Predsedniče, vi ste već rekli koji je razlog za moje javljanje po Poslovniku, to je upravo zbog toga što sam i od strane ministra pravde i od strane gospodina Krasića netačno protumačen u odnosu na ono što sam izlagao.
Pre svega, što se tiče ministra pravde, želim da kažem da nisam osporio ustavnost načina izbora sudija, već smatram da je do sada trajao dualizam oko načina predlaganja. Do promene Poslovnika pre 15-20 dana, Odbor za pravosuđe je bio taj koji je predlagao Skupštini, po Poslovniku, kandidate za izbor za pravosudne funkcije. Sada je ostao samo Visoki savet pravosuđa.
Međutim, svi se zalažemo da, u odnosu na samostalnost sudske vlasti, sudije sami biraju sudije i razrešavaju ih. To je jeste standard u razvijenom demokratskom svetu. O tome sam govorio.
Sudski saveti su svuda u razvijenim državama takvi da se obezbeđuje da pravosuđe može samostalno da utiče na svoj razvoj i na profesionalnu selekciju, da oni koji su kvalitetni – napreduju, da oni koji su loši, iz različitih razloga koji su zakonom propisani – budu razrešeni, niti da mogu da napreduju, ili jednostavno nemaju mesta u pravosuđu, bez obzira na stalnost sudijske funkcije, za koju je pretpostavka da se nosioci te funkcije ponašaju odgovorno po zakonu.
Što se tiče Đukanovića, netačno je izneto da se radi o čoveku koji je na dan izbora za predsednika Okružnog suda imao dve godine staža i kako reče gospodin Krasić, pet godina košarkaškog iskustva. 15 godina rada u pravosuđu je imao na dan izbora za predsednika suda.
(Velimir Simonović, sa mesta: To nije tačno.)
Apsolutno je tačno, možete da proverite.
Predsedniče, zamolio bih vas da mi dozvolite produžetak vremena zbog dobacivanja gospodina poslanika.

Drago mi je da imate osećaj za vreme. U svakom slučaju, radi se o čoveku koji ima veliko pravosudno iskustvo i koji ima izvanredne rezultate u pravosuđu.
Pročitaću vam bilten iz 2004. godine koji objavljuje Vrhovni sud, a ukoliko vi omalovažavate ceo Vrhovni sud i rezultate do kojih je on došao, onda u redu.
Kaže: "Neki okružni sudovi završili su godinu bez nerešenih predmeta u drugostepenom postupku i u građanskoj i krivičnoj materiji ili u samo jednoj od njih, takav je slučaj u Okružnom sudu u Valjevu. U drugostepenom građanskom postupku, godinu su završili bez nerešenih predmeta – okružni sudovi u Valjevu, Zaječaru. U upravnoj materiji opšti prosek ažurnosti okružnih sudova je ispod tromesečnog – 2,63 mesečnog priliva novih predmeta. Bez nerešenih predmeta u ovoj materiji godinu su završili Okružni sud u Valjevu i Okružni sud u Leskovcu".
Znači, samo dva suda u Srbiji. Vi sada kažete da postoji razlog da se taj čovek predloži ponovo od strane Visokog saveta pravosuđa za tu funkciju, a da postoji razlog da se gospodin Obradović koji ima 41,18% potvrđenih predmeta, manje od polovine presuda koje je doneo, potvrđene su mu i više od polovine je ukinuto. Da li je to garancija da će taj čovek voditi Okružni sud u Valjevu na valjan način? Meni Poslovnik dozvoljava da citiram sve podatke, a od interesa su za ovu diskusiju. Mogu da citiram biltene za 2001, 2002, 2003. jer se vidi kontinuitet u kvalitetu rada ovog suda.
Molim vas, dajte mi još vremena, moram da odgovorim u par rečenica Krasiću.

Neću vas puno zadržavati, ali pošto se javljam da objasnim izlaganje oba moja prethodnika, želim da kažem za ovog kandidata koji je konkurisao za Okružni sud u Beogradu.
Mene čudi, zar nije moguće među zamenicima okružnog tužioca u Beogradu naći čoveka koji će biti okružni tužilac, a ne čovek koji ima 39 godina staža i koji dolazi iz Jagodine, nužno mu je obezbediti stan. On je sam napisao u svojoj biografiji da u momentu konkurisanja ima 39 godina staža. Ne znam gde su posle našli taj drugi momenat gde se radi o prestanku navršenja radnog staža u 2007. godini u julu mesecu. Ja to ne znam, tu informaciju smo dobili od ministra na samom odboru.
