Ovo je sad pitanje modernizacije. Nemam ja problem sa tim da Uprava može da izda šest miliona pasoša ili 850 hiljada dozvola za oružje ili ne znam koliko miliona saobraćajnih dozvola ili vozačkih dozvola, ali se postavlja samo pitanje,  da li to MUP i treba da radi. Da li to MUP radi u Nemačkoj ili radi lokalna samouprava? I, šta radi MUP, a šta radi lokalna samouprava? I, zbog čega se MUP time opterećuje?
To vam govorim, jer želite da budete modernizator, čitao sam neke vaše intervjue, čitao sam savetnike koji nešto savetuju, ako hoćete nešto da menjate morate da krenete odmah, nećete biti dugo na vlasti kao što mislite, da vam kažem odmah ovako u poverenju.
Dakle, koleginica iz Užica, ili imate pogrešan amandman ili su vam sugerisali. Moj amandman se ne odnosi na zastarele predmete. Ovo što ste rekli da tri godine i da treba češće, znači, podržavate amandmana gospodina Pavićevića koji nije tu, a on je predložio da bude na tri godine. To ćete moći u danu za glasanje da podržite i mislim da bi to bilo korektno u skladu sa ovim što ste rekli. Znači, meni je samo intencija da MUP ne mora da radi ono što ne mora da radi. Kada dobijete taj dokument vi ispunjavate sve uslove koji su neophodni, a ako ne ispunite onda vam se oduzima, ako ispunite on se automatski produžava i nema potrebe kada bi tako bilo, znači, objektivno to nije neophodno. Da ne govorim o tome i važenje vozačke dozvole. Isto tako, lekarski pregled, ako je lekarski pregled u redu, onda može automatski da se produži važenje, ako nije oduzima se.
Hoću da kažem, samo kad sve to pomnožite, pasoš je nešto drugo, pasoš je definisan međunarodnim zakonima, propisima i tako dalje, ali kad sve to pomonožite sa nekim stotinama hiljada ljudi nije to jedan čovek po policijskoj upravi dnevno, to je mnogo više. Svojevremeno sam radio sa koleginicom Kasalicom, a seća se i ona, to je ogroman posao kada dođe do nekih promena, pa svi odjednom, to onda bude ogroman posao.
To vam govorim, zato što vi imate da kažem preča posla, jer ovo je uslovno rečeno sporedan posao koji je možda jako važan, ali ja bih zaista voleo da bude stanje kao što je rekla gospođa smanjenog kriminaliteta u Srbiji i manje korišćenje hladnog oružja, a prekjuče je čovek ubijen sa nekom sabljom ili već ne znam kojim oružjem, mačetom. Nije to baš tako sjajno kao što pričate, a crne hronike su pune svaki dan. Imali smo ministre, pre neki dan raspravu o statistici. Ono što ste rekli za prošlu godinu kada uzmete novine, samo prekjuče do danas cela statistika pada u vodu. Hvala vam.

ja sam vam prošli put sugerisao, a čuo sam od vašeg kolege da ima, ako se ne varam, 856 hiljada i 865 hiljada komada oružja u zvaničnom i legalnom posedu kod građana Srbije.
Po meni, sav porez koji se plaća na osnovu tog oružja treba da ide u prvu kasu Ministarstva unutrašnjih poslova, jer svo to oružje je dobijao na osnovu saglasnosti bezbednosne provere itd, koju vrše ko? Vršite vi.
Potpuno mi je poznato, znači, rekli ste nam na Odboru za odbranu i bezbednost da je jedan dan Parade ponosa koštao 360.000 evra. Nažalost, mi ni danas ne znamo koliko je koštala Parada Vojna koju je gospodin Gašić organizovao, koja se organizuje mnogo duže i mnogo teže i mnogo ozbiljnije, to je znači više miliona, ali kažem ne možemo da znamo pošto očigledno vi radite transparentno i nemojte da mislite kada vam kažem - nećete vi dugo ostati tu. Nije to tema. Tema je da vi budete modernizator, da promenite uslove za rad vašim kolegama i da promenite mogućnost da građani Srbije kada dođu u policiju dolaze baš zato što je neophodno i da to što rade završavaju brzo. To je suština da to bude servis građana, a vi kao mlad čovek i kažem imate intenciju, trebate to da prihvatite, jer ako se budete oslanjali na propise koji postoje, a verujem da ste se već susreli sa tim, da vam kažu – to ne može jer tako nikad nismo radili. Nemojte gubiti vreme bez obzira koliko ćete biti na tom mestu, jer svaki dan za Srbiju je važan. Hvala.

