciju i zauzima dominantno mesto u finansijskoj i monetarnoj sferi naše države.

Sredstva korporacije, po Predlogu zakona, jesu budžetska sredstva, donacije, prihodi korporacije itd. Kažete da najmanje 10 miliona evra iz budžeta treba da se prenese na žiro-račun korporacije, a najviše - koliko? Da li je to 100, 200 ili više miliona evra? U tome je kontrola, van ovog zakona, i samo kod ljudi koji su direktno zainteresovani za poslovanje korporacije.

U kom smislu korporacija ostvaruje prihode i dobit? Toga nema u Predlogu zakona.

Ministar finansija Mlađan Dinkić u prepodnevnom nastupu za govornicom je pričao o dobiti, o prihodu, ali nikako ne pominje od čega će ta korporacija da ostvari prihod. Zamišljeni prihod, prihod u mislima je u apstrakciji, nema svoje realnosti.

Kada su u pitanju donacije, to je već viđeno. Preusmeravate sredstva iz donacije u neke druge svrhe. Već vam je više puta za ovom govornicom naveden primer donacije francuske vlade od 399.000 evra koju ste usmerili u kasu G17 plus. Naravno, zbog tog i bezbroj drugih primera mi u SRS apsolutno nemamo poverenja u tu posebnu interesnu organizaciju, a posebno u pojedine ljude koji vode ovu šifrovanu političku organizaciju.

Po ovom predlogu, s obzirom da nije predmet regulisanja, ne pominje se ko je investitor stambenih kredita tj. jedinica. U principu, to bi trebalo naravno da budu korisnici kredita.

I sad, naravno, pošto je s tim upoznat, sa finansijskim stambenim malverzacijama, da je gospodin ministar finansija Mlađan Dinkić prisutan možda bi i mogao da odgovori u kojoj je zgradi JU biznis centra, novoj zgradi na Novom Beogradu, spajanjem stanova 313 i 314 ... Ućutali ste se nešto. Ne znate to?

Ko je investitor tog stambenog prostora nastalog spajanjem ova dva stana 313 i 314? Naravno, budući korisnik Aleksandar Tijanić, a investitor nije Astra banka, nju je Mlađan Dinkić ugasio, nisu ni sajentolozi (smeh)... nije to ni BK grupa. To je lično naravno Bogoljub Karić, neposredni saradnik svih ljudi koji su na vlasti.

Dalje, vi u pojedinim odredbama ovog predloga zakona govorite da upravni odbor korporacije bira revizora. Ako je ovo državna institucija onda je to prosto nemoguće, da upravni odbor bira revizora. To, u krajnjem slučaju, mora da radi Vlada Srbije.

Govorite da upravni odbor određuje banke kod kojih će se voditi sredstva korporacije. Mi u SRS znamo koje to banke mogu da budu. Evroaksiz banka, HVB, Hungari banka, naravno i Vojvođanska banka, koja je uzgred rečeno, da znate, prestala da bude banka naših ljudi.

Ona je postala vlasništvo međunarodne finansijske korporacije kod MMF-a, odnosno Svetske banke. Konvertovanjem potraživanja međunarodne finansijske korporacije od velikog iznosa duga koji je imala Vojvođanska banka prema ovoj međunarodnoj finansijskoj organizaciji, konvertovanjem tog potraživanja u vlasništvo Vojvođanske banke ona već kontroliše potraživanja Vojvođanske banke prema mnogim preduzećima u Vojvodini. Tu je država pretrpela štetu od blizu 150 miliona evra, to vas takođe ne interesuje, sve je to zahvaljujući Miroljubu Labusu i Mlađanu Dinkiću.

U upravnom i nadzornom odboru korporacije naći će se ljudi iz G17 plus (naravno na to računate), koji, opet u skladu sa principima sajentologije, treba da konstruišu ceo finansijski sistem zemlje. (Žagor.)

A ko ste vi, gospodine?

Prisutni gospodin nije poslanik, nije član Vlade, a predstavnik predlagača može da bude samo član Vlade. Prisutni gospodin nije član Vlade, tako da njegovo prisustvo ovde može da bude po nekom drugom osnovu, ali u svakom slučaju ne može da bude predstavnik Vlade po ovom predlogu zakona. Siguran sam da vi kao predsednik Skupštine to znate, samo treba da preduzmete mere da to tako bude.