U biografiji koju je sam kandidat napisao, on kaže: 39 godina staža. Čitao sam njegovu biografiju koju sam dobio službenim putem od strane stručnih službi ove Skupštine.
Još jedna stvar, on nije bio pod suspenzijom zato što je vodio neki postupak prema poslaniku, bivšem poslaniku DS-a. Taj poslanik DS-a je isključen iz stranke.
Prema njemu je, dok sam bio predsednik Administrativnog odbora, pokrenuto pitanje o oduzimanju imuniteta zajedno sa drugim poslanicima. Većina je izglasala da mu se ne skine imunitet i to je bilo stavljeno na dnevni red. Međutim, ovaj kandidat je pokazao veliku političku ostrašćenost, jer je gonio sve pripadnike tadašnjeg Izvršnog odbora nakon promene vlasti 1997. godine u Jagodini.
Pitam se koji je motiv da se upravo takav čovek dovede za okružnog tužioca u Beogradu i da li on dolazi po nekom zadatku. A kakav je zadatak u pitanju ostavljam poslanicima da procene prilikom pritiskanja tastera o njegovom izboru.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je poreski sistem sa porezom na dodatu vrednost, uz fiskalizaciju, nužan i neophodan, kako bi se uveo red u plaćanje finansijskih obaveza poreskih obveznika prema državi.
Smatram da to jeste put i način da Srbija postane deo integralnog ekonomskog sistema Evrope, kome inače i težimo. To su standardi koje je Srbija morala da uvede kako bi se izjednačila u uslovima privređivanja sa zemljama razvijene zapadne Evrope.
Međutim, neka rešenja, pre svega iz Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ukazuju da država pokazuje sklonost da preduzima veoma represivne mere prema građanima Srbije koji imaju bilo kakvu poresku obavezu. Jedna od takvih mera je i uvođenje privremene mere obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika.
Šta to znači? Država je propisala da poreski organi mogu propisivati privremene mere odmah nakon donošenja rešenja. Inače, u poreskom postupku postoji jedno pravilo i praksa utvrđena zakonom da žalba ne zadržava izvršenje rešenja. Svako rešenje doneto od strane poreskih organa odmah stupa na snagu, dostavljanjem poreskom dužniku ono postaje izvršno.
Pored toga, predlagač traži da država preko poreskih organa ima pravo da odmah pleni imovinu poreskog dužnika, bez obzira na to da li je taj poreski dužnik izjavio žalbu i ukazao na zakonom opravdane razloge da on toliko ne duguje ili da mu je nezakonito poreska obaveza nametnuta. Vrlo često se dešava da poreski organ nameće poresku obavezu pogrešnom licu, zbog zabune o identitetu poreskog obveznika. Tako država sebe stavlja u neravnopravan, povlašćeni položaj u odnosu na građane.
To nije smisao jednog pravnog pretka kojem mi treba da težimo, gde treba da postoji vladavina prava i gde bi građani i država bili izjednačeni pred sudom i uopšte pred zakonom u postupcima koji se prema građanima vode. Ovo pokazuje na spremnost države da jednim osionim ponašanjem čak ulazi u stan poreskog dužnika i mimo odluke suda, gde se čak pokušava da se poreski organ stavi iznad suda, jer ukoliko dostavi sudu i njenom izvršnom sudiji rešenje o privremenoj meri, sud je dužan, protivno Zakonu o izvršnom postupku, da u roku od 15 dana omogući poreskom izvršitelju ulazak u stan poreskog dužnika.
Tu se povređuju mnoga ustavna prava: pravo na nepovredivost stana i pravo da se to najznačajnije pravo građana ograniči samo odlukom suda. Na ovaj način Ministarstvo finansija posredno priznaje da Zakon o izvršnom postupku nije dobar, da je neefikasan, a to je posebno i poruka potencijalnim investitorima u Srbiji koji dolaze van granice Srbije da ovde ne mogu efikasno da zaštite svoja prava i svoja potraživanja.
Inače, u oceni sudskog sistema u Srbiji koju je dala Svetska banka postoji jedna kritika da se potraživanje u izvršnom postupku naplaćuje prosečno u periodu od 1006 dana. To je izuzetno dug period za naplatu potraživanja i govori o nepostojanju pravne zaštite investitora u Srbiji.
Ministarstvo finansija ovim predlogom izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji traži da se to izvršenje premesti iz sudskih postupaka potpuno u administrativni postupak, u kome bi inokosno odlučivao poreski organ. To je protivno Ustavu, Zakonu o izvršnom postupku, Zakonu o sudovima gde je utvrđena njihova nadležnost. Na ovaj način se narušava jedinstveni sudski sistem. Jedino poreski organ ima pravo da naloži sudiji da donese rešenje u roku od 15 dana.