Samo kratko.
Gasni pištolj ne može da se prepravi. Mislim, njegova cev je gusana i ne može da se prepravi, tako da nije tema. Municija može, jer ona izgleda identično i nije samo osam milimetara kalibar, ima različitih kalibara, rekli ste samo jedan. Hvala.

Gospođo predsednice, ovaj amandman se odnosi na mogućnost korišćenja legalnog gasnih sprejova i uređaja za elektrošokove od strane lica mlađih od 18 godina.
Podsećam, u Srbiji je dozvoljeno voženje automobila mlađima od 18 godina. Ako pogledate koliko imamo nesretnih slučajeva u saobraćaju u odnosu na korišćenje gasnih sprejova ili uređaja za elektrošokove, mi bi trebali da ukinemo mogućnost voženja automobila, a ne da smanjujemo na 16 godina, kao što je učinjeno, što ja podržavam.
Sada vas kao roditelj molim da još jednom, pre nego što budemo glasali, razmislite zbog čega svu decu stavljate u kontekst u kome se kaže – iz razloga što se od maloletnih lica starijih od 16 godina ne može očekivati dovoljan stepen zrelosti i odgovornosti za nošenje gasnih sprejova. Mislim da ovo obrazloženje niste smeli da napišete. Ako maloletno lice starije od 16 godina može da vozi vozilo, a ne može da ima sprej, to je u sukobu zdravog razuma.
Kao roditelj maloletnog lica, za koga sam ubeđen da neće zloupotrebiti, ja vas molim da razmislite još jednom i da ovaj amandman prihvatite, jer sam vam rekao, gospodine ministre, ako polazite od osnove da će biti problema, onda i ovaj ceo zakon pada u vodu, jer će sigurno neko iskoristiti oružje na nepropisan način i naneti nekome zlo ili ga lišiti života.
Mislim da je ova stvar jako važna sa aspekta bezbednosti, ne samo bezbednosti od ljudi, loših namera, već i od životinja. Ako jedan život spasimo zahvaljujući time što će neka devojčica ili neki dečak da koriste taj sprej, verujte mi, mnogo više vredi nego sve ono što mogu da naprave adolescenti koji se neprimereno ponašaju tako što se prskaju tim sprejom, koji i sad može da se kupi, a siguran sam da oni koji hoće to da urade, uradiće bez dozvole.
Dakle, mislim da treba da iskoračite iz normi koje postoje. Danas mladići i devojčice od 16 godina više nisu deca kao nekada ranije. Mnogo više koriste tehniku kao nekada ranije, svesni su opasnosti, a svesni smo da su upravo oni često žrtve nasilništva i to ne od maloletnih lica, već upravo od onih koji su u godinama da im budu roditelji.
Ja vas molim i kao poslanik i kao roditelj i u ime sve te dece koja bi to koristila na pravi način, a siguran sam da oni koji žele da koriste na loš način, oni će to koristiti bez obzira da li je u zakonu ograničeno na 16, 18, 25 godina ili već ne znam koliko. Ovo je apel. Ako prihvatite, svaka vam čast, ako ne, šta da radim.

Ja se vama obraćam stojeći, nikada ne sedim kao pojedine kolege.

Izvinjavam se.
Polazimo do pretpostavke da će biti problema, a zašto ne pođemo od pretpostavke da bi možda danas Tijana bila živa da je imala sprej? Znači, jedan spašen život, stotine hiljada problema sa tim sprejom nek se napravi, vredi više nego suze koje izaziva taj sprej u nekoj dečijoj tuči ili već ne znam čemu.
Napominjem, oni koji žele da zloupotrebe, oni mogu i danas da to urade. Da li je tako? Da li su u srednjoj školi ili već gde, ako zloupotrebljavaju, zloupotrebiće, i ako su zvanično ovlašćeni i ako nisu. Dakle, zloupotreba postoji i ako je dozvoljeno da nosi. Njemu nije dozvoljeno da ga primenjuje na način na koji nije propisano, znači, u nužnoj samoodbrani.
To što mi njima dajemo mogućnost da imaju sprej, ne kažemo im – idite sada u školu, pa se prskajte međusobno. Isto kao što ako im ne dajemo mogućnost da imaju sprej, onda im ne dajemo mogućnost da se odbrane od onih koji imaju taj sprej i koriste ga nepropisno.
Pitanje je samo da li gledate metodom indukcije ili dedukcije? Da li polazite od toga da može da bude problema? Pa, najbolje bi bilo da ne postoji sprej, da ne postoji oružje, da ne postoji ništa što može da nanese bol, da idemo sa cvećem svi zajedno i ja bih to podržao odmah. Ali, toga nema.
Što je rekao gospodin Čanak, citirajući umne ljude – oružje ne ubija, ljudi ubijaju ljude, ne oružje.
Dakle, taj sprej u rukama nekog nasilnika će biti imao on dozvolu ili nemao, ali nekom detetu koje nije nasilno može da spasi možda čak i život i to vas napominjem. Imamo situaciju, ako se ne varam u Vojvodini, da je kuče izujedalo vlasnicu na smrt. Da je imala sprej kojim slučajem, iako je ona u godinama, odbranila bi se. To isto može da se desi nekom detetu.
Nemojte polaziti od toga da su deca delikventna. To je mnogo mali procenat, iako ima porasta u odnosu na broj dece u Srbiji. Hvala.

