Zahvaljujem se gospodinu Živadinoviću. Pogrešno sam protumačen, a gospodin se javio po amandmanu, koliko sam shvatio. Dakle, zahvaljujem se gospodinu Živadinoviću, samo kada on kaže - mi to nećemo prihvatiti, nisam znao da je gospodin Živadinović član Vlade. To bi mogao da prihvatim od gospodina Popovića kao ministra, da izađe i da kaže - mi kao Vlada ne prihvatamo ovaj amandman. Mislio sam da je gospodin Živadinović isto kao i mi narodni poslanik u Skupštini Srbije, a ne Vlada.
Sve u svemu, koliko sam shvatio izlaganje gospodina Živadinovića, i šećer je nekako slađi kada se razblaži sa "Knjaz Milošem".

Gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, u članu 42. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi: "Organ autonomne pokrajine donosi akt o uvođenju posebnih mera ako je zagađenje ograničeno na teritoriju pokrajine". Stav 3. postaje član 4. Ovim amandmanom se vrši usaglašavanje sa važećim propisima o poveravanju određenih poslova pokrajini.
Ovaj amandman je takođe potpisala narodni poslanik Gordana Čomić u ime DS – Boris Tadić, kao član Odbora za zaštitu životne sredine i potpisala i napisala u saradnji sa kolegama iz poslaničkog kluba. Malopre smo čuli da gospodin Živadinović nije Vlada, nego Narodna skupština. Narodna skupština to sam ja, a da li gospođa Čomić ima preča posla u Parizu ili ne to je njena stvar. Želim da vam se zahvalim što su građani Srbije mogli da čuju malo više o učešću potpredsednika Vlade, gospodina Labusa, u šećernoj aferi, u aferi oko "Knjaza Miloša", a koliko sam video sada u Masarikovoj, kada sam parkirao auto, čekaju i radnici "Jugoremedije", traže neka svoja prava.

Poštovane kolege narodni poslanici, član 44. menja se i glasi: "Ohrabruju se organizacije da primenjuju zahteve regulative EMAS ili standarde ISO 14001 na dobrovoljnoj bazi, radi poboljšanja svog učinka u sistemu zaštite životne sredine".
Celo poglavlje Predloga zakona treba značajno izmeniti. Predlog zakona se poziva na regulativu EMAS iz 1993. godine, koja je značajno izmenjena 2001, pa u tom smislu celo poglavlje treba usaglasiti sa direktivom EU. U članu 44. kako je predloženo sadržani su podaci koji mogu da dovedu organizaciju u zabludu. Smisao ovog člana može da bude kao što je navedeno u direktivi, preporuka za učešće u EMAS-u.
Šta je EMAS? EMAS je sistem EU za eko-menadžment i proveru. Znači, EMAS je više od ISO standarda 14000. EMAS je dobrovoljna šema, sistem za organizacije koje su voljne da se obavežu na procenu i unapređivanje njegovog funkcionisanja sa stanovišta kriterijuma životne sredine.
Ciljevi eko-menadžment sistema EU su promovisanje stalnih unapređenja, učinka, aktivnosti organizacija u životnoj sredini. To se ostvaruje na različite načine. Putem ustanovljavanja i sprovođenja sistema upravljanja u oblasti životne sredine od strane organizacija, putem sistematske, objektivne i periodične procene učinka takvih sistema, kako je opisano aneksom 1 uz EMAS pravilo.
Putem pravila o informisanju javnosti o rezultatima takvih aktivnosti u životnoj sredini i otvaranja dijaloga sa javnošću i drugim zainteresovanim stranama i putem aktivnog uključivanja zaposlenih u organizaciju i potrebnu obuku koja će učiniti mogućim aktivno učešće u ustanovljavanju i sprovođenju sistema upravljanja u oblasti životne sredine od strane organizacija, kao što je to određeno aneksom 1 uz EMAS pravila.
Praksa je da se EMAS uvodi u zakon tek kada zemlja postane punopravni član EU. Naravno, preduzeća ili organizacije treba da se ohrabruju u načelu da primenjuju zahteve regulative EMAS-a ili EM standarde ISO 14001 na dobrovoljnoj bazi radi poboljšanja ovog učinka. Ovako nije jasno kako će ministar propisivati EMAS znak kada je on za zemlje EU propisan, i mnoge druge stvari nisu jasne. Što je najgore, organizacije to rade zbog određenih pogodnosti na tržištu, ali biće prevarene jer to ministarstvo ne može da im da ovaj znak EMAS-a dokle god nismo članice EU.
Našim setom amandmana pokušali smo da predložimo prelaznu i pripremnu fazu kroz nacionalni EMAS, kojim bi se naše firme postepeno prilagođavale standardima EU. Ja dolazim iz grada koji je velika fabrika hrane. Govorio sam već da imamo taj problem velikog Bačkog kanala, čije je zagađenje enormno i zaista je teško kada jedan grad nosi oreol zagađene sredine, a istovremeno je ogroman proizvođač hrane. Dovoljno je da ta velika ogromna najveća septička jama Evrope protiče pored Vrbaskog "Vitala", pa da ne mogu da dobiju ISO standard 14000 i da izvoze u inostranstvo, a da su njihovi kapaciteti dimenzionirani za daleko veću proizvodnju, nego što su to zahtevi našeg uskog tržišta na kome se nalazimo.
