Član 100. Poslovnika, moraju da se poštuju poslanici, Narodna skupština, tim pre da se govori istina. Želeo bih da podsetim da je u vreme vladavine SPS-a bilo neko vanredno stanje 1999. godine, i tada su bile neke mere u vezi sa informisanjem. Na to bih želeo da vas podsetim. Setite se patriotskog informisanja i najave preko svih medija da su mediji dužni da izveštavaju na patriotski način. Bilo je i najave patriotskog suđenja, ali se Ustavni sud o tome nikada nije izjašnjavao zato što je bio u takvom stanju u kakvom jeste.
Nemam puno hvale ni za ovaj Ustavni sud. Ovaj Ustavni sud, prema mom ličnom ubeđenju, ima politički motivisane odluke. Ovde se govorilo o mandatima, gospodin Dačić je govorio o mandatima, o Banetu Ivkoviću. Kaže - Administrativni odbor je odlučio da su mandati pripali poslanicima. SPS se pojavio sa blanko ostavkama, koje nisu podneli lično poslanici. To je utvrđeno na Administrativnom odboru i to je bio jedini razlog zašto njihove ostavke nisu aktivirane.
Isto tako i sada imamo odluku Ustavnog suda da mandat pripada poslanicima. Gospodin Đoković je žrtva takvog nakaradnog tumačenja odluke Ustavnog suda. Gospodin Đoković je po odluci Ustavnog suda i dalje poslanik, ali njemu su uskraćena sva prava i zato bih voleo da neko ustane u odbranu tih ustavnih principa. Ako dosledno citirate odluke Ustavnog suda, dajte onda da razrešimo sve posledice koje imaju odluke Ustavnog suda. Dajte da dovedemo stanje u stanje prava i pravde. Mi to nismo uradili.
Zato očekujem od vas da u svakoj prilici pročitate odluku Ustavnog suda, bez obzira na šta se to odnosilo, bez obzira da li od toga imate političku korist ili ne. A doslednost prilikom podrške kandidatima, što je tema ove sednice Narodne skupštine, to šta su bili vaši dojučerašnji stavovi, kako ste juče glasali o Zakonu o radu i svesno učestvovali u podršci i konvalidaciji falsifikata da bi se sprečila krivična odgovornost onih koji su falsifikovali Zakon o radu, a ovde pričate o ne znam kako motivisanim procesima protiv članova vaše političke stranke, sve to govori o političkom moralu.
Učestvujete u nečemu što ovde javno osporavate, a dajete podršku jednom falsifikatu kako biste sprečili krivični progon onih koji su taj falsifikat napravili.

