Zahvaljujem, koristim vreme ovlašćene predstavnice DS, ovaj prihvaćen amandman vraća pitanje.
Na kojoj poziciji u budžetu će biti posebna organizacija Centra za istraživanje nesreće? Vrlo važno pitanje. Ako neko ima ideju, da ta pozicija bude sadašnja pozicija samo za vazdušni saobraćaj, to je vrlo loša ideja. Nadam se da je nema.
Ali, ovako kako je, Centar za istraživanje mora biti izlistan u spisku posebnih organizacija da bi bilo mora biti izmena Zakona o ministarstvima.
To nije samo proceduralno pitanje, nego je ovako kako je prihvaćen sada amandman koji je postao sastavni deo zakona, član 8. glasi da se sredstva za rad centra obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, što znači kao i svaka druga pozicija kojom je definisano izdvajanje na delu rashodne strane budžeta ili na delu prihodne strane, ako oni budu prikupljali neke takse, što nadam se da neće.
Nemaju ta ovlašćenja, ali bi bilo važno da to imamo na umu. Ne možemo mi da podnesemo ovde amandman da se menja Zakon o ministarstvima, ali možemo da zajedno imamo svest o tome da će to biti tema za planiranje budžeta za 2016. godinu.
Ako neko drugi ima neku drugu ideju gde da bude pozicija posebne organizacije Centra za istraživanje nesreća u budžetu, a bez izmene i dopune Zakona o ministarstvima, takođe mislim da je ovo trenutak da se to kaže.

Amandman koji smo kolege narodni poslanici i ja podneli odnosi se na član 18, koji u osnovnom tekstu Predloga zakona ima rubrum – mešovita civilno-vojna komisija. Po našem predlogu rubrum treba da glasi – mešovita istražna komisija.
Obrazloženje amandmana odnosi se, pre svega, na upotrebu civilnih vazduhoplova i vojnih vazduhoplova. Ako civilni vazduhoplov prevozi vojnu opremu, onda se on smatra državnim vazduhoplovom, u smislu člana 3. već pomenute Čikaške konvencije o civilnom vazduhoplovstvu. To je razlog zašto smo u amandmanu intervenisali da svuda gde se definiše vojni, domaći ili strani, govorim o državnom, jer ovako kako je u osnovnom tekstu zakona nemamo situaciju da će glavni istražitelj imati pristup civilnoj letilici koja prenosi vojnu opremu, što ne da nije nemoguća situacija, nego imamo iskustva da se to i događa.
Amandman nije prihvaćen sa obrazloženjem da je ovo rešenje preciznije, bolje i tačnije. Mi mislimo da još uvek ima vremena da se prihvati naš predlog i da se time uskladi termin „državnog vazduhoplova“ sa Čikaškom konvencijom, uz napomenu da zaista treba pažljivo konsultovati vreme u kojem u jednom zakonu definišite posebnu organizaciju, koja mora biti citirana u Zakonu o ministarstvima, pogotovo zbog toga što smo tražili sada da se finansira u budžetu Republike Srbije, pa mora imati preciznu poziciju.
Ovakav član 18, kako je naveden u tekstu Predloga zakona, odnosi se samo na vazdušni saobraćaj i želim da, kao i mnogi drugi članovi ovog zakona, on ne bude primenjen, jer bi to značilo da ozbiljne nesreće ili nesreće sa tragičnim posledicama i nema. Ali, ako je bude, volela bih da bude sasvim precizno definisan, da je mešovita istražna komisija i da su definicije vazduhoplova u skladu sa Čikaškom konvencijom. Hvala vam.