Hoću da se zahvalim ministru, koji je i pored insistiranja koleginice, koja je govorila pre toga da deci ne treba dozvoliti da imaju gasne sprejeve, upravo pokazao da razume.
Oružje je i hladno oružje, pa deca nose mačeve, pa se igraju. Hvala vam još jednom. Mislim da smo ovim napravili iskorak. Ideja nije bila da budu ovi elektrošokovi, već samo gasni sprejevi. Voleo bih da se napravi neka statistika. Ubeđen sam da će biti mnogo više koristi, nego štete. Zahvaljujem.

Samo sam želeo da kažem gospođi Obradović da nije ovo zakon o porodici i deci. Svi mi brinemo o svojoj deci. To nije tema ako sad dajemo amandman mi ne brinemo o svojoj deci, nego ćemo da ih pustimo sa sprejom na ulicu. Moje dete nema 18 godina. Njeno dete ima 18 godina i može da koristi gas. Moj sin ima 14 godina, ali ne daj Bože, mislim da ste gospodine ministre pokazali kako se radi u parlamentu i drago mi je da neko prihvata amandmana Demokratske stranke za razliku od vaših kolega koji ih po pravilu izbegavaju ili dolaze na neki volšeban način isti amandmani od drugih poslaničkih grupa. Hvala.

Samo kratko.
Koleginica Obradović je rekla da ne kontrolišemo mi to sve vreme, pa kada saznamo…Znači, nije ideja da neko mora da kontroliše svaki dan. Ideja je da kada on utvrdi da oružja nema, da ga tog momenta prijavljuje. Na kraju krajeva, njegov je vrhunski interes da ga prijavi. Žao mi je što gospodin Đukanović ne sluša.
Znači, ako neko utvrdi da mu nema oružja, to oružje možda je već u posedu nekoga ko vrši krivično delo. Taj neko to oružje može da vrati sutra tamo gde ga je uzeo, ako ne prijavi. Znači, ako on kasni sa tim, on je u problemu. Taj koji poseduje oružje, a ustanovio je da ga nema, on je u problemu svakim danom što se više oteže vreme jer verovatno neko ko je to otuđio, ukrao ili šta li već, postoji velika šansa da se koristi za izvršenje krivičnog dela.
Zbog toga je ovo stimulativno za građane, a oni koji to ne osećaju, onda ćemo zakonski da im damo maksimalno do 24 časa, s tim, da vam kažem, ministre, nema sada tu procedure u smislu da mora da objašnjava nešto. Kada on kaže – nestalo mi je oružje, on je prijavio, a procedura posle može da traje i jedan i dva i 15 dana istraga, ali tog momenta vi registrujete u MUP-u da oružje to i to se nalazi na ulici, možda na slobodnom tržištu i možete već tad da pustite depešu da se to oružje traži jer može da se pojavi negde u nekom trgovinskom lancu i tome slično.
To je ideja, a ne da istražujemo da li je taj čovek to zagubio, izgubio. To je sada drugi par rukava potpuno. Hvala.