Znači, treba da izađemo u susret i da pokušamo da na najbolji mogući način pomognemo ovim fabrikama, da se u jedno dogledno vreme pripreme za proizvodnju koja bi omogućila izvoz i na zapadnoevropsko tržište i širom sveta.
Isto je i uz prethodni amandman. Radi se, recimo, kada smo već pričali o šećeru i o vrbaskoj šećerani, koja ispušta enormne količine parovoda za vreme kampanje i pogura prema Bečeju ceo taj mulj, morali smo nekoliko puta, tačnije svake godine, da izlovljavamo ribu u onom trianglu, tamo kod Bačkog Gradišta i da je spašavamo od uginuća, jer je to zaista jedan od ogromnih problema.
Pozivam vas da prihvatite ovaj amandman Demokratske stranke - Boris Tadić.

U ovom setu amandmana javiću se još samo ovaj put, jer nakon toga neće biti smisla da se javljamo i da obrazlažemo amandmane. Rekao sam već prilikom obrazlaganja prethodnog amandmana to. Što se tiče člana 45. reč: "sistem EMAS" zamenjuju se rečima: "nacionalni sistem "EMAS-a". Ranije sam dao obrazloženje, kada sam obrazlagao prethodni amandman.
Član 45. Predloga zakona je u suprotnosti sa "EMAS-om". Jedna od mogućnosti je da se možda prevaziđe ovaj problem neusaglašenosti ovog zakona sa Evropskom unijom da se umesto sistem "EMAS" uvede nacionalni sistem EMAS.
To kao pripremni instrument, kada postanemo punopravni članovi Evropske unije i prihvatimo "EMAS" sistem EU.
Dakle, celo ovo poglavlje koje se odnosi na sistem upravljanja zaštitom životne sredine čl. 44. do 50. ima ograničenje nerazumevanja propisa EU, Counsil Regulation 1836-93 i celog seta pratećih propisa, čime su pojedine veoma važne mere u suprotnosti sa ovim veoma važnim propisom EU. Na primer, ne može ministar da propiše izgled znaka "EMAS-a" u članu 50, kada je on propisan dokumentom EU za zemlje članice EU, i "Komisija vodi registar izdatih dozvola u EU i stavlja ih na uvid".

Gospodine ministre, kolege narodni poslanici, narodni poslanik Gordana Čomić ispred DS-a - Boris Tadić podnela je amandman.
Dakle, u članu 60. stav 1. posle reči: "ministarstvu" dodaju se reči: "agenciji, kao i".
U stavu 2. tačka 2) reči: "kao i njihovoj kategorizaciji", brišu se.
Postoji potreba vođenja centralnog subregistra opasnih materija na nivou Republike. Agencija za životnu sredinu je predviđena da vodi informacioni sistem radi planiranja mera i nadgledanja sprovođenja i približavanja propisima Evropske unije i to ne isključuje da i pokrajina, odnosno lokalna samouprava imaju podatke.
Prema okvirima Evropske unije, stručno je neodrživ termin "kategorizacija opasnih materija". O čemu se radi?
Prvim delom amandmana omogućujemo da se podaci dostavljaju i Agenciji za životnu sredinu koja treba da vodi katastar zagađivanja i informacioni sistem. Kako, ako nema podataka ili joj ministarstvo samo selektivno prosleđuje podatke.
Drugi deo amandmana ukazuje da se kategorizacija hemikalija ne vrši kada se hemikalija odredi, onda se tačno znaju njene osobine. Termin "kategorizacija" primenjiv je samo za otpade.
Dalje, o izradi podzakonskog akta o kategorizaciji i to opasnih materija, to kod hemikalija, supstanci i preparata, o čemu je već bilo reči za ovom govornicom koje su obuhvaćene, to ne dolazi u obzir. To se kosi sa postojećim podzakonskim aktom o klasifikaciji obeležavanju i pakovanju otrova, a kamo li budućim zakonom o hemikalijama.
Prema članu 59. lice može da informiše ili ministarstvo ili AP, odnosno lokalnu samoupravu, o količini i vrsti opasnih materija i kategorizaciji, a gde je ovo objašnjeno šta je kategorizacija. Ukazujemo da se u delu za ozonski omotač član 56. kaže da je samo zabranjen uvoz i izvoz supstanci iz zemalja koje nisu ratifikovale konvenciju.
Ništa se ne govori o faznoj zabrani, a po Montrealskom protokolu od 2010. godine određene supstance će biti zabranjene, a onda fazno i za ostale supstance na listama.
Takođe se ne uzima u obzir direktiva Evropske unije koja je mnogo stroža od Montrealskog protokola. Kaže se u petom stavu da neke mogu biti zabranjene. Nije uključena i obaveza dobijanja sertifikata kod servisiranja, čak se to ne daje u ovlašćenju šta će biti propisano u podzakonskom aktu.
Dakle, mislim na poslednji stav ovog člana.
