Taj amandman glasi: " Član 4. Predloga  zakona briše se." Rešila sam da ga ne obrazlažem jer se sada kajem što sam obrazlagala i ona dva amandmana; šta vredi obrazlaganje ako predstavnik Vlade ili gospodin ministar ne sede ovde da čuju amandmane, pa da mogu da se opredele da li će možda da ih prihvate. To je razlog što ovaj treći amandman ne želim da obrazlažem.

Reklamiram član 99. Poslovnika, koji glasi: "Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu". Molila bih da predsedavajući vodi računa da kada se govori povodom amandmana, da se govori samo povodom toga i da se ne drži plenarna rasprava.

Poštovane koleginice i kolege, amandmanom na član 9. predložila sam da se uvede novi član 9a. koji glasi: "Funkcioner ne sme da u periodu od godinu dana po prestanku javne funkcije zastupa fizička ili pravna lica pred institucijom u kojoj je obavljao javnu funkciju".
Mislim da je ovakvo rešenje, odnosno obrazloženje za ovakvo rešenje svima nama jasno i da ga većina iz neke naše životne i profesionalne prakse prepoznaje, a prepoznaju ga i druge države u svojim zakonodavstvima. Mislim da je vrlo važno da određeno vreme posle vršenja funkcije ne može da se vrši posao koji je vezan za prethodnu funkciju. Da je ovo tako važno kako pretpostavljam govore nam kanadsko zakonodavstvo, englesko i mnoga druga, a mi takvo rešenje imamo i u našem Zakonu o Narodnoj banci Srbije.

U članu 13. zakona govori se o podacima koje funkcioner treba da prijavi. Moj amandman na član 13. stav 1, u stvari, moj predlog je da se doda tačka 9a). Taj amandman ovako glasi, znači, ako ga dodate na ono - izveštaj sadrži podatke o: "putovanjima i poklonima čija vrednost prelazi 20.000 dinara; ugostiteljskim uslugama, ulaznicama i uslugama smeštaja čija vrednost pojedinačno prelazi 6.000 dinara, u toku prethodne godine, plaćenim za funkcionera i povezano lice od strane drugih lica".
Ovakav amandman predlažem jer mislim da je nemoguće da u spisak i u podatke koji se prijavljuju ne uđu i ovakve donacije. To bih potkrepila jučerašnjom vešću, objavljenom u našim novinama, da je u nemačkoj Bundesbanci suspendovan direktor, odnosno predsednik centralne banke zbog toga što je njemu i njegovoj porodici plaćen hotelski račun. Gospodin direktor se zove Ernst Veltke. Njemu je naloženo da ode na odmor, dok se ne utvrdi da li je izvršio zloupotrebu službenog položaja.

Toliko sam se trudila, mogao bi ministar da prihvati nekoliko.
U članu 14. govori se o registru imovine. Predložila sam da podaci u registru predstavljaju službenu tajnu. Mislim da će oni podaci gde se prepozna sukob interesa već ionako da idu u javnost, međutim, ovi drugi podaci bi morali da budu predviđeni kao službena tajna.
Stav 2. ovog člana implicira tako nešto, ali mislim da je mnogo jednostavnije da se taj član uredi na način kako sam predložila u amandmanu i da taj stav bude: "Svi podaci iz izveštaja evidentiraju se u registru imovine koji vodi nadležna komisija i predstavljaju službenu tajnu". Iz tog razloga sam predložila da se briše stav 2. koji glasi: "Podaci o imovini koju je funkcioner prijavio mogu se koristiti samo u postupku u kome se odlučuje o tome da li postoji povreda ovog zakona". Prosto mislim da bi zakon, odnosno član bio uređeniji na ovaj način.
Takođe sam predložila u stavu 3. da pored plate i prihoda koje funkcioner prima iz budžeta budu javni i prihodi koje prima po osnovu članstva u upravnom odboru, naravno pod uslovom da se ne prihvati amandman kojim je neko od nas tražio da funkcioner ne može da bude ni u jednom upravnom odboru.
U stavu 4. sam predložila da, pored toga što je funkcioner dužan da prijavi promenu podataka u registru, ako mu se uveća imovina preko 20 prosečnih plata, nadležni organ obavesti i o drugim novim okolnostima koje mogu biti od značaja za eventualni sukob interesa. Statistika se daje na godišnjem nivou i ne mora da ima sve podatke, pa zato predlažem da ovakvo rešenje uđe kao dopuna u član 14.

