Zahvaljujem.
Član 18. sa rubrumom - škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju ima problematičan prvi stav o kojem je govorila koleginica Milica Vojić Marković, koji, ponavljam, glasi – u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju školuju se deca bez obzira na vrstu smetnje.
Nisam predložila brisanje ovog člana, nego drugačiju formulaciju, ali o njoj ću malo kasnije. Za sada mi je zanimljivo, kao što sam i obećala, obrazloženje koje je Vlada poslala kao tekst kojim ne prihvata ovaj amandman. Obrazloženje glasi – amandman se ne prihvata iz razloga što je član 18. stav 1. Predloga zakona u skladu sa koncepcijom inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja i Strategije razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020. godine.
Da bi ovo obrazloženje bilo u skladu sa 1. stavom, ono ne bi moglo da bude ovakvo u osnovnom tekstu zakona, nego bi pisalo – u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju školuju se deca bez obzira na vrstu smetnje i deca bez smetnji. Onda bi imali pravo da, neodbijajući preformulisani 1. stav, govorite da je u skladu sa inkluzivnim obrazovanjem i sa Strategijom razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020. godine.
Odbijanje Vlade da ili sama preformuliše ovaj stav, prihvatajući amandman Milice Vojić Marković, ili da prihvati moj preformulisani stav, pokazuje jedan mnogo veći problem nego što je jedan jako loše napisan stav u članu koji definiše jako važnu oblast. Ovde je očigledno da Vlada ne razume da ovim stavom briše sve ono što smo doneli kao inkluzivno obrazovanje i Strategiju. Jer, rečenica da se u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama školuju deca bez obzira na vrstu smetnje, nije nikada bila i ne može biti u skladu sa inkluzivnim obrazovanjem. Ta rečenica kaže – deca koja imaju smetnje u razvoju školuju se u školama za decu sa smetnja u razvoju. Ništa drugo ta rečenica ne govori.
Mogu samo da vas molim da napore koje je već ova zemlja uložila u jednu sjajnu promenu uvođenjem dece sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom u redovnu nastavu, mnogo raznih ljudi, iz raznih stranaka, mnogo sjajnih stručnjaka koji su se bavili inkluzivnim obrazovanjem, molim vas da sav taj napor ne brišete zbog prpošne tvrdoglavosti kojom i pišete i obrazloženje, da je ovo u skladu sa Strategijom.
Da ima institucionalnog integriteta, bilo koji poslanik kome se usudite da napišete ovakvo obrazloženje, da je u skladu sa inkluzivnim obrazovanjem, bi tražio ne ostavke i smene, nego mnogo gore stvari nego što je to da neko izgubi posao ili bude kritikovan. Ako ne razumemo koliko važan deo ljudskih prava je inkluzivno obrazovanje i tako sa lakoćom i površnošću na izmenu teksta 1. stava odgovorimo da je ovaj stav u skladu sa inkluzivnim obrazovanjem, mi imamo mnogo veći problem nego što nam se čini da je u toku rasprave u pojedinostima, gde neki, mi poslanici, pažljivo čitajući zakon, stvarno želimo da ne propadne napor mnogih vrednih ljudi koji su za inkluzivno obrazovanje radili. Ovde neko ne razume koliko je to važno. Ovde neko ne razume šta piše u Strategiji. To nisam ja i to nije koleginica Milica Vojić Marković.
Mi možemo da izrazimo žaljenje što amandman neće biti prihvaćen, a reći ću vam kako glasi amandman kojim se preformuliše tekst i koji je u skladu sa inkluzivnim obrazovanjem i sa Strategijom do 2020. godine.
Moj amandman, a i koleginice Maje Videnović, glasi – u redovnim školama školuju se po pravilu i deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom uz dodatnu podršku u obrazovanju i u skladu sa individualnim obrazovnim planom, a izuzetno se školuju u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom onda kada je to u najboljem interesu deteta odnosno učenika na osnovu mišljenja Inter-resorne komisije uz saglasnost roditelja odnosno staratelja. Školovanje deteta sa smetnjom u razvoju u školama za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom je izuzetak. To je suština inkluzije, a vi meni šaljete obrazloženje da te škole postoje za decu sa smetnjama u razvoju i usuđujete se da mi kažete da je to inkluzija. Ponavljam, jeste kada bi u toj rečenici stajala potpuno neprirodno da u te škole idu deca bez smetnji u razvoju i bez invaliditeta.
Stvar je toliko važna i toliko površne lakoće se jednostavno prenebregava koliko je važna da to kod mene u suštini izaziva zabrinutost, ne teškoće koje imamo u primeni inkluzije i svi oni koji su se bavili uključivanjem dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u redovnu nastavu znaju koliku podršku imaju moju ličnu, mene kao članice Odbora za prava deteta, poslaničke grupe DS ili bilo koga kome treba poslanička podrška da bi inkluzije zaista bilo. Kao što imamo iskustvo o tome kakvi su sve otpori u osnovnim školama i srednjim školama, na kakve sve izraze nailazite kod ljudi koji sebe zovu profesorima, nastavnicima i učiteljima bez ikakvog opravdanja, jer decu sa smetnjama u razvoju nazivaju pogrdnim imenima, omaložavajućim izrazima. Organizuju roditelje da takva dece ipak ne bi bila deo nastavnog procesa. Organizuju kampanje nastavljajući sa diskriminacijom dece koje imaju smetnje u razvoju i invaliditet. Ideja koju je ova Skupština sa velikim naporom iznela da inkluzije bude jer je to civilizacijsko dostignuće, ljudsko dostignuće.
Molim vas da ovaj član ne pokušate više bar da obrazlažete kao da je potvrda inkluzivnog obrazovanja i Strategije 2020 jer on to nije. Razumećemo se ako ostanemo tvrdoglavo pri ovom članu, a razumećemo se i prvi sledeći put kada isti ovaj stav u članu 18. bude uporište onih koji su protiv inkluzivnog obrazovanja, a biće. Tada će opet doći neki ministar i tada će opet doći neki stručnjaci iz državne uprave i tada će opet doći razni ljudi koji ulažu napore da inkluzivnog obrazovanja bude i koji se tiho ili otvoreno bore protiv inkluzije. Doći će ovde u ovu Skupštinu i opet ćemo zajedno rešavati problem. Moj predlog je da izbegnemo taj problem. Hajde da kako Vlada smatra, ostavimo van svake sumnje da prvi stav ovog člana ne bude u Predlogu zakona jer ne sme da bude. Ako to ne razumemo onda će biti mnogo članova koji će biti mnogo manje važni nego što je ovaj o kome je reč.
Pošto odbor ima još uvek vremena do kraja rasprave u pojedinostima i pravo poslovničko i nadležnost da podnosi amandmane, molim članove odbora i predsednika odbora ako može da napravi većinu da, izbegavajući to da su dve narodne poslanice iz poslaničke grupe DS podnele amandman, nama to nikada nije bilo važno, predloži tekst amandman kojim bi stav 1. promenili. Razlog za to je što postoje mnogo važnije stvari od lične netrpeljivosti, ličnog neznanja, od sklonosti da se jednog govori kada je inkluzivno obrazovanje u pitanju, a da se drugo radi. Postoje mnogo važnije stvari od naših političkih ideologija, od naših političkih mreža i mrežica, a to su deca koja imaju smetnje u razvoju ili invaliditet u Srbiji. Oni su ovde jedino važni. Molim vas da to razumemo. Hvala.