Gospodin Vučić je u svom izlaganju rekao da  još uvek vanredno stanje traje u nekim medijima i da je DS inspirator takvog stanja i kontrolor medija. Za primer je uzeo upravo tekst koji je izašao povodom jučerašnjeg glasanja o falsifikatu u Skupštini i u vezi sa pokušajem da se glasovima o falsifikatu prikrije krivični progon onih koji su to sproveli u delo.
Razlika između vašeg osporavanja ovog čina i našeg je u tome što smo mi napravili realan čin, a to je da smo podneli krivičnu prijavu protiv predsednika Skupštine i protiv sekretara Skupštine, upravo zbog toga što su omogućili da se Skupština izjašnjava o jednom falsifikatu. To je razlika i to je vest za medije.
Puki verbalizam, a suštinska saradnja, prepoznatljivi su u medijima. Mediji su prepoznali da je DS jedini istiniti činilac u ovoj skupštini kome je stalo da se utvrdi šta se u Skupštini juče desilo. Mi smo to pokrenuli na pravi način, tražili smo od nadležnih organa da pokrenu istragu u vezi sa falsifikatom u Skupštini i da utvrde ko je falsifikovao tekst zakona. To je vest za medije, jer samo takvo ponašanje, kakvo je učinila DS, može da dovede do određenih i pravnih političkih posledica.
Najveća posledica u ovom parlamentu je to što je falsifikovana volja poslanika i što je izglasan jedan zakon koji je prepravljen negde u Vladi ili negde na putu kroz skupštinske službe. Da bi se to sprečilo, da bi se sprečila ustavna kriza, jer sada ne znamo kako će da reaguje predsednik države, koji je vratio falsifikat Skupštini, a nije vratio zakon na izglasavanje, da ne bi Srbija bila u nedoumici, u neizvesnosti, mi smo tražili od organa krivičnog gonjenja da što pre reaguje i što pre utvrdi činjenicu, kako ne bi došlo do različitih stavova između parlamenta, kao najviše zakonodavne vlasti, i ovlašćenja koja su koncentrisana u funkciji predsednika države.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, poštovani predstavnici pravosuđa, dobio sam pravo na repliku povodom govora gospodina Dačića, narodnog poslanika iz poslaničke grupe SPS.
Međutim, svoje vreme koje po tom osnovu imam neću koristiti da njemu odgovorim, jer je sada to deplasirano posle ove pauze koju ste dali, već želim da ukažem na povredu Poslovnika, gde ste vi, gospodine predsedniče, prekršili Poslovnik, jer ste me prozvali, dali ste mi reč i kada sam pošao prema govornici vi ste onda odredili pauzu. Mislim da na ovaj način zaista pokazujete da prema svim poslanicima ne postupate na isti način i ovo je već, u najmanju ruku, deseti put da kada ja dobijem pravo na repliku vi dajete pauzu.
Vi ćete verovatno imati neko obrazloženje zašto je to tako, jer i vi morate da primetite da to jeste činjenica, s tim što mogu da zaključim da vama nije odgovarala moja prethodna diskusija u vezi sa glasanjem o Zakonu o radu, gde sam ukazao da se radi o konvalidaciji u cilju skrivanja počinioca krivičnog dela falsifikata, zbog čega smo mi kao stranka protiv vas i protiv sekretara Skupštine podneli krivičnu prijavu. Ako je to motiv, onda to zaista nije u redu.
Činjenica je da vi uvek kada dobijem pravo na repliku iskoristite pravo da odredite pauzu, tako da su replike apsolutno deplasirane, jer nema smisla nakon dužeg vremena govoriti o nečemu što je prošlo u prethodnom toku rasprave.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, osnov za repliku je način kako je prezentiran deo moga izlaganja u vezi sa nepotizmom koji je primećen od strane poslanika DSS-a u vezi sa  predlaganjem kandidata za visoke funkcije u pravosuđu.
Šta se dešava? Moj prethodnik je na jedan protivurečan način govorio o nepotizmu. Kaže - poznate su porodice u Srbiji koje s kolena na koleno prenose znanje iz određene oblasti i da u neku ruku može da bude pozitivno da iz određenih porodica ljudi napreduju u određenoj profesiji. Nemam ništa protiv kvalitetne dece nekih poznatih roditelja, koja su iskazala veoma urednu karijeru, dobar uspeh na studijama, dobar uspeh na pripravničkim poslovima u sudu ili tužilaštvu, ali s druge strane, nepotizam je i kada se predlažu kumovi, ili buduće snaje, koje nemaju nikakve veze sa okruženjem i porodicom na koju misli moj uvaženi prethodnik.
Dakle, govorio sam upravo o onim neželjenim posledicama uticaja politike na predlaganje i izbor kandidata za najviše pravosudne funkcije. Prilikom svog prvog obraćanja parlamentu po ovoj tački rekao sam da ne želim da baratam konkretnim imenima, ali da će se prepoznati u sali oni na koje mislim, zato što znaju čiji su kumovi predloženi za napredovanje u pravosuđu.
