Nisam znala da je to već na redu.
Podnela sam amandman na član 25. Taj član glasi: "Osnovicu doprinosa za samostalne umetnike, način utvrđivanja i plaćanja doprinosa sporazumno uređuju ministar nadležan za poslove finansija, ministar nadležan za poslove rada, zapošljavanja i socijalne politike i ministar nadležan za poslove zdravlja".
Tražila sam da se ovaj član menja i da glasi: "Osnovica doprinosa za samostalne umetnike je prihod koji ostvaruju obavljanjem umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture na koji se plaća porez po zakonu koji uređuje porez na dohodak građana".
Smatram da se ne može propisati utvrđivanje osnovice doprinosa za kategoriju obveznika preko Vlade Republike Srbije, odnosno osnovica doprinosa za sve kategorije obveznika mora biti regulisana zakonom. Mislim da treba stvarno da razmislite da ovaj amandman usvojite.

Poštovano predsedništvo, poštovane koleginice i kolege, mislila sam da počnem izlaganje rečenicom da je jako dobro da se ovaj zakon našao pred poslanicima. Međutim, moja koleginica koja je prethodno govorila dala mi je šlagvort za jednu primedbu koju ne mogu da odolim a da ne kažem. Doneli su 37 zakona, od kojih nije ni pet zakona, sve su ostalo izmene i dopune, a zakoni su uglavnom projekti koje je uradila prethodna vlada.
Moram da kažem da bi Vlada iz prethodnog saziva bila jako zadovoljna da je zatekla projekte u ministarstvima kakve ste vi zatekli i da je mogla da ih koristi. Nažalost, ona je morala da krene iz podruma reformi.
Ja bih ipak da se osvrnem na ovaj zakon o socijalnoj zašiti za koji mislim da je jako dobro što se našao u skupštinskoj proceduri, jer obezbeđuje socijalnu sigurnost građana, utvrđujući jednak minimum za sve građane u Srbiji, ali daje opštinama prema njihovim materijalnim mogućnostima da svojim građanima pomognu.
Poslanička grupa Demokratske stranke glasaće za zakon. Mi skoro uopšte nemamo primedaba na njega, jer, kao što sam malopre rekla, ponuđeni predlog zakona je skoro istovetan zakonu koji je prethodna vlada predala u skupštinsku proceduru i koji se sada nalazi u arhivi Skupštine, ali koji nije uspeo da dođe za vreme tog mandata u skupštinsku proceduru, odnosno pred nas poslanike.
Međutim, imamo jednu zamerku na zakon. Prosto mislimo da bi bilo bolje rešenje koje je bilo u prethodnom predlogu, a ono se odnosi na hraniteljstvo. Ministar je podvukao kao veliku zaslugu, jednu od zasluga, to što se hraniteljstvo našlo u novom zakonu. Naravno, to u svakom slučaju pozdravljamo. Međutim, iz člana 16. je izbačena mogućnost članu hraniteljske porodice zaključivanja ugovora o radu za obavljanje poslova van radnog mesta poslodavca.
U predlogu prošle vlade, u predlogu zakona, član porodice koji je osposobljen da bude hranitelj imao je mogućnost zasnivanja radnog odnosa, što je u skladu sa Zakonom o radu. Naravno, on je imao mogućnost, što ne znači da je morao. To je razlog zašto mislimo da je to rešenje moglo da ostane, jer na takav način bi status hranitelja bio na neki način poboljšan za ljude koji nemaju zaposlenje, a na taj način bi imali mogućnost da ono penzijsko osiguranje koje im je dato ovim zakonom, što naravno pozdravljamo, kroz svoj rad na neki način zarade.
Mislimo da bi se na taj način unapredio ovaj oblik zaštite i u svakom slučaju bi bio mnogo bolje rešenje za decu bez roditeljskog staranja. Nažalost, zbog skidanja hitnog postupka, kako je u početku zakon predat u skupštinsku proceduru, nismo imali mogućnost da uložimo amandmane, a mislili smo da stavimo amandman upravo na ovaj član 16, tako da bismo na taj način pokušali da zadržimo rešenje iz prethodnog predloga.
Kako sam već ranije kazala, s obzirom na to da je zakon naš predlog zakona, poslanička grupa Demokratske stranke će glasati za ovaj zakon.