Šta reći za građane čije parnice traju po 10 godina, a izvršenje predstavlja novu parnicu koja traje još 10 godina; i šta reći ministru pravde, koji je obećao da će se do juna ove godine u sudovima u Srbiji uvesti red, te da će građani imati pravo na blagovremeni i efikasni pravni lek. Ministarstvo finansija svojim predlogom zakona je u koliziji sa obećanjima ministra pravde i mislim da je to problem ove vlade.
Mi građanima Srbije, kao opozicija, ukazujemo da su obećanja ministra pravde ostala prazno slovo na papiru i da od tog obećanja o efikasnosti pravosuđa nema ništa. O tome govore redovi u sudovima, sudije koje su pretrpane mnogobrojnim predmetima, neefikasnost pojedinih sudova u rešavanju predmeta. Sve se to prelama preko leđa građana, preko njihovih prava, a sve to građane Srbije košta, pa su i davanja i osnovica za naplatu poreza izuzetno veliki, tako da imamo jedan skup državni mehanizam koji živi na teret građana.
Ono na šta želim da ukažem jeste pitanje nejednakosti građana i države pred zakonom i u sudskom postupku. Sudski izvršitelj može bez odlaganja da uđe kod poreskog obveznika i izvrši popis stvari, bez obzira čije su te stvari u stanu dužnika, bez obaveze da utvrđuje svojinski odnos poreskog obveznika prema stvarima koje mu se popisuju.
To sve govori o tome da je država spremna samo da uzima, ali bez ikakve odgovornosti, jer kada uđete u nečiji stan po hitnom postupku, bilo danju ili noću, popišete sve stvari koje se nađu u stanu bez obzira čije su te stvari, kada te stvari oduzmete i prodate na javnoj licitaciji, postavlja se pitanje odgovornosti države kada ona pogreši, a često država greši. Često država donosi pogrešna rešenja, posebno u administrativnom postupku, koja se kasnije poništavaju od strane Vrhovnog suda.
Međutim, i ovde postoji problem što je sudska zaštita neefikasna i što Vrhovni sud tek posle više od godinu i po dana donosi rešenja o tužbama u upravnim sporovima. Dešava se da mnogi poreski obveznici u međuvremenu propadnu zbog toga što su njihovi žiro računi neosnovano blokirani ili zato što su im oduzeta sredstva za rad i rasprodata na licitacijama.
Bez obzira na ovakav stav predlagača zakona, smatram da on sebi želi da pribavi veoma velika ovlašćenja, koja su protivna Ustavu i sistemu pravosudnih zakona kojima je definisana uloga sudova i pravo građana uvek na blagovremenu sudsku zaštitu.
Žao mi je što ministar finansija nije ovde. Želim ministru finansija da postavim jedno pitanje. Skoro su uvedeni uređaji za kontrolu poreza preko sistema GPRS, 180.000 uređaja je nabavljeno ili postoji obaveza nabavke, uz licencu za softver i hardver. Prema mojim saznanjima, koja dolaze iz Ministarstva finansija, ovi uređaji su nabavljeni od firme "Erikson".
Bili smo svedoci otvaranja afere "Erikson", u koju su bili umešani neki visoki funkcioneri Vlade Srbije, pre svega potpredsednik Vlade gospodin Miroljub Labus, pa se postavlja pitanje da li je nabavka 180.000 fiskalnih jedinica, hardverskih, preko "Eriksona" i nabavka licenci od "Eriksona" upravo prikrivanje već otkrivene afere.
Zato želim da ministar finansija ovde javno da objašnjenje građanima da li je informacija tačna. Ukoliko nije, neka je demantuje, a ukoliko jeste, neka objasni građanima Srbije koliko je "težak" posao koji je Ministarstvo finansija zaključilo sa "Eriksonom", da li je bilo tendera i pod kojim uslovima, da li je bilo više ponuđača za ovaj izuzetno skup posao u Srbiji? Hvala.

Poštovani predsedniče, podigao sam Poslovnik sa mesta čisto da ukažem da imam prednost u odnosu na druge govornike po tom osnovu, a reklamiram dve povrede Poslovnika. Jednu koju je učinio gospodin Albijanić netačno tumačeći moje izlaganje, a drugu koju ste učinili vi kada ste se obratili gospodinu Markoviću i sa omalovažavanjem govorili o Demokratskoj stranci, navodno zbog toga što je prepoznao gospodin Milan Marković u rečima Albijanića da je druga stranka opozicije po snazi i šta ja znam.