Zahvaljujem.
Drago mi je da ste prihvatili amandman Odbora. Mi smo prekjuče imali raspravu, u stvari, ideja je bila da se vrlo precizno i administracija Ministarstva unutrašnjih poslova i na vreme izjasni kada neko podnese zahtev, odnosno saglasnost za transport naoružanja oružja i municije kroz Srbiju.
Do sada, u Predlogu zakona nije bio nikakav rok. Smatramo da taj rok je sada, ako se ne varam, rekli smo 14 dana, dve nedelje, i to je po mom ukusu dugačko. Reći ćete da ste verovatno zatrpani tim zahtevima pa je to problem, ali ja sam upravo malopre pokušavao da objasnim da treba da rasteretimo Upravu, da Uprava radi poslove koji su suštinski važni.
Ovoga puta smatramo da je ovo važnija stvar nego samo izdavanje dozvola za nošenje, odnosno posedovanje oružja. Svakako je bolje rešenje prihvaćeno i drago mi je. Verujem da ćemo, kao što ste rekli, u nekom ranijem periodu izvršiti analizu pa i ovu stvar poboljšati. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine ministre, uvažene dame i gospodo iz MUP, danas razgovaramo o devet predloga zakona. Ja ću se fokusirati na ovaj prvi zakon, koji je najobimniji, Zakon o oružju i municiji, s tim što želim da naglasim da zakon koji se tiče protivpožarne zaštite, uz sve primedbe koje su kolege iznele, je zakon koji podržavamo. Smatramo da je on prošao veliku trijažu i da ima podršku i javnosti i građana Srbije i da je to nešto što je i šteta što ranije nije postojalo.
Za razliku od ovog zakona, koji se sad usvaja, o protivpožarnoj zaštiti, mislimo da Zakon o oružju i municiji nije egzinstencijalno važan, neophodan jeste, svakako, ali takav zakon sam po sebi neće, po nama, doprineti da stepen bezbednosti u Srbiji bude nešto viši ili niži.
Drago mi je kada kažete da u poslednje dve godine imamo najmanju stopu kriminala. Ja ne znam ni jednog ministra koji je došao u skupštinu Srbije i nije tu istu rečenicu rekao. Znači, ja sam od 2000. godine bio poslanik, svi ministri govore tu istu rečenicu, isti analitičari pišu te izveštaje i danas bi Srbija trebala da bude, verovatno najbezbednija zemlja na svetu, što nažalost nije. Statistika, naša dika, što poželite to naslika. Nije to baš tako idealno kako vi kažete. Voleo bih da jeste.
Ovaj zakon koji je, da kažem, neophodan, potreban, ali ne i dovoljan uslov za poboljšanje stepena bezbednosti u Srbiji, jer nažalost danas se Srbija susreće sa velikom stopom kriminala, susreće se sa brutalnim egzekucijama, sa problemima u oblasti pogranične zone, a Ministarstvo unutrašnjih poslova na pozicijama načelnika uprava kriminalističke policije i Uprave pogranične policije nema adekvatno rešenje i ona su u VD stanju nedopustivo dugo. Mislim, gospodine ministre, da je to jedna od stvari koju morate da rešavate, možda čak i brže nego ovaj sam zakon.
Demokratska stranka će podneti, tj. već je podnela više amandmana na ovaj zakon. Smatramo da zakon može da se poboljša, jer u nekim segmentima nije precizan. Svakako očekujem da, kao što ste imali razumevanja za amandmane, odnosno predloge kolega, i naše predloge uvrstite, razmotrite, pošto je naše iskustvo sa Vladom takvo da amandmane DS, po pravilu, Vlada Republike Srbije, odnosno svi ministri ne prihvataju ili manji broj ministara na njima radi.
Ono što bih želeo da kažem sada po tačkama. Prvo, verujem da je to međunarodna neka nomenklatura, a vezano za kategorisanje oružja, ali mislim da ne treba da stoji u članu 4. kategorija C, kaže se: staro oružje i moderne kopije. Ne znam, zašto samo moderne kopije starog oružja, ali svakako verujem da ne postoji danas kuća koja ima dete, a da to dete nema neku kopiju oružja. Nažalost, to je trend među decom da se igraju sa takvim stvarima, a kopije koje se prave su sve vernije originalima i mislim da to kao tako treba da se definiše bolje, jer kasnije u drugim članovima može da stvori problem, čak i deci koja se igraju u parkiću.
Ne mislimo da dovoljan period od četiri godine za pravosnažno kažnjavane da mogu da ponovo apliciraju za dobijanje dozvole za posedovanje naoružanja. Smatramo da je to period od minimum deset godina. Neko ko je imao nasilničko ponašanje, po pravilu, bude povratnik. Ne mislimo da takvo lice može da se kandiduje ponovo za dobijanje dozvole. Nažalost, i oni ljudi koji su dobili regularno dozvolu ponekad izvrše krivično delo. S tim što naglašavam da se, to treba da se kaže javno, najveći deo krivičnih dela ne vrši sa oružjem koji je u posedu ljudi koje je registrovano, već se vrši sa onim oružjem koje nije registrovano.
Ono što mislim, bez obzira što kažete da je to statistika UNDP-a, jeste da je jako loše da Ministarstvo unutrašnjih poslova barata sa cifrom od 200 do 900 hiljada. Razumem neki koeficijent greške koji može da bude do 10-15%, ali da to bude četiri i po puta, to je neprihvatljivo. Bolje recite 900 hiljada, nego da damo toliki širok spektar, jer to onda pokazuje samo da se ne radi adekvatno i ne znam ko je to proučavao i radio za UNDP.
Poznato je da u zemljama, kao što je Srbija i mnogim drugim zemljama koje su bile u ratnim konfliktima, postoji velika količina naoružanja koja nije legalna. Takođe, poznato je da se Srbija nalazi na čuvenom putu narokotika i trgovine oružjem. Sve je to nešto sa čime se mi suočavamo, što pokušavamo da rešavamo godinama, ali mislim da bi tu moralo, ipak neka preciznost da se pokaže, jer ovako zvuči dosta laički.
Ono što takođe mislim da treba da se promeni u Predlogu zakona. Dakle, vi ste u članu 11. definisali na vrlo jasan način ko i kako može da dođe u posed oružanog lista. Tu, takođe, piše na koji način oružani list može da se povuče, odnosno da se oduzme. Ne vidim ni jedan razlog zbog čega bi oružani list imao samo pet godina vek trajanja. Dakle, napravićete samo posao upravi koja se bavi izdavanjem tih oružanih listova. Velika količina oružja postoji. Znači, ukoliko neko prekrši član 11, ne ispuni neke od uslova koji su neophodni, pozdravljam uslov kojim se uvodi zdravstvena sposobnost, njemu se automatski oduzima dozvola za posedovanje ili tzv. oružani list. Ukoliko ne, ne vidim zbog čega bi na pet godina, desetine hiljada, možda i stotine hiljada ljudi dolazilo kod gospodina Kasalice i tražilo da produžavaju svoju dozvolu. To bi samo pravilo posao ljudima koji taj posao ne moraju da imaju.
Takođe, predviđeno je da u slučaju izdavanja dozvola za nošenje oružja ta dozvola, kao takva, važi samo uz oružani list. Mislim da je to zastareli metod. Očekujem da vi, gospodine ministre, u najkraćem mogućem roku, usvojite biometrijske oružane listove, takođe da usvojite biometrijske dozvole za nošenje oružja. Potpuno je neprirodno, nepotrebno i nije u skladu sa modernizacijom da neko nosi obe knjižice sa sobom kada se ova za nošenje oružja se izdaje samo na osnovu ove za posedovanje. Mislimo da to nije dobro i da to može da se modernizuje. Očekujem, vidim po klimanju glavom, da ćemo to da promenimo. Drago mi je.
