Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege, poštovani gospodine ministre, čekali smo dosta dugo zakon o ombudsmanu. Kada je došao u skupštinsku proceduru, moram priznati, imala sam zadovoljstvo što ćemo raditi na tom zakonu i što ćemo ga usvajati.
Međutim, kada sam videla predlog, shvatila sam da to nije ono što mislimo da bi trebalo da se usvoji u ovoj skupštini, a smatramo da ga je neophodno usvojiti, iz razloga što ga imaju sve zemlje u okruženju, sve naše bivše države, ima Albanija, Uzbekistan i neke države koje ne bi trebalo da ove civilizacijske tekovine imaju pre nas.
Mislim da rešenja koja se nalaze u zakonu, odnosno predlogu koji nam je ponuđen, nisu rešenja kakva može da prihvati DS. Mislim da nam ona neka dostignuća koja imamo u razvoju demokratije uskraćuju i to je razlog što smo ponuđenim rešenjem, kao stranka, nezadovoljni. Zadržaću se na jednoj primedbi koja je za mene sve vreme, u stvari, diskutabilna.
Zašto nisu zamenici ombudsmana ili pomoćnici, kako ih predlog naziva, resorno podeljeni? Mi već imamo to rešenje u vojvođanskoj odluci koja je ustanovila ombudsman, gde imamo pomoćnike za opšte poslove i pomoćnike za određene resore, gde je stvarno zaštita ljudskih prava neophodna, jer se ona najčešće u tim resorima krše.
U glavi imam i neke predloge za koje sam smatrala da bi trebalo da uđu u ovaj predlog zakona, tako da namerno izbegavam naziv zaštitnik građana, jer ne samo da je neadekvatan, nego ga ne prihvatam i zato ga zovem ombudsman sve vreme, jer tako ispada da je to jedan uobičajeni; jesmo u Srbiji, u Srbiji je Vojvodina, a u Vojvodini smo takođe, mnogi od nas ovde ili naše stranke glasale za odluku koja ima ombdusmana. Prema tome, meni ta činjenica koju je uvaženi kolega naveo kao razlog da ne bude ombudsman ne znači puno.
Naša primedba se odnosi i na sam početak zakona, tako da je DS uložila amandman na naziv samog zakona, jer naziv zaštitnik građana, pored toga što se uvodi potpuno nov pojam u naš pravni sistem, taj naziv je neadekvatan i ne ukazuje u dovoljnoj meri na prirodu institucije koju treba da predstavlja ombudsman, a koja je, dozvolićete, sem Vojvodine, u našem pravnom životu nepoznata.
Naprotiv, mi već poznajemo institut pod nazivom građanski branilac, jer Zakon o lokalnoj samoupravi, koji smo mi usvojili, ima naziv građanski branilac, a ne zaštitnik građana, i to je razlog zašto smo podneli amandman tražeći da se taj član izmeni u smislu promene naziva zakona i naziva samog instituta, odnosno same institucije ombdusmana.
Po mom mišljenju, problem može da predstavlja ko su predlagači kandidata za ombdusmana. Čuli smo da rešenje u Predlogu zakona da predlagači mogu biti svaka poslanička grupa u Skupštini ili više poslaničkih grupa ako se opredele oko jednog zajedničkog kandidata, mislim da je to potpuno nedozvoljeno. Zar vam se ne čini da ovako predložena kandidaciona procedura ima suviše stranačko određenje?
Zar ne bi institucija ombdusmana trebalo da bude nestranačka i neovisna od nagodbi među strankama? To po, nekom mom osećanju, bi bio zaštitnik građana koga je predložila, usvojila ili prihvatila Vlada, bez obzira što bi se on glasao u Skupštini. Znamo kako prolaze i koji su predlozi, oni koji se izglasaju u Skupštini.
Kada bi kandidata za ombdusmana predlagale nevladine organizacije, koje se inače bave zaštitom ljudskih prava i sloboda, naravno ne negiram predlaganje i od ovih već predloženih predlagača, ali mislim da predlagači treba da se prošire na nevladine organizacije, na narodnu inicijativu, odnosno 20.000 građana predložilo ombdusmana jer smatra da neka ličnost zavređuje da se bavi tim poslom.
Ne mogu a da ne stavim primedbu na taj član koji se odnosi na izbor ombdusmana. Zašto je predviđeno da za obavljanje poslova koji se predviđaju članom 1, a to su nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad državne uprave, a koji se ujedno stara o zaštiti ljudskih prava i sloboda, zašto mora da bude samo diplomirani pravnik? Zar ovom materijom se neadekvatno ili nedovoljno bave ljudi koji završe filozofski fakultet, znači sociolozi, politikolozi.
Ne vidim uopšte na koji način ćemo mi u državi naći desetogodišnje iskustvo na zaštiti ljudskih prava u Srbiji pravnika koji poseduje sve osobine koje su u predlogu navedene. Zar mi živimo 10 godina u demokratskom društvu koje se bavi zaštitom ljudskih prava i koje rešava ovakve probleme, pa ćemo naći i pravnike koji se time već dobar deo svog radnog veka zauzimaju.
Mislim da je taj period bavljenja poslom za predlog za kandidata trebalo smanjiti iz prostog razloga što mislim da ovako nećemo uspeti da nađemo pogodnu ličnost za ovu funkciju.
Još bih prokomentarisala rešenje iz predloga po kojem postoje četiri zamenika, a koji nisu određeni po pojedinim oblastima. Naravno, shvatićete da je to u stvari deo koji me najviše interesuje i prosto moram ponovo da podvučem da bi po meni rešenje sa specijalizovanim zamenicima bilo mnogo povoljnije.
Ako ostane predviđen predlog, a ne sumnjam da ćete vi izglasati zakon koji je Vlada predložila, onda je nedopustivo da u članu 6, gde se predviđa specijalizacija za obavljanje poslova u pogledu zaštite prava, nisu predviđena i prava žena, kada smo svesni činjenice da se na svakom koraku jošte kako krše ljudska prava i slobode upravo žena. Mi u zemlji, gde je ta diskriminacija na zavidnom nivou, a kada kažem zavidnom nivou mislim na čitavo okruženje, pa i na Evropu, mi nismo našli za potrebno da jedno od prava predviđena da se štite posebno ili naročito uz prava deteta, uz prava manjina, budu i prava žena.