Pomenuo sam konkretno ministra pravosuđa, zato što sam ukazao na njegov uticaj na rad Visokog saveta pravosuđa, pa sam ukazao i na to, žao mi je što on sada nije prisutan, da je jedna osoba, čije ime neću da pomenem, koja se zabavlja sa njegovim sinom, predložena za izbor za pravosudnu funkciju. S druge strane, činjenica da je gospođa Vida Škero bila radnik, odnosno član advokatske kancelarije ministra Stojkovića i da je predložena od strane ministra Stojkovića za predsednika Vrhovnog suda ukazuje da osobe koje su bliske ministru Stojkoviću vrlo brzo i lako napreduju kroz srpsko pravosuđe.
Jedan bračni par, to sam govorio prilikom prošlog izbora sudija, takođe je veoma brzo napredovao, tako da je supruga došla do Vrhovnog suda, a muž do mesta v.d. predsednika jednog od sudova, a sada je predložen za kandidata jednog okružnog suda. Takođe je i sekretar suda, odnosno sekretarica tog uvaženog gospodina isto tako predložena za izbor za sudiju. Dakle, jedan krug ljudi koji je evidentno u delokrugu ili u blizini gospodina Stojkovića ima poziciju da vrlo lako i brzo napreduje kroz pravosuđe.
Da budem jasan i decidan, ja ne sumnjam u kvalitete tih ljudi, međutim, sigurno da postoji još jedan veliki broj nosilaca pravosudnih funkcija koji na bazi svog iskustva, na bazi svojih rezultata rada može da dođe u poziciju da bude predložen za neke visoke funkcije u pravosuđu.
Ali, upravo taj nedostatak razloga, nedostatak ponuđenih objašnjenja od strane Visokog saveta pravosuđa, pre svega Odboru za pravosuđe i Skupštini Srbije, ukazuje na moguće zloupotrebe kod izbora. Ne kažem da su one svuda i bile. Negde smatram da je bilo nepotizma, negde smatram da je bilo ceduljica, tu se slažem sa mojom prethodnicom koja je govorila ovde, ali s druge strane, upravo taj nedostatak informacija može da ukaže da je sistem izbora nosilaca pravosudnih funkcija sa ozbiljnim nedostacima, što zaista izvlači podlogu koja treba da bude stabilnost u reformi srpskog pravosuđa.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, tačno je da se vladajuća većina ne bavi ni privredom, ni sportom, ni naukom, ni umetnošću. To je tačno. Tu se potpuno slažem.
Ali, vladajuća većina voli instrumente sile. Kada je formirana koalicija premijer je rekao – dajte meni instrumente sile; G17, uzmite instrumente finansija. Evo, pogledajte, pitajte svakog građanina u Srbiji, ako ga pitate kako je podeljena vlast reći će vam - DSS drži instrumente sile, a partija G17 plus drži Ministarstvo finansija i finansijske tokove. Ako to nije tačno, možete da izađete ispred Skupštine i pitate slučajne prolaznike i dobićete odgovor na to pitanje, to je svima jasno.
Upravo su primedbe naše stranke da Vlada preko izbora predsednika Vrhovnog suda Srbije želi da zaokruži sve te instrumente sile u svojim rukama, da ima dominantnu ulogu. Malopre sam objašnjavao – predsednik Vrhovnog suda Srbije daje saglasnost za prisluškivanje državnih neprijatelja, ma kako oni bili svrstavani u BIA-i, gde je direktor iz iste stranke, gde je ministar unutrašnjih poslova iz DSS-a, gde je ministar pravde iz DSS-a.
Prema tome, to je intencija, to su namere. Mi pokušavamo da razobličavanjem mehanizma koji može da dovede do zloupotreba to razrešimo. I u prethodnom izlaganju sam rekao – ne ukazujem na konkretne zloupotrebe, ali ukazujem na mogućnost da taj mehanizam može da dovede do zloupotrebe.
Kada je bilo reči o nepotizmu, gospodin Krasić kaže – nije vam smetalo što je Vida Škero bila u kancelariji ministra Stojkovića, u vreme kada ste je birali. Pa, tada gospodin Stojković nije bio ministar. To je elementarna činjenica. Prema tome, poslanici DS-a i ja ukazivali smo da upravo ljudi koji se nalaze u blizini gospodina Stojkovića imaju priliku i poziciju da napreduju. Pomenuo sam i neka imena. Pomenuo sam konkretne slučajeve. Ako to nije tačno, neka nas demantuje.
Ali, isto tako, koristim ovo javljanje da postavim ponovo pitanje predstavnicima pravosuđa koji danas prisustvuju sednici, u vezi sa onim pitanjem koje sam postavio gospodinu ministru a on mi nije odgovorio - da li je promenjen Poslovnik na samoj sednici? Da li je bilo glasanja na način kako smo mi istakli i da li je kandidat koji je dobio najmanje glasova na Opštoj sednici bio predložen sa njegove strane za predsednika?
