Poštovane kolege, pored obrazloženja Vlade i ostalog što sam do sada saslušala i dalje ostajem kod mog stava o statusu vanbračnog druga ili drugarice; ne sviđa mi se termin, ali šta mogu, tako je u zakonu. Obzirom da sam ostala kod amandmana na član 28. i na njemu insistirala, u slučaju da mi usvojimo amandman na član 28, naravno da bi onda bila velika greška da se ne usvoji ovaj amandman.

Pod pretpostavkom da svi imate te amandmane pred sobom, ne čitam ih i ne obrazlažem, nego samo objašnjavam zašto sam se opredelila za takvo rešenje.
Zato bih odmah odgovorila na tvrdnju Vlade u obrazloženju odbijanja mog amandmana da se problem nataliteta ne može rešavati na način kako sam predložila u tom amandmanu. Naprotiv, amandmanom uopšte ne želim da natalitet poboljšavamo, a vezivanje za treće dete, kao u Predlogu zakona, ukazuje da je rešenje upravo motivisano povećanjem nataliteta. To je moj odgovor.
Inače, mi smo se već u nekim ranijim zakonima, kako sam shvatila, izborili za pojam roditeljstva, a ne materinstva, za istu pojavu. Prema tome, to je razlog da se naslov izmeni.
Istovremeno, mislim da ovakav član diskriminiše decu po redu rođenja, što takođe smatram da je nedozvoljeno. Formulacija "žena koja je rodila treće dete", kako predviđa Predlog zakona, po meni još više produbljuje podelu porodičnih obaveza između roditelja na muške i ženske. To su razlozi da se prihvati ovaj amandman.

Poštovano predsedništvo, poštovane koleginice i kolege, poštovani gosti, ja sam na osnovu tačke 86. našeg poslovnika tražila proširenje današnje sednice, stavljanjem na dnevni red predloga koji je još 14. februara podnesen našoj skupštini. Predlog je da se u Skupštini Srbije oformi još novi odbor, odbor za ravnopravnost polova.
Međutim, naknadno, posle stavljanja na dnevni red, u nekim konsultacijama sa koleginicama saznala sam da postoje još četiri inicijative za promenu Poslovnika. Dogovorili smo se da predlog za stavljanje na dnevni red povučemo, ali da prosto kažemo da očekujemo da na sledećem zasedanju Skupštine u dnevnom redu bude ova tačka. Ako ne bude, naravno, tražićemo tada proširenje dnevnog reda. Znači, povlačim moj predlog.

Poštovano predsedništvo, poštovane koleginice i kolege, moj amandman glasi - posle člana 3. dodaje se novi član 3a koji glasi: U članu 22. stav 1. tačka 2. reči "saveznim zakonom i zakonom Republike Srbije" zamenjuju se rečima "Krivičnim zakonom SR Jugoslavije", a reč "silovanje" se briše.
Smatram da ne treba i da je nepotrebno da se optereti nadležnost okružnog suda krivičnim delima koja po svojoj društvenoj opasnosti i zaprećenoj kazni predstavljaju manje opasna krivična dela. U nadležnosti okružnog suda treba staviti samo krivična dela protiv privrede i jedinstvenog jugoslovenskog tržišta, a ne i sva krivična dela protiv privrede i jedinstvenog jugoslovenskog tržišta, koja su već propisana u nekim zakonima; u nekim saveznim i u nekim zakonima Republike Srbije.
Molim vas da ovaj amandman podržite iz prostog razloga što mislim da je ovako preciziranje neophodno, a napominjem da je amandman podržao i Odbor za pravosuđe.

Mojim amandmanom pokušavam da ispravim jednu nepravdu. Zakon predviđa da sud koji ima 20 i više od 20 sudija ima i sekretara suda. Predlažem da i sud koji ima 10 i više sudija ima sekretara suda. Mislim da je sekretar čovek koji pomaže predsedniku suda u vršenju administrativnih poslova. Da li je 10 ili 20 sudija, vrlo je mala razlika u obimu posla, a inače je veliki obim posla za samog predsednika suda, pa predlažem da i sudovi sa 10 sudija imaju sekretara.
Drugi moj predlog u tom amandmanu je da se sekretar suda ne bira iz redova sudijskih pomoćnika, nego i iz redova zaposlenih lica. Ja, koja sam provela 35 godina u pravosuđu, mislim da je velika šteta da mi decu koja dođu u sud za sudijske pomoćnike u sud i koja se spremaju za karijeru sudije ili advokata udaljavamo od njihove struke i upućujemo na to da se bave administrativnim stvarima. Mislim da im upućivanje u administraciju potpuno karijeru okreće na neku drugu stranu, pa zbog toga apelujem da zaposleni u sudu, koji imaju odgovarajuće kvalifikacije, takođe mogu biti sekretari suda, a ne samo sudijski pomoćnici!