Takođe, u Zakonu o preduzećima je napisano da preduzeće koje se bavi opasnim materijama mora da ima pre otpočinjana posla rešenje nadležnih organa životne sredine i rada, a sa druge strane u ovom zakonu se zahteva da preduzeće mora samo da obavesti ministarstvo prema članu 59. o određenim stvarima.
Znači, nikakvo rešenje ne treba da donosi ministarstvo što je obaveza prema Zakonu o preduzećima, niti se daju uslovi za dobijanje rešenja što bi bilo potrebno propisati ovim zakonom. To će biti problem, jer je po sadašnjem Zakonu o otrovima potrebno pre registracije preduzeća dobiti rešenje od inspektora za otrove.
Zbog svega rečenog, primena ovih članova biće sa problemima, a amandmanom se poboljšava tekst zakona.

Posle člana 71. dodaju se dva nova naslova, član 71a i član 71b koji glase - agencija za životnu sredinu. Član 71a - osniva se agencija za životnu sredinu (u daljem tekstu: agencija), agencija posluje u skladu sa Zakonom o javnim agencijama. Sedište agencije je u Beogradu. Za teritoriju pokrajine može se osnovati agencija. Agencija ima organizacione jedinice van sedišta određenog statutom.
Član 71b - agencija obavlja stručne poslove koji se odnose naročito na pripremu stručne dokumentacije i osnova, analizu i obradu podataka i informacije o prirodnim vrednostima i životnoj sredini, kao i uspostavljanje, razvoj i održavanje baze podataka, organizuje monitoring i sistem rane najave, ispitivanje i praćenje podataka o najboljim raspoloživim tehnikama i praksi, pripremu predloga uputstava, pravila i preporuka, pružanje stručne pomoći i obuke korisnika prirodnih vrednosti i zagađivača, saradnju sa domaćim i stranim pravnim i fizičkim licima, kao i druge poslove određene zakonom.
Predlog zakona ne ustanovljava agenciju za životnu sredinu na način da bude nezavisno kontrolno stručno telo u radu ministarstva i o tome je već bilo reči u načelnoj raspravi o Zakonu o zaštiti životne sredine. Tražimo amandmanima ustanovljavanje agencije za životnu sredinu kao nezavisnog kontrolnog stručnog tela u radu ministarstva. Naime, tražimo da bude postavljeno onako kako je ova Vlada jednim od zakona u proceduri i zamislila javne agencije. Sadašnje rešenje po kome je agencija za zaštitu životne sredine organizaciona celina u sastavu Ministarstva nauke i zaštite životne sredine i gde je ministar nadređen direktoru agencije onemogućuje funkcije nezavisnog, stručnog i kontrolnog tela. Mišljenja smo da ona ovako ustrojena i sa ovakvim položajem ne može dati očekivani doprinos sistemu zaštite životne sredine kao stručni partner, kako ministarstvu tako i svim subjektima zaduženim za zaštitu životne sredine u našoj Republici.
Neophodno je naglasiti da agencija za zaštitu životne sredine i njena predviđena funkcija u okviru sistema zaštite životne sredine objektivno predstavlja poštansko sanduče za vezu sa evropskom agencijom za zaštitu životne sredine. To njen položaj čini potpuno besmislenim, pa samim tim i kontraproduktivnim. Institucija ovako kako je zamišljena predstavlja potpuni višak, a samim tim i neopravdano trošenje sredstava poreskih obveznika. Agencija i njena uloga moraju biti definisani kako je to bilo predviđeno projektom strukturisanja agencije za životnu sredinu finansiranu iz fondova evropske agencije za rekonstrukciju. Dakle, radi se o konceptualnoj razlici i gledanju na agenciju za zaštitu životne sredine.

Ovaj predlog je dat pre nego što je bila ova izmena od strane ministra, znači da ide 60-40% ali u korist lokalne samouprave. Evo obrazložiću zbog čega bi mogao da bude prihvaćen amandman - naknada iz stava 1. ovog člana u visini od 60% prihoda budžeta Republike, osim za zagađenje nastalo na teritoriji AP, kada se 60% sredstava deli u odnosu 40% budžetu Republike a 20% budžetu AP, a u visini 40% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je nastalo zagađenje, odnosno u skladu sa sanacionim potrebama.
Jedinice lokalne samouprave su do sada imale kao izvorne javne prihode ostvarene na njenoj teritoriji naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine, kao i ustupljeni javni prihodi kao deo naknade za zagađenje životne sredine. To su značajna sredstva koja treba namenski da se koriste za zaštitu i unapređenje životne sredine.
Na primer, opština Beočin je na ime naknade za zagađenje životne sredine naplatila od velikog zagađivača "Lafarža BFC" a.d. iz Beočina 30 miliona dinara.
Članom 29. stav 1. tačka 5) Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti, AP Pokrajini su povereni poslovi obezbeđivanja, praćenja stanja činilica životne sredine na teritoriji AP koji se finansiraju iz budžeta AP Vojvodine. Monitoring je organizovan na nivou Republike i na nivou Pokrajine i lokalne samouprave. Pitanje zagađenja životne sredine nije stoga problem samo lokalne samouprave, s obzirom da je monitoring sa predlogom mera zaštite organizovan na teritoriji Pokrajine i finansiran od strane Pokrajine.