Način kako ste vi to izgovorili je bio omalovažavajući za moju stranku. Ja sam rekao suštinu povrede, predsednik poznaje član Poslovnika. Član 100. raniji, sada u novom, izmenjenom Poslovniku ne znam.
Želim da kažem jednu stvar. Prilikom svog izlaganja o temi koja se danas raspravlja u Skupštini rekao sam da se DS zalaže za red u oporezivanju, da svi građani Srbije budu jednaki pred zakonom i pred institucijama države. Rekao sam takođe da se mi zalažemo za fiskalizaciju, jer smo prihvatili sistem PDV-a kao najbolji sistem priznat u Evropi i da nas taj poreski sistem približava evropskim integracijama.
Prema tome, nije tačno da je DS protiv reda, ali isto tako sam postavio jedno pitanje koje je izazvalo repliku i vašu reakciju nakon mog govora, gospodine predsedniče. Postavio sam pitanje da li je tačno da je Ministarstvo finansija nabavilo 180 hiljada fiskalnih jedinica u GPRS-u, kojima se vrši prosleđivanje informacija o trenutnom stanju poreskih dužnika i obveznika Ministarstvu.
Zašto to pitam? Zato što je nabavljeno, prema mojim saznanjima, bez tendera i nabavljena je i licenca za hardver i softver. Pitam da li je to tačno. Očekivao sam da neko iz Ministarstva kaže – tačno je, pa da položi račune i da objašnjenje poslanicima, ili da kaže – nije tačno, Boško Ristić nema ispravnu informaciju.
Dakle, ponovo postavljam pitanje – da li je od "Eriksona" nabavljeno 180 hiljada fiskalnih jedinica, gde je utvrđena kao obavezna njihova nabavka i da li je nabavljena licenca od "Eriksona" i da li to ima veze sa aferom o kojoj smo slušali u prethodnom periodu gde je pominjan gospodin Labus kao potpredsednik Vlade? Da li je to cena zataškavanja te prethodne afere?
To pitanje je izazvalo repliku i to ne znači da DS nije za red. Naprotiv, mi se zalažemo za red, za puno informisanje i transparentnost u obavljanju ovakvih javnih poslova na koje ukazujemo.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, jer je gospodin Marković uskratio pravo poslanika da slobodno izrazi svoj stav, mišljenje i ubeđenje za ovom govornicom. Niko nema pravo, po Poslovniku, dakle, da izrekne opomenu ili upozorenje zbog iznošenja činjenica.
Da vam kao pravnik kažem – ne postoje netačne činjenice. Činjenica je dokaz o postojanju neke radnje, nekog stanja. Prema tome, činjenice su činjenice i ne postoje ni tačne ni netačne činjenice.
Postoji tačno i netačno izlaganje, ali gospodin Marković je ovde izneo činjenice i ne može predsednik Skupštine da mu izrekne upozorenje zbog iznošenja činjenica.
Na taj način se ugrožava pozicija poslanika u parlamentu i onemogućava se sloboda izražavanja i iznošenja, sloboda kritike.
Želim da upozorim sve one koji odlučuju o pravima poslanika, koji daju i oduzimaju reč, izriču opomene, da je upravo uloga opozicionih poslanika da vrše kontrolu vlasti. Onda se ne bi desilo da se za šefa poslaničke grupe jedne stranke koja ima ministre koji su ovde prozivani izabere neko ko pruža alibi, pa možda je zato najpribližnije prezime tog poslanika – davanje alibija ministrima aktuelne vlade, pa je zato i dobio ovoliko prostora za ovom govornicom. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, na isti način kao što su i moji prethodnici govorili, ne pozivajući se na konkretni član Poslovnika, ali smatram da su osetili potrebu da se jave povodom ove teme koja je otvorena mimo dnevnog reda, ali je veoma značajna, koja tišti sve građane Srbije, koja je uzburkala strasti u javnosti, koja se ne skida sa medija i uopšte sa stranica pisanih medija.
Ovde se čulo mnogo toga, da li je trebalo doneti rezoluciju, kakve sadržine, da li treba osuditi zločine, koje zločine, da li su svi zločini jednaki, da li je odgovornost individualna, kolektivna i gde su u toj priči Srbija i građani Srbije?
