…radna mesta u Ministarstvu utvrđena aktom  iz člana tog i tog, u postupku vršenja bezbednosne provere, obavezno je, zamislite, poligrafsko ispitivanje. Znači, sada me razumete?
Dakle, mislim da to, ili treba da bude na nižem nivou ili ne treba da postoji kao takvo, kao obaveza.
Znam da, recimo, trenutno u Ministarstvu, listaju se telefoni svih zaposlenih koji su potpisali saglasnost, pa čak i za privatne. Moj stav je da se listaju službeni, svi. Hteo, ne hteo, kada dobiješ službeni telefon u ruku, čak i da se slušaju, da se napravi takvo kratko rešenje, da policajac ima beneficirani radni staž, bude 24 časa po ceo dan policajac i kada mu telefon zazvoni, mora da odreaguje kao policajac.

Član 150. uređuje raspoređivanje rukovodioca strateškog i visokog nivoa u Direkciji policije. U predloženom zakonskom rešenju koje je dalo Ministarstvo, što ja imam negde razumevanja, rečeno je da se to radi na internom konkursu. Mislim da ne mora da bude na internom, može da bude javni konkurs, ukoliko se za šefa policije, celokupno, direktora policije otvara javni konkurs, onda ako može više, može i manje, zbog čega bi onda za njegovog zamenika bio recimo interni konkurs?
Naravno, uslovi koji se podrazumevaju, podrazumevaju se. Uslovi koji važe i za javni konkurs za direktora važe, verovatno neki stepen niže, i za njegovog zamenika.
Dakle, ne vidim logiku, ne vidim logiku po kojoj se ovde vrši interni konkurs, uz svo poštovanje kadrovske mape, karijernog napredovanja, ali vi možete imati situaciju da neki izuzetno iskusan tužilac, recimo, koji je radio na poslovima bezbednosti 20 godina, 30 godina, hoće da se kandiduje za zamenika direktora policije.
Zbog čega tužilac, koji je te poslove obavljao ne može da se kandiduje? Da ne govorim o nekom, recimo vojnom policajcu iz kriminalističko-istražne grupe, ili nekom pripadniku BIA ili VBA.
Dakle, ukoliko želite da bude transparentno, ukoliko želite da to, kao što ste za direktora postavili, onda mislim da i za taj srednji kadar, odnosno visok nivo u direkciji policije, konkursi treba da prođu javni. Malo pre ste mi objašnjavali kako, eto iz kriminalističko-policijske akademije ne izlazi uvek najbolji kadar, pa uzimate kadar iz drugih fakulteta, koji je bolji, ista stvar je sad analogno tome da možda ima kadar i na javnom tržištu rada, možda ima ljudi koji su stručni da obavljaju poslove koji se nude na tom nivou.
Dakle, ako ste malo pre se opredelili za bolje kadrove, na konkursu, nemojte sada sužavati tu priču…

Pa, taj amandman je vrlo sličan amandmanu o kojem smo malo pre pričali, ako dozvolite gospodine ministre, moram da vam kažem da, recimo komandant Žandarmerije Tešić je prešao iz Vojske Srbije i Crne Gore u Žandarmeriju.
Jedan od velikih policajaca, kojeg iskreno lično cenim, završio je u Hagu, nažalost. General Lukić je završio Vojnu akademiju, komandant SAJ-a sadašnji je završio Vojnu akademiju.
Dakle, to što govorite, ili ćete uzeti jedan princip, ili drugi princip, a ne u jednom principu jedno, u drugom principu drugo. Znači, mislim da imamo vremena još dok mi budemo usvajali ove amandmane i 151. i 150. da razmislimo, mislim da bi to trebali da usvojite, jer to bi pomoglo da se kvalitet digne na viši nivo. Hvala.