Ovde je dosta govoreno i o decentralizaciji. Ja zaista jesam zagovornik decentralizacije na svim nivoima, koja neće značiti dezintegraciju u bilo kom smislu.
Da li iz sistema zaštite životne sredine, da li u državnom smislu itd. Znači, decentralizaciju koja će značiti poboljšavanje usluge građanima.
Veliki zagađivači ne zagađuju samo jednu opštinu, nego je to širi problem, a za čije rešavanje je nadležna a i posebno zainteresovana Pokrajina. Opet bih se vratio na primer opštine Vrbas, gde imamo zagađen Veliki bački kanal. Procenjuje se da bi investicija oko čišćenja Velikog bačkog kanala i rešavanja otpadnih voda od industrije kulske opštine i vrbaske opštine koštala oko 40 miliona evra. To je apsolutno nemoguće. Da čak i opštine koje su direktno ugrožene, kao što su Kula, Vrbas, Srbobran i Bečej same isfinansiraju.
Znači da je potrebna podrška i Pokrajine i Republike, a to je i evropski problem jer se radi o slivu Dunava. To je hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav, čime je direktno ugrožena i reka Dunav, tako da je to na izvestan način i evropski problem. I Evropa se u rešavanju ovog problema na najdirektniji način uključila, učešćem opštine Vrbas u izgradi lokalnog ekološkog akcionog plana preko Evropske agencije za rekonstrukciju.
Ne vidim kako bi se problem prema Predlogu zakona rešavao i smatram da je ovo rešenje koje omogućava i Pokrajini da na adekvatan način rešava probleme zagađenja životne sredine, a sredstva ostvarena od naknada za zagađivanje životne sredine, koja bi pripala Autonomnoj pokrajini namenski bi se koristila za zaštitu i unapređenje životne sredine prema programima, odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.

U ime DS - Boris Tadić, narodni poslanik Gordana Čomić podnela je amandman da se posle člana 114. doda novi član 114a, koji glasi:"Autonomnoj Pokrajini poveravaju se poslovi inspekcijskog nadzora nad primenom mera i uslova zaštite životne sredine u onim objektima za koje dozvolu za gradnju daju organi Autonomne Pokrajine, uključujući i nadzor nad primenom mera zaštite od zagađujućih materija, osim inspekcijskog nadzora u oblasti hemikalija, odnosno opasnih materija (otrovi), supstanci koje oštećuju ozonski omotač, očuvanja biodiverziteta, jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja i inspekcijskog nadzora na graničnim prelazima. Jedinici lokalne samouprave poveravaju se poslovi inspekcijskog nadzora nad primenom uslova i mera zaštite životne sredine u onim objektima za koje dozvolu za gradnju daju organi jedinica lokalne samouprave".
Amandmanom se tačno razdvajaju nadležnosti republičkih i pokrajinskih inspektora, kao i opštinskih inspektora životne sredine. Bez ovog amandmana će i dalje biti problema u praksi. I amandmanom na član 118. se predlaže rešenje koje će doprineti boljoj primenjivosti ovog zakona.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, član 123. u prelaznim i završnim odredbama Zakona o zaštiti životne sredine glasi: "Pravna i fizička lica uskladiće svoje poslove sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona".
Narodna poslanica Gordana Čomić podnela je amandman na ovaj član zakona, da se član 123. menja i glasi: "Pravna i fizička lica uskladiće svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od dve godine (za nova postrojenja i aktivnosti koje utiču na životnu sredinu) od dana stupanja na snagu ovog zakona, a postojeće do 2017. godine".
Trenutno u našoj zemlji najznačajniji zagađivači životne sredine (hemijska, petrohemijska industrija, naftna industrija, obojena i crna metalurgija i drugo) su veoma zastarele. Tehnologija i oprema stare su 30-40 godina, i nisu u stanju da svedu svoje zagađivanje i emisije u skladu sa važećim zakonodavstvom Evropske unije, jer su za njihovu sanaciju potrebne kako velike investicije, tako i vreme. Zbog toga su i u Evropskoj uniji zemlje, saglasno direktivama o integralnom sprečavanju i kontroli zagađivanja, ostavile vreme do 2007. godine da se postojeće aktivnosti i postrojenja prilagode propisanim zahtevima. Istovremeno, ovim bi se zakon harmonizovao sa Predlogom zakona o integralnom sprečavanju i kontroli zagađivanja, koji je takođe u proceduri.
Naime, član 33. govori o programu usklađivanja pojedinih privrednih grana sa odredbama navedenog Predloga zakona, po kome je ministarstvo dužno da u roku od godinu dana od stupanja zakona na snagu, dostavi Vladi program usklađivanja, a Vlada će propisati privremene granične vrednosti emisije u vazduh i vodu za prvih pet godina usklađivanja pojedinih privrednih grana sa odredbama ovog zakona. U članu 34. navedenog Predloga zakona stoji obaveza za postojeća postrojenja i aktivnosti da pribave dozvolu najkasnije do 2015. godine. Amandmanom predlažemo 2017. godinu.