Možda ne bih ni izlazila da obrazlažem amandman, jer sam to učinila prošli put kada sam mislila da sam to već skinula sa dnevnog reda, jer prošli put kada je bio Zakon o akcizama nije prošao. Međutim, kada sam čula da ministar kaže da će ovim pokriti minus u budžetu, ponovo se pitam da li je moguće da je tako budžet projektovan, da li je moguće da nisu planirani prihodi kako treba, odnosno da se oni odnose na povećanje akciza na benzin, odnosno na naftne derivate.
Ovo povećanje će pogoditi sve građane, ne samo bogate, nego sve, ono će izazvati povećanje cena svih proizvoda, jer imaju veze sa naftnim derivatima. Ovde ćemo možda nešto da zaradimo i da napunimo budžet, ali kako ćemo da ga ispraznimo, tj. koji će deficit nastati tamo, gde je predviđeno punjenje budžeta porezom na promet i nekim drugim porezima čiji će negativni efekat ovo izazvati.
Verovatno se sećate da sam se pitala šta bi bilo da je na vreme bio izglasan zakon prošli put kada je bio na dnevnom redu, da onda ne bi kasnile penzije. Da li ćemo i sada da očekujemo da će nešto da kasni ako ne budemo uspeli da izglasamo ovaj predlog zakona.
Moram vas podsetiti na onu priču o Rafineriji Beograd koja jedina na Balkanu ima postrojenje, mini rafineriju, za preradu starog ulja – koje izaziva najveću ekološku katastrofu kod nas ako se izliva u reke, sipa po zemlji ili se sa njim radi onako kako nije primereno – pa od takvog ulja pravi nova ulja i na njima zarađuje.
Da li je moguće da ćemo na ovaj način takvu rafineriju dovesti u situaciju da ne može dalje da prerađuje, jer joj se to ne isplati. Neki dan sam čula podatak koji me je potpuno zgranuo. Saznala sam da je Uprava gde se nalaze automobili koje koristi i Skupština i Vlada, znači, ta uprava, već kako se zove, za te poslove, koja upravlja svim dobrima Vlade i Skupštine, nekada je koristila samo i jedino ulja Rafinerije Beograd. Ljudi su mi rekli da su kupovali njihova ulja, da su jako dobra i da su dobra kao i strana, ali da su tri puta jeftinija.
Međutim, kada su im isporučivali ulja, u isto vreme su dolazili sa buradima u kojima su odnosili ta stara, a njih su prerađivali. Prerađivali na ovaj način.
To se više u Upravi ne radi, ne radi se od kako je ova vlada na vlasti, ne prerađuju se stara ulja, a naša Uprava koristi strana ulja, koja su tri puta skuplja nego ta koja proizvodi Rafinerija Beograd.
Ono što mene zabrinjava u situaciji kada nama poskupljuje sve zbog poskupljenja naftnih derivata i zbog čega tražim ukidanje ovog člana jeste i to što ćemo na ovaj način doći u situaciju da se sa tim ekološkim otpadom, o kome su mi pričali ljudi u Rafineriji Beograd, postupa na način da on za nas bude ekološka bomba. To je ono što mene lično zabrinjava, pored poskupljenja zbog visokih akciza. Hvala vam.

Uvaženom kolegi bih predložila da ode u Rafineriju Beograd i da se tamo informiše, da li oni jedini na Balkanu imaju postrojenje koja sam nazvala - minirafinerija, za rafinaciju motornog ulja. Kada se budete informisali, a to je jedini način pravog odlaganja tog užasnog otrova, onda možemo da polemišemo.

Član 134. se odnosi na obavezu sastavljanja finansijskog izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju osiguravajućeg društva. On predviđa da kontni okvir propisuje Narodna banka, kao i obrasce finansijskih izveštaja, njihovu sadržinu, formu.       
Tražila sam da se taj član menja i da sada glasi: "Način procene bilansnih pozicija, imovine, obaveza i potraživanja, način obračuna i iskazivanje prihoda, rashoda i rezultata poslovanja i način sastavljanja konsolidovanog obračuna društva za osiguranje bliže propisuje ministar. Metode upravljanja rizikom bliže propisuje ministar".
Mislila sam da je ovo rešenje u skladu sa onim rešenjem koje smo ponudili u promeni člana 18. I dalje mislim da je nedozvoljeno da Narodna banka bude ta koja će vršiti nadzor nad osiguravajućim organizacijama. Upravo u skladu sa tim tražim i promenu ovog člana i da ove registre, odnosno finansijske izveštaje vodi ministarstvo, a ne Narodna banka.

