Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala, gospodine predsedavajući. U ime mojih kolega iz Odbora za ravnopravnost polova (kako vidite, potpisala je većina nas članova Odbora za ravnopravnost polova, pa ga mi smatramo amandmanom Odbora) podnela sam amandman na član koji govori o uslovnoj osudi, a koji glasi: "Uslovnom osudom sud učiniocu krivičnog dela utvrđuje kaznu i istovremeno određuje da se ona neće izvršiti, ako osuđeni za vreme koje odredi sud, a koje ne može biti kraće od jedne niti duže od pet godina ne učini novo krivično delo."
Stav 2. tog člana na koji sam podnela amandman glasi: "Sud može u uslovnoj osudi odrediti da će se kazna izvršiti i ako osuđeni u određenom roku", a ja sam predložila da se posle reči "u određenom roku" ubace reči – kontaktira sa oštećenim, boravi u prostorijama u kojima boravi oštećeni i ako se ne podvrgne odgovarajućem tretmanu za nasilnike, "ne vrati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela, ne naknadi štetu koju je prouzrokovao krivičnim delom ili ne ispuni druge obaveze predviđene u krivičnopravnim odredbama."
Naš odbor je smatrao da je za kontaktiranje sa oštećenim, boravak u prostorijama u kojima borave oštećeni i ako se ne podvrgne odgovarajućem tretmanu za nasilnika, kada su krivična dela koja se odnose na nasilje u porodici, neophodan i ovakav tretman uslovne osude. Mi se u stvari iznenađujemo da gospodin ministar nije našao da je ovakav amandman neophodan, da se uslovna osuda njime proširi da bi se nasilje u porodici prekidalo na način da ga bude što manje ili da pokušamo da ga iskorenimo. Hvala.
Moram samo da stavim neku primedbu na ovo - laičko pisanje amandmana, o kome je kolega Mamula govorio. Kolega, kada se radi o nasilju u porodici, ne radi se ni o kafani...
(Đorđe Mamula, sa mesta: Da li je ovo replika?)
... ne radi se ni o kafani, ni o slučajnom susretu, ni o prostoriji o kojoj se ne zna o čemu se radi. Prema tome, molila bih vas da se uzdržite od takvih komentara.
Na član 79. ispod naslova - Vrste mera bezbednosti, osam članova Odbora za ravnopravnost polova od kojih su dva člana muškarci, tako da ne bih volela da se stekne utisak da su ženski amandmani, oni su zajednički amandmani nas i naših kolega, podneli smo amandman kojim smo, kao meru bezbednosti, tražili da se uvrsti i zabrana kontaktiranja sa oštećenim i obavezno psihološko savetovanje i tretman nasilnika.
Član 79. odnosi se na učinioca krivičnog dela za koga se izriču mere bezbednosti, i to u krivičnom delu nasilje u porodici. U važećem Krivičnom zakoniku i u sadašnjem Predlogu krivičnog zakonika, u članu 194. predviđeno je krivično delo nasilje u porodici. Mnoga istraživanja su pokazala da najveći broj učinilaca ovog krivičnog dela ponovo vrši nasilje prema članovima porodice, bez obzira da li je vođen krivični postupak i da li postoje osude za krivično delo.
Da bi se ostvarila preventivna zaštita i predupredilo ponavljanje nasilnog ponašanja prema članovima porodice, neophodno je predvideti mogućnost izricanja adekvatnih mera bezbednosti, odnosno onih mera bezbednosti koje bi onemogućile kontakt nasilnika sa žrtvom i omogućile da nasilnik bude podvrgnut psihološkom savetovanju i tretmanu.
Mera bezbednosti - zabrana kontaktiranja sa oštećenim, treba da dovede do sprečavanja daljeg nasilničkog ponašanja učinioca onda kada utvrđene okolnosti ukazuju na opasnost od ponovnog vršenja krivičnog dela. Mera bezbednosti - podvrgavanje nasilnika psihološkom savetovanju i tretmanu, takođe je veoma bitna, posebno ako se ima u vidu činjenica da nam iskustvo pokazuje da nasilnici nisu skloni, niti su motivisani da se dobrovoljno podvrgnu psihološkom tretmanu.
Ove mere imaju za cilj da dovedu do promene u ponašanju nasilnika, da kod nasilnika razviju veštine komunikacije, umeće prepoznavanja stresnih situacija i adekvatno reagovanje na njih, kao i učenje novih strategija za rešavanje problema.
Uvođenje predloženih mera posebno je značajno, s obzirom na Porodični zakon koji ne predviđa mogućnost da sud u parničnom postupku, uz mere porodično-pravne zaštite, koje je predvideo, izrekne i meru bezbednosti.
Smatramo da bi ove mere doprinele boljoj i potpunijoj zaštiti žrtava i da bi se na taj način bolje ostvarili ciljevi prevencije kod oblika nasilja u porodici.
Mislim da sama činjenica da je Odbor prihvatio amandman puno govori o tome koliko je potrebno da taj amandman uđe u krivični zakonik. Ja sam podnela amandman na član 178. i predložila da se u stavu 3. dodaju reči "odnosno tešku zaraznu bolest".
Naime, stav 3. sada glasi: "Ako je usled dela iz stava 1. i 2", radi se o silovanju i posledicama silovanja, "ovog člana nastupila teška povreda lica prema kojem je delo izvršeno ili ako je delo izvršeno od strane više lica ili naročito ponižavajući način ili prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudnoću..." Ja sam predložila da se posle ovoga "za posledicu imalo trudnoću" dodaju reči "odnosno tešku zaraznu bolest".
Naime, kod određenja radnje izvršenja ovog krivičnog dela mislim da je neophodno za posledicu, osim trudnoće, da predvidimo kao tešku povredu, odnosno rezultat izvršenja krivičnog dela, i prenos neke teške zarazne bolesti.
Znamo da se tako prenose sifilis, hepatitis i ono što je od svega najgore - sida, koja mislim da je neophodno da bude na svaki mogući način tretirana kroz krivični zakonik, kako bi se njeno prenošenje svelo na minimum, ako je to moguće da se zaštiti krivičnim zakonikom.
Pošto krivična dela iz članova 178, 179, 180. i 181. takođe imaju predviđenu ovu posledicu trudnoće, tu sam svugde predložila da se predvidi i prenos teške zarazne bolesti, pa se povodom tih amandmana neću javljati.