U 2002. godini kada je Nacrt zakona o sistemu zaštite životne sredine imao brojne javne rasprave i učešće građana u odlučivanju, dogovorena je bila kao realna 2015. godine u skladu sa programom usklađivanja pojedinih privrednih grana sa odredbama ovog zakona.
Istovremeno je značajno da u procesu privatizacije, odnosno da potencijalni kupci i budući vlasnici imaju jasno definisane rokove po pitanju životne sredine.
Da li je realno da fabrike u Srbiji svoje poslovanje usklade sa ovim zakonom u roku od godinu dana?
Mi smo ovde već govorili i u načelnoj i u raspravi o amandmanima da je rešavanje pitanja zaštite životne okoline, a ne zagađivanja životne sredine, jedan od limitirajućih faktora razvoja za našu industriju, počev od prehrambene, o čemu sam ja najviše govorio jer dolazim iz Vrbasa gde se proizvodi hrana, i gde je jedna velika kuhinja koja proizvodi ogromne količine hrane, a već sam rekao da ta kuhinja nije očišćena u proteklih 40 godina.
Pitamo se da li će se zbog toga možda zatvoriti neka fabrika, ljudi izgubiti radna mesta ili se zakon neće poštovati. Zalažemo se za jasnu dinamiku, jasne rokove o kojima ćemo govoriti, pratićemo da li se ispunjava ta dinamika rešavanja pitanja zagađenja životne sredine. Smatramo da ovaj dom ne treba da donosi zakone koji su nesprovodivi, i da time obmanemo javnost na izvestan način. Nije dovoljno što se u jednom od preostala tri zakona daje prelazni rok do 2015. godine, što će verovatno i ministar odgovoriti, kada u ovom zakonu ima još mnogo normi koje zahtevaju prilagođavanje za godinu dana.
Našim amandmanom predložili smo da zakon bude realniji za sprovođenje, dve godine za nova postrojenja, a za postojeća postepeno do 2017. godine sa jasnim planom prilagođavanja kako bi to prilagođavanje bilo ostvarivo i verifikovano svake godine.
Zamislite samo jedan RTB Bor, "Zastavu", NIS, EPS da, pošto za godinu dana neće moći da ispoštuju član 72, samo npr, a tu je i vazduh i voda na propisan način, onda će plaćati kazne za svaki prekršaj recimo milion dinara po članu 119.
Dakle, samo za prilagođavanje EPS-a, a to je najbolje javno preduzeće u Republici Srbiji, uprkos tome što je u mnogome tako na lošem glasu, ali na izvestan način u proteklih nekoliko godina sve je podignuto, za njegovo prilagođavanje standardima zaštite životne sredine neophodno je uložiti 1,3 milijarde evra. Procene su napravile renomirane konsultantske kuće, a projekat je finansirala Evropska agencija za rekonstrukciju. Vrlo je jasno da ni puno bogatije države od nas ne bi mogle da izdvoje toliki novac u tako kratkom roku, i tempo ulaganja od 100 miliona evra godišnje do kraja predviđenog roka je vrlo veliki napor.
U drugoj alternativi da se raspolaže sa tolikim sredstvima, rezultat bi se mogao očekivati tek za nekoliko godina, jer se radi o procesu i nemoguće je to preko noći rešiti.
Ako je tako nešto nemoguće za jedan EPS, kako bi tako nešto bilo moguće za sve ostale koji su u mnogo gorem položaju nego ovo javno preduzeće.
Vrlo je interesantno razmotriti dalji razvoj događaja. Dakle, da li država može da zatvori EPS zbog nemogućnosti poštovanja zakona, i da li bi to pretilo gašenjem svetla u Republici Srbiji?
Naše pitanje onda glasi, ko je selektor, ko je taj koji, ukoliko se selektivno određuje ko može, a ko ne može da prilagođava ove rokove, ko je selektor, i ko je taj ko jedne proglašava podobnim ili ne? Ne treba biti puno pametan, pa videti da Predlog zakona otvara idealan prostor i za moguću korupciju, protiv čega smo svi koji se nalazimo u ovoj skupštini.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, pre nego što pređem na amandman, želim da zahvalim građanima Srbije koji su shvatili brigu o resursima koju su iznosili poslanici DS-Boris Tadić, poput ove priče o kamenolomu na Fruškoj gori koja se čula i za ovom govornicom.
Životna sredina nije partijska stvar i zato DS kroz ove amandmane želi da popravi ono što je izostavljeno u zakonu o zaštiti životne sredine i da nastavi kontinuitet, kao što je to naglasio i ministar u svom izlaganju prilikom načelne rasprave.
Dakle, narodni poslanik Gordana Čomić, u ime DS- Boris Tadić, podnela je amandman na naziv Predloga zakona. Umesto "zakon o zaštiti životne sredine" treba da stoji "zakon o sistemu zaštite životne sredine". Termin "zaštita životne sredine" odgovara nivou upravljanja životnom sredinom koji ne uzima u obzir sanaciju i unapređenje životne sredine, kao ni sistem životne sredine u okviru koncepta održivog razvoja.