Mislim da sam došla do amandmana koji ministar hteo ne hteo mora da prihvati. Moj amandman se odnosi na stav 2. člana 34. i predlaže da se briše sledeća odredba: "Ako republički odbor oceni da pokrajinski ili lokalni odbori postupaju suprotno zakonu, propisima i mišljenjima republičkog odbora, on može objaviti javnu preporuku skupštini autonomne pokrajine, odnosno skupštini opštine, grada ili grada Beograda, da razreši članove pokrajinskog, odnosno lokalnog odbora".
Ovaj amandman sam podnela iz razloga što je on u suprotnosti sa članom 3. stav 4. koji glasi: "Odbori su samostalni i nezavisni organi..." i tako dalje. Ovde smo stavili ovaj odbor da ih kontroliše na neki način i da ih ocenjuje. Međutim, čula sam, ali još uvek ne znam da li je to tačno, pošto nismo čuli od gospodina ministra koji su amandmani usvojeni, pa da sada znamo broj amandmana i člana koji se odnosi i koji je tačno amandman, ali ako je tačno da je sve svedeno na jedan odbor, ovaj amandman se mora usvojiti, kako bi zakon pristojno izgledao.
Ima u zakonu puno takvih grešaka da nije amandmanima nešto ispravljeno i čula sam da će to da bude tehnička redakcija, ali mi verovatno skoro svi znamo da se tako ne vrši tehnička redakcija, nego da se predloženi zakon menja amandmanima.
Zato mislim da će na kraju ministar morati da usvoji moj amandman.

 Da li uvek moram moja izlaganja počinjati sa tim da sam poslanica, a ne poslanik.
Poštovane kolege i koleginice, u članu 2. stav 2. se kaže da se sukob interesa pri vršenju funkcija sudija Ustavnog suda, sudija, javnih tužilaca uređuje posebnim zakonom. Smatrala sam da takvo rešenje nije dobro, pa sam predala amandman i mislim da bi ga trebalo usvojiti.
Moj amandman glasi: "Odredbe ovog zakona primenjuju se i na sudije Ustavnog suda, sudije, sudije za prekršaje, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca, osim ako posebnim zakonom nije drugačije uređeno". Mislim da je vrlo važno da se uspostave mehanizmi koji otklanjaju i kontrolišu eventualni sukob nadležnosti u obavljanju javnih funkcija u sve tri grane vlasti: zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj. Mislim da je ovo neophodno zbog celovitog uspostavljanja etičkih standarda, za koje se verovatno svi zalažemo pri donošenju naših zakona.
Mislim da je važno da se to učini i zbog sprovođenja i provođenja sudskih postupaka. Osim toga, mnoga istraživanja u Srbiji, nažalost, pokazuju da je percepcija naših građana da je korupcija najveća u pravosuđu, pa zbog toga ne vidim zašto ovim zakonom nisu obuhvaćeni i ljudi koji rade u pravosuđu. To je razlog što bih molila da ministarstvo prihvati moj amandman.

Gospodine potpredsedniče, zahvaljujem, a vi znate na čemu.
Moj amandman se odnosi na promenu naziva. To znači da nas ima više kome ovaj naziv ne prija. Naziv iznad člana 3. se odnosi na odbore za rešavanje o sukobu interesa. Na ovaj član sam uložila amandman iz razloga što sam smatrala da bi naslov trebalo da bude, odnosno da je primereniji – republička komisija za standarde javne vlasti.
Shodno ovome, kroz ceo zakon, svi sledeći amandmani naše poslaničke grupe takođe se odnose na to da odbor treba menjati rečju – komisija. Promenu imena predlažem prvenstveno zato što smatram da je potreban mehanizam koji će prvenstveno sprečiti sukob interesa, ne samo da ga rešava, kako govori ovaj naslov. Komisija za standarde javne vlasti treba da bude organ kome je prevashodno povereno uspostavljanje standarda javnog života edukacijom i prevencijom.
Komisija treba da ima jednu dalekosežniju ulogu, a ne samo da sprečava sukobe koji su već nastali. Ovo ne govorim napamet, ovakva rešenja postoje, odnosno ovi organi postoje svuda u svetu. Njihova uloga je da pomažu nosiocima javnih funkcija, pre stupanja na funkciju i u toku njenog obavljanja, da svoju funkciju vrše u opštem interesu, odnosno da spreče da dođe do sukoba. Ovaj organ treba preventivno da deluje, da izdaje priručnike, organizuje seminare, obuke, daje i javno objavljuje mišljenja, sugeriše izmenu relevantnih propisa u domenu etike javne vlasti i da podiže svest javnosti o zahtevima u domenu etičkih standarda.
Takođe, smatram da ova komisija treba da bude profesionalna, da radi puno radno vreme, da bude na raspolaganju funkcionerima, da im pomogne u rešavanju njihovih dilema vezanih za eventualni sukob interesa. Ne mogu to da rade službenici koji rade administrativne poslove u odboru, odnosno komisiji. I ovakvi profesionalni, visokostručni organi postoje u Sloveniji, Poljskoj, Engleskoj, Irskoj, Francuskoj, Kanadi, Americi i mnogim drugim zemljama.
Kada već govorimo o profesionalnosti, molila bih gospodinu ministru da uputim jedno pitanje, a to je kada se radi o platama članova odbora, kako ste malopre nekome objasnili u vašem obraćanju posle govora poslanika, pitam vas da li se radi o platama ili o naknadama, kako piše u članu 20. stav 2. zakona i da li to znači da oni imaju pravo da i negde na drugom mestu primaju platu, jer u članu 20. piše da su to naknade, a vi ste objašnjavali da su to plate. Tu postoji razlika.