Da li je tačno i ko je raspisao oglas, protivno zakonu, da se biraju nosioci pravosudnih funkcija za vojno odeljenje tužilaštava i sudova u Srbiji? Da li je to po nalogu Ministarstva ili je to uradio Visoki savet pravosuđa autonomno? Jer, ako je to ministar uradio, snosi političku odgovornost. Ako je to uradio Visoki savet pravosuđa samostalno, onda oni snose odgovornost, i ja očekujem da predstavnici to kažu. Kao što očekujem odgovor i na sva ostala pitanja koja sam postavio tokom rasprave, a na koja nisam dobio odgovor od gospodina ministra.
Ukazao sam i na nepotizam, da je devojka koja se zabavlja sa sinom ministra sada predložena, da su neki kumovi poslanika iz vladajućih koalicija predloženi. Na to nisam dobio odgovor. Ne želim da baratam konkretnim imenima zato što želim da ukažem na pojavu, ali ukoliko se neko javi i replicira, ja ću dati konkretna imena na koja se to odnosi.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani predstavnici pravosuđa, ovde je DS prozivana da je izvršila uticaj na pravosuđe u vreme dok je bila u Vladi Republike Srbije. To je tačno i svaki poslanik u ovom parlamentu treba da vrši uticaj na način kako je to Ustavom i zakonom predviđeno. Poslanici koji predstavljaju volju građana treba da vode računa o tome kako će izgledati pravosuđe, kako će te sudije suditi, pre svega primenjujući zakon i kako doći do toga da pravo i pravda budu ruku pod ruku, da suđenja traju kraće i da građani imaju mogućnost da u što kraćem roku ostvare svoja prava utvrđena zakonom. Tu se apsolutno slažem.
Mogu se složiti sa mojim prethodnikom da nema samostalnog pravosuđa sve dotle dok se ne obezbedi nezavisni sudski budžet, o kome će se odlučivati u dogovoru između tri grane vlasti. To isto treba da ima i Skupština Srbije, treba da ima svoj nezavisni budžet. Sa ove govornice mogu da kažem da će DS podržati svaku inicijativu da se izmeni Zakon o sudovima i da se prizna pravosuđu u Srbiji da može da ima svoj nezavisni budžet.
Kao poslanik i kao čovek koji se bavi pravnom strukom podržavao sam izmene pravosudnih zakona koje se odnose na sastav i način izbora Visokog saveta pravosuđa, predlagao sam amandmane i u vreme dok je DS bila u Vladi, predlagao sam amandmane na zakon koji je tadašnji ministar Batić predložio u vezi sa Visokim savetom; 16 amandmana sam imao tada, 16 amandmana sam imao i sada kada je ovaj set pravosudnih zakona usvajan. Predlagao sam da se Visoki savet pravosuđa bira na neposrednim i tajnim izborima među sudijama i tužiocima, jer bi jedino to omogućilo legitimitet i stvorilo nezavisnu sudsku vlast. Predlagao sam i sada predlažem nezavisni sudski budžet koji bi se nezavisno punio na osnovu naplate sudskih taksi, ali delimično dotirao i od strane republičkog državnog budžeta. Ja se sa tim u potpunosti slažem.
Takođe se slažem da je marginalizovan rad Odbora za pravosuđe u Narodnoj skupštini, da je skupštinska većina indiferentna u odnosu na odluke Odbora za pravosuđe Narodne skupštine, ne uvažavaju se stavovi i smatram da je ovaj odbor marginalizovan.
Marginalizovan je i rad Odbora za zakonodavstvo, a to smo videli juče prilikom glasanja o Zakonu o radu. Taj zakon nije prosleđen Odboru za zakonodavstvo, iako je to bila obaveza predsednika Skupštine. Bila je obaveza da se utvrdi autentičnost teksta, o čemu se Skupština ovde izjašnjavala.
Tačno je da su odbori marginalizovani. Treba svi zajedno da učinimo sve da odbori dobiju mesto u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine. Tako bi se izbeglo da se na sednice parlamenta izlazi sa predlozima koji su neutemeljeni, o kojima se nije raspravljalo ili koji su dobili negativnu ocenu nadležnih odbora. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega bih prigovorio da je povređen Poslovnik u odredbi koja obavezuje predsednika Narodne skupštine da po prijavljenoj povredi Poslovnika da obrazloženje, kako bi poslanik mogao da se izjasni da li je zadovoljan tim objašnjenjem i da traži glasanje o prijavljenoj povredi Poslovnika.
Pre nego što pređem na izjašnjavanje o povredama koje sam uočio, suštinske prirode, zamolio predsednika da da objašnjenje prethodnim govornicima, da bih znao da li da diskutujem ponovo o onome o čemu su oni diskutovali.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa gospodinom predsednikom da se radi o veoma ozbiljnom pitanju, ali ne mogu da se složim sa ovako neozbiljnim objašnjenjem i obmanjivanjem javnosti.
Mi smo ovde sve čuli samo nismo čuli suštinu.