Amandman 154. stav 2. je praktično izvorno predlog Policijskog sindikata koji smatra da je neophodno da se policajac malo kvalitetnije ispoštuje od svog nadređenog.
Ono što je predloženo u zakonu, to je o promeni rasporeda radnog vremena, najmanje sedam sati pre promene rasporeda, obavesti policajac.
Amandman se odnosi na to da ta promena rasporeda radnog vremena je pet dana pre promene, osim o izuzetnim slučajevima, ostaje mogućnost da to bude u izuzetnim slučajevima i drugačije, ali mislim da policajci zaslužuju da im se ne desi da pet sati pre radnog vremena dobiju promenu rada u smenama, rad u turnusu, rad preko vikenda, rad noću i tome slično.
Dakle, ne isključuje se da bude to i kraće, ali pravilo da bude da onaj koji planira radno vreme, mora to da planira bar pet dana unapred, da se ispoštuje policajac pošto i on čovek radi svoj posao kao što rade svi ostali, ima svoju porodicu, itd.
Dakle, ponavljam, ne isključuje se da može i u datom trenutku da se odmah promeni radno vreme, ali u regularnim uslovima, ako nemate šefove lokalnih policija koji ne mogu da isplaniraju pet dana unapred, onda ih smenite sve zajedno a ljudima dajete mogućnost da mogu da planiraju pet dana unapred svoje radno vreme. Hvala.

U ovom amandmanu se tiče preraspodela radnog vremena. U Predlogu zakona se kaže da neposredni rukovodilac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kad to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, itd.
Mi se sa tim slažemo, ali kažemo da je neposredni rukovodilac obrazloženim rešenjem, može da izvrši preraspodelu radnog vremena. Dakle, onemogućavamo da bilo ko manipuliše policajcima ukoliko vrši neku preraspodelu, ukoliko radi bilo šta što se tiče policajaca ad hok, kao što je ovde predviđeno, da bar postoji obrazloženo rešenje zbog čega se to radi.
Znači da ne bude policajac prepušten na milost i nemilost svom šefu, pa ako je on sa njim u bližim odnosima, onda će njemu biti bolji odnos. Ako je u lošim odnosima ličnim, onda može doći do mobinga, odnosno može da sed iskoristi ovaj član da se bez obrazloženog razloga on dobija drugačije radno vreme. Hvala.

Član 160. takođe tretira radno pravne odnose u okviru MUP. Da vam kažem iskreno, mene čudi da to niste prihvatili.
Naš predlog je da policijski službenik koji radi najmanje 10 časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta, kao što je rečeno i mi kažemo koji može da se koristi ili iz jednog ili iz dva dela.
Takođe smatramo da odmor iz ovog stava 1. i 2. može da se koristi i na kraju radnog vremena, odnosno ukoliko ne bude prilike da dobije pauzu od 45 minuta da može onda nakon devet sati i 15 minuta da napusti radno mesto, odnosno da ide kući jer je posao završio.
Znači, neretko se dešava da u tih deset sati ne mogu da naprave ljudi pauzu, a imaju mogućnost da naprave pauzu. Ako je ne naprave, ne mogu da skrate za tih 45 minuta sebi dan, ostaju punih deset sati. Kažem opet, ovo je takođe policijski sindikat podržao. Ne vidim zbog čega to kolege koje su s vama i koji vas savetuju to ne podrže. To je i u njihovu korist. Sutra mogu oni da rade deset sati. Druga stvar, ako imaju 45 minuta, mogućnost dva puta po 22, 23 minuta da imaju odmora, logičnije nego da ga naterate odjednom 45 minuta, pa ponovo da radi tih pet sati.
Dakle, ništa ovo nije sporno, mislim da neće da nas ni na koji način ometa. Naprotiv, mislim da će dati više elana upravo policajcima da rade kvalitetnije, sa dve pauzice, da li je kafa, da li je doručak, ručak itd, ali mislim da je to mnogo kvalitetnije rešenje u odnosu na ovo koje ste ponudili. Ja sam siguran da se kolege i slažu.

Ne znam, gospodine ministre, uvažene dame i gospodo, zašto niste prihvatili ovaj amandman. Ovaj amandman se tiče člana u kome se govori o ocenjivanju rada. U poslednjem stavu člana 167. kaže – merila i način ocenjivanja policijskih službenika i drugih zaposlenih u ministarstvu propisuje Vlada. U kom roku?
Gospodine Todoroviću, vi to znate odlično, mora da se propiše neki rok. Znači, naš amandman je da u roku od tri meseca od stupanja ovog zakona na snagu se propiše rok, jer ovo ne znači ništa, propisuje Vlada, kad? Možda u sledećem milenijumu. Tu ste promakli, a neko je, eto, preskočio amandman. Ja mislim da je tri meseca sasvim dovoljno, a ja verujem da vi već sada imate spremljena merila i način ocenjivanja, znači, da se to prihvati u roku od tri meseca.
Dakle, u ovom članu, ako se to ne promeni, Vlada neće morati nikada ili će morati u limesu nekog beskonačnog vremena da to uradi, jer nema zakonsku obavezu da uradi pre toga. Zahvaljujem.