U članu 6. se navode radnje koje su zabranjene da ih vrše funkcioneri, odnosno koje ih dovode u sukob interesa. U stavu 2. su važnije stvari, odnosno neke stvari, radnje naglašene da funkcioneri ne bi trebalo da rade, da ne bi došli u sukob interesa.

Međutim, nalazim, a to sam predložila i u mom amandmanu, da se brišu tačke 2), 3) i 5). Tačka 2) glasi - zabranjeno je da zloupotrebi posebna prava koja mu pripadaju radi vršenja javne funkcije. Tačka 3), takođe tražim da se briše, glasi - zabranjeno je da primi, traži ili prihvati neku vrednost ili uslugu radi glasanja o bilo čemu ili radi uticanja na odluku nekog organa, tela ili pojedinca. Tačka 5), takođe tražim da se briše, glasi - zabranjeno da utiče na dobijanje poslova ili javnih nabavki.

Ovo brisanje predlažem iz razloga što su ove radnje, radnje izvršenja krivičnih dela koja su utvrđena u Krivičnom zakonu Republike Srbije. Radi se o delima primanja mita, korupciju u javnim nabavkama i zloupotrebe položaja. Ukoliko bi ove radnje, po meni, ostale predviđene u ovom zakonu, pored toga što ih ima već u krivičnom zakonu, značilo bi da ovaj odbor, koji od početka nazivam komisija, koji se formira, treba da utvrđuje da li su izvršena krivična dela, što je nedopustivo mešanje u pravosudnu vlast i rad policije.

Komentarisala bih izlaganje kolege Ristivojevića, kada je bilo govora u načelu on je rekao da je Krivični zakon samo represivan. Želela sam kolegi da kažem... izvinjavam se, pogrešila sam preizime, lapsus... da je Krivični zakon i preventivan, pored toga što je represivan, jer govori šta se sve u jednom društvu zabranjuje i kako se kažnjava.

Poštovane koleginice i kolege, posle izlaganja moje koleginice Ljiljane Nestorović mislila sam da odustanem od obrazloženja, međutim, posle gospodina Nikolića, dobila sam u stvari potvrdu da će amandman biti izglasan, jer nema ograničavajući problem amandmana na član 13.
Oslanjam se i na to čak što je gospodin Nikolić rekao, da smo mi svi za to pomalo krivi, pa upravo zato mislim da nema nikakvog razloga da mi tu krivicu, i to što smo radili do sada, ispravimo. Uz to, već smo izglasali istovetan amandman u Zakonu o lokalnim izborima. Zato mislim da bi trebalo i ovaj zakon da ima ovakvo rešenje.
Smisao ovog amandmana je nastojanje da polovina našeg stanovništva ne bude uskraćena i izopštena iz procesa donošenja zakonodavnih odluka, koje su relevantne za sve nas. Ako pogledamo sliku prošlog saziva parlamenta, gde je bilo 12,8% žena, a u današnjem parlamentu, ovom u kome smo mi svi zajedno samo 11%, vidimo tendenciju pada tog procenta. To možemo da ispravimo samo mehanizmom pozitivne diskriminacije, odnosno na način da usvojimo ovaj amandman i da manje zastupljen pol uvedemo u većem procentu u ovu skupštinu.
Naše se društvo nalazi u razvoju demokratije. Demokratija je predstavljanje, jednako predstavljanje, odnosno partnerstvo između muškaraca i žena u vođenju državnih poslova, pa radi toga mislim da ovakvim rešenjem mi u stvari obogaćujemo taj naš proces demokratije i da uvođenje u zakon amandmana koji smo predložili može samo da nam unapredi proces demokratije.
Na kraju bih još samo ilustrovala kako će to da izgleda i šta postižemo usvajanjem ovog amandmana. Kada bude neko od nas i naših političkih stranaka predao poslaničku listu sa 200 kandidatkinja i 50 kandidata, svi ćemo morati da se trudimo da na listi bude bar 75% kandidata, odnosno muškaraca, tako da bi ta lista bila prihvaćena i to je razlog što se mi zalažemo da ovaj amandman bude usvojen.