Molim vas, to su moje ocene, a sada ću dati argumentaciju.
Vi ste, gospodine predsedniče, prekršili član 46. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji definiše ovlašćenja Zakonodavnog odbora da ocenjuje svaki akt koji ide u Skupštinu na glasanje. Ovaj zakon, odnosno ovaj tekst koji ste ponudili poslanicima na izjašnjavanje nije išao na Zakonodavni odbor kako bi se utvrdila njegova autentičnost, s obzirom na to da je izražena sumnja i pruženi su dokazi da se radi o falsifikatu.
Vi ste se pozivali na član 84. Ustava, gde predsednik države može da vrati Skupštini na ponovno izglasavanje već usvojeni zakon, i Skupština se bez rasprave o njemu izjašnjava. Međutim, u pismu gospodina predsednika države ne navodi se da se radi o tom slučaju, već se vraća tekst radi utvrđivanja njegove autentičnosti, jer postoji sumnja da je neko nakon izglasavanja izvršio prekrajanje teksta mimo volje narodnih poslanika izražene tokom glasanja.

Zamolimo bih vas, predsedniče, da me ne prekidate na takav način i da ne pokazujete previsoku dozu cinizma, jer vam to ne priliči u ovako ozbiljnom trenutku. Inače, vi ste, gospodine predsedniče, prekršili član 160. Poslovnika o radu, gde se govori o izvornicima i objavljivanju akata Narodne skupštine.
Vi ste dužni da se starate o radu i ponašanju sekretara Skupštine, koji se stara o tome da se utvrdi autentični, izvorni tekst o kome su narodni poslanici glasali. Taj izvornik se čuva u arhivi Narodne skupštine. On je obezbeđen pečatom Narodne skupštine i to dokazuje njegovu istovetnost.
Upravo zbog ovakvog jednog plagijata podneta je i krivična prijava protiv NN lica, koje je sprovelo falsifikat u Narodnoj skupštini.
Upozoravam vas da postoji i član 154. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, koji se odnosi na donošenje autentičnog tumačenja zakona.
Ukoliko postoji spor oko autentičnosti teksta o kome treba da se izjašnjavamo, Zakonodavni odbor je dužan da da autentično tumačenje teksta, tj. da utvrdi autentičnost. Ujedno, ukazujem da ovde ima posla i za Administrativni odbor, koji se stara o tome da sve skupštinske službe rade svoj posao na valjan i zakonit način, i da se utvrdi ko je kriv i odgovoran za to što je tekst zakona izmenjen i prosleđen u izmenjenom obliku predsedniku na potpisivanje.
(Predsednik: Vreme.)
Ovde se krije jedna politička namera, da se konvalidira izmenjeni tekst koji je uradio neko u ovoj skupštini, a ne znam na čiji zahtev. Zato smatram da Administrativni odbor ima obavezu da ove činjenice utvrdi.
(Predsednik: Vreme.)
Ima toliko povreda da je zaista kratko vreme da to kažem, ali ću konkretno pitati ko je vas, predsedniče, ovlastio da potajno snimate razgovore sa poslanicima i da tražite naknadni pristanak poslanika da se izmeni već usvojeni tekst zakona. Vi ste priznali falsifikat.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani predstavnici pravosuđa, kao poslanik i član Odbora za pravosuđe i upravu izdvojio sam mišljenje povodom predloga izbora nosilaca javnih funkcija u tužilaštvu i sudovima. S obzirom da je sam postupak i proces bio mimo zakona i, po meni, mimo Ustava, smatramo da sam Visoki savet pravosuđa nije legitiman da predlaže i odlučuje o kandidatima za pravosudne funkcije, pre svega zbog sastava. Visoki savet pravosuđa se sastoji ne samo od biranih i izabranih lica, već i od onih koji su postavljeni. To su, pre svega, vršioci dužnosti predsednika. Takva su dva člana.