Rečeno je u raspravi o ovom amandmanu da se ne razume apsolutno tačka 5. zbog padeža u kojoj je imenica vazduhoplov. I, da objasnim, tačka 5. – do udesa ili nezgoda dođe kada je domaći državni vazduhoplov. To je avion, letelica, vazduhoplov u kome se nalazio predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić, u trenutku nezgode, a na planu leta od Beograda ka Vatikanu.
Drugi deo tačke 5. – u radio kontaktu sa pružaocem usluge kontrole letenja za civilni vazdušni saobraćaj. To je radio kontrola za civilni vazdušni saobraćaj kome se obratio pilot državnog vazduhoplova. To je ta tačka. To je Čikaška konvencija. Sa uvažavanjem da je slovo „a“ u reči vazduhoplov viška, sva potrebna druga objašnjenja, zašto je potrebno da bude istražna komisija, a ne vojno civilna? Pokazuje i nesporazum koje je nastao čitanjem tačke 5. amandmana koji smo podneli na naziv člana 18. i na član 18.
Ako ima još nerazumevanja šta je koja tačka, ja sam na raspolaganju da objasnim kako to izgleda u primeni i zašto je važno da amandman bude prihvaćeno pošto, na primer, imamo i tačku 4. – da do udesa ili nezgode civilnog vazduhoplova dođe prilikom sletanja, poletanja sa vojnog aerodroma ili ako do udesa ili nezgode domaćeg, državnog vazduhoplova dođe prilikom sletanja, poletanja sa civilnog aerodroma.
To je takođe situacija za koju mogu da vam dam primer, da ne propustim da kažem da je meni drago što je primer koji sam spomenula da objasnim tačku 5. jer je domaći državni vazduhoplov onaj u kome se nalazim predsednik Srbije prošao bez ikakvih ozbiljnijih posledica. Ko je bio pružalac usluge kontrole letenja za civilni vazdušni saobraćaj nije moje ni da nagađam ni da sa vama delim informaciju. To bi bio posao mešovite istražne komisije koja bi u tom slučaju utvrđivala i kako se komuniciralo sa civilnom kontrolom leta.
Ukoliko je nejasna tačka 1. u amandmanu - u udesu u ozbiljnoj nezgodi učestvovali civilni vazduhoplov i domaći ili strani državni vazduhoplovi. Takođe, imate primera kada su se događale i ove situacije i zbog toga je važno da uvažimo Čikašku konvenciju kada je u pitanju naziv i istražne komisije i naziv državnog vazduhoplova i zbog toga što u slučajevima kada budu isključivo vojna letilica nećete moći da imate pristup na osnovu ovog zakona, sopstvenog glavnog istražitelja ćete sprečiti da skuplja informacije i da prikuplja podatke o udesu koji se dogodio.
Za padež u kojem je reč, ako je to bio razlog da se ne razume, ja to mogu da razumem. U okviru viška slova „a“ u imenici vazduhoplov, ali mislim da je, nadam se sada svima koji su bili radoznali šta znači član 5. na osnovu primera koji smo nažalost svedočili, to znači član 5. i to je državni vazduhoplov. Izvinjavam se, tačka 5. Izvinjavam za pogrešnu upotrebu imenice član gde je mesto da se govori o tački amandmana na član 18. tački 5. Hvala vam.

  Ne znam da li ima da se govori mimo dnevnog reda ili nema, jer ako ima onda bih i ja mimo dnevnog reda?

  Ako nema onda ću ja o dnevnom redu.

Smatrate duhovitošću, da u okviru amandmana govori o smrtima ljudi. To smatrate duhovitošću.

  Ja ne komentarišem rečenicu, ja pitam da li ima da se govori mimo dnevnog reda?
Ako ima, da svi učestvujemo u tome, ako nema ja bih o amandmanu.