Osim toga, iz osnovnih odredbi Predloga zakona proizilazi da je predmet uređivanja sistem zaštite životne sredine, pa je to još jedan argument više da se ova amandman prihvati. Predlagač zakona kaže da uređuje sistem zaštite životne sredine, a daje naslov zakon o zaštiti životne sredine, da bi promenom naslova građani Srbije pomislili da je ova vlada pripremila zakon, a bili smo svesni tokom načelne rasprave da je oko 80% teksta iz prethodnog zakona faktički prepisano.
Pored toga što je ova vlada sto posto prepisala tri zakonska teksta, gde su pravilnici pretvoreni u zakonske predloge, u 80% teksta prepisan je Predlog osnovnog teksta koji je pripremila i to je u toku rasprave u petak potvrdio i sam aktuelni ministar. Predlažem da se ovaj amandman prihvati i da se naziv zakona promeni u Predlog zakona o sistemu zaštite životne sredine, u ime poslaničke grupe DS-Boris Tadić.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, odbijam želje da ulazim u bilo kakvu polemiku, a hoću da kažem da su više puta ovde poslanici DS naglasili da se po zakonima u oblasti životne sredine nalazimo tamo gde su se razvijene zemlje nalazile sedamdesetih godina, iako su zakoni, koji su trenutno važeći, pisani devedesetih godina.
Ne ulazeći u krivicu, ili ne krivicu, mi nismo doneli, nije donesen zakon, ali bio sam zamenik predsednik Odbora za zaštitu životne sredine u prethodnom mandatu i zaista je postojala dobra volja da se pređu ti stranački torovi, na neki način, a bilo je usaglašeno preko 200 amandmana svih poslaničkih grupa, ali nije bilo dobre volje prilikom usvajanja dnevnog reda, kada je trebalo taj zakon da se nađe na dnevnom redu, i on nije usvojen.
Što se tiče autorstva zakona, kada bi postojali autori zakona obratili bi se nekoj agenciji za zaštitu autorskih prava i verovatno bi dobili dobru odštetu, gospodine predsedniče. Da pređemo na posao, odnosno na amandmane.
Narodni poslanik Gordana Čomić, u ime poslaničke grupe DS - Boris Tadić, podnela je amandman da se u članu 1. reč "privrednog" briše.
Reč "privrednog" u članu u kome se utvrđuje predmet zakona u suprotnosti je sa propisima Evropske unije COM (98) 333 final (dokument iz Kardifa), kojim se utvrđuje strategija integracije životne sredine u Evropskoj uniji, dakle, u sve sektorske politike, ne samo sa privrednim razvojem, kako određuje ovaj član.
Ovo je vrlo suštinske prirode, uz suprotnost sa propisom COM (98) 333 final dokument, ne uzima se u obzir i niz dokumenata koji se odnose na integraciju životne sredine u različite sektore, energetske, ribarstvo, poljoprivredu itd. U onome što je u ovom članu promenjeno pokazuje se nerazumevanje savremenih postavki, potrebe uključivanja životne sredine u sve sektorske politike, a ne samo uravnoteženi privredni razvoj sa životnom sredinom. Šta je sa ekonomskim razvojem, šta je sa socijalnom politikom. Građanima Srbije podjednako je važno da imaju dobru platu, stipendiju, ili penziju, zdravu porodicu i okruženje, da udišu čist vazduh, isto koliko im je važno da privreda dobro radi.
U tome je suština održivog i trajnog razvoja. To je na samitu o održivom razvoju, a koji je održan 2002. godine u Johanesburgu, prihvatila i naša država. Tada je i sadašnji premijer, Vojislav Koštunica, bio tamo kao predsednik SRJ. Zašto se onda u ovom članu predlagač zakona drugačije opredeljuje. Inače smo amandmanom na član 9. pomogli da se ispravi greška u definisanju održivog razvoja. Apelujem da se amandman DS - Boris Tadić prihvati.

U članu 2. stav 2. tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči "i drugim propisima kojima se uređuje zaštita prirode, zemljišta, šuma, divljači, riba, voda, vazduha, mineralnih sirovina, planiranje i uređenje prostora, jonizujuća i nejonizujuća zračenja, buka, upravljanje hemikalijama, otpadom, poljoprivreda, energetika, turizam i dr."
Ovim amandmanom obezbeđuje se usaglašavanje sa propisom o kome sam malopre govorio, COM (98) 333 final dokument iz Kardifa, i drugim dokumentima koji se odnose na integraciju životne sredine u različite sektore, energetski, ribarstvo, poljoprivredu i drugo. Amandmanom na član 2. pobrojali smo šta spada u oblast životna sredina prema zakonodavstvu EU. Direktive EU već postoje o načinu uključenja životne sredine u druge sektorske politike: poljoprivreda, energetika, turizam i drugo.