Pre svega, smatram da je u Srbiji i srpskom društvu došlo do značajnog pomaka, a to je da smo konačno počeli da govorimo o najstrašnijoj strani naše istorije. Kada kažem naše istorije, mislim na istoriju svih naroda bivše Jugoslavije, svih naroda na Balkanu.
Bilo je nužno da otvorimo ono što se dešavalo. Grobovi su se množili, ljudi su se nasilno iseljavali iz svojih domova i bilo je nužno da o tome jednom javno progovorimo. Bilo je nužno da priznamo ono što se dešavalo, da priznamo i ono što se dešavalo našim građanima, da otvorimo oči pred onim kolonama koje su dolazile u Srbiju, kada su televizije o tome ćutale.
Nisu televizije ćutale o tome i nisu to prikrivale zbog svoje želje, nego zbog toga što je bila jedna vlast koja je sprečavala da se o tome priča. Ta ista vlast, koja je u jednom vremenu imala i veoma veliku podršku građana, bila je i arhitekta mnogih zbivanja na ovim prostorima.
Kada govorimo o kolektivnoj odgovornosti u odnosu na pojedinačna zbivanja i pojedinačna zlodela koja su neki činili, nije moguće pojedinačnom i krivično-pravnom odgovornošću pojedinaca koji su činili razne zločine oprati savest onih koji su to kreirali, onih koji su imali mogućnosti da na to utiču, a pred tim zločinima su žmurili.
Postoje razne vrste odgovornosti, političke, moralne i istorijske. Moram da vam kažem da nije isti narod u Srbiji u vreme kada su se zločini zbivali i oni koji sada o tim zločinima govore, i oni koji te zločine sada osuđuju. Oni koji su se rodili nakon tih zločina sigurno da ne mogu da imaju nikakvu odgovornost, ni istorijsku, ni moralnu, ni političku, a posebno ne krivično-pravnu.
Ali, ne možemo da kažemo da oni koji su imali politički uticaj na zbivanja u Srbiji i u nekadašnjoj Jugoslaviji mogu da se oslobode odgovornosti, političke, moralne i istorijske, samo zato što će pojedinci na desetine, a možda i stotine odgovornih, pred sudom oprati njihovu savest.
Moramo konačno da kažemo da su se zločini zbili. Meni je drago da većina koja se javno oglašava, potvrđuje i priznaje da je zločina bilo na sve strane. Zločine samo ne treba izjednačavati u političke svrhe i ne treba ih dovoditi u vremensku povezanost samo zbog toga da bi se omalovažio značaj pomena pojedinih zločina, a posebno ne zločina u Srebrenici.
Želim da pozovem sve parlamente u okruženju da na isti način, kao što mi raspravljamo o onome gde mi osećamo neku odgovornost, istorijsku, političku ili odgovornost zbog toga što nismo imali snage da u određenom periodu promenimo odnose u Srbiji i na taj način sprečimo zbivanja - pozivam parlamente drugih zemalja gde su njihovi sunarodnici počinili zločine prema Srbima, da na isti način otvore raspravu o istini. Samo oni koji su spremni da zločin zaborave, oni su spremni da taj zločin i ponove.
Da se to ne bi desilo, smatram da ovaj parlament mora da donese deklaraciju o zločinima koje su neki učinili u ime nas, kako bi se od njega distancirali, a na isti način bismo ojačali i državu i njene institucije, jer ignorisanjem zločina nećemo državu ojačati.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, novog, član 143, jer je ministar Vuksanović povukao sa dnevnog reda Predlog zakona, a za šta je trebalo da se ispuni uslov da u sali postoji 126 poslanika. To znači da je predsedavajući u tom momentu morao da utvrdi kvorum od 126 poslanika, a što nije učinjeno. Prema tome, tu je povređena procedura.
Nemoguće je da se sada ministar pravde u ime Vlade izjašnjava naknadno o izjavi ministra Vuksanovića, da je pojašnjava i menja njeno pravno dejstvo. Nemoguće je sada se izjašnjavati o predlogu zakona koji više nije u proceduri. Predsednik Skupštine, gospodin Marković, ponovo je prekršio Poslovnik, u nameri da obmane poslanike i javnost Srbije u vezi sa propustom koji je on, kao predsedavajući, u tom momentu učinio.
Ne mogu da shvatim da ministar pravde može da daje izjavu koja ima određeno pravno dejstvo na proceduru ove skupštine, a u vezi sa nečim o čemu se već njegov kolega Vuksanović izjašnjavao. S druge strane, ministar pravde nije ovlašćeni predstavnik da zastupa pred Skupštinom predlog Vlade o visokom obrazovanju.