Moj amandman upravo proširuje ovu priču koju smo dobili u Predlogu izmena i dopuna zakona i predviđa da se iza tačke stavi zapeta i doda - "koji se određuju prema vremenu prijema predmeta u sud ili na drugi pogodan način, kojim se obezbeđuje poštovanje prava na slučajnog sudiju".
"Stav 2. se briše."
Upravo mislim da je na ovaj način zaštićenije pravo slučajnog sudije; a stav 2. njega treba brisati zato što je on onda nepotreban, odnosno on propisuje zabranu kršenja zakona što se već samo po sebi podrazumeva.

Ja sam zaboravila da kažem da amandmane 3, 4. i 5. koje sam podnela, sva tri, povlačim.

Ne, ovaj na član 2. ne povlačim, nego ...

Povlačim sve posle ovog amandmana koji sam obrazložila. Povlačim svoj amandman 3, 4. i 5. i posle imam amandman 6. na član 7, odnosno posle člana 7. dodajem novi član.

Mogu li ja još samo da povučem ovaj šesti amandman?

Amandman na član 9. razdeo 7. povlačim, pošto je amandmanom Odbora za pravosuđe moje rešenje u potpunosti usvojeno. Iz tog razloga povlačim taj amandman.

Malo pre smo čuli da je ovo izuzetno, da je za 2000. godinu bio izuzetno mali budžet. On je najverovatnije bio mali za sve one potrebe, nenamenske i vanzakonske, za koje se i tako mali trošio. Prošle, kao i ranijih godina, bavila sam se pitanjem izbeglica i sve to vreme sam imala jedan ogroman problem - nedostatak bilo kakvih sredstava kojima bi moglo da im se pomogne. Kada sam čitala izveštaj Vlade, u kome sam pronašla da su pare koje su bile određene za građenje stanova izbeglica otišle na neku drugu stranu, stvarno sada naknadno ne znam da li me obuzima bes, ljutnja ili ne znam kako da nazovem to osećanje.

U izveštaju sam pronašla da je 276 stanova trebalo da se izgradi iz para koje su budžetom bile predviđene za gradnju stanova za izbeglice. Takođe sam shvatila da novac koji je trebalo da se upotrebi za kupovinu štampe, odnosno i na taj način fakturisan, da je taj novac otišao na neku drugu stranu, a on nije bio mali: 9.464.478 dinara. Mislim da su ovo upravo stvari koje su tema današnje naše rasprave. Imamo završni račun, imamo budžet koji predviđa svojim stavkama da se podmire određene potrebe, a te potrebe niti su bile podmirene, a novac potrošen, odnosno nenamenski i protivzakonito potrošen.

Zalihe robe, čije je stanje utvrđeno popisom u postupku kontrole, i koje su iznosile 18.776.586 dinara, nisu evidentirane u poslovnim knjigama i to je otišlo na neke troškove koje su imale tadašnje vlasti. Naravno, rezultati toga gde su otišle pare koje su bile predviđene da se daju za izbeglice za sada su jedna krivična prijava i jedna prijava za privredni prestup.

Mi već sat i po o nečemu što je potpuno jasno diskutujemo i svaki put posle svakog amandmana vraćamo se na kršenje člana 102. našeg Poslovnika, odnosno njegovog stava 3. "Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo narodnog poslanika na repliku u daljem toku sednice".
Znači, jedino i samo, poslanik kome je oduzeta reč, može da govori, to jest da se javlja za repliku. Ne može za kršenje Poslovnika, ne može za diskusiju po amandmanu. Što se tiče člana 38. koji se takođe sve vreme krši, a ovaj Poslovnik je i uredio ovim članovima, svojim članovima tok sednice. Ova sednica treba da liči na nešto. Zato su ova rešenja i predviđena. Kada se oduzme reč predsedniku poslaničke grupe, njega zamenjuje potpredsednik ili zamenik predsednika. Ako se oduzme njemu, on je imao priliku da pre početka tačke dnevnog reda, prijavi svog zamenika. Međutim, ko će da vodi računa o ponašanju u Skupštini i svoje poslaničke grupe, ako neće predsednik.
Zato mu se i oduzima reč. Kada mu se... Pre oduzimanja reči predsednik, potpredsednik ili zamenik poslaničke grupe i pre nedoličnog ponašanja, treba da vodi računa o tome, o ponašanju, i on i njegov zamenik.
Ne možemo mi da brinemo o tome da li im je zastupljena poslanička grupa. O tome su dužni sami da brinu i da vode računa da tok sednice bude bar pristojan.
(Aplauz)

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane dame i gospodo, ja imam predlog da mi danas radimo dok ovaj posao ne završimo. Nama se ne žuri, ali mi hoćemo sednicu da završimo. Mi sednicu ne završavamo samo zbog toga što vi izlazite i nadmudrujete se. Prema tome, vi ako vam se ne sedi, onda skratite svoju diskusiju, da svi stignete na red, pa ćemo završiti u toku današnjeg dana. Ženska politička mreža je u kondiciji da ovo radi dok ne završi.