U članu 168. smatramo prvo da prvi stav, koji kaže – zaposleni u ministarstvu ne mogu obavljati poslove kojima komercijalizuju znanja i veštine stečene u ministarstvu. A, koje poslove mogu da obavljaju pripadnici MUP ako ne upravo znanja i veštine koje stiču u ministarstvu?
Zamislite da u Zakonu o prosveti stoji da profesori ne mogu da obavljaju poslove, da komercijalizuju svoja znanja i veštine koje su stekli u Ministarstvu prosvete, recimo, kao učitelji, profesori itd. To je besmisleno.
Druga stvar, merila i način ocenjivanja, poslovi iz delatnosti člana 1. koji su nespojivi sa obavljanjem policijskih poslova propisuje ministar u roku takođe od tri meseca. Ako vi očekujete da policajci u slobodno vreme se bave nekim poslom, da rade nešto, a da to nema veze sa znanjima i veštinama koje su oni stekli u ministarstvu, hoćete li mi reći samo – a, čime će se baviti? Onda ovi koji su u specijalnim jedinicama neće moći da se bave ni fizičkim poslom, jer su oni svoje veštine stekli trenirajući u specijalnim jedinicama. Da li je tako?
Hoćete li da napravimo pauzu da se konsultujete? Zaista, ne znam, evo, kolege koje sede iza vas, policajci, sutra da vas neko angažuje privatno, imate odobrenje, a ne smete da koristite znanja i veštine koje ste stekli u ministarstvu, pa gde ćete, koja znanja i veštine, da utovarujete ugalj? Pa, za to vas niko neće zvati. Ako se bavite finansijama u ministarstvu, zvaće vas neko da pomognete u finansijama, ako se bavite nekim drugim poslovima … Dakle, mislim da ovo treba da prihvatite i takođe i rok u kome će to da se postavi, od tri meseca, mislim da je sasvim dovoljan da ga uradite. Gospodine ministre, nemoguće je da se to radi bez roka. Hvala.

Predlogom zakona član 169. praktično ste suspendovali pravo policijskim službenicima da mogu biti članovi političkih stranaka.
Potpuno je razumljivo da je policijskim službenicima zabranjeno da se stranački organizuju, da politički deluju, da se kandiduju itd, ali je potpuno neprihvatljivo da se njima suspenduju prava da budu članovi političke partije.
Šta se dešava sa grupama građana, šta se dešava sa pokretima? To uopšte nije definisano.
Gospodine Stefanoviću, ja vas molim, ako imate vremena da me saslušate, vidim da je nervoza pred kraj, da pitate gospodina Votkinsa – da li u Britaniji nemaju pravo policajci da budu članovi stranke? Pripadate jednoj stranci, to je lična stvar, potpuno. Znači, ovde ste mogli da stavite – zabranjeno članstvo u masonima, vegetarijancima, u tajnim udruženjima, itd, a to niste uradili. Zbog čega? Zato što se naše društvo potpuno politizuje, pa ne može biti član stranke. Znači, policajac ima pravo da bude član stranke, to je naše mišljenje, nema pravo da politički deluje, nema pravo da se kandiduje, nema pravo da politički deluje na svom poslu, ali da bude sam član stranke ne vidim zbog čega bi to bilo sporno. Kažem, voleli bi da pitate, pošto sam ja lično imao priliku da pitam šefa Metropoliten policije u Londonu – da li imaju pravo da policajci budu članovi stranaka u Engleskoj? Rekli su mi da imaju i da to nije nikakva prepreka u radu, ali nisu politički aktivni, ne mogu da se kandiduju, ne mogu da učestvuju na izborima.