Zato smatram da ovakav sastav Visokog saveta pravosuđa predstavlja podlogu za političke pritiske, a smatram da ih je tokom ovih predlaganja bilo i da je to rezultiralo veoma lošim ponuđenim rešenjima, a o kojima bi Skupština trebala da se izjašnjava.

Pored toga, smatram da postoji neprevaziđeni dualizam, jedan u skladu sa Ustavom, a drugi u skladu sa setom zakona o pravosuđu. Prema Ustavu i prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, Skupština je ta koja bira tužioce i sudije, a da bi se vršio izbor to znači da Visoki savet pravosuđa mora da ponudi najmanje dva kandidata. Ovako, Skupština preko nadležnog odbora može samo da ospori nekog od kandidata, što na kraju nema nikakve pravne posledice, jer svi predlozi dolaze Skupštini na izjašnjavanje.

Pored toga, čuli smo u izlaganju uvaženog prethodnika, v.d. predsednika suda, da razlozi za predlaganje pojedinih kandidata nisu dati temeljno. Mi smo dobili obrazloženje o kriterijumima koji su korišćeni prilikom predlaganja pojedinih kandidata, pa smo tako imali veliki broj kandidata koji su veoma dugo studirali, imali slabu normu ili statistiku u pogledu uspešnosti u radu, jer je njihov radni list pokazao da ne predstavljaju one koji bi trebalo da napreduju u pravosuđu. Međutim, birani su oni koji imaju duži rok studiranja; u pojedinim slučajevima su neki imali duži rok studiranja nego što su imali dužinu radnog staža u pravosuđu. Na to smo ukazivali. Nažalost, bili smo preglasani u Odboru za pravosuđe.

Pored toga stoji i ona opšta primedba da Odbor za pravosuđe nema nikakvu komunikaciju sa Visokim savetom pravosuđa. Ukoliko dve grane vlasti, zakonodavna i sudska, ne komuniciraju, ukoliko Odbor za pravosuđe ne utiče, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, na rad Visokog saveta pravosuđa u pogledu dogovaranja, planiranja šta će se naći na sednici Visokog saveta pravosuđa, ukoliko ne raspravlja o potrebama srpskog pravosuđa, onda će usled takvog nedostatka komunikacije doći do veoma lošeg izbora, odnosno do negativne selekcije.

Odbor za pravosuđe nema uvid u stvarno stanje pravosuđa u Srbiji. Pre svega, zato što nema izveštaje o stanju u pravosuđu. Drugo je pitanje što pojedini članovi Odbora, s obzirom na profesiju kojom se bave, imaju neposredan uvid u to stanje i ja mogu da kažem da je veoma loše stanje u pravosuđu, loše su plate, loš je status sudija i da se u poslednje vreme vrši veoma velika politizacija Visokog saveta pravosuđa, koji bi trebalo suštinski da predstavlja najvišu nezavisnu sudsku vlast.

Mislim da je ovaj veliki, možda i najveći izbor sudija i tužilaca od Drugog svetskog rata naovamo, u ovom paketu, veoma podložan politizaciji i stranačkom uticaju.

Smatram da predložena rešenja upravo ukazuju da jedna stranka u Vladi ima dominantan uticaj na stanje u srpskom pravosuđu, što predstavlja lošu podlogu za reformu pravosuđa, koja je, oko toga se svi slažemo, neophodna.

Mislim da u srpskom pravosuđu još uvek nije zaživeo taj reformski embrion i da ne postoji dovoljan demokratski kapacitet unutar same sudske vlasti za unutrašnju reformu, a s druge strane, da postoje pritisci koji te reforme kanališu u neželjenom smeru. To su neke od primedaba koje smo izneli.

Jedna od suštinskih primedaba koju želim ovde da iznesem pred Skupštinom kao član Odbora za pravosuđe – a kasnije ću i kao predstavnik poslaničke grupe govoriti o stanju u pravosuđu i o predloženom izboru – jeste da Odbor za pravosuđe nema nikakvu komunikaciju sa članom Visokog saveta pravosuđa kojeg je ova Skupština birala. Gospodin Tomić, profesor Pravnog fakulteta, predstavnik je Skupštine u Visokom savetu pravosuđa. Međutim, Odbor za pravosuđe nije imao nijedan sastanak sa svojim članom Visokog saveta pravosuđa.