U članu 25. se definiše na koji način građanin Srbije aplicira za dobijanje dozvole za nošenje oružja. Znači, on ima dozvolu za posedovanje i predviđa se - ako dokaže građanin da mu je lična bezbednost ugrožena. Ne znam u kom postupku građanin to dokazuje. Mi ćemo dati amandman gde definišemo da on treba validno da informiše MUP da mu je život ugrožen. To je nešto što je dovoljno, a sam postupak dokazivanja treba da rade neke druge službe. Na kraju krajeva, ima i poslanika za koje znam da imaju određene pretnje. Ako oni sami treba da dokazuju da li je neko ozbiljan, nije ozbiljan, onda to naprosto ne stoji.
Kolega Vukić je otvorio jednu temu koja se tiče punoletnih lica, u članu 26, i korišćenja gasnih sprejeva, odnosno uređaja za elektrošokove. U zemlji Srbiji odnedavno lica starija od 16 godina mogu da voze automobil. Mnogo više ljude pogine u saobraćajnim nesrećama, nego što strada od uređaja za elektrošokove ili gasnih sprejeva. Mislim da ta granica treba da se spusti na minimum 16 godina. Šteta od toga može da bude tolika da se u nekoj školi, da kažem, mladići i devojke zaigraju i nanesu trenutni bol jedni drugima, ali može da bude i veliki benefit da se makar jedno dete spase od nekog nasilnika, a svedoci smo da se to dešava u našem društvu. Taj nasilnik ne mora da bude samo ljudsko biće, već može biti i životinja. Dakle, mislim da ta granica može da se spusti. Za poslanike DS, 16 godina je nešto što je prihvatljiva granica, čak je moglo da bude i niže, ali kako god. Smatramo da amandman koji smo podneli je kudi kamo bolji od ovih 18 godina.
U članu 31. postoji jedna stvar koja nije logična. Dakle, ustanovljava se – ukoliko lice koje ima urednu dozvolu za posedovanje dozvola, kao i za nošenje, ustanovi da mu je oružje nestalo, da li je ukradeno, izgubljeno, nije važno, ima rok od 48 sati da prijavi. Za 48 sati može da se izvrši toliki broj krivičnih dela da ne možete da stignete da popišete šta se desilo sa tim oružjem. Smatram da je taj neko dužan, prvo, da obezbedi svoje oružje, a drugo kada ustanovi da oružja nema, odmah, ali odmah, prijavi nadležnom organu, odnosno policijskoj stanici u svom mestu. Ne vidim zašto bi nekome davali 48 sati i da li je ideja bila da postoji prostor da se to oružje vrati slučajno ili nešto drugo. To je nešto što treba da se promeni.
U članu 42, ovo je sad stvar administracije, verujem da je neko iz administracije MUP slučajno preskočio ili namerno, nije ni važno, kaže se da prilikom prevoza oružja ili municije, podsećam da je precizno definisano šta sve spada u oružje i municiju, to mogu biti minsko-eksplozivna sredstva, sredstva koja mogu da nanesu veliku štetu, a ne samo pojedinačni, da kažem, pištolji i tome slično, taj ko radi prevoz je dužan da 48 sati pre nego što izvrši prevoz uputi zahtev za izdavanje rešenja ili odobrenja po kome može da uradi taj prevoz.
Naravno, MUP treba da izda rešenje, da obezbedi, eventualno rutu, ili da naloži koje mere treba da uradi taj koji prevozi ta sredstva. Međutim, u članu 42. nije definisano u kom vremenskom roku je MUP dužan da izda tu saglasnost. Mislim da taj način ćutanja administracije takođe stvar problem, ukoliko su privredna društva u obavezi da to urade u roku od dva dana, znači pre samog transporta. Mislim da vi morate da prihvatite amandman u kome će i MUP u roku od dva dana da izda to rešenje ili da se tretira nakon dva dana kao ćutanje administracije u kome je praktično odobren transport naoružanja.
Ovo govorim, ne samo sa aspekta posedovanja ličnog naoružanja, naravno ovo je sa aspekta i naših fabrika namenske industrije za koju prilikom svakog izvoza je neophodna saglasnost MUP. Nekada ta saglasnost mora da bude znatno brža, i ukoliko oni imaju obavezu da u roku od 48 sati prijave, znači pre transporta, prijave taj transport, mislim da onda i MUP treba da preuzme na sebe adekvatne aktivnosti i da u tom istom roku da odgovor, odnosno izda rešenje i praktično konstatuje kojom rutom, kako itd, može da se uradi. Da li je neophodno da taj koji se bavi prevozom oružja mora da obezbedi i određene uslove, obezbeđenje, kao što ste rekli FTO i tome slično.
Demokratska stranka će podržati zakon, rekao sam već, o protivpožarnoj zaštiti, Zakon o oružju i municiji, očekujemo da, a vidim da ste raspoloženi da prihvatite amandmane, ne samo naše stranke, već i svih dobronamernih poslanika koji danas ovde vode raspravu, verujem da ukoliko prihvatite amandmane, ili u debati objasnim zbog čega za vas nisu prihvatljivi, možemo da podržimo i ovaj zakon. Kažem, ovaj zakon je jedan od potrebnih uslova, ali daleko od dovoljnih uslova da bi u Srbiji stepen bezbednosti bio na višem nivou.
Ovo kažem kao neko ko se bavi ovim poslovima, gotovo 15 godina. Mislim da, koliko god statistički izgledalo bolje nego što je bilo, građani su sami svesni da se danas u Srbiji izuzetno lako dođe do konflikta u kome imamo čak i ljudske žrtve. Mislim da jednu stvar koju ste rekli, ne treba da potencirate, a to je da je terenskim radom u Srbiji u toku jedne godine oduzeto nešto više od 1000 komada naoružanja, a da se kroz legalizaciju prijavi 7000, 2007. odnosno 2003. 40 i nešto hiljada. Više vredi tih 1000 komada oružja koju zaplenite terenskim radom policija, nego ovih 7000 hiljada koji se legalizuju, jer policija to radi, da kažem, na terenu. Ovi koji se legalizuju, pretpostavljam, to uglavnom stoji kod kuće ili po nekim skrivenim mestima. Znači, ono što se nađe na terenu to je nešto za šta postoji mogućnost da bude praktično zloupotrebljeno i iskorišćeno za neke kriminalne aktivnosti, ne daj Bože, za neka ubistva.
Tako da, voleo bih da forsirate pre svega taj deo posla. Legalizacija sam po sebi je dobra stvar, ali mislim da i tu postoje nepreciznosti, odnosno nije dovoljno da se samo prijavi neko, odnosno, ako kažemo da ne mora da dokazuje poreklo, mislim da mora da se vrši ekspertiza tog oružja. Mislim da ne može da se registruje oružje koje nema fabrički serijski broj, znači koje je prekucavano i tome slično. Takođe, mora da se vrši ekspertiza da li je sa tim oružjem izvršeno neko krivično delo. Nisam video to u zakonu, možda neki drugi zakon to predviđa. Ali, ovako je dosta široko, ispašće da ko god može da kupi negde pištolj praktično može da se prijavi kada bude nekad legalizacija i da ga legalizuje bez nekih provera. Smatramo da to nije dobro rešenje i da mora da se, ako ništa drugo, bar proveri, i da se omogući da oružje koje je korišteno ili oružje kome su prekucavani brojevi, se legalizuje na način na koji je to predviđeno ovim zakonom. Zahvaljujem.