Da, ali slabe.)

Poštovano predsedništvo, poštovane koleginice i kolege, mi već više nedelja čujemo i u medijima, a i među nama se vode rasprave o pet članova Radiodifuznog saveta. Sve to vreme čujemo razne predloge kako mogu ti problemi da se reše. Međutim, niko od nas izgleda ne vodi računa o tome da se tih pet slučajeva, da ih tako nazovem, ne mogu podvesti pod iste imenitelje. Odnosno, moramo postaviti problem na način da ga pravno gledamo i da ga pravno rešavamo. To je jedino iz čega mi možemo da se izvučemo, pogotovo kad imamo u vidu da smo mi zakonodavno telo koje je ovde donelo neke odluke.
Kada se radi o gospodi Cekiću i Cvetkoviću, oni su sporni radi toga što Skupština nije poštovala rok od 30 dana stavljanja njihovih kandidatura javnosti na uvid. Kad je gospodin Radenović u pitanju, navode se propusti i namere u njegovoj kandidaturi i neimanje uslova, odnosno propusti u posedovanju raznih uslova, da on bude predložen za kandidaturu. Kada se o gospodinu Vodineliću i gospođi Milivojević radi, oni su podneli ostavke i mislim da o njihovim ostavkama ne možemo mi da sudimo, to je lični čin i njihova zamena je jasno predviđena u zakonu, ta dva mesta treba da se zakonom uređenim načinom regulišu.
Počeću od gospode Cekića i Cvetkovića. Zakon o radiodifuziji u svom članu 24. predviđa tih 30 dana stavljanja na uvid javnosti određenih kandidatura. Međutim, Zakon o radiodifuziji samo to predviđa. On nam ne kaže ni koji je razlog stavljanja kandidatura na uvid, ni šta je cilj takvog stavljanja i ne nudi nam ništa, šta će da se desi, kao rešenje, ako se te kandidature ne stave na uvid.
Mi imamo pred sobom zakon koji je po mojoj proceni manjkav, jer za aktivnost stavljanja na uvid ne pokazuje se šta je njen cilj. Mi možemo da zaključujemo da javnost raspravlja pa da može da stavlja primedbe, ali nas zakon na to nije obavezao, da zaključujemo, samo da stavljamo.
Znači, ako mi to nismo uradili, mi smo napravili proceduralnu grešku i ta greška stoji. Međutim, postavlja se pitanje da li je to bitna povreda za izbor članova Radiodifuznog saveta. Po mojoj proceni, bitne povrede nema. Napravljena je proceduralna greška čije postojanje ne pravi nikakav odnos na neki budući život Radiodifuznog saveta.
Na drugoj strani, mi smo kao poslanici glasali za dva člana Radiodifuznog saveta. Najviše telo u ovoj državi je izglasalo dva člana Radiodifuznog saveta, a ni na kakav način Zakon o radiodifuziji ne predviđa da je razlog za razrešenje, što mi danas ovde dovodimo u pitanje, nepoštivanje procedure koja nema naveden ni cilj ni razlog. Postavlja se pitanje - da li mi raspravom, a još više glasanjem o razrešenju, kršimo u stvari zakon?
Drage koleginice i kolege, kada bismo stavili na glasanje ova dva člana, mi bismo tada prekršili zakon i jasno predviđene članove u Zakonu o radiodifuziji. Skupština je napravila proceduralnu grešku, čime je napravila nebitnu povredu u Zakonu, jer ona kao bitna nije navedena, a glasanjem i bilo kakvim radom oko razrešenja članova Radiodifuznog saveta, Skupština bi prekršila zakon. Da nije zakon hteo da se samo iz određenih razloga razrešavaju članovi Radiodifuznog saveta, on ne bi taksativno u članu 29. naveo te razloge.
Zato mislim da mi o Cvetkoviću i Cekiću ne možemo uopšte da odlučujemo, oni su izabrani članovi Radiodifuznog saveta, a što se tiče Radenovića, tu je rečeno, još i u vreme kad je bio na glasanju, dosta stvari zbog čega mu je osporena kandidatura, pa da vas podsetim da poslanici Demokratskog centra i nisu za taj predlog glasali, upravo zbog tih sumnji. Ako se ispostavi da su te sumnje tačne, a po onome što sam naknadno gledala, nisu moja ranija razmišljanja dovedena u sumnju, o takvom razrešenju, jer je ono predviđeno u zakonu, ako postoje ti razlozi, što jesu razlozi za razrešenje, o tome mi možemo glasati.