  Zahvaljujem.
Naš predlog da umesto naslova „mešovita civilno-vojna komisija“, bude „mešovito istražna komisija“, je utemeljen u Čikaškoj konvenciji.
Bilo bi dobro da još jedanputa predlagač razmisli zašto je bolje da se prihvati da bude „mešovita istražna komisija“.
Obrazloženje da to nije u skladu sa evropskim integracijama ne stoji. Pošto kada predlažemo amandman znamo šta piše i u Konvenciji, šta je i u evropskim direktivama, odnosno zakonodavstvima koja usaglašena za ono što i mi hoćemo da budemo deo evropskog zakonodavstva. Mešovita civilno-vojna komisija ograničiće glavnog istražitelja. Ja mogu da ponovim samo da bih ja volela da nijedan od slučajeva, nijedan od tačaka u članu 18. i ne bude tema rada glavnog istražitelja ili pomoćnika. Ali, ako već definišemo kroz tačke vrlo posebne uslove gde učestvuje državni vazduhoplov, onda bi trebalo da tako bude i naslov člana i da to budu nadležnosti glavnog istražitelja.
Naprotiv, naš stav je da je time usaglašen sa pravilima koja važe u ovoj oblasti i u Evropskoj uniji. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Neophodno je da u dijalogu ovo potpuno razjasnimo, jer mislići da govorim protiv amandmana koji smo podneli, narodni poslanik je govorio u njegov prilog zbog toga što, u nadamo se nikad, ponovljenom slučaju događaja u nezgode letilice u kojoj se nalazio predsednik Srbije, takođe će samo avio služba i kontrole letenja imati pristup, glavni istražitelj neće.
Tačka 3. koja je citirana, ja zato insistiram da ovo bude državni vazduhoplov i da bude i mešovita istražna komisija, jer želim da glavni istražitelj ima pristup i slučajevima kada imamo, nikad primenjeno, ali hipotetički moramo na žalost o tome da govorimo, nezgode, događaje ili udese u vazdušnom saobraćaju, a tačka 3. koja je citirana kaže da je došlo do udesa i ozbiljne nezgode civilnog ili stranog vojnog vazduhoplova koja prevozi sredstva posebne namene za potrebe Ministarstva nadležnog za poslove odbrane i Vojsku Srbije.
To nema veze sa Čikaškom konvencijom. To samo govori o nadležnostima Ministarstva odbrane, a vi možete da imate iznad neba Srbije državni vazduhoplov, civilnu letilicu koja prevozi vojnu opremu bilo koje države i zbog toga je važno da govorimo o mešovitoj istražnoj komisiji, ne samo kada se radi o onome što naša Vlada i naš ministar odbrane ima, nego imate, moguće je da imate i slučaj da se ne radi o vazduhoplovu koji za potrebe Ministarstva naše odbrane radi.
Zašto se ne želi prihvatiti amandman ni prvi ni poslednji? Ja ne bih trošila naše zajedničko vreme na pojašnjenja da mogu mirne savesti da odslušam nedovoljno znanje ili unapred pristajanje da je detaljno dovoljno i obuhvatajući sve moguće slučajeve član 18. napisan. Nije.
Ja bih volela da nikada se ne pokaže realnim događajem koliko sam u pravu, zato što mi je važnije da se udes ili događaj na koji glavni istražitelj neće imati nadležnosti ne dogodi, nego da ja u dijalogu sa bilo kim ovde pokažem da li umem da argumentujem razliku između vazduhoplova u kojem se nalazi predsednik Republike ili ne i razliku između vazduhoplova civilnog u kojem moj ministar odbrane, naš ministar odbrane koristi za vojne namene ili civilnog vazduhoplova Norveške koji se koristi za prenos vojne opreme treće strane, a udes se dogodi na vazdušnom prostoru, odnosno na tlu Republike Srbije.
Vi ćete reći šta nas to briga? Pa, briga nas. Briga nas je da i u takvim slučajevima glavni istražitelj ima po ovom zakonu jednak pristup kao što bi svima nama bilo drago da recimo, nije bilo ponovljene istrage, sad se ne radi samo o sličnom zakonu kada je u pitanju bio pad državnog vazduhoplova makedonskog predsednika Borisa Trajkovskog, tako da ja se zahvaljujem na mogućnosti da nekoliko puta pokušam da obrazložim sa nadom da neće biti događaja koji će pokazati koliko smo u pravu.

Zahvaljujem.
Posledični je amandman. Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović je potpuno u pravu i obrazlaganje posledičnog amandmana samo postoji zato što pokazuje doslednost da kada jednom napravite izmenu u nekom članu, kao što je u ovom slučaju u članu 18. gde smo da se umesto „mešovite civilno-vojne“ stavi „mešovita istražna“, onda morate u svakom sledećem članu da naravno podnosite amandman kojim će to biti promenjeno.
Razumem stav predlagača da ne želi definisanu, jasnu nadležnost glavnog istražitelja u ovoj oblasti ali takođe molim za razumevanje to bi bilo neozbiljno da podnesemo amandman na član 18, na naziv člana 18. a da posle toga ne podnosimo sledstveno amandmane kojima se svugde gde se da je amandman prihvaćen pojavljuje izraz „civilno-vojna“ tražimo zamenu sa „istražna komisija“. Hvala.