Pod životnom sredinom se u zakonodavstvu EU podrazumevaju potpoglavlja: horizontalna uključenja životne sredine u ostale sektorske politike, uključujući održivo korišćenje prirodnih resursa, a ovo posebno naglašavam, zatim, nuklearna bezbednost i radioaktivni otpad, zaštita i upravljanje vodama, monitoring zagađenja vazduha, preventiva zagađenja bukom, hemikalije, industrijski rizik i biotehnologija, prostor, upravljanje i efikasno korišćenje prostora, prostorno planiranje, životna sredina i prirodni resursi, zaštita divlje faune i flore, divljih biljaka i životinja, upravljanje otpadom i čiste tehnologije, međunarodna saradnja tzv. ekološka diplomatija, sprovođenje međunarodnih ugovora u oblasti životne sredine (SCG potpisanih ima preko 100 i treba još 30 da potpiše radi ujednačavanja sa stanjem u EU).
Zato to predlažemo u ovom amandmanu i predlažemo da se ovaj amandman prihvati kako bi ovo usklađivanje teklo onako kako je to i potrebno. To bi bilo poboljšanje ovog zakonskog predloga.

U članu 3. posle tačke 7) dodaje se pet novih tačaka koje glase:
7a - prirodna dobra čine javna prirodna dobra i prirodna dobra posebnih vrednosti;
7b – javno prirodno dobro jeste neuređen ili uređen prostor ili očuvani deo predela, jednako dostupan svima;
7v – prirodno dobro posebne vrednosti jeste očuvani deo žive i nežive prirode posebnih vrednosti diverziteta, jedinstvenih i reprezentativnih, geoloških, fizičko-geografskih, hidroloških, bioloških, pedoloških, klimatskih i drugih značajnih odlika predela, zbog kojih ima trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistički i drugi značaj i zbog čega, kao dobro od opšteg interesa, uživa posebnu zaštitu;
7g – detaljna istraživanja podzemnih voda obuhvataju istraživanja koja se izvode radi dobijanja detaljnih podataka o kvalitetu i rezervama podzemnih voda, uključujući i uslove za njihovo iskorišćavanje;
7d – katastar prirodnih resursa jeste registar sistematizovanih informacija i podataka o prirodnim resursima, njihovom kvantitetu, kvalitetu i ekonomskoj proceni koja uključuje kartografski prikaz i statističke informacije.
U članu 3. tačka 21) briše se. Obrazloženje – ovim amandmanom se definišu izrazi koji su upotrebljeni, odnosno predlažu da budu upotrebljeni u zakonu, a nije navedeno njihovo bliže značenje.
Dakle, DS predlaže amandmanima da se utvrde pravila i uslovi održivog trajnog korišćenja, a ne eksploatacija prirodnih resursa. DS i građanima Srbije se obraća, jer kaže da je ovo vrlo važno pitanje.
Tražimo amandmanima ustanovljavanje uslova održivog korišćenja resursa. Do sada se radilo od slučaja do slučaja, bez sistematskog pristupa.
Govorim i o amandmanu na član 3a, da ne bih ponovo izlazio. Posle člana 3. dodaje se novi naslov "Održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine", kao i član 3a koji glasi: "Održivo upravljanje prirodnim vrednostima i zaštita životne sredine ostvaruje se donošenjem i sprovođenjem odluka kojima se obezbeđuje uravnoteženost između zaštite životne sredine i ekonomskog razvoja kroz integraciju zaštite životne sredine u sve sektorske politike, planiranjem i održivim korišćenjem prirodnih resursa, dobara i energije, uspostavljanjem monitoringa, kontrolom i unapređivanjem kvaliteta životne sredine, sprečavanjem, ublažavanjem i ograničavanjem nepovoljnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi, uvođenjem energetski efikasnijih tehnologija i korišćenjem obnovljivih prirodnih resursa, integracijom ekonomskih analiza i uslova zaštite životne sredine na proporcionalnoj osnovi, uspostavljanjem informacionog sistema prirodnih vrednosti i životne sredine, promovisanjem i upotrebom proizvoda, procesa, tehnologija i prakse koji manje ugrožavaju životnu sredinu, obezbeđenjem i sprovođenjem ekonomskih instrumenata za finansiranje sistema zaštite životne sredine, zaštitom posebno vrednih, ugroženih ili oštećenih područja, sanacijom štete nanete životnoj sredini, smanjenjem, ponovnim korišćenjem, reciklažom i regeneracijom otpada, učešćem javnosti u aktivnostima i procesima donošenja odluka u oblasti sistema zaštite životne sredine i primenom načela utvrđenih ovim zakonom."
Ovaj amandman se predlaže u setu amandmana radi uređivanja uslova održivog korišćenja prirodnih resursa za koje sada Evropska unija donosi i priprema strategiju. Takođe želimo da ukažemo da je neopravdano izostavljanje ovih odredbi i da ovu oblast treba urediti na način da se ovom zakonu daju okviri za utvrđivanje uslova održivog korišćenja prirodnih resursa, kako bi ostavili i za naredne generacije.
Ovim amandmanima tražimo ustanovljavanje uslova održivog korišćenja resursa. Do sada se radilo od slučaja do slučaja, bez sistematskog pristupa, a resursi su voda, mineralne sirovine, šuma, divljač, riba itd. Ispunjavamo zahtev građana koji je bio jasan, da je prethodna vlada, uz pomoć OEBS-a, uključila građane Srbije u pisanje zakona i da se odvoji nož od pogače kod prirodnih bogatstava, da onaj koji utvrđuje bilanse resursa sam daje dozvole za njihovo korišćenje i sam ih kontroliše, o čemu je bilo reči i u načelnoj raspravi.

