Moj amandman je vrlo kratak i neću da budem opširna kao kolega Krasić i neću da govorim o amandmanu ono što je trebalo da govorim u vreme kada je u načelu bila rasprava.
Prema tome, samo ću pokušati da se još jedanput zauzmem za promenu naziva "nacionalni savet", kao što sam se zauzimala i kod Zakona o osnovama obrazovanja. Prosto smatram da je primereniji i adekvatniji naziv "državni", zato što je ovo stručni organ koji obavlja za državu poslove.
Zato mislim da "nacionalno" ostavimo naučnim ustanovama, nekim umetničkim ustanovama, nekim prirodnim ustanovama, kao što su, recimo, nacionalni prirodnjački muzeji, a da kod saveta, kada je obrazovanje u pitanju, stavljamo nazive "državni", jer označava da pripada državi tako jedan važan organ koji pokušava da nas uvede u razvoj visokog obrazovanja i u bolje stanje u visokom obrazovanju. Prosto mi nije adekvatan naziv i ponovo pokušavam da apelujem na ministra da menja naziv u "državni", jer mislim da je adekvatniji.

Hvala vam i hvala što ste prozvali mene, tako da bi bili raspoređeni, malo oni malo mi. Neću puno da govorim o ovome iz prostog razloga što mislim da mi je umor dostigao kulminaciju. Dva dana radimo, a verovatno ćemo večeras raditi duboko u noć, a ona strana koja bi trebalo da je puna je poluprazna.

Naravno, pošto želim da govorim, morala sam da se prijavim, tako da sam malo podigla vaš kvorum a tako i moje kolege. Naravno da imam primedbu na to kako se koncipira uopšte održavanje sednica, jer ulazimo iz noći u noć, ne samo u noć nego i u dane kada se ne održava zasedanje Skupštine, ali to nam je što nam je
Imam dve načelne primedbe zbog kojih sam ipak smatrala da moram da se javim, a one su više pravne prirode, nego prosto suštinske, a za mene je to, moram vam priznati, jako važno. Savet je trebalo da se izabere 60 dana po zakonu, 60 dana od stupanja na snagu zakona. Zakon je stupio na snagu 7. juna 2004. godine i jasno mi je da je taj rok odavno prošao.
Posledica toga što nije savet na vreme izabran je da smo programe za prošlu godinu za učenje u osnovnom i srednjem obrazovanju imali napisane u Ministarstvu od ljudi čija je stručnost pod znakom pitanja, od ljudi koji nisu za to ovlašćeni, a bilo je neophodno da se osnuje savet i da savet pravi te programe.
Mi imamo svi zajednički sreću što roditelji nisu toga dovoljno svesni, pa nisu od toga pravili pitanje, jer znamo kako su nam deca na početku školske godine prošla sa programima koje je napisalo Ministarstvo ministarke Čolić.
Druga moja primedba je na član 11. koji podrazumeva sastav saveta. Zakon je izričito rekao iz kojih struktura se bira koliko članova saveta. Pod tačkom 9. imamo član iz reda nacionalnih manjina sa liste kandidata koji zajednički podnose savetu nacionalnih manjina i da ulazi u sastav saveta. Kada sam pogledala spisak predloženih članova saveta, shvatila sam da je Skupština, odnosno poslanici, da su predložili članove iz reda nacionalnih manjina. Međutim ...
(Iz sale: Vreme.)
Četrdeset dva minuta kolega, ako vas ko bude pitao je vreme.
Zakon izričito kaže pod tačkom 9. da se član Nacionalnog saveta bira iz reda nacionalnih manjina. Po imenu prvog predloženog pretpostavila bih da je nacionalna manjina, iako ga ne poznajem, ali po imenu drugog predloženog znam da nije nacionalna manjina. Prosto sam imala potrebu da stavim primedbu na kršenje zakona i zbog vremena kada je trebalo da se predloži savet, a i zbog načina kako su predloženi pojedini članovi, kako ne bih dalje analizirala ostale članove. Ovo je ono što je za mene bilo prosto najupečatljivije i najupadljivije na prvi pogled.

Naravno da se slažem sa svim obrazloženjima koja smo čuli u odnosu na član 23. i u odnosu na amandman koji je podnela naša koleginica gospođa Čomić.
Kako ne bih oduzimala vaše vreme, nisam izašla da ga i sama obrazlažem. Ima nešto preko čega nisam mogla da pređem, a to je stil kojim je napisan zakon, jezik kojim je napisan zakon. Potpuno nedozvoljen. Samo ću da vam pročitam dve-tri reči iz člana 23, zbog čega takođe mislim da je neophodno da se usvoji amandman, a to je – ministar može podneti ostavku koju šalje predsedniku Vlade, a potom predsedniku Narodne skupštine.
Šalje, kako? Gde je jezik zakonopisca – šalje. Možda dostavlja ili možda ćemo neki drugi izmisliti izraz. Šta znači potom? Kada je to potom, da li je zajedno, da li je posle, da li je posle pet dana, šest, sedam. Narodna skupština na svojoj sednici prima k znanju. Molim vas, ovde ima puno kolega, da li je to jezik kojim treba da se piše zakon, kojim treba da piše zakone demokratska skupština. Pravo da vam kažem, sa tim se prosto ne mirim.