Zahvaljujem.
Amandman je posledični. Dakle, ako uvedete „istražnu komisiju“ umesto „radna grupa“, tražite da stalno budu reči „istražna komisija“ umesto „radna grupa“. Ali, kod amandmana na član 21. ja imam pitanje koje sam najavila u toku rasprave u načelu, da će biti pitanja koja smatram važnima, ali ću ih ostaviti za raspravu u pojedinostima.
Naime, član 21. kaže u stavu 3. – ovlašćeni predstavnici organa za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda država koje se obaveštavaju o udesu ili ozbiljnoj nezgodi mogu da učestvuju u radu radne grupe. Ono što meni nedostaje i što je pitanje – kako oni učestvuju u radu radne grupe?
U prethodnom članu gde se uvodi radna grupa koju formira centar za istraživanje nesreća kaže se da nju sačinjavaju zaposleni centra i da se ona rešenjem glavnog istražitelja formira da mogu da učestvuju i druga lica u poslednjem stavu 5. člana 20, a sada u 21. mi otvaramo mogućnost da ovlašćeni predstavnici nadležnih organa za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda država koje se obaveštavaju o udesu takođe učestvuju u radnoj grupi. Da li to znači da oni imaju isti status kao i ovo što smo definisali u članu 20. da ulaze u rešenje kojim se radna grupa formira ili je predviđeno da za njih postoji nekakav drugačiji protokol pošto iz čl. zakona se ne vidi, a mislim da bi bilo zajedničke koristi da bude potpuno jasno po kom protokolu će lica, predstavnici nadležnih organa drugih država učestvovati u radu radne grupe?
Naš predlog ostaje da to bude „istražna komisija“, ali ovo je nevezano sa tim što tražimo izmenu načina na koji se formira grupa ljudi koja će da istražuje nesreću.

  Zahvaljujem.
Samo da otklonim nesporazum. Dakle, desila se nezgoda, udes, ozbiljna nezgoda, obaveštavamo državu o tom udesu, dakle, drugu državu i onda ovlašćeni predstavnici nadležnih organa iz te države rešenjem glavnog istražitelja budu članovi radne grupe.

Zahvaljujem.
Ovo je još jedan od amandmana gde smo u prethodnim slučajevima smo reči – radna grupa, tražili da se zamene rečima – istražna komisija, a ovde reč – centar da se zameni rečima – istražna komisija.
Razumem ja nameru predlagača u članu 23, ali bojim se da će biti ovde slučaj kod člana 23, kad se poredi sa članom 22. i članom 21, da imate shodnu primenu na radnu grupu. Jer, u članu 23. se ne govori o radnoj grupi, nego se govori o centru. Kaže se u prvom stavu: „Centar je ovlašćen da preduzme potrebne mere za obavljanje istraživanja, bez obzira da li je pokrenuta druga zvanična istraga. Nadležni organi i druga pravna i fizička lica moraju da omoguće centru da efikasno i nezavisno obavlja istražne poslove“. Znači, sada i centar obavlja istražne poslove. Tamo je formirana radna grupa, formirao je glavni istražitelj. Kažem – shodna primena zakona.
Nikad nije dobro. Nikad nije dobro, pogotovo ne u ovakvim slučajevima kada ćete imati da se prepliću nadležnosti. Da ne govorim o onom što smo razjasnili, da će biti urađeno posebnim protokolom, a to su ovlašćeni predstavnici nadležnih organa drugih država koje se obaveštavaju o udesu, jer moraju da se obaveste.
Sada, u ovom članu, imate da se udes istražuje. Tim više ima logike da se ono što rešenjem formira glavni istražitelj, to je njegovo pravo, ne zove radna grupa nego istražna komisija. Ali, dobro.
I ovde se govori o opštim nadležnostima centra, „dok istražuje udes ili ozbiljnu nezgodu vazduhoplova“, na šta sve ima prava. To se kaže ukupno u sedam tačaka. U tački 1 – na neograničen i neometan pristup mestu udesa ili ozbiljne nezgode, vazduhoplovu, njegovoj sadržini ili olupini. Tačka 2 – da bez odlaganja sačini listu dokaza i obezbedi kontrolisano uklanjanje olupine ili delova vazduhoplova, radi njihovog daljeg ispitivanja odnosno analize. Tačka 3 – da ima neposredan pristup i kontrolu nad uređajima za snimanje leta, njihovom sadržinom i drugim relevantnim snimcima. Tačka 4 – da zahteva obdukciju tela poginulih lica, da sarađuje na obdukciji i da ima neposredan pristup rezultatima obdukcije ili testova izvršenih na uzetim uzorcima. Tačka 5 – da zahteva lekarski pregled lica koja su učestvovala u operacijama vazduhoplova ili da zahteva da se sprovedu testovi na uzetim uzorcima i da ima neposredan uvid u rezultate pregleda, odnosno testova. Tačka 6 – da pozove i ispita svedoke i da od njih zahteva da dostave informacije ili dokaze u vezi sa istraživanjem. Tačka 7 – na slobodan pristup svim relevantnim dokumentima i podacima koje poseduju vlasnik, korisnik ili proizvođač vazduhoplova, imalac potvrde o tipu, nadležna organizacija za održavanje vazduhoplova, centar za obuku, pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, operateri aerodroma i nadležne civilne vazduhoplovne vlasti.
Dakle, ovim se članom definiše šta su ovlašćenja centra. U slučaju zaista ozbiljnog udesa, nezgode, imaćemo da se ova ovlašćenja, koja su sva istražna, smatraju da su ovlašćenja radne grupe. To je još samo jedan od razloga da je možda ipak trebalo razmisliti i govoriti o istražnoj komisiji, jer ta radna grupa očigledno radi istražne radnje i ova ovlašćenja će biti prilično komplikovano harmonizovati sa svim onima koji takođe učestvuju u istrazi, koji takođe moraju da imaju neometan pristup.
Kod protokolima o saradnji se to može urediti, ali je naš amandman podnet sa željom da bude van svaki sumnje šta su nadležnosti glavnog istražitelja istražne komisije koju on reformira svojim rešenjem uz, kako smo čuli, protokole za ovlašćene predstavnike drugih država, koji takođe mogu da učestvuju u istrazi i da sve to bude u skladu sa Čikaškom konvencijom i članom 3. Hvala vam.