Imam gospodine predsedavajući, imam osnova, pošto nismo razumeli, znači pogrešno protumačen.
Govorio sam o prijavi nestanka oružja, a ne pronalaženja. Znači, u članu 31. se kaže - da kada ustanovi da mu je oružje nestalo ima 48 sati vremena da prijavi nestanak. Zbog čega bi se čekalo 48 sati, taj nestanak može da se prijavi telefonom. To mislim da taj rok ne treba, da treba da bude odmah.
Druga stvar, rekli ste malopre da vama to neće biti plaćeno. Mislim da veoma vešto pretpostavljam ministar finansija i sada manipuliše budžetom. To je sve plaćeno. Svaki građanin koji bude dobio dozvolu za oružje platiće i dozvolu, ali i porez za držanje oružje, a od tog poreza to treba da ide vama za posao koji obavljate. Pa, ako imate neku vezu u Ministarstvo finansija možda možete to da završite. Mislim, ja hoću da vam pomognem ovde u Skupštini da to glasamo, ali znam da ministar finansija ubiraju zahvaljujući vašem poslu, biraju prihod, a onda ga daju za neku Železaru, na primer.
Pozdravljam Upravu za upravne poslove koja je predložila nove biometrijske dozvole, ali i dalje mislim da nije neophodno nositi obe i ovu za posedovanje i oružni list. Ova za posedovanje po difoltu znači da imate i oružni list. Zbog čega bi imali obe kod sebe? Znači, to je nešto što mislim da je neophodno.
Gospodine ministre da vam kažem, ne znam tu statistiku napamet, znam da je u ovoj godini do sada samo u porodičnom nasilju ubijeno pet žena u Srbiji. Rekli ste malopre 14 u jednoj godini je ubistava ukupno. Znači samo je pet žena u porodičnom nasilju u ovoj godini, da ne govorimo o tome da se puca na biznismene, da je Rakonjac ubijen dugim cevima na način na koji to nije viđeno 90-ih godina, itd. Znači, nije ta statistika ogledalo, znači broj ubistava ako imate jednoga koje….