Podneli smo amandman koji je odbijen zato što je prihvaćen amandman uvaženog kolege Janka Veselinovića, iako naši amandmani nisu bili istovetni.
Prvo, nije mi jasno kako ste mislili, i kako misliste da ostane pošto piše da rukovodilac organizacione jedinice najkasnije 10 dana pre početka štrajka određuje zaposlene, a u isto vreme štrajk upozorenja najavljuje se najkasnije 10 dana pre početka štrajka. Znači, istovremeno se odlučuje ko će da radi taj dan, i istovremeno se daje ideja kada će biti štrajk.
Međutim, ono što je veći problem ovde, postoji Zakon o štrajku. U članu 5. zakona, kaže se: „štrajkački odbor dužan je da štrajk najavi dostavljanjem odluke poslodavcu o stupanju u štrajk najdocnije pet dana pre dana određenog za početak štrajka, odnosno 24 časa pre početka štrajka upozorenja. Znači, ovo je definisano već u drugom zakonu.
Mi smo dali amandman koji praktično taj drugi zakon implementira u vaš zakon. Taj Zakon o štrajku je, da kažem, viši zakon u odnosu na Zakon o policiji, što se tiče štrajka, i prosto je neverovatno da ste ostavili ovo kao rešenje koje je u koliziji sa zakonom koji već postoji. Hvala.

Hvala.
Znači, potpuno je za nas prihvatljivo, logično i svrsishodno da u radni odnos u Ministarstvo ne može se primiti lice protiv koga se vodi krivični postupak za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti.To je nešto što se podrazumeva kada se radi o bezbednosna provera, to se podrazumeva.
Međutim, za nas nije prihvatljivo da po istom članu policajac dobija po automatizmu otkaz. Govorili smo o tome u načelnoj raspravi. Imao bih razumevanja da se radi recimo, da se kaže da onaj koji se goni za delo koje je učinjeno umišljajem, pa da dobije otkaz, ali za dela iz nehata koja se gone po službenoj dužnosti tužioca, potpuno je neprihvatljivo da policajci dobijaju otkaz.
Dela iz nehata mogu da budu razna, od prekoračenja upotrebe sile do dela iz oblasti saobraćaja. Dakle, gospodine Stefanoviću, nisu isti uslovi za zapošljavanje i za otkaz. Znate, kada se prima neko u policiju pretpostavljam da ide na pregled zdravstveni, pa se primi, pa se čovek tokom vremena razboli, pa zbog onog razloga zbog koga bi ga odbili na prijemu niko mu ne da otkaz nego nastavi da radi na pozicijama tamo gde može.
Mislim da ovde prvo prezumpcija nevinosti ukida sa jedne strane. Ovo nisu oni slučajevi koje ste vi objašnjavali u situaciji u kojoj policajac sedi u kafiću sa kriminalcem. Čak, po ovom zakonu vi to i tolerišete. Sedenje sa kriminalcem, tužilac po službenoj dužnosti ne goni.
Znači, ovo su situacije u kojima će policajci moći da dobiju otkaz i za saobraćajnu nezgodu, koja ni presuđena, znači gde nisu dobili presudu ili da kažem, prekomernu upotrebu sile koja očigledno može da se presuđuje kako odgovara onome ko je na vlasti.
Molim vas da razmislite još jednom, apelujem na kolege policajce koji sede pozadi, ovo se radi o vašim kolegama. To što vi klimate glavom, nije dovoljno. Mislim da treba da sugerišete ministru za ovo da ne radi, jer ovo nije dobro sa aspekta rada policije.