Sve su to propusti na koje ukazujem i tražim da se Skupština o tim propustima izjasni. Želim da dopunim i to da je predsednik Skupštine, gospodin Marković, opet obmanuo i Skupštinu i javnost u vezi sa materijalom koji se odnosi na set zakona o pravosuđu. U materijalu koji su poslanici dobili piše da je predložen hitan postupak, iako za to nije dato adekvatno objašnjenje.
Bez obzira da li se radi o hitnom postupku ili ne, mi ukazujemo na jednu posledicu, ukazujemo na način ponašanja Vlade, koja ovde u potpunosti ignoriše učešće poslanika u raspravi, jer ne daje adekvatno obrazloženje za svoj zahtev da se vodi sednica po hitnom postupku. Ovde su neka nebulozna objašnjenja, koja uopšte "ne piju vodu".
Što se tiče obaveštavanja poslanika, a o kojima je govorio predsednik Marković, moram da uložim jednu javnu kritiku. Kao poslanik sam se izjasnio da u elektronskom obliku dobijam obaveštenja o svim aktivnostima Skupštine, popunio sam obrazac i formular i izjasnio se da li ću u elektronskom vidu, da li ću na poštu i ličnu kućnu adresu ili ovde preko poslaničkog kluba, i nisam dobio do sada nijedan podatak u elektronskom obliku, a što pokazuje samo da se predsednik Skupštine pred javnošću...
(Predsedavajući: Vreme.)
... hvali kako je unapredio rad, a u suštini svoje obaveze, i objašnjenja i obaveštenja nisu ...

Poštovani predsedavajući, to je ranije bio član 100, sad ne znam kako.

Pošto još nisu uvažene izmene i prečišćeni tekst, samo ukazujemo na odredbu Poslovnika koja definiše prekršaj procedure.
U prethodnom periodu jeste DS bila dominantna u vršenju vlasti i imala je najveći uticaj i u parlamentu i u Vladi, ali je definitivno tačno da je DS ovu zemlju izvela na pravi put evropskih integracija i udarila temelje evropske Srbije.
Nekome je to smešno, kao što su smešni i ovi zločini kojima se smešilo i govorilo u proteklom periodu tokom rasprave, ali da bismo se vratili na ozbiljne stvari, moram da kažem da DS nije kadrovirala u pravosuđu na način kako ste vi to prikazivali, već je svaki poslanik DS ukazivao na funkcionisanje pravosuđa i jasno i glasno stao iza svakog predloga koji je bio smislen i na korist građana Srbije.
Da podsetim kako je ova rasprava u replikama počela. Gospodin Marković je pomenuo da je i SRS uticala na kadroviranje u dogovoru sa ministrom pravde i sada u toku rada ove aktuelne vlade. Vi ste to negirali, ali podsetiću vas, vašim glasovima je izabran predsednik Vrhovnog suda, gospođa Vida Škero, koju ste vi tako gromoglasno osporavali.
I vaš predsednik iz Haga takođe je osporavao Vidu Škero u više navrata u ranijim predlozima u ovoj skupštini dok je bio poslanik i dok je sedeo na mestu pored gospođice Jovanović. Osporavao je Vidu Škero i njen izbor, vi ste sada iskoristili njegovo odsustvo i glasali za gospođu Vidu Škero za predsednika Vrhovnog suda. Gospodin Marković je na to ukazao i ne vidim šta je tu netačno.
Pogledajte stenografske beleške, videćete kako ste glasali, oni koji prate rad ovog parlamenta tačno znaju vaš stav u odnosu na pravosuđe, a definisanjem kandidata za predsednika Vrhovnog suda vi ste okarakterisali i čitavo pravosuđe.
Znači, vi ste se složili sa svim rešenjima koja je ponudila Vlada i ministar pravde i to je valjda toliko logično i jasno. Prema tome, gospodin Marković je izneo jednu činjenicu, istinito i u skladu sa vašim ponašanjem tokom prethodnog perioda ovog parlamenta. Hvala.

Ovog puta, dame i gospodo poslanici, ne mogu da se obratim poštovanom predsedavajućem zato što nikako ne mogu da poštujem ovo njegovo uzurpatorsko ponašanje u upravljanju Skupštinom, izborom miljenika za davanje reči...

Gospodine predsedavajući, ukoliko želite da komuniciramo na takav način, da pijemo kafu, pa možemo da proćaskamo na način kako ste zapodenuli ovaj razgovor meni iza leđa, što je neprimereno i što je očigledna povreda Poslovnika, što je neprimereno predsedavajućem u parlamentu Srbije.
