Moram javno da se zahvalim gospodinu Krasiću na ovom džentlmenskom ponašanju. Imala sam veliku želju da se javim po ovom amandmanu. U stvari, htela sam da čitavu priču vratim na posao, odnosno na amandmane i da prekinem priču o nekim drugim stvarima, iako nam je predsedavajući rekao da će i u budućnosti da bude tolerantan. Mislim da je ovaj stepen tolerancije, gde se priča o svemu i svačemu, potpuno nedozvoljen za Skupštinu.
Mislim da mi moramo poštovati Poslovnik i raditi samo po onome što nam je tema, a to je amandman SRS na član 39. Zakona. Već više puta je objašnjen stav DS u odnosu na ovaj zakon. Dakle, mi smatramo da ovakav zakon treba da postoji, ali smatramo da je ovaj apsolutno loše urađen. Zbog toga se, u stvari, pridružujem mojim kolegama iz DS, da bi bilo najbolje da ga ministar povuče, pa da glasamo za njega i da tu materiju imamo na taj način uređenu.
Kada govorimo o amandmanu na član 39, koji predlaže brisanje člana 39, a pod uslovom da ostaje Predlog zakona, jer pretpostavljam da, po ponašanju ministra, nema nameru da ga povuče, a takođe i po tome da postoji većina u Skupštini koja će glasati za ovakav zakon, onda smatram da bi usvajanje amandmana na član 39. bilo potpuno pogrešno.
Član 39. reguliše materiju izbora miritelja i arbitara. Kad bi se brisao taj član, mislim da bi materija imala takvu šupljinu da bi ionako loš zakon bio potpuno upropašćen i u ovoj ideji kakvu je imalo ministarstvo kada ga je kao ovakav predlog nama uputilo. Zato sam protiv toga da se usvoji amandman SRS koji traži brisanje člana 39.

Prvo bih postavila pitanje, dakle, koje je to kratko vreme dok čekamo ministra, jer na moju primedbu na ovaj amandman morala bih da dobijem odgovor od gospodina ministra.

Dobro, onda ću morati da ponovim ono što mislim da stavim kao primedbu na ovaj amandman.
Moja primedba se više odnosi na nemogućnost rešavanja po ovom zakonu, a u vezi sa članom 40, nego na to što mislim da amandman ne treba da se prihvati.
Postavljam pitanje, ovi rokovi koji su nam dati u zakonu, kada pogledate obrazloženje na kraju zakona, vidite da za biranje direktora treba 30 dana. Odlično, dobar dan, gospodine ministre, jako ste mi potrebni sada, radimo amandman na član 40.
Dakle, SRS je predložila da se član 40. briše. Obrazloženje ste propustili i neću ga ponavljati, ali ću sada kažem ono što imam povodom tog amandmana.
Ovde je u zakonu predviđeno da odluka o izboru miritelja ili arbitra komisija donosi u roku od 15 dana. Međutim, u obrazloženju zakona je predviđeno da se direktor agencije bira u roku od 30 dana, odnosno imenuje. Zakon stupa na snagu 1. januara 2005. godine.
Gospodine ministre, ako vi ne usvojite ovaj amandman o kome mi govorimo, kako ćete ispoštovati sve ove rokove u ovako kratkom periodu?

Ne bi bilo loše da se ovaj amandman usvoji u svakom slučaju, bez obzira na to što imamo različite razloge zbog kojih prigovaramo na ovaj zakon. Ovaj izraz – konačnosti odluke o izboru nisam do sada nigde srela i ne znam šta bi on trebalo da znači. Pa, zbog uvođenja nekog novog vremena i repera za vreme ovakav amandman bi mogao da se prihvati.