Izvinjavam se. Zahvaljujem.

Gospodine ministre, pravi čovek na pravom mestu, što kaže koleginica, imali smo dobru raspravu u prvom delu i ja bih da nastavimo. Imam utisak da sam uspeo da vas ubedim u nekih par amandmana, još ćemo razgovarati po amandmanima, ali neke stvari smo preskočili da analiziramo.
Rekli ste da ćete prihvatiti da se važenje oružanog lista produži na 10 godina. Ja i dalje mislim da nema potrebe da se ograničava uopšte zato što uslovi koji treba da se ispuni u članu 11. se proveravaju na svakih pet godina. Znači, pravićete samo posao Upravi za upravne poslove jer ne znam koliko desetina, stotina hiljade ljudi ima važeće dozvole, ako svi budu dolazili.
(Nebojša Stefanović, s mesta: Čip ne podržava duže od deset godina).
E, sada ako je čip problem, da menjamo čip. Dobro, mislim da ta stvar treba tako i da se rešava onda, da se vidi to što je tehnički problem. Kaže ministar da čip ne podržava duže od deset godina. Ali, dobro to je sad stvar u koju ne želim da ulazim. Mislim da generalno nema razloga da se to ograničava.
U članu 26. govorio sam o tome u prvom delu zasedanja tiče se nošenja gasnih sprejeva, odnosno uređaja za elektro šokove, predviđeno je da mogu da ih koriste samo punoletna lica starija od 18 godina. Mislim da čak ta sredstva su potrebnija maloletnim licima jer smo svedoci da je bio niz teških krivičnih dela upravo prema maloletnim licima i ako bi ih poslušali naša je ideja da sa 18 spustimo na 16 godina.
Znam, da će neko reći da mogu da zloupotrebe. U principu onaj koji želi da zloupotrebi to će da učini ne vezano od broja godina koje ima, a nekome možemo da spasimo možda život, a opet možemo da spasimo nekog od napada životinje i tako dalje. Mislim, da je to nešto što možete da uzmete u razmatranje i naprosto nikoga to neće koštati ništa, o opet ako se jedan život zaštiti zahvaljujući tom spreju ili elektro šoku, mislim da bi to bilo jako dobro.
U članu 31. sad na kraju ne znam šta ste prihvatili da li će ostati da će morati odmah da se prijavi nestanak oružja, ja sam vam malo pre kada sam bio kod vas rekao da u članu 30. - ko nađe oružje dužan je da odmah obavesti najbližu organizacionu jedinicu ministarstva. Znači, formulacija „odmah“ u zakonu već postoji.
Mislim da takva ista formulacija treba da postoji i u ovom delu kada neko primeti nestanak svog ličnog naoružanja. Nema potrebe da mu se daje nikakav period od 48 sati ili ne znam koliko već je mislio, naprosto je to verujte mi podjednako opasno kao i ovo što je neko našao. Kažem, u tom periodu može da se izvrši krivično delo i da se pištolj vrati opet tamo gde je bio. Bojim se da to nešto, a drago mi je, vidim da kolege klimaju glavom, mislim da možemo i to da prilagodimo onome što zaista treba da bude.
Nismo razgovarali takođe kategoriji tzv. C u članu 4. Nisam siguran, kažem, moguće da u nekom uporednom pravu postoje te moderne kopije starog oružja. Ne znam zbog čega starog, a ne i novog, jer smo svedoci da u radnjama za igračke postoji niz raznih kopija koje lične na originale i verujem da bi veliki broj građana u Srbiji pomislio da je to originalno oružje. Mi predlažemo da se generalno te moderne kopije brišu, ako već postoji mogućnost da se sa njima trguje u prodavnicama igračaka. Mislim da nije predviđeno da to stoji. Ima nekoliko članova zakona koje bi trebalo da se praktično promene.
Ako sam dobro razumeo vezano za dokazivanje ugroženosti, bezbednosti građana, to ćemo da idemo po amandmanu koji smo dali. Želim da vam se zahvalim, čini mi se da praktično većina ili gotovo svi amandmani koje smo predložili će biti prihvaćeni na opšte zadovoljstvo i mogu da vam kažem da ako tako bude, a verujem da hoće, mi ćemo podržati ovaj zakon i zahvaljujem se još jednom.