Gospodo iz SPS, trebalo bi da znate za šta ćete glasati kada je u pitanju ovaj predlog zakona, jer je ovo direktan upliv i zahvat u državne pare od jedne grupe ljudi. Onaj koji se bavi vračanjem, naravno da neko neće biti predsednik Srbije... Kao što je sramota za Srbiju da predsednik Ustavnog suda bude Slobodan Vučetić, tako je katastrofalno za našu državu da su finansije u rukama ljudi iz G17 plus, sa ogromnim uticajem sajentološke sekte.
I po pitanju Predloga zakona o Narodnoj banci Srbije samo ću još nekoliko reči da kažem. Imajući u vidu drugu činjenicu, trebalo bi, po ovome što se događa u poslednjih nekoliko godina, zakonskom odredbom regulisati čak i primanja guvernera NBS, da se izjednače sa primanjima, eventualno, predsednika Narodne skupštine ili predsednika Vlade, s obzirom da je Mark Jelasiti, od 6. decembra 2000. godine mađarski državljanin hrvatske nacionalnosti, a od 19. decembra iste godine pod imenom Radovan Jelašić i državljanin SRJ, zahvaljujući Mlađanu Dinkiću i Miroljubu Labusu postao viceguverner NBS, a sada već guverner NBS i ima primanja od preko 200 hiljada dinara, što mi u SRS smatramo da je premnogo i nepotrebno.
Zbog toga bi ovim izmenama Zakona o NBS trebalo potpuno da ograničimo gornji iznos primanja guvernera NBS, jer i ovim predlogom zakona jedna posebna interesna grupa želi da potpuno kontroliše osiguravajuća društva, oko davanja i oduzimanja dozvola za rad i kontrole njihovog poslovanja.
Naravno, biće privilegovana određena osiguravajuća društva za koja su lično zainteresovani pojedini ljudi.
Sećate se sumnjivih poslova oko "Dunav grupe" i "Dunav osiguranja", dok je predsednik Upravnog odbora te grupe bio Miroljub Labus, predsednik G17 plus. Naravno da ne može NBS da kontroliše rad osiguravajućih društava.
Očigledan primer za ove moje konstatacije po pitanju i jednog i drugog zakona upravo je Predlog zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita. Da je to tako znamo mi u SRS, jer dajemo tačne i realne procene: realno potpuno.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada su u pitanju ovi zakoni na današnjem dnevnom redu Narodne skupštine, više ću se osvrnuti na Zakon o platnom prometu. Što se tiče materije platnog prometa trebalo je, po mom mišljenju, doneti nov, celovit zakon, a ne vršiti izmene i dopune Zakona o platnom prometu, koji je donet na nivou Savezne Republike Jugoslavije i samo je prenet na primenjivanje za teritoriju Republike Srbije.
Naravno, u ustavnom osnovu i osnovu za donošenje ovog zakona predlagač se pozvao na Ustavnu povelju. Ustavna povelja u članu 64. stav 2. kaže – članica državne zajednice može doneti propis, i ovaj predlog zakona je u svakom slučaju propis, ali bi bilo celishodnije i racionalnije, celovitije da se predloži nov, kompletan zakon o platnom prometu, koji će biti primenjivan sa rešenjima koja su već predviđena u izmenama i dopunama ovog zakona.
Inače, kada je u pitanju tekst ovog predlog zakona o izmenama i dopunama zakona, pozivate se na rešenje Evropske unije i na to da je jedan od uslova uključivanja naše zemlje u evropske finansijske tokove da se platni sistem države prilagodi tim evropskim pravilima i standardima. Međutim, mi imamo i drugačija iskustva kada su u pitanju evropski finansijski tokovi sa obe strane, dvosmerno, i prema Evropi i prema našoj državi.