Ovo što imam da kažem jako mi je važno da bude gospodin ministar tu. Da li ima smisla da govorim ako nema gospodina ministra? Nema. Možda će on ipak doći u toku mog izlaganja. DS, što se tiče amandmana na član 45, misli da ne treba da se briše, odnosno da se prihvati amandman.
Međutim, toliko je rešenja u tom članu koja bi bilo jako dobro da ne stoje, da smo prosto u dilemi. Pod tačkom 5) ako nestručno i nesavesno obavlja dužnosti, pitanje je kako, ko o tome odlučuje kada postoji Zakon o agencijama i to se tamo u nekom drugom zakonu reguliše. Neuredno odazivanje, kako se to procenjuje? Neopravdano odugovlačenje, na koji način ljudi mogu da zaključe da neko neopravdano odugovlači.
Ako nešto traje objektivno dugo, kako će se brisati iz imenika pod kvalifikacijom da je neopravdano odugovlačio ovo usled smrti i na lični zahtev, prosto mislim da ne treba ni da se komentariše. Jedno pet-šest tačaka stvarno u ovom članu ne bi trebalo da stoji, ali ne podržavamo amandman samo iz tog razloga što ipak nešto ima što bi trebalo da ostane u ovom ovako lošem zakonu, ako nam se desi da ga izglasate, pa da on jednog dana mora da se primenjuje, odnosno da pokušamo da se primenjuje.

Mi smo juče stali na amandmanu na član 30. koji u svom stavu 2. predviđa dobrovoljnost, kako kaže ministar, da strane u sporu mogu sudu da podnesu zajednički zahtev za mirovanje postupka.
Prethodno je ministar rekao da se ovaj zakon donosi zato što usklađujemo celinu sistema u Srbiji. Da se pokušalo da se uskladi celina sistema u Srbiji ovakvo rešenje ne bi moglo da postoji, jer smo neki dan završili raspravu o zakonu o parničnom postupku, koji nigde ne predviđa mirovanje postupka. Naprotiv, nekadašnji institut mirovanja postupka je potpuno anulirao. Znači, po našem ZPP-u ne postoji mogućnost da postupak miruje, a ovaj zakon to predviđa.
Još jedna stvar mi je jako zasmetala u vezi sa ovim amandmanom, odnosno sa članom 30. Predsedavajući je pročitao da je Zakonodavni odbor predložio da se amandman odbije. Zakonodavni odbor ima pravo i dužnost da proceni da li je amandman pravno moguć i da li je pravno nemoguć. Ako se odbija, onda je on pravno nemoguć, a to po Zakonodavnom odboru znači da nije u skladu sa zakonom ili sa Ustavom. To je jedna od stvari koja bi, po nekom mom osećanju, ukazivala na to da stav 2. ne može da stoji u ovom zakonu.
Što se tiče dobrovoljnosti, na kojoj je ministar u svom izlaganju insistirao, naravno da smo za dobrovoljnost i naravno da smo za to da stranke imaju pravo i da su vlasne da se same određuju u postupcima. Na član 19. ZPP-a postojao je amandman poslaničke grupe DS koji je tražio tu dobrovoljnost i da stranke mogu da se odrede sporazumno prema tome da li će doći do zastajanja postupka ili ne. Prema tome, poslanička grupa DS apsolutno želi da se poštuje volja stranaka u postupcima, ali nažalost, ovakvo rešenje u ovom zakonu ne može da stoji.

 Amandman poslaničke grupe DS se takođe odnosi na član 66, odnosno na isključenje sudije koji ne može da vrši sudijsku dužnost, odnosno razloge. Mi predlažemo da se članu 66. doda nova tačka 8), koja glasi: "ako je sa strankom, njenim zakonskim zastupnikom ili punomoćnikom bio u radnom ili poslovnom odnosu ili je u takvom odnosu bio njegov bračni ili vanbračni drug, sadašnji ili bivši ili srodnik po krvi u prvoj liniji".
Naravno, ovu tačku 8) predlažemo zato što smatramo da bi ona doprinela uspostavljanju nepristrasnog pravosuđa i mislimo da je neophodno da ova lica budu obuhvaćena isključenjem.

Amandman na član 67. stav 1. odnosi se na promenu brojeva 7, da se stavi broj 8, s obzirom da smo  ovde tražili da se uvede nova tačka 8, pa onda shodno tome u članu 67. treba da se izmeni taj deo gde je od 1. do 7. tačke, mi predlažemo da bude od 1. do 8. tačke, naravno, ako se prethodni amandman usvoji.