Želim da ukažem na povredu Poslovnika iz člana 100. jer ste zajedno saučestvovali i združenom snagom sa ostalim poslanicima učestvovali u pokušaju da sprečite predstavnike Demokratske stranke da iznesu svoje legitimne stavove u ovom parlamentu. Dopustili ste niz uvreda prema Demokratskoj stranci i njenom predsedniku, i prema predsedniku države, niste reagovali, a bili ste dužni po Poslovniku da čuvate integritet Skupštine i lica koja nisu trenutno u parlamentu, nemaju mogućnosti da sa ove govornice demantuju laži koje su se sa ove govornice čule.
Zato očekujem da ćete se prizvati Poslovniku i da ćete ubuduće poštovati Poslovnik prema svim poslanicima na podjednak način. Demokratska stranka vodi doslednu politiku. Demokratska stranka vodi reformsku politiku. Demokratska stranka se zalaže za načela demokratičnosti u svim sferama života, pa i u ovom parlamentu.
Za ovom govornicom se čulo šta će Srbija uraditi da spreči referendum u Crnoj Gori, gde bi se građani Crne Gore izjašnjavali o svom statusu. Ovde se kaže da predsednik Tadić i Demokratska stranka ništa nisu učinili da spreče separatističke težnje u Crnoj Gori. Molim vas da tu retoriku iz devedesetih godina prošlog veka stavite van snage, van ove govornice.
Dok su neki čuvali tadašnju Jugoslaviju, onu veliku i ovu SRJ, videlo se kakva je njena sudbina bila. Metodi nasilja, metodi majorizacije, metodi nespremnosti da se čuje glas svakog pojedinca u Srbiji, Crnoj Gori i u bivšoj Jugoslaviji, govori o tome da tu nema demokratičnosti, da tu nema demokratije. Nema nametanja konačnih rešenja.
Demokratija znači nenasilno rešavanje konflikata, rešavanje suživota i rešavanje interesa na način gde ljudi treba da štite svoje interese, ali i da štite interese manjine, ukoliko postoji većina koja misli drugačije. Zaštita manjina jeste načelo demokratičnosti.
Demokratska stranka se zalaže za amandmane na Ustavnu povelju, da bi se omogućio suživot i da bi se omogućila normalna demokratska rasprava u interesu građana Srbije i građana Crne Gore.

Želim na kraju da tražim pravo na repliku po osnovu člana 100, pošto ste uskratili pravo da odgovorim onima koji su napadali Demokratsku stranku i njenog predsednika.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po pravu na repliku, jer sa pomenut po imenu i prezimenu, a inače sam još i predstavnik DS, koja je danas više puta pominjana u negativnom kontekstu, pre svega od strane gospodina Obradovića.
Postavljeno je pitanje, da li je DS za državnu zajednicu i za zajednicu Srbije i Crne Gore koja nas vodi ka Evropi. Znači, izričito kažem sa ove govornice, u svoje ime i u ime DS, koju danas zastupam ovde u parlamentu, da je DS opredeljena za državnu zajednicu Srbija i Crna Gora. Mi smo se za to zalagali kada smo redefinisali odnose u SRJ i kada smo definisali državnu zajednicu, uvažavajući političke interese mnogih politički legitimnih grupacija i u Srbiji i u Crnoj Gori, a pre svega oličenih u parlamentarnim strankama u Srbiji i Crnoj Gori.
Pitali ste me, kako je moguće da se DS zalaže za državnu zajednicu, a da se njeni predstavnici pojavljuju na predizbornim mitinzima DPS. Te dve stvari nisu u direktnoj vezi. Ako jesu, pošto su se neki predstavnici vladajuće koalicije nasmejali gromoglasno iz klupa, pitam vas kako vi podržavate vladu u kojoj je G17 plus, koji se takođe zalaže za separatističku Srbiju, za samostalnu Srbiju. Kako vi dajete podršku takvoj politici vlade u kojoj se nalazi G17 plus, koji ima svoj program za samostalnu Srbiju.
Da li je to licemerje u politici? Da li je to doslednost? Zašto im ne uskratite podršku ukoliko vam je stalo do državne zajednice. Pokažite se na delu. Kažite, nećemo sa G17 plus koja se zalaže za separatističku Srbiju, koja se zalaže za odvojene puteve u Evropu između Srbije i Crne Gore. Gde je tu doslednost?