Nisam znao da je kolega Pavićević podneo istovetni amandman i samo želim da podržim taj amandman. Moj amandman je istovetan i da neke stvari pojasnim.
U Predlogu zakona je rečeno da zaposleni u ministarstvu ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini troškova samo na teritoriji opštine ili grada u kome je zaposlen. Imamo situaciju da recimo sada zaposleni koji radi u gradskoj policijskoj upravi Grada Beograda, a dolazi iz Obrenovca, pošto je teritorija grada, ima pun plaćen dolazak i odlazak sa posla, a onaj koji živi recimo u Pančevu, koje je duplo bliže policijskoj upravi Grada Beograda, nema plaćen trošak odlaska i dolaska na posao.
Sa druge strane, gospodine ministre, ovaj član kao član ne treba ni da postoji. On treba da se podrazumeva. Ako radite ozbiljno planiranje, karijerno napredovanje ne može da se desi da policajci putuju po 100 ili 200 kilometra na posao ili nazad svaki dan. Oni su disfunkcionalni potpuno. Morate da nađete način da ova stvar u zakonu praktično ne postoji kao sporna. Znam ljude koji putuju iz Niša za Beograd, iz Aranđelovca, ne znam više odakle. Ti ljudi kada dođu na posao oni su disfunkcionalni i ne mogu da rade svoj posao kvalitetno.
U isto vreme pretpostavljam da kadrovskom mapom bi mogli da zaposlite ljude u tom mestu. Dakle, ovo mora da se promeni. Znam da to traje jako dugo, ali ovo je veliki problem. Ukidate im naknadu za putne troškove. Mislim da tim ljudima ostaje samo da napuste policiju, idu na bolovanje pa da se to razvlači i od toga korist neće imati ni policija ni građani Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što gospođa Marija Obradović, predsednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove nije prisutna. Ovaj amandman treba da uredi odnose Sektora za unutrašnju kontrolu i Skupštine Republike Srbije. Naime, mi smo predložili da načelnik Sektora unutrašnje kontrole najmanje jednom godišnje podnosi nadležnom Odboru za unutrašnje poslove Narodne skupštine Republike Srbije izveštaj o radu Sektora unutrašnje kontrole, kao i vanredne izveštaje na zahtev narodnih poslanika.
Podsetiću vas da u Skupštini postoji i Odbor za kontrolu službi bezbednosti, i tom Odboru Generalni inspektor Službi bezbednosti podnosi izveštaj, da li na naš zahtev, da li po automatizmu. Evo, kolega Meho Omerović, kolega Vanja Vukić, znaju da se tako dešava. Unutrašnja kontrola MUP-a Srbije, sektor unutrašnje kontrole je pandan Generalnom inspektoru u službama bezbednosti.
Ovde se kaže, u Predlogu zakona – Sektor unutrašnje kontrole u toku od tri meseca, što je izuzetno dug period i ne znam zbog čega ste stavili tri meseca, od isteka kalendarske godine javno objavljuje izveštaj o radu za prethodnu godinu. Znači, mi imamo situaciju da će Sektor da objavi javno, ali Sektor isto tako, po zakonu, neće imati obavezu da dođe u parlament, da odgovara narodnim poslanicima, kao što ima obavezu Generalni inspektor.
Gospodo poslanici, dame i gospodo poslanici, gospodine Babiću, kao šef najveće poslaničke grupe, apelujem na vas da apelujete na sve poslanike, ovo je stvar koja je opšteprihvaćena u Odboru za kontrolu službi bezbednosti, i od strane stranaka vladajuće koalicije i od strane opozicije. Mislim da je to nešto što treba da se prihvati. Ne opterećuje rad Sektora ni na koji način, a parlament će imati uvid, kao što ima uvid i u rad generalni inspektor.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, uvaženi predstavnici MUP-a, nećete mi zameriti ako na samom početku iznesem jedno negodovanje, gospodine ministre, na vaš račun.
Prošle nedelje ste nam zakazali sastanak u parlamentu Srbije, sastanak sa predstavnicima opozicije. Mi smo se pojavili u 11.00 časova kao što je bilo zakazano, vi niste došli, niti vi, niti vaši saradnici.
Ako govorimo o Zakonu o policiji, ako govorimo o depolitizaciji postavlja se pitanje s kojim pravom ste odveli ceo vrh MUP-a na sastanak koalicije, očigledno koalicije koja čini većinu u ovom parlamentu, a niste sa istim saradnicima ispoštovali sastanak koji ste vi zakazali gospodine ministre, a koji smo mi čekali pola sata.
Kao što znate, ja sam čak ušao u salu u kojoj su bili predstavnici većine, ušao je posle i Zoran Živković i mi smo iz te sale najureni. Rečeno nam je da je…

Ovo je vrlo tema, jer se razgovaralo o Zakonu o policiji.