Amandman koji smo kolege narodni poslanici i ja podneli menja stavove 1, 2, 3. i 4. člana 24. osnovnog teksta Predloga zakona.
U stavovima 2. i 3. i stavu 4. posledično tražimo da umesto „Centar“ i „radna grupa“ svugde stoji „Istražna komisija“, zbog toga što se bavi istražnim radnjama, bavi se istragom.
Stav 1. smo smatrali da treba bolje definisati. Naime, u predloženom tekstu zakona taj stav glasi: „Sva dokumenta, podaci i dokazi moraju se koristiti isključivo za potrebe istraživanja udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova i u druge svrhe se ne mogu koristiti.“ To je samo jezička izmena na kojoj nemamo drugog razloga da insistiramo, osim potrebe da se još jedanput napomene – Sva dokumenta, podaci i dokazi moraju se koristiti isključivo za potrebe istraživanja udesa i u druge svrhe se ne mogu koristiti.
S obzirom da postoji stav predlagača da ostane pri formiranju radne grupe i upotrebi „Centar“, umesto „Centar za istraživanje nesreća“, naravno, ja ne očekujem prihvatanje amandmana, ali smatram obavezom da objasnim razloge, motive i logiku podnošenja amandmana i na član 24. Hvala vam.

Još jedan posledični amandman u kojem se menja član 25, stavovi 3, 4, 8. i 10.
Naša namera da ustanovimo istražnu komisiju, kao telo koje se formira rešenjem centra za istraživanje nesreća, podrazumeva i da se, recimo, u stavu 10. reči: „Centar, na predlog rukovodioca radne grupe“ zameni rečima: „Rukovodilac istražne komisije“.
Ali, ono što je zanimljivo u ovom članu 25. je činjenica na koju ne može biti podnet amandman, pogotovo u poslednjem stavu, koji glasi - Centar, na predlog rukovodioca radne grupe, može da da saglasnost za ranije raspolaganje vazduhoplovom koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi i njegovoj propratnoj dokumentaciji, po zahtevu korisnika ili vlasnika vazduhoplova, i to samo ako su sačuvani svi dokazi koji mogu da ukažu na uzrok udesa ili ozbiljne nezgode ili su potrebni za završetak istražnog postupka.
Ovaj poslednji deo rečenice, ja nisam uspela da napravim dobar amandman, dakle, ako su sačuvani svi dokazi koji mogu da ukažu na uzrok udesa ili ozbiljne nezgode ili su potrebni za završetak istražnog postupka. Šta se radi? Da li mu daješ dozvolu da leti ranije ako su potrebni za završetak istražnog postupka ili ako su sačuvani?
Ja sam imala deo amandmana koji sam povukla – koji su potrebni za završetak istražnog postupka, ali to mi nije zvučalo logično. Ako pročitate taj poslednji stav, jasno je da vi nemate dilemu. Ja je imam, jer se radi o dozvoli centra na ranije raspolaganje vazduhoplovom, ako su sačuvani svi dokazi koji mogu da ukažu na uzrok udesa ili ozbiljne nezgode ili su potrebni za završetak istražnog postupka. Ne može oba, tako mi se čini.