Pošto sam tražila promenu člana 18 – uvođenje agencije za nadzor osiguravajućih društava, predložila sam da se posle člana 142.  uvede novi naslov – Samostalnost i nezavisnost agencije i 17 novih članova. Ovom izmenom sam pokušala da prikažem organizaciju agencije za nadzor osiguravajućih društava, koju sam predložila u članu 18, pa sam tako predložila da se članovima 142, od oznake "a", uvede samostalnost i nezavisnost agencije, organi agencije, sastav i izbor saveta agencije, uslovi za imenovanje predsednika i članova agencije, razrešenje predsednika i članova saveta agencije, nadležnost saveta agencije, odlučivanje saveta agencije, korespodentna sednica saveta agencije, direktor agencije, uslovi za imenovanje i razrešenje direktora agencije, načelo nespojivosti, čuvanje poverljivih podataka, sredstva za rad agencije, naknade za rad agencije, visina i način uplate sredstava i, kao poslednji član 142nj – sredstva obezbeđena u budžetu agencije.
Naravno, moram sada da podvučem da sam ovu agenciju inače predložila zato što smatram da je centralna banka, u ovom slučaju Narodna banka Srbije, poslednja ustanova kojoj treba da se poveri nadzor nad osiguravajućim društvima, jer nas ovo rešenje suštinski udaljava od evropske prakse i vraća u vreme centralizovane privrede.
Samo bih htela da se podsetimo da smo zaključili da postoje tri načina za nadzor, da integrisani nadzor takođe traži posebno telo pri Vladi, a da je ovo četvrti način koji... žao mi je što ministar nije prisutan, još uvek nam nije dao odgovor na pitanje koja je četvrta država koja ima ovaj novouvedeni četvrti način. Da li je moguće da nas ova vlast vraća nazad, da nas vraća u Latinsku Ameriku i Kazahstan?
Prema tome, smatram da je neophodno da ministar još jedanput razmisli, da usvoji naš početni amandman na član 118. i da prihvati da nadzor vrši agencija za nadzor osiguravajućih društava.

Član 143. odnosi se na to da propise za izvršavanje zakona i njegovo sprovođenje donosi Narodna banka Srbije. Predlog mog amandmana je da se ovaj član briše. Tražila sam njegovo brisanje, naravno, zbog usklađivanja sa ovim rešenjima iz člana 18. Predloga zakona, odnosno to bi onda uokvirilio i završilo kompletnu priču o agenciji.
Međutim, imam potrebu da kažem još jednom, mada mi je jasno da od toga nemam ništa, jer gospodin ministar nije prisutan, da je naše rešenje o uvođenju agencije, posebnog tela pri ministarstvu, odnosno Vladi, usklađeno sa propisima Evropske unije.
Štaviše, ni u Evropskoj uniji nadzor nad radom poslovnih banaka nije poveren centralnoj banci, već nekom nezavisnom telu. Naravno, to nezavisno telo može da bude vezano za centralnu banku, pa može guverner biti član ili na čelu agencije, može da se koristi administracija koja radi i centralnoj banci, mislim na njenu infrastrukturu, članovi agencije mogu da budu članovi upravnog odbora, ali je to posebno telo.
Prema tome, Evropska unija uopšte ovo rešenje ne poznaje. Moje pitanje je ponovo, da li ćemo mi ulaziti u Evropu sa rešenjima koja nisu rešenja u skladu sa rešenjima Evropske unije?

Hvala.         Nisam bila tu da obrazložim svoj amandman i jako mi je žao. Mislila sam da se ne javljam za reč, međutim, vidim da je tu nastala neka zabuna, pa imam želju da to objasnim.
Oba amandmana govore o tome da ne može NBS da bude nadzorni organ. Međutim, moram da primetim da gospodin Krasić nije u pravu.
Organ koji mi predviđamo, tj. agencija za nadzor jeste samostalan organ, ali pri Vladi. Nadzor treba da vrši nezavisno telo koje za svoj rad odgovara Vladi, odnosno nadležnom ministarstvu. Takva su rešenja i u zemljama u tranziciji i u Evropi. Recimo, to ima Finska, Hrvatska, Slovenija, Mađarska.
Da je gospodin Krasić video sve amandmane, koje sam podnela, znao bi da i na član 42. imam amandmane koji predviđaju kako se formira agencija i šta ona radi. Iz toga se jasno vidi da je agencija vezana za Vladu, ona je nezavisno telo, ali bira se od strane Vlade, njen statut prihvata Vlada. Uostalom, kada dođe na red amandman na član 142. onda ću ga obrazložiti.