Ako ne uvažimo obrazloženje koje smo čuli od poslanice Čomić i ne prihvatimo amandman koji je uložila, onda se slažem sa njom da brišemo član, jer on je bukvalno sramotan koliko je nepismen.
Skrenuću vam pažnju samo na nekoliko reči. Apsolutno ćete se svi sa mnom složiti.
Stav 2, meni se ne dopada ni 1. stav, ali preskočiću ga i samo skrećem pažnju na stav 2, kada je ministar dobio ovlašćenje, kada je podneo ostavku, stav 2. nam ovako kaže - pri tome on ne može donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane (ovo mi je jasno) ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća. Moje pitanje je: šta je prirodna nesreća?
Da li je iko od vas ikada i u jednom zakonu našao termin prirodna nesreća, da li je iko ikada od vas u običnom govoru za višu silu rekao da je prirodna nesreća? Možda je to poplava u Banatu, ali nije to napisao.
Šta je to privredna nesreća? Da li je privredna nesreća kada neka privredna mašina nekome ruku odseče? Možda je to bankrotstvo. Ne znam, ne znam da li znate vi. Niko koga sam pitala, a pitala sam najmanje 20 poslanika, nije umeo da mi objasni šta je tehnička nesreća. Za ove dve nesreće bih se nekako i snašla, pa bi to zaključivala, razmišljala, pa možda shvatila, ali tehnička nesreća mi uopšte nije jasna. Da sam je našla negde u nekom zakonu, sve ovo što sam ranije rekla, povući ću ako mi to neko dokaže.

Pripremila sam se, moram da iskoristim ovo vreme. Naravno da podržavam brisanje amandmana. To što je nepismen, to me toliko već nervira da ne mogu da pominjem, ali on je i nelogičan. Imam nekoliko pitanja.
U prvom stavu prve rečenice kaže se: "Predsednik vlade i potpredsednici vlade imaju kabinete (to znači da ih ima više), koji po njihovom nalogu vrše stručne i druge poslove za njihove potrebe". Koje potrebe? Da li je tu trebalo neka tačka da stoji.? Da li njihove domaće potrebe, privatne potrebe, društvene potrebe - stvarno je nelogično.
"Radni odnos u kabinetu zasniva se na određeno vreme, dok traje dužnost predsednika vlade, odnosno potpredsednika vlade". Kakva dužnost? Možda je mandat u pitanju.
U stavu 4. ovog člana šefu kabineta se daje mandat, na šta on nema pravo, jer nije izabrano lice. Ali predsedniku vlade i potpredsednicima vlade se daje dužnost. Oni imaju dužnost, ali nemaju mandat. Ne prestaje im mandat nego dužnost.
Dalje: "Prava i obaveze savetnika koji ne budu zasnovali radni odnos uređuju se ugovorom prema opštim pravilima građanskog prava". Šta biva sa onima sa kojima se zasnuje radni odnos? Kako će on prestati ako je predviđeno u ranijem stavu da prestaje radni odnos onda kada prestaje mandat, odnosno dužnost, kako piše u zakonu. Trebalo bi da piše "mandat", ali tako ne piše. Kada prestane dužnost, šta je sa radnim odnosom šefa kabineta?
U trećem stavu su greške. Kaže se "potpredsednik" a trebalo bi da bude "potpredsednici", a i ova sveza između vlade i onih koji imaju položaj direktora trebalo bi da bude "ako imaju direktora". To su sitnice u odnosu na sve druge nepismenosti, pa su potpuno zanemarljive. Mogu biti tehnička greška.
Sada dolazimo do četvrtog stava, šefu kabineta prestaje mandat, koji sam već komentarisala, sa prestankom mandata predsednika vlade. To isto je rečeno i ranije, "dok traje dužnost predsednika vlade prestaje članovima kabineta" a ranije je rečeno da je šef kabineta unutar kabineta. Zakonopisac kaže da predsednik i potpredsednici vlade mogu unutar kabineta imenovati savetnike.
Znači, radni odnos u kabinetu svim članovima, pa i šefu, kako je predviđeno u stavu 2, predviđeno je kako prestaje mandat, ali mislim da je to dužnost. To se ponavlja i u četvrtom stavu. Dakle, on je toliko rogobatan, toliko nelogičan i toliko nepismen da mislim da se mora prihvatiti amandman koji traži njegovo brisanje.