To znači ili da nije pozivan, što je onda na teret predsednika Odbora, koji treba da poziva našeg člana u Visokom savetu pravosuđa, ili da sam naš član Visokog saveta pravosuđa, koga je ova skupština birala i kome Skupština predstavlja bazu za njegove stavove u Visokom savetu pravosuđa, nema interesovanje da komunicira sa ovim organom i sa ovim najvišim zakonodavnim telom koje ga je tamo na neki način izabralo i delegiralo. Zato naš predstavnik treba da ima sluha i da čuje ono šta su primedbe i predlozi koje mi, kao članovi Odbora za pravosuđe, iznosimo.

Izvinjavam se što sam prekoračio vreme, ali smatrao sam da je ovo celovito i da je potrebno da se objasni.

Javio sam se za repliku povodom izlaganja gospodina Tomislava Nikolića. Želim da kažem, pred vama i pred javnošću, da je ovde, očigledno, na dnevnom redu rezolucija protiv DS, jer cela tema današnje rasprave je upravo DS, njena snaga, njene vrednosti, njena programska orijentacija i njeni uspesi koje je ostvarivala do sada.
Očigledno da je jučerašnji impozantni skup, impozantna konvencija koju smo imali ovde u Beogradu, sa više hiljada, nisam tačno brojao koliko, ali sigurno blizu desetak hiljada članova, na impozantan način pokazao, pre svega, svoju doslednost u političkim opredeljenjima, doslednost u borbi za evropske vrednosti, za standarde koji garantuju zaštitu i ljudskih prava i svih vrednosti ljudskog života.
Što se tiče ove rezolucije koja je na dnevnom redu, ovde upravo imamo drugačiju političku nameru - da se pojedini ljudi po imenu i prezimenu stave iznad Ustava i iznad zakona.
Mi se pozivamo na odgovornost. Pozivanje na odgovornost kroz institucije sistema, kroz pravosudne organe, nije progon. Moram da vas podsetim ili obavestim, pošto vi za sve ono što u ovoj državi trenutno ne valja, korupcija, loš pravosudni sistem, loše stanje u pravosuđu, okrivljujete DS, okrivljujete stranku koja je opozicija za nešto što ne valja u vladi. Okrivljujete za kriminalnu privatizaciju "Knjaz Miloša", za falsifikovanje volje poslanika kroz falsifikovani tekst Zakona o radu, koji će biti na dnevnom redu. Ove afere toliko natkriljuju sve dosadašnje afere u Srbiji, pa se samo pitam dokle će Vlada imati politički kredibilitet u javnosti da vara ovaj narod i dalje. Biće tema Zakon o radu, otvoriće se ta tema pred Zakonodavnim odborom.
Inače, da je bilo poštovanja Poslovnika, ova rezolucija koju ste ovde ponudili ne bi se ni našla na dnevnom redu. Predsednik je bio u obavezi da dostavi Zakonodavnom odboru tekst rezolucije i da se utvrdi da li je pravno moguća. Pravno je nemoguća rezolucija koja insistira kod državnih organa da prestanu sudski procesi.
Vi govorite o odugovlačenju postupaka. Pa upravo je opstrukcija tih koji su okrivljeni pred sudom dovela do razvlačenja postupaka, jer su se nadali da će oni biti obustavljeni usled zastarelosti. Sam SPS je pomogao Miri Marković da donese odluku da pobegne u Rusiju. Skinuli su je sa liste poslanika i protivno insistiranju Miloševiću.
Vi znate da je Mira Marković napustila zemlju u vreme najveće pretnje prema pokojnom premijeru Đinđiću i pokušaju atentata. Ona je tada otišla. Ona nije otišla posle ubistva, ona je otišla pre ubistva, zato što se najavljivalo šta će se desiti premijeru Đinđiću. Ali, isto tako, podsećam vas i članove SPS da je upravo SPS odbio da stavi Miru Marković na listu poslanika. U ovoj poslaničkoj grupi, ovde među članovima SPS nije bilo volje da se ona podrži, jer smatraju da je ona zla sila koja je uništila SPS.