Svi ti koji se javljaju sa takvim lažnim dilemama, sa zamenom teza, koji ne priznaju evropske i demokratske standarde i koji ne priznaju pravo DS na slobodno političko delovanje i izražavanje svojih političkih stavova, nisu demokratski opredeljeni. Oni samo pokušavaju da se sakriju iza nazovidemokratskog plašta.
Sve dotle dok se ne distanciraju od politike zločina, od politike stradanja, od politike uvlačenja Srbije u konflikte sa svetom i sa svojim susedima, nisu iskreni i nisu dosledni. Sve dotle dok slede lidere koji su optuženi za ratne zločine, sve dotle dok slede lidere koji su optuženi za ubistva na prostorima Srbije, nisu iskreni i dosledni. Sve dotle dok ne raskinu tu direktnu vezu sa takvim ljudima i sa takvom ideologijom, nisu demokratski sagovornici. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, još malopre sam se javio iz zadnjeg reda, prvi sam se javio za repliku i mislim da mi je predsedavajući s pravom dao reč.
Ovde se postavilo ponovo nekoliko pitanja, da li je Demokratska stranka za državnu zajednicu, za političku zajednicu sa narodom Crne Gore. Opet decidirano izjavljujem, u svoje ime i u ime Demokratske stranke, Demokratska stranka smatra da je državna zajednica Srbija i Crna Gora najbolji pravno-politički okvir da Srbija i Crna Gora budu deo evropskih integracija. Smatramo da je to najbolje sredstvo za implementaciju evropskih vrednosti i evropskih ciljeva koji su utkani kao moto stvaranja Ustavne povelje državne zajednice.
Mi smo na tim političkim stavovima istrajavali od početka stvaranja državne zajednice, od predloga Ustavne povelje i zakona za njeno sprovođenje u ovom parlamentu, do izglasavanja i do okupljanja svih političkih snaga na koje je tada Demokratska stranka imala uticaj da podrže Ustavnu povelju, kako bi ona dobila većinu u ovom parlamentu.
Postavilo se pitanje prisustva naših članova na nekim predizbornim skupovima. Opet želim da kažem kolegi koji je malopre postavio pitanje političke doslednosti, kako se zalažemo za zajedničku državu, a bili smo preko svojih predstavnika u predizbornoj kampanji stranke koja ima promociju nezavisne Crne Gore. Opet želim da pitam baš tog poslanika, tog mog kolegu iz DSS, zašto sedi u Vladi sa strankom koja u svom programu ima nezavisnu Srbiju.
Da li to znači da se ta stranka, sa kojom oni sede u koaliciji, odrekla svog političkog programa ili da ima lažni politički program, a da njihovo političko delovanje odudara od njihovog lažnog političkog programa? Gde je tu istina i iskrenost? Kada bismo lažno postavljali dileme, onda bi takvim pitanjem mogao da se pruži i lažni odgovor.
Samo želim da kažem da svaka državotvorna stranka, svaka politička partija u ovom parlamentu, kojoj je stalo do države Srbije, do njenog teritorijalnog integriteta, gledaće da se pragmatično ponaša i da traži političke mogućnosti za zajednički politički život sa Crnom Gorom, sa građanima Crne Gore, kako bismo ostvarili svoje političke interese.
Nema ovde nijedne političke stranke koja se zalaže za rasturanje Srbije i za rasturanje državne zajednice na način gde bi građani Srbije ili građani Crne Gore bili oštećeni. Legitimno je tražiti povoljniji put, brži i lakši put za ostvarivanje političkih ciljeva, koji treba građanima Srbije da obezbede bolji život i bolju zaštitu njihovih prava, naravno kroz razvijene demokratske i depolitizovane institucije. Građani Srbije će prepoznati koje su to političke stranke koje pokušavaju da partijski uticaj ostvare upravo prema državnim institucijama.
Malopre se ovde pominjalo bombardovanje, pominjale su se sankcije, pominjalo se da su neki politički predstavnici tražili da se nastavi bombardovanje prema Srbiji. Tvrdim da je to notorna laž. Ne postoji građanin Srbije koji je sedeo ovde pod bombama i koji se zalagao za produženje bombardovanja, za taj način rešavanja političkih konflikata.
Želim isto tako da kažem da je na sceni povraćaj jedne metode borbe sa političkim neistomišljenicima, gde se recimo pominje bombardovanje i neslaganje sa tim bombardovanjem. U Valjevu se za predsednika Okružnog suda predlaže čovek, igrom slučaja Obradović kao Žarko Obradović koji je govorio pre mene, koji je sudio Klintonu, Bleru i ostalima na način kako se to radilo. Ako je to povratak te politike, sa time se ne slažem.