Posle izlaganja ministra dobila sam želju da malo branim advokate. Ovaj član 89. predlaže, odnosno predviđa uslove za izdavanja punomoćja, odnosno ovlašćenja advokata po punomoćju koje mu stranka izdaje. Naravno slažemo se sa svim što je zakon predložio, međutim naša poslanička grupa je predložila da se doda posle tačke 3. tačka 4. koja bi glasila da od protivne stranke primi dosuđene troškove.
Onaj ko se ikada bavio advokaturom zna šta znači kada se u presudi dosude troškovi i koliko je ustvari dobro, koliko ubrzava i lišava raznih postupaka ovakva jedna odredba koja bi predviđala da advokat ima pravo po punomoćju da naplati troškove od suprotne stranke. To su troškovi postupka i bilo bi pravilno rešenje da ih advokat naplaćuje, tim pre što je to nekada u nekim zakonima i bilo predviđeno.

Hvala. U članu 107. predviđeni su rokovi, tj. blagovremenost dostavljanja podnesaka, odnosno o tome se govori. U stavu 6. koji glasi: "Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upućen nenadležnom sudu pre isteka roka, a stigne nadležnom sudu posle isteka roka smatraće se da je na vreme podnet ako se njegovo podnošenje nenadležnom sudu može pripisati neznanju ili očiglednoj omašci podnosioca".
Mi smo predložili da se posle reči "smatraće se da je na vreme podnet" brišu reči "ako se njegovo podnošenje nenadležnom sudu može pripisati neznanju ili očiglednoj omašci podnosioca". Tražili smo brisanje ovih reči zato što smatramo da ne treba ostavljati sudu da procenjuje da li je u pitanju omaška ili neznanje podnosioca. Radi se o podnescima koje mogu da podnesu i neuke stranke. Naravno da mogu da naprave ovu vrstu greške.
Međutim, ako se podnesak koji je na vreme podnet smatra blagovremenim lako će se sud oglasiti nenadležnim i uputiti drugom sudu. Smatramo da je suvišno da se pušta sudiji da šikanira stranke koje su greškom podnele podnesak nenadležnom sudu.

  Član 214. tretira uslove za prekid postupka, pa je tako prvi uslov kad stranka umre. Prva tačka – ''kad stranka umre, prekida se postupak''. Predlog našeg amandmana je da se posle reči "umre", doda zapeta i reči: "a nema punomoćnika".
DS smatra da je celishodnije i brže za tok postupka ako stranka koja ima punomoćnika ne prekida postupak, nego može punomoćnik da nastavi postupak u kome se već nalazi. Takvo rešenje je bilo u dosadašnjem zakonu, i mi ne vidimo razlog da se to rešenje briše iz razloga, kako nam je objašnjeno, da je ovo friziranje parničnog postupka učinjeno da bi se tok postupka ubrzao. Ako se ubrzava postupak, prekid postupka posle smrti stranke može samo da ga odugovlači do pokretanja i završetka ostavinskog postupka, kada bi moglo da dođe do nastavka postupka. Ako je stranka imala punomoćnika, za to nema potrebe.

 DS je podnela amandman na član 219. koji glasi: "sud će zastati sa postupkom kad je to izričito predviđeno zakonom ili kada u toku postupka oceni da je to celishodno''.         Naš amandman predlaže da se brišu reči  ''ili kad u toku postupka oceni da je to celishodno''. Naš amandman takođe predlaže da se briše drugi stav ovog člana koji glasi: ''Sud donosi rešenje o zastajanju sa postupkom po službenoj dužnosti kad odluči da zastane sa postupkom da bi sačekao ishod neke procesne delatnosti ili da bi pružio mogućnost da se preduzme neka radnja u postupku.'' Takođe smo predvideli da se u ovom članu dozvoli žalba, a predlagač je predvideo da žalba nije dozvoljena.
Predlagač u svom obrazloženju Predloga zakona navodi da se ovim institutom, a to je institut zastajanje, zamenjuje institut mirovanja postupka čime se postiže veća efikasnost u sudu. To je obrazloženje uz predlog koji smo dobili. Ukidanjem instituta mirovanja ubrzava se postupak, ali i prema načinu i uslovima koji su potrebni da bi došlo do zastajanja postupka može se videti da ova dva instituta nisu ni u kakvoj vezi. Svedoci smo da se često zbog aljkavosti u radu, možda i iz nekih drugih razloga koji su još manje prihvatljivi od aljkavosti, pojedini postupci neopravdano vode jako dugo, godinama, pa i decenijama.
Predloženim rešenjem data je mogućnost sudu da upravo koristeći procesna pravila koja mu zakon daje, putem instituta zastajanja postupka, vodi postupak nesagledivo dugo, bez mogućnosti stranaka da na to utiču.
Ovo tim pre što predloženo rešenje omogućava sudu da iz istih razloga neograničeni broj puta donosi rešenje o zastajanju postupka, uvek određujući neko novo vreme koliko taj rok treba da traje. Zato smo predložili da se naš amandman usvoji kako bi se postupak ubrzao.