Imao sam nameru da pitam, pre svega, ministra finansija Mlađana Dinkića, jer je on u to vreme bio guverner Narodne banke Jugoslavije i on je odgovoran i ovlašćen da da odgovore na ova moja pitanja - naravno da mi u SRS znamo odgovore, ali radi mnogih od vas koji ne znate i radi javnosti - kako je i kojim finansijskim tokovima izvršena uplata prilikom učlanjivanja naše zemlje u Evropsku banku za rekonstrukciju i razvoj, i to nelegitimno uplaćivanje.
Govorim o platnom prometu, u iznosu od 93 miliona evra, kada je iz istog razloga Makedonija uplatila 8,5 miliona evra, a Hrvatska 12 miliona evra. O tome nema odluke Savezne vlade, niti vlada Srbije i Crne Gore.
Kojim finansijskim tokovima i kojom odlukom, u kom platnom prometu i sistemu je izvršena uplata depozita sredstava u Standard banku u Londonu, gde je ostvarivan profit u iznosu od 2,5 miliona evra godišnje? O tom novcu nema ni traga ni glasa. Gde je taj novac?
Kada govorimo o dvosmernim relacijama, evropski finansijski tokovi i platni promet, bez obzira na propis koji to reguliše, a reguliše, u međunarodnom standardu, sasvim drugačije od onoga što se radilo, gde je novac koji je uplatila francuska vlada u iznosu od 399 hiljada dolara za unapređenje državne uprave i lokalne samouprave? Naravno, taj novac je završio u kasi G17 plus .
Prenos platnog prometa na poslovne banke, bez obzira što je to standard Evropske banke na koji se vi pozivate, dobro je rešenje. U svakom slučaju, trebalo je to odavno uraditi, iako predviđa Zakon o platnom prometu SRJ, koji vi sada menjate, ali je pitanje koje banke, a njih je dvadesetak ugašeno od strane Narodne banke Jugoslavije i Mlađana Dinkića, pogotovo banke: Beobanka, Beogradska banka, Invest banka, Jugobanka, zbog navodne nelikvidnosti.
Po čemu one nisu mogle da budu uključene u platni promet i u pravni i finansijski sistem zemlje? Tu je naneta velika šteta komercijalnim bankama i, naravno, velikom broju radnika, a njih je oko osam hiljada, koji su ostali bez posla.
Šta je, istovremeno, u tom finansijskom delu u platnom prometu, sa Vojvođanskom bankom, koja je dugovala Međunarodnoj finansijskoj korporaciji i konvertovan je njen dug ovoj instituciji Svetske banke, koja je postala vlasnik svih potraživanja koje je Vojvođanska banka imala kao poverilac prema preduzećima i privredi Vojvodine, tako da sada Vojvođanska banka em nije vlasnik domaćih fizičkih i pravnih lica, nego je vlasnik Svetska finansijska korporacija. (Dobacivanje iz sale: Tema.)
Ne govorim o poljoprivredi, nego o bankarskom sistemu i platnom prometu. Zašto vas toliko to boli? Mora da tu ima nešto.
Ko je vlasnik te banke? Međunarodna finansijska korporacija. Treba to Mlađan Dinkić, koji je, zajedno sa Miroljubom Labusom, omogućio da do toga dođe, narodu da kaže otvoreno, iznese podatke o toj situaciji, o tim prevarama i o tom lopovluku.
Dobro je rešenje kojim se precizira da se platni promet obavlja u dinarima, da je banka obavezna da izvrši povraćaj pogrešno usmerenih sredstava na žiro račun, da ne može da raspolaže tim sredstvima.