Potpuno ja razumem kolege iz MUP-a koji gledaju sa jedne strane ovaj zakon. Oni gledaju kako da spreče kriminal.

Naravno, ukoliko bi moglo da ne postoji oružje uopšte, da nema elektrošokova, da nema palica, noževa, itd, da imamo svi cveće, bilo bi fenomenalno, i mi ne bi danas imali ovaj zakona, nego bi imali neki drugi zakon o cveću.

Ali, ja gledam kao roditelj. Kao roditelj čije dete, nadam se, da neće biti delikvent, a može da bude ugroženo neko delikventan. Taj delikvent će sigurno rizikovati, hteo ne hteo, on će rizikovati, a moje dete neće biti u prilici da se zaštiti na adekvatan način.

Dakle, mislim da treba da se postavimo ne u glavu onoga ko će da zloupotrebi zakon, nego upravo onoga ko treba da se zaštiti. Zbog toga ja govorim od 16 godina. Znači, ako neko hoće da zloupotrebi decu od 16 do 18 godina, taj je već spreman da sam vrši zloupotrebu i on mi nije tema lične odbrane, i on je neko ko je opasnost za ovo dete koje nema mogućnost da se brani.

Dakle, razmislite još jednom razgovaraćemo kažem, i prekosutra, na amandmanima. Samo, kažem, pristup ljudi iz MUP-a drugačiji u odnosu na druge. Verujem da kada bi njih pitali, pretpostavljam da bi zabranili da se koristi oružje bilo ko. Ja bih to isto podržao.

Koleginice su ovde pričale, recimo, u Velikoj Britaniji samo 8% policije ima pravo da koristi oružje. Čak i oni ga ne nose. Samo 8% pravo da koristi. U Norveškoj policija ne nosi oružje isto. Policija.

Ali, to su neki drugi sistemi, ako budemo išli nekad u tom pravcu, to će biti jako dobro, a sada kažem, razmislite, razgovaraćemo još kada budu bili amandmani. Zahvaljujem još jednom.