Samo moram reći da sam iznenađena da Vlada nije već unapred prihvatila ovaj amandman i da on nije postao sastavni deo zakona.
Prosto sam od ministra koji zastupa zakon očekivala takav postupak, iz prostog razloga što je imao senzibiliteta i sluha da na početku svog mandata učini neke stvari koje su išle u prilog ravnopravnosti polova. Iskreno mislim da je propust što ovaj mali procenat od 30% manje zastupljenog pola nije prihvaćen već onda kada je amandman uložen.
Prosto sam imala potrebu i da kažem repliku na ono što je kolega iz Radikalne stranke rekao, stranke koja ima manje od 5% žena u parlamentu. Nabrojao je ovde sedam kojih ima u kompletnoj stranci i to je dokaz da mi nemamo kvalitetnih žena, pa zato ne treba ovakav amandman da se usvoji. Nažalost, u svim našim strankama, u kojima ima preko 40% upisanih članica stranaka, mi imamo isto toliko kvalitetnih članica, u najmanju ruku koliko imamo i kvalitetnih članova.
Mi samo tražimo da se izvrši posebna mera koja će da bude jednog dana nama u nekom zakonu, koji će ubrzo biti u proceduri i koja nam nalaže da društvo koje ne vodi računa o paritetu, mada ga kao prvi korak ne tražimo, ne može biti demokratsko društvo. Društvo koje se odrekne velikog dela svog stanovništva, svog biračkog tela, većeg od 50%, to društvo ne može biti demokratsko društvo. Znači, ni organi ne mogu donositi demokratske odluke ako su jednoobrazni i ako ovakvu meru ne poštuju.
Moram još jedanput da naglasim da očekujem da će ministar da prihvati ovaj amandman, jer je po mojim saznanjima pokazao senzibilitet još na početku mandata.

U ime poslaničke grupe DS uložila sam amandman na član 34. tako što sam predložila da se briše naslov iznad člana 34. i član 34. Taj član podrazumeva da neprofitnu organizaciju za operativne, marketinške i promotivne poslove može osnovati turistička organizacija.
Demokratska stranka smatra da nema potrebe da se ovim zakonom i uopšte turističkoj organizaciji dozvoli da osniva organizaciju neprofitnog karaktera. Mislimo da u ovom zakonu prosto nije mesto za ovakvo rešenje, pa smo iz tog razloga predložili da se član koji tretira tu materiju i naslov iznad tog člana brišu.

Vidi se da me dugo nije predsednik prozivao, pa je pogrešio i prozvao me kao poslanika.

Zato što ne valja važeći Poslovnik ne mogu postati poslanik, nego poslanica.

Jeste da pretendujem da se osećam kao ikona, ali ipak sam poslanica, imam iz Akademije nauka o tome potvrdu i moraću da vam umnožim i podelim svima pa da znate kako u sledećem periodu treba da me oslovljavate.
Šalu na stranu, da odradim ovaj posao. Rešila sam da podržim amandman koji smo malopre čuli od poslanika Markovića.
Takođe, smatram da je neophodno da se prihvati ovakav amandman iz razloga što se u obrazloženju kaže da je ovim članom, koji predviđa da podnose prijavu samo fizička lica predviđen krug lica koja imaju pravo prijavljivanja oduzete imovine, a to su raniji vlasnici, i hoću da mi se objasni, (žao mi je što nema ministra da mi to objasni) – kako to da zadužbine i sva pravna lica koja su ovde navedena takođe ne prijavljuju svoju imovinu, obzirom da su takođe raniji vlasnici.
Kako će se njima vraćati njihova imovina ako dođe do zakona o denacionalizaciji, ako je nisu prijavili? Naravno, iz perspektive ovog zakona, za koji moram da kažem da mi se uopšte ne dopada i da ga Demokratska stranka neće podržati ako se ne usvoji amandman na član 9, koji predviđa da se evidentira nepokretna imovina, da se obustavi promet nepokretne imovine pri ovom evidentiranju, kako bi jednog dana, kada se donese zakon o restituciji, imalo šta da se vrati, a ne da se sve otuđi u međuvremenu.