Gospođo predsednice, poštovane kolege, meni je jako žao da niko iz Vlade nije prisutan, odnosno ministar, jer znam da bi ministar prihvatio ovaj amandman, pa ne bih bila obavezna da ga sada obrazlažem, ali šta je tu je.
Ja sam ispred krivičnog dela - silovanje predvidela krivično delo - seksualno zlostavljanje, i to vama ponudila. Jako mi je drago da ga ovako rado prihvatate ovakvom reakcijom. Znači, slažete se sa mnom da krivično delo - seksualno zlostavljanje treba da uđe u naš krivični zakon kao njegova izmena.
Posle vaše reakcije potpuno mi je jasno da ste svi saglasni da se zaštiti integritet ličnosti, dostojanstvo ličnosti, i da ćete glasati kada bude došao na red za glasanje ovaj amandman, tako da mi ovo što danas nije prisutan niko iz Vlade neće puno smetati.
Jasno je da je to krivično delo manjeg intenziteta nego ovo koje se sada tu nalazi, koje bi iza njega došlo po nekom redu u Krivičnom zakonu. Ono je slabijeg intenziteta od postojećih krivičnih dela koja predviđaju zaštitu morala i zaštitu dostojanstva ličnosti. Ali, pošto je ono dosta učestalo i pošto u svetu svuda postoji kao krivično delo u krivičnom zakonu, smatrala sam da je neophodno da uđe kao delo i u naš Krivični zakon.
Naravno, još jedanput moram da izrazim zadovoljstvo što imam utisak da ćete za njega glasati.

Poštovano predsedništvo, poštovane koleginice i kolege, pokušala sam ovim amandmanom da izjednačim bračnu i vanbračnu zajednicu, koje su kada je u pitanju izdržavanje već izjednačene u Zakonu o braku. Pošto je izdržavanje osnov za takvo rešenje u Zakonu o braku, mislim da je neophodno da se ta materijalna sigurnost, koju ima vanbračni drug, prenese na izdržavano lice i posle njegove smrti.
Obrazloženje Vlade Srbije pri odbijanju ovakvog amandmana mislim da nema mesta, iz prostog razloga što je izdržavanje činjenica na kojoj se zasniva izjednačavanje bračne i vanbračne zajednice u Zakonu o braku, pa ne vidim zašto se ne bi mogla preneti i na zakon o penzijskom osiguranju.
Mislim da obrazloženje, ako se čeka da se promene porodični i još neki drugi zakoni, pa onda menjanje Zakona o penzijskom osiguranju, pravno ne stoji iz prostog razloga što sam predvidela da posle tri ili godinu dana zajednice života u kojoj postoje deca treba da se predvidi penzijsko osiguranje za vanbračnog druga, pa bi to onda bio nastavak izdržavanja koje je izdržavano lice za vreme života osiguranika imalo.
Molim vas da o ovom amandmanu razmislite i da ga iz ovih razloga, kao i objašnjenja zašto ne bi trebalo da stoji obrazloženje Vlade, usvojite.

Ponovo se ne slažem sa obrazloženjem Vlade, ali ga neću kvalifikovati. Mislim da se ovde radi o tipičnoj rodnoj  neravnopravnosti. Evo, da jedanput počnem da se zalažem za tu rodnu ravnopravnost, jer stalno izgleda kao da štitim žene u svakom svom javljanju u Skupštini.
Mislim da tražimo da se ženi daju povoljniji uslovi, međutim da se ne daje poseban osnov za ostvarivanje tog prava. Muškarci moraju imati na isti način rešenu situaciju ako ostanu udovci pre navršene 48. godine, putem ovakvog rešenja kakvo sam dala u amandmanu.
Prema tome, ne mislim da Vladino obrazloženje nije tačno, da žene inače imaju pogodnosti po ovom zakonu. Na njega pristajem i pretpostavljam svi mi. To su povoljniji uslovi. Kod osnova moraju se izjednačiti muškarci i žene i zato sam predložila ovakav amandman.