Da je kod prinudne naplate prvo označena banka da izvrši povraćaj poveriocima, pa tek kasnije druge banke, i to redosledom za dinarska i za devizna sredstva. Naravno da je dobro rešenje da, u slučaju da se ovom prilikom ne sprovede rešenje iz Zakona o platnom prometu, banke i odgovorna lica odgovaraju i da postoje određene sankcije i kazne za odgovorna lica i za banke u sistemu platnog prometa, prilikom prinudne naplate sredstava.
Sada se uvode nove kategorije i nove relacije u platnom prometu, odnos između nalogodavca i poverioca i primaoca i dužnika. Ti odnosi su postojali i ranije u vršenju platnog prometa, da ne može dužnik – primalac da opozove svoje ovlašćenje isplate sredstava poveriocu. Ovde postoje ogromne relacije sa ogromnom utajom novca, protivno Banci za međunarodne obračune u Bazelu.
Narodna banka Jugoslavije i Mlađan Dinkić, kao bivši guverner NBJ, a sada ministar finansija, i pored više upozorenja koja je dobio od Banke za međunarodne obračune u Bazelu, izvršio je uplatu deviznih sredstava u Eksim, a sada EvroAksis banku u Moskvi. Ta sredstva su u početku bila oko 5 miliona dolara, kasnije su dostigla iznos i do 50 miliona dolara.
Sada se postavlja pitanje ko je nalogodavac – poverilac državnih sredstava koja su u EvroAksis banci uplaćena za dokapitalizaciju Poštanske štedionice firmama koje su osnovane samo zbog toga: "Findejl" i "Koprom". Odakle su sredstva posle preneta namenski na račune šest firmi: "Mali kolektiv", "Elim", "Principal", "PIMA", "Dajners klub" i "Skvadra"? Od tih šest firmi, četiri su sa egzotičnih ostrva, kako bi se izvršila dokapitalizacija...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme je da se vratite na temu:)
... i one postale vlasnici Nacionalne štedionice. Da li su ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu takve finansijske pronevere i malverzacije isključene, da li su onemogućene? Da li može neko da predloži zakon o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu, koji će važiti samo za fizička lica, pojedina pravna lica i banke, a za državne funkcionere, tipa Mlađana Dinkića i Miroljuba Labusa, da to ne važi, da i dalje oni krše zakon i vrše nalog za plaćanje nekim stranim bankama, nekim of-šor kompanijama i preduzećima i time odlivaju velike iznose državnog kapitala? Da li će to biti onemogućeno ovim platnim prometom i ovim zakonom?
Naravno, kada su u pitanju ove firme koje su postale vlasnici Nacionalne štedionice, takođe je utvrđeno od strane Ministarstva finansija, Javnog pravobranilaštva, Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i Vlade Srbije da nemaju bonitet, da država nije vlasnik Nacionalne štedionice, kao što su u javnosti Mlađan Dinkić, Miroljub Labus i drugi godinama govorili.
Na kraju je ispalo tako da je tu u pitanju teška povreda osnovnih principa plaćanja, platnog prometa i finansijskih odnosa, naravno i kršenje zakona, zbog čega neko mora da odgovara. Neću da prozivam ni Mlađana Dinkića, ni Miroljuba Labusa, samo hoću da kažem, ako ima reda i zakona, onda treba Javno pravobranilaštvo da preduzme nešto i pravosuđe da pokrene postupak prema odgovornim za sve ove pronevere koje su oštetile državu za nekoliko stotina miliona evra.