Zahvaljujem se gospodinu ministru što su prihvatili ovaj prethodni amandman, ali onda nije bilo razloga da se ne prihvati ni ovaj, koji glasi: u članu 6. stav 1. reč "zaštite" zamenjuje se rečju "sistema", a u stavu 2. reč "zaštite" zamenjuje se rečju "sistema".
Termin "zaštita životne sredine" odgovara nivou upravljanja životnom sredinom koji ne uzima u obzir sanaciju i unapređenje životne sredine, kao ni sistem životne sredine u okviru koncepta održivog razvoja.
Ovde su se čule neke ocene, iskoristiću ovu priliku, pošto sam vrlo kratko obrazložio ovaj amandman, da kažem, ako se želi što šire učešće građana u formulisanju zakona koji će biti na dobrobit svih građana Republike Srbije, onda je uvreda za sve građane Srbije, kada želimo da čujemo njihovo mišljenje o predloženim zakonskim rešenjima, pa se to naziva "letećim cirkusom Montija Pajtona" i da su na ovaj način, faktički, svi oni građani koji su želeli da uzmu aktivno učešće u formulisanju zakona o sistemu zaštite životne sredine uvređeni.
Što se tiče definicije opasnih materija, nije usklađena sa direktivom 67/548 i 92/32, gde je tačno definisano šta su to opasne supstance i preparati. Takođe je spomenuto da su opasne supstance hemikalije, a nigde nije objašnjeno šta je to hemikalija, a hemikalije su supstance i preparati. Onda su supstance elementi ili jedinjenja sa aditivima itd, a preparati mešavine supstanci. Toliko što se tiče toga.
Što se tiče rada prethodnog ministarstva, želim da kažem da je zaista šteta što nije usvojen ovaj zakon o sistemu zaštite životne sredine i ova tri pravilnika u prethodnom mandatu. Već sam rekao da se išlo na najširu javnu raspravu i da se želeo postići opšti konsenzus svih političkih stranaka ovde u parlamentu, kako bi ovaj zakon, koji bi najmanje trebalo da bude politički i mesto gde treba da se dobijaju politički poeni, bio usaglašen do tančina i kako bi ga svi prihvatili.
Što se tiče samog rada, ovde je više puta istaknuto da je ministarka pre razrešenja prethodne vlade tražila sama budžetsku inspekciju, jer su ovde iznošene i nekakve sumnje, koja je svoj nalaz završila zapisnikom Ministarstva finansija od 22. oktobra 2004. godine, gde stoji, između ostalog, "da sa stanovišta namenskog korišćenja sredstava i donacija nisu utvrđene nezakonitosti".
Ovo govorim zbog toga što su više puta ovde iznešene neke tvrdnje i sumnje da je bilo nekakvih nepravilnosti u radu prethodnog ministarstva. Za ovu oblast treba imati i posebno ministarstvo, a i posvećenog ministra, kao što je to bila gospođa Anđelka Mihajlov.

Gospođa Gordana Čomić, u ime poslaničke grupe DS - Boris Tadić, podnela je amandman na član 9. tačka 3) zakona o zaštiti životne sredine.
Dakle, u tački 3) stav 2. iza reči "obnovu" stavlja se zapeta i dodaju reči "očuvanje izvorne autohtonosti", a u tački 4) se stav 2. menja i glasi: "Održivi razvoj ostvaruje se donošenjem i sprovođenjem odluka kojima se obezbeđuje uključenje životne sredine u sve sektorske politike".
Posle tačke 4) dodaju se tri nove tačke, koje glase:
"4a) načelo uravnoteženosti
Sistem zaštite životne sredine ostvaruje se donošenjem i sprovođenjem odluka kojima se obezbeđuje uravnoteženost između interesa zaštite životne sredine i interesa ekonomskog razvoja;
4b) načelo ponovne upotrebe i reciklaže
Materije i predmeti koji se mogu ponovo upotrebiti, reciklirati ili se mogu biološki razgraditi imaju prednost pri korišćenju;
4v) načelo substitucije hemikalija
Upotreba ili promet hemikalija koje su manje opasne po zdravlje ljudi i životnu sredinu, odnosno koje se razgrađuju u neškodljive materije, mora imati prednost nad upotrebom drugih hemikalija".
Predloženom formulacijom u stavu 1. ovog amandmana sprečava se mogućnost zloupotrebe. U tumačenju navedene odredbe načela održivog razvoja, rešenje predloženo u tački 4) člana 9. Predloga zakona u suprotnosti je opet sa pominjanim COM 2002/82 final, u kome se utvrđuje globalno partnerstvo za održivi razvoj, na osnovu strategije održivog razvoja - Evropska unija, COM 2001/264 final. Naša zemlja je na Samitu o održivom razvoju u Johanesburgu 2002. godine takođe prihvatila ovaj koncept i plan implemntacije kao prateći dokument. Stoga apelujem da se ovaj amandman prihvati.