Poštovano predsedništvo, poštovane koleginice i kolege, moram još jednom da podsetim da uprkos tome što je ovaj predlog zakona koji nam je ponuđen vrlo sličan onom zakonu koji je prethodna Vlada napisala, u njemu postoji bitna razlika, a ona se ispoljava u tome što nam je ovaj predlog ponudio veće visine stopa doprinosa.
U predizbornoj kampanji građanima je obećano smanjenje poreskog opterećenja na zarade. Na osnovu takvih obećanja su dobijeni izbori i poslanici koji su ušli u Skupštinu.
Međutim, u ovom predlogu visina stopa doprinosa u zbiru predstavlja opterećenje za zaradu zaposlenih, odnosno u pravcu povećanja troškova rada. Da podsetim da su u zakonu ti iznosi 35,8% u odnosu na prethodnih 33,6%. To je 2,2% veće opterećenje nego što je bilo u ranijem zakonu. Ovo jasno pokazuje da su izneverena predizborna obećanja koja su data građanima.
Poslanička grupa Demokratske stranke je na ovaj predlog zakona intervenisala sa nekoliko amandmana. Mi se nadamo da će biti sluha da se ti amandmani usvoje kako bi se Predlog zakona popravio. Poslanici poslaničke grupe DS će odlučiti naknadno da li će glasati za zakon, a za sada nismo zadovoljni ovim rešenjima. Mislimo da ćete razmišljati o predloženim amandmanima, koji će bitno da promene greške koje su napravljene u zakonu.

 Član 12. Predloga zakona kaže: "Kada  osiguranik ostvaruje prihode po više različitih osnova (radni odnos, samostalna delatnosti, ugovori i drugo), doprinosi se obračunavaju i plaćaju po svim tim osnovama, do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa, u skladu sa ovim zakonom."
Predložila sam da se posle reči "doprinosa" dodaju reči "za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje". Smatram da nije opravdano uvoditi obavezu plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje i za slučaj nezaposlenosti po osnovu svih oblika rada, s obzirom da se po osnovu više uplaćenog doprinosa ne mogu ostvariti nikakva prava.
Ovaj amandman se odnosi i na stav 2. istog člana. Tu sam takođe predložila ubacivanje tih reči "za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje", jer mislim da je opravdano da se obaveza obračunavanja doprinosa po svim osnovama rada utvrdi jedino za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, zbog toga što u okviru ovog osiguranja obvezniku doprinosa omogućava ostvarivanje maksimalne penzije.
Ovaj amandman bi trebalo da se usvoji i on ne bi remetio smisao zakona.

Podnela sam amandman na član 23. i predložila da se reči "privrednog društva" zamene rečima "društva lica". Naknadno, nekom mojom proverom, došla sam do zaključka i do spoznaje da Zakon o penzionom osiguranju ima pojam privredna društva i zaključila sam da to kroz ovaj zakon ne mogu da menjam.
Očekujem kada bude na dnevnom redu zakon o penzijskom osiguranju i kada budem predložila sličan amandman da ćete me podržati, a sada ću ovaj amandman da povučem, i takođe na član 6. Izvinjavam se, nisam tu bila. Povlačim ta dva amandmana, jer mislim da ne mogu da uvodim novi pojam kroz zakon koji nije glavni zakon za taj izraz.