 Jedva čekam, a dobili smo Studiju o izvodljivosti, ali mi se još nisu poslanici senzibilisali dovoljno – da dobijemo dalje, pa da mi se i demokrate senzibilišu.
Videli ste da je u amandmanu poslanika Markovića takođe predviđeno evidentiranje u registru pomoću – ponela sam pogrešan amandman – znači, da se vodi registar u elektronskom obliku.
Mi smo u poslaničkoj grupi DS zaključili, ako se ne složite sa ovim prvim delom, odnosno proširenjem lica koja treba da prijave svoju imovinu, obzirom na onaj član koji predviđa poseban zakon za zadužbine i crkve – da nam je jako važno da se usvoji amandman koji predviđa elektronsko evidentiranje i javnost tih podataka.
Usvojili smo Zakon o dostupnosti informacija. Neophodno je da ovakva imovina i prijave ove vrste budu evidentirane i u elektronskom obliku, obzirom da smo na član 5. podneli takođe amandman koji predviđa rok za izdavanje potvrde o tome.
Smatramo da, ako hoćemo pravnu sigurnost u državi, moramo imati dostupnu i javno evidentiranu imovinu, dostupnu svima, kao i dobijanje povratne informacije da je to ušlo u registar. Kako bi dobili tu povratnu informaciju u tom roku koji smo predložili u amandmanu na član 5, to je jedino moguće ako imamo elektronsku evidenciju.
Pošto mislim da je ministar zadužen za ovaj zakon, čovek koji pravilno razmišlja, nadala sam se da će on već na samom zasedanju i obrazlaganju ovog amandmana, prihvatiti amandman. Zbog toga mi je veoma žao što nije prisutan i ne može nas osloboditi, odnosno da nam učini to da ne moramo o njemu da glasamo, a mislim da je neophodno da se ovakav amandman izglasa.

Zahvaljujem se predsedavajućem i moram da konstatujem da je jedini senzibilisani poslanik u ovoj skupštini.
Član 5. predviđa šta treba da sadrži prijava o evidentiranju imovine. Poslanička grupa DS je smatrala da bi u ovom članu trebalo da se doda još jedan stav, kao drugi, i on bi trebalo da glasi: "O izvršnom evidentiranju imovine izdaje se potvrda najkasnije u roku od sedam dana od dana podnošenja prijave iz člana 3. ovog zakona".
Mislim da je ovakva potvrda neophodna kao potvrda da smo izvršili nešto što nam je zakon naložio. Koliko sam obaveštena, postoji mogućnost da Vlada prihvati ovaj amandman, kao i onaj amandman na član 3. o kome sam govorila, kada je on bio na redu, a koji predviđa da se evidencija prijavljene imovine, (registar imovine), vodi kao javna i elektronska baza podataka.
Ako Vlada prihvati i taj amandman, onda će biti jako lako da se izdaju potvrde u roku koji sam predvidela u amandmanu na član 5, za sedam dana, jer kada imate elektronski obrađene podatke, onda je lako doći do potvrde.
Moram da kažem da mi je zadovoljstvo da je Vlada videla (ili bar njeni stručnjaci koji to prihvataju, a kako će biti na glasanju videćemo) da je potrebno da se izdaje potvrda i da se o njoj vodi elektronska evidencija.

Hvala. Poslanica Trifunović-Ruždić će da da svoje obrazloženje zašto smatra da zakon o porodici treba da nosi naziv "zakon o porodici", a ne "porodični zakon".
Naime, smatram da zakon ne pripada porodici, nego da govori o porodičnim odnosima i svemu onome što se dešava u porodici, oko porodice i u vezi sa porodicom.
Ne samo da mislim da je jezički ispravnije da to bude zakon o porodici, jer on podrazumeva i porodicu i porodične odnose i sve u vezi sa porodicom, nego smatram da je i logički ovo mnogo opravdanije. Zbog toga očekujem od koleginica i kolega da prihvate amandman, pa da nam se budući zakon zove – zakon o porodici.

Smatram da je prosto neophodno da se definiše porodica u ovom zakonu, jer je ovo za porodicu matični zakon i jedini zakon u kome je mesto toj definiciji. Mi imamo u našem pravnom sistemu nekoliko zakona koji govore na razne načine o porodici. Nigde ona nije definisana, ali nigde nije ni mesto da se definiše. To mora da se uradi u matičnom zakonu, u zakonu o porodici, i mora tačno da se zna šta je porodica.
Ovaj amandman koji sam predložila glasi: "Porodica je zajednica života roditelja i dece, supružnika, vanbračnih partnera i drugih srodnika koji zajednički žive". Dakle, ovim predlogom obuhvatila sam sve članove porodice. Na jedan način sam je definisala da bi posle svi ostali zakoni koji tretiraju problem porodice mogli lakše da se razumeju i da nema oko toga zabune.
Inače, ako nam porodica ne bude definisana, dolaziće u svim zakonima, pa i u zakonu o porodici, do raznih nesuglasica. Setimo se samo kako će to da se tretira kada počnu da se procesuiraju predmeti iz oblasti porodičnih odnosa. Oni moraju biti jasno definisani da bi o njima moglo da se raspravlja.