Gospodine predsedniče, javljam se po Poslovniku i pri tome se pozivam na odredbe člana 1. Poslovnika koji kaže, ovim Poslovnikom uređuju se organizacije...

Pozivam se na član 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije: "Ovim poslovnikom uređuju se organizacija i rad Narodne skupštine Republike Srbije i način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika." Posebna intersna organizacija G17 plus nažalost je u ovom parlamentu sa 34 svojih poslanika i razumem mladu simpatičnu damu koja izlazi za ovu govornicu i kaže kako mi nismo u toku, ne znamo i ne govorimo neistinu.
Pre svega, poslanici su dužni za ovom govornicom da se obraćaju i kolegama i ostalim poslanicima Narodne skupštine i javnosti sa argumentima i činjenicama.
Kao poslanik SRS u malopređašnjem obraćanju i poslanicima i javnosti sam govorio o finansijskim odnosima, o pravilima i standardima Evropske unije i međunarodnih finansijskih organizacija, MMF-a, Svetske banke itd. i pri tome izneo činjenice i argumente...

... o finansijskim malverzacijama i zloupotrebama prilikom osnivanja Poštanske štedionice, a na šta je mlada dama iz G17 plus rekla da to nije istina. Poštanska štedionica je osnovana 26. decembra 2001, osnivačka skupština je održana tog dana.
Istog dana NBJ, čiji je guverner bio Mlađan Dinkić, daje dozvolu i saglasnost da Poštanska štedionica ispunjava uslove da posluje i da bude banka. Posle dva dana, 28. decembra, Trgovinski sud registruje Poštansku štedionicu. Zašto se Mlađanu Dinkiću i ostalima žurilo toliko? Da bi mogli da posluju od 1. decembra 2002. godine.
Naravno, 13 osnivača banaka, preduzeća itd, da ne nabrajam, bilo je sumnjivo poreklo i većinsko vlasništvo u Poštanskoj štedionici. Rekao sam da je izvršena obmana javnosti da Poštanska štedionica nije državna, nije nacionalna, i pored naziva koji ona ima - Nacionalna štedionica. Sada se iznose podaci da država ima 25,23% akcija u Nacionalnoj štedionici, da ima 13,48% ili 10,5% vlasništva u Nacionalnoj štedionici, bez obzira da li je tačan podatak prvi, drugi ili treći, država nije vlasnik Nacionalne štedionice.
Mlađan Dinkić je govorio deset dana po dobijanju dozvola i kasnije da je Nacionalna štedionica u većinskom državnom vlasništvu. Molim vas, Ministarstvo finansija je 18. decembra 2003. godine donelo odluku da se ispita način osnivanja Poštanske štedionice. Javno pravobranilaštvo, Vlada Srbije je u februaru takođe konstatovala svojom odlukom i zaključkom da Nacionalna štedionica posluje sa velikim kršenjem zakona i sa postojanjem velikih finansijskih malverzacija i nepravilnosti. To su argumenti, da vam ne čitam, deset tačaka kojima je Ministarstvo finansija Vlade Republike Srbije donelo zaključak da nije po zakonu formirana Nacionalna štedionica, da nije državna i da se radi o privatnoj finansijskoj organizaciji, odnosno banci.
Uostalom, kako može i da bude banka po međunarodnim standardima? MMF i Svetska banka u svom komentaru i u svom izveštaju je rekla još tih dana, kada je osnovana Nacionalna štedionica, da nije Nacionalna štedionica formirana u skladu sa zakonom, da je Nacionalna štedionica suvišna i u ovoj privatnoj inicijativi nepotrebna za platni promet Savezne Republike Jugoslavije.