Hvala. Član 24. predviđa zabranu zaključivanja ugovora o posredovanju i ugovora o zastupanju u osiguranju. Tražila sam da se taj član potpuno izmeni i da glasi: "Društvo za osiguranje, u granicama dobijenog ovlašćenja, može da zaključi ugovor o posredovanju u osiguranju i ugovor o zastupanju u osiguranju samo sa licem koje je dobilo dozvolu za obavljanje tih poslova ili pravnim licem koje poslove posredovanja u osiguranju obavlja na osnovu posebnog zakona, a po prethodnoj evidenciji kod agencije i pod uslovima propisanim ovim zakonom."
Ovim rešenjem sam htela da se utvrdi obaveza evidentiranja subjekata koji poslove zastupanja i posredovanja obavljaju na osnovu posebnih zakona, ali po prethodnoj evidenciji kod agencije. Naravno, član 145. predloženog zakona predviđa da se izveštaj, odnosno registar podataka vrši u Narodnoj banci, i s obzirom da sam tražila da Narodna banka ne bude nadzorni organ nego sam uvela agenciju za nadzor, bilo je neophodno da se i ovaj član u tom smislu promeni i da se ta evidencija vodi u agenciji.

Ja bih podržala ovaj amandman, iz prostog razloga, što mislim da, ako postoji veći broj kandidata da je rešenje prosto demokratičnije, a s obzirom na do da Narodna skupština bira, onda biranje podrazumeva biranje između većeg broja kandidata. Inače bi bilo da Narodna skupština "potvrđuje" ili "odbija". I zato mislim da je ovakvo rešenje prihvatljivije, iz prostog razloga što bismo imali priliku da raspravljamo o kandidatima, da dajemo svoja mišljenja i da stvarno izaberemo boljeg kandidata za koga je većina među nama.

Član važećeg Zakona predviđa posebno o navršavanju radnog veka, pa i u toj odredbi predviđa da se o ispunjavanju uslova pismeno obaveštava predsednik Vrhovnog suda i nadležni odbor Narodne skupštine. Predlog zakona predlaže da se reči "Narodna skupština" brišu. Moj amandman predviđa da se brišu reči "nadležni odbor Narodne skupštine", ali da stoji, "Narodnu  skupštinu".
Moje rešenje je ovakvo iz razloga što po Ustavu jedna od nadležnosti Narodne skupštine je "biranje i razrešenje sudija", pa sam smatrala da, pored toga što se obaveštava Vrhovni sud, tj. predsednik Vrhovnog suda, bio bi red da se obavesti i Narodna skupština.

Podnela sam amandman na član 10. stav 2. i rešenje u zakonu je dato ovako: "Postupak pokreću predsednik suda, predsednik neposrednog višeg suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije i ministar nadležan za pravosuđe". Predložila sam mojim amandmanom da se reči "ministar nadležan za pravosuđe" brišu iz ove zakonske norme, jer mislim da ministar ne treba da ima ovo ovlašćenje, odnosno mislim da je nedopustiv nadzor izvršne vlasti nad statusom sudija. Zato predlažem da se reči "ministar nadležan za pravosuđe" brišu, a da ostalo ostane. Hvala.