Dame i gospodo poslanici, poštovani predsedniče, ovde se za govornicom čulo dosta ocena u vezi sa radom članova DS, poslanika i nosilaca javnih funkcija u vreme kada je DS učestvovala u Republičkoj vladi. Međutim, meni nije jasno zbog čega se te primedbe čuju i u odnosu na period kada funkcionišu institucije u kojima DS nema nikakav uticaj. To mi uopšte nije jasno.
Ovde se pominje uticaj na pravosuđe, a pre svega u odnosu na tzv. progon porodice Milošević, supruge Slobodana Miloševića, gospođe Mire Marković, njene dece. Koliko znam, ćerka Slobodana Miloševića se nalazi u Crnoj Gori, a znači na teritoriji državne zajednice Srbija i Crna Gora, gde veoma dobro funkcionišu institucije službe pravne pomoći. Dakle, ona je dostupna ovim organima, ali očigledno je opstrukcija u korist ćerke Slobodana Miloševića, koja se ne pojavljuje pred nadležnim sudom i time da doprinos da se rasvetli slučaj po kome se vodi postupak.
Gospodine Anđelkoviću, govorili ste o nekoj krađi pasoša, upadu u stan nekih ljudi, za tog čoveka prvi put i čujem, ne znam o kome ste pričali, i u kontekst te vaše izjave stavili ste i moje ime i prezime. Apsolutno ne znam gde ste videli bilo kakvu vezu između moje ličnosti i takvih nekakvih postupaka.
U svakom slučaju, uvek ću se uporno i dosledno zalagati da odgovaraju svi oni koji su činili štetu građanima Srbije, koji su kršili masovno i organizovana ljudska prava, koji su prekrajali izbornu volju građana, koji su krali izbore 1996-1997. godine, sve sudije koji su bili predsednici izbornih komisija, a nijedan do sada nije odgovarao za izbornu krađu.
Primera radi, bilo je to i u Nišu, predsednik Okružnog suda, okružni tužilac, svi članovi izborne komisije, oglasili su se nenadležnim po krivičnim prijavama i oglasili nadležnim sud u Leskovcu, gde je zastareo krivični progon protiv njih, jer navodno koalicija "Zajedno" u Nišu nije imala adresu i nije mogla kao supsidijarni tužilac da preduzme gonjenje u momentu kada to nalaže Zakon o krivičnom postupku. Zar to nije zloupotreba?
Ali, ko je to radio? Nije valjda 1997. godine DS kadrirala sudije u Srbiji. Ceo taj društveni talog koji je bio kreiran iz političkih centara moći, a pre svega komunističkog, a posle od njihovih naslednika, jasno je bio pod dirigentskom palicom jednog centra moći. Sam Milošević je priznao, pod pritiskom dokaza, izbornu krađu i doneo leks specijalis. Puno je sudija došlo na osnovu preporuka iz jedne političke centrale. Prema tome, gospodine Anđelkoviću, imali ste dominantan politički uticaj na pravosuđe u Srbiji.
(Predsednik: Vreme.)
Pa, nadam se da ćete biti tolerantni, kao što je gospodin Anđelković bio prema vama kada ste iznosili ...

Prekršili ste Poslovnik i kada ste se obratili povodom replike i prekoračili vreme; prekršili ste Poslovnik i onda kada niste Zakon o radu dostavili Zakonodavnom odboru radi pravno-tehničke redakcije, ukoliko je takav tekst upućen predsedniku; prekršili ste Poslovnik i onda kada ste ovu rezoluciju stavili na dnevni red, a niste omogućili Zakonodavnom odboru da se izjasni da li je ona Ustavom osnovana i da li je pravno moguća; to su vaši prekršaji Poslovnika. Naravno, kada budem dobio reč po redosledu prijavljivanja, ukazaću na tu povredu Poslovnika i tražiću da se o tome Skupština izjasni. Odgovorite građanima Srbije zašto tekst ove rezolucije niste dostavili Zakonodavnom odboru na izjašnjenje. Ili je odgovor da se radi o političkim kalkulacijama u cilju podržavanja većine u Vladi Srbije. Mnogi bi govorili ...

Zahvaljujem i vama.