Dame i gospodo narodni poslanici, deo ekspozea mandatara vlade juče je bila i saradnja sa Haškim tribunalom.
Mi u Srspkoj radikalnoj stranci se dobro sećamo, a želim da podsetim i javnost i deo vas, da je sve počelo poslednjom rupom na svirali, a završilo se juče doslednom saradnjom sa Haškim tribunalom. Šta se dogodilo između? Mandatar vlade je brže-bolje odleteo u Moskvu, da kaže našim tradicionalni prijateljima da savez sa Rusijom i Belorusijom ne dolazi u obzir, iako za to postoji odluka Saveznog parlamenta, odnosno parlamenta Savezne skupštine, a i odluka Skupštine Republike Srbije.
Posle toga je podneo zahtev za prijem Savezne Republike Jugoslavije u članstvo Ujedinjenih nacija, kao da smo mi iznikli iz prvobitne zajednice. Bez odluke saveznog parlamenta je imenovao Gorana Svilanovića za saveznog ministra inostrani poslova. Legalistički, nema šta.
Kada su u pitanju rezultati izbora 28. decembra, slogani Demokratske stranke Srbije, većinskog partnera u koalicionoj vladi, bili su: "K'o što narod kaže" i "Reč je reč".
Posle objavljivanja zvaničnih rezultata, sadašnji mandatar vlade izađe u javnosti i reče da neće Demokratska stranka Srbije sa onima koji su bili na vlasti pre 2000. godine, ali i sa onima koji su bili na vlasti i posle 2000. godine, jer, k'o što narod kaže, reč je reč. I članovi buduće vlade, i pre 2000. godine bili su u vlasti, a i članice koalicione vlade i posle 2000. godine bili su u vlasti.
Bili su u vlasti i oni bez kojih ne bi mogla ova vlada da se izglasa, i to značajan deo vlasti pre 2000. godine. Bili su u vlasti na svim nivoima i oni koji imaju najveći broj poslanika u koalicionoj vladi. Bili su na vlasti i u Republičkoj vladi, i u Saveznoj vladi, bili i sada su na vlasti u velikom broju opština u Republici, sa svojim partnerima, Demokratskom strankom, Srpskim pokretom obnove i drugima.
Dakle, k'o što narod kaže, reč je reč.
U ekspozeu mandatara vlade prioritet nad prioritetima je borba za očuvanje Kosova i Metohije pod suverenitetom Republike Srbije. Međutim, 2001. godine, kao i 2002. godine, mandatar vlade je pozvao Srbe na Kosovu i Metohiji da izađu na izbore i time daju legitimitet albanskoj teroristikoj vlasti, koja sada pravi probleme u vezi opstanka Srba na Kosovu i Metohiji. To je bilo na parlamentarnim pokrajinskim izborima 2001. godine, kao i na lokalni izborima 2002. godine.
Sada se pitam kao građanin i kao poslanik Srpske radikalne stranke, kako može većinski partner u koalicionoj vladi da rešava pitanje Kosova i Metohije, kad drugog partnera u toj istoj vladi ima, kome je zadatak i koji je dobio nalog da pokrene ili da podrži eventualno pitanje statusta Kosova i Metohije u smislu odvajanja od Srbije. Borba protiv siromaštva, korupcije i izrada novog Ustava i, naravno, borba protiv organizovanog kriminala, jesu prioriteti, takođe. Koja je uloga ljudi u novoj vladi, u vladi koja treba da bude izglasana u ovom parlamentu, ljudi za koje su vezane razne kriminalne afere, od finansijskih malverzacija i pranja novca, od uništavanja velikog broja banaka, od saradnje i pranja državnog novca preko Standard banke u Londonu, preko Evroaksis banke u Moskvi, koja je uloga tih ljudi koji treba kao članovi vlade da se bore protiv svih vidova kriminala kada oni sami treba da odgovaraju zbog kompletnog kriminala, gde su upleteni do guše.
Naravno, namerno ne pominjem stranku i naziv te stranke, ali ako pomenem da je jedan od tih ljudi bio guverner Narodne banke Jugoslavije, za čije ime se vezuje pranje novca i finansijske malverzacije i preko Standard banke i preko Evroaksis banke u Moskvi, nama i javnosti biće jasno o kojoj je stranci reč.
Šta će biti sa protivzakonitom privatizacijom, šta će biti sa velikim brojem otpuštenih radnika, sa rešavanjem životnih pitanja građana Srbije, šta će biti gospodine mandatare vlade Republike Srbije? Zagovarate sa razlogom, i mi u SRS naravno da podržavamo to vaše zalaganje, saradnju sa verskim zajednicama u Srbiji, ali zanemarujete jedan veliki problem koji tu postoji. Toje upravo sve veće delovanje verskih sekti.
Jedna najopasnija sekta preko Los Anđelesa i Tirane, uveliko preko državnog aparata, pokušajem ulaska u finansijski i monetarni sistem države, želi da razgradi i ono malo što nam je ostalo, ono malo što imamo od ekonomije, privrede i od svih resursa i institucija.
Naravno, to je sekta Sajentologa, ukoliko je neko mislio da nije opasna ili da se ne nalazi na prostoru državne zajednice, odnosno konkretno mislim na Srbiju, imamo pouzdane infomacije da je to velika opasnost i da moramo da vodimo računa da sprečimo njeno odlučivanje i njen upliv u finansijsko-monetarne tokove Srbije.
Naravno, prvi pokušaj koji treba da uradimo jeste da eliminišemo i onemogućimo uticaj ljudi koji će biti članovi buduće vlade i ljudi koji će biti i na određenim drugim državnim funkcijama. Kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala i svake druge vrste kriminala, na kraju samo da vam kažem da smo mi u SRS, što se tiče naših političkih stavova i opredeljenja, dosledni i principijelni.
Neko od vaših najbližih saradnika je, nadam se da ćete me razumeti, "principalan zbog principala".