Član 15. je smešten u prelazne i završne odredbe ovog predloga i njegova sadržina predlaže da predsednicima sudova, koji su izabrani po Zakonu o izmenama iz marta 2003. godine, prestaje dužnost predsednika suda.
Amandmanom sam predložila da se ovaj stav u Predlogu zakona briše, i to iz nekoliko razloga. U obrazloženju Predloga zakonodavac kaže da je razlog predlaganja stava 2. - da se uklone posledice delovanja organa za koji je Ustavni sud našao da su protivustavne. Naravno i ja, a i zakonodavac mora da se drži odluke Ustavnog suda, ali po meni to ne znači da je zakonodavac vlastan da predloži normu koja takođe neće biti u skladu sa Ustavom. Ustav Srbije propisuje da sudska vlast pripada sudovima, po članu 9. stav 1. i stav 4. Ustava, a po članu 73. stav 1. tačka 10. Ustava, Narodna skupština bira i razrešava predsednike i sudije.
Zakonom ne smeju i ne mogu da se razrešavaju funkcioneri. Oni se samo postavljaju. Zakon treba da predvidi opšta pravila i način kako će to da se radi. Naročito je nedopustivo da zakon rešava pojedinačne slučajeve. Ako se ne izbriše stav 2. (čl. 151). iz Predloga zakona, Zakon zadire u ustavna rešenja i na takav način krši Ustav.
Na osnovu zakona, svesna sam toga da su neki organi proglašeni neustavnim, i na osnovu zakona čija se izmena traži ovom odlukom da je neustavno rešenje u bivšem Zakonu, treba preduzeti radnju, a preduzete su neke radnje, i pitanje je kako treba otkloniti njihove posledice. Predlog je mogao da bude da se postupak ponovi na zakonom propisan način, a ne da se razrešava zakonom. Mogao je da se odredi rok u kome će to da se uradi i, opet podvlačim, to ne bi bilo neustavno rešenje.
Ovako, ovo rešenje doživljavam kao čist revanšizam, tako da mislim da ćemo posle 20 godina pominjanja suđenja šestorici, ponovo imati razrešenja koja će biti presedan u našoj praksi, ali ovog puta ovaj presedan će ići na dušu G17 plus!

Poštovano predsedništvo, poštovane koleginice i kolege, podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona. Član 2. glasi: "Osnovicu za obračun akcize pri uvozu kafe (sirove, pržene,  mlevene i ekstrakta kafe) čini vrednost proizvoda utvrđena po carinskim propisima, uvećana za iznos carine i drugih uvoznih dažbina".
Predložila sam da se ovaj član Predloga zakona briše. Razlog: mislim da uvođenje ovakvih akciza na kafu u našoj državi ne bi trebalo da se usvoji. Znamo da je kafa nacionalno piće, da se pije u državi više nego išta drugo, a na ovaj način smo doveli stanovništvo u situaciju da kupuje kafu goreg kvaliteta, znači da se opredeli, zbog cene, za gori kvalitet kafe.
Znam iz priča svojih roditelja da je kafa za vreme okupacije bila pravljena od ječma. Mi ćemo dovesti naš narod dotle da počne da pije najgori kvalitet kafe zato što su cene neujednačene. Ranije rešenje je nama mnogo pristupačnije. Ono je ujednačavalo cenu kafa, a kvalitet ste određivali sami, prema tome šta vam se više dopada. Zato je moj predlog da se ovakav amandman za uvođenje ovih akciza briše.

Član 3. Predloga zakona predviđa da se na derivate nafte akciza plaća u sledećim iznosima, i to: na sve vrste motornog benzina 27,50 din po litru i na sve vrste dizel goriva 16,76 din/lit. Moj amandman na Predlog ovog zakona je da se član 3. briše. Povećanje akciza na derivate nafte pokazuje da je ministar shvatio da ne može da isfaninsira budžet iz onih planiranih prihoda, pa mora da poveća akcize koje pogađaju privredu i, naravno, sve građane, a ne samo one bogate.

Ovaj zakon je trebalo, po mom mišljenju, praviti pre budžeta ili praviti rebalans budžeta. Jasno je da je budžet nerealno donet, kada se mora deficit pokrivati povećanjem akciza. Uverena sam, da je ovaj zakon usvojen pre deset dana, da penzije koje su kasnile prvi put za tri godine nekoliko dana ne bi kasnile, jer bi verovatno uspeo budžet da se namiri. Pitam se šta bi bilo kada mi ovaj zakon ne bi izglasali, da li bi onda mogao budžet da se namiri, koji je neralno projektovan.

Zadužena sam i od jedne grupe naftaša, da ih tako nazovem, da u ovom amandmanu obrazložim da Rafinerija Beograd, jedina na Balkanu, ima jedno postrojenje, takoreći mini rafineriju, koja od starog ulja, koje predstavlja vrlo opasan otrov, rafinacijom pravi novo ulje.

Inače, u državama gde ne postoje takva postrojenja, a rekla sam da je ovo jedina rafinerija na Balkanu koja ga ima, ti otpadi se sipaju u reke ili u zemlju, ili se na razne načine neadekvatno odlažu. To onda čini u tim državama i na tim mestima pravu ekološku bombu. Ovaj rafinat je vrlo skup. Proizvodnja ovog rafinata je nezamenljiv način da se rešimo ovog otpada ekološkim putem, a još za to dobijamo i novac. Ukidanjem akciza ovo bi došlo u pitanje. Zato sam predložila da se ovaj član zakona briše.