Očigledno da vlast ne može da raspravlja o amandmanima, pa ima potrebu da se vrati, kako reče gospodin Babić, demonima prošlosti i stalnog vilajeta.
Gospodine Martinoviću, možda ne u ovoj Skupštini, ali u onoj staroj Skupštini se vaš lider, tadašnji predsednik SRS, bukvalno valjao po podu. Kad ga je policija iznosila, on legne na pod i onda ga nose.
Nije sve koleginica Aleksandra Jerkov rekla šta ste vi radili ovde. Dolazili ste u pidžamama u parlament, u pidžamama sa pajacima nacrtanim na grudima itd.
Ono što je u stvari najžalosnije to je što ste vi na neki način opravdali, kako reče kolega, što je vaša koleginica tadašnja letnjom cipelom gađala predsedavajućeg Skupštine zato što je donošen statut. Znate, to je kao kad muškarac tuče ženu, pa kaže - zna ona zbog čega je i zbog čega je kriva.
U kom to parlamentu može da se neko gađa cipelom i da vi pričate o tome da je to legitimno zato što je taj Statut posle Ustavni sud osudio ili nije? Dakle, nemojte izvrtati istinu.
Činjenica jeste da imamo verbalni dijalog često, parlament za to i služi. Činjenica jeste da padnu nekada neke reči koje možda nisu primerene, ali ne u zloj nameri, ali nikada niko iz opozicije fizički nije nasrnuo na vas kao što ste vi nasrtali na predsedavajuću u parlamentu, niti vas je polivao hladnom, niti toplom vodom, niti vas je gađao cipelama, niti je pevao dok vi govorite, a pevali ste svi zajedno, i Tomislav Nikolić i SRS, jer se radilo o Himni Ruske Federacije.
Nemojte mi reći da Tomislav Nikolić nije pevao tada kada je opomenut. Moguće da nije bio u SRS, ali je tačno da je pevao. To nije nepoznato, to ima na „Ju-tjbu“. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.
Uvaženi ministri, članovi Ministarstva odbrane, mi smo želeli da u ovom članu doprinesemo malo preciziranju i da praktično u tački 3. koju ste stavili da vojni deo odbrane Republike Srbije koji obuhvata skup mera aktivnosti usmerenih na pripreme za odbranu i odbranu Republike Srbije upotrebom Vojske Srbije, tu stoji tačka. Mi dodajemo – i drugih subjekata odbrane.
Smatramo da vojnu odbranu u situaciji neposredne ratne opasnosti, odnosno situaciji rata, ne sprovodi samo vojska, a svedoci smo da u prošlosti tako nije ni bilo, i ne vidimo razlog zbog čega je ovaj amandman odbijen.
Mislim da, ukoliko se samo malo vratimo u neko prošlo vreme, šta se dešavalo 1999. godine, ili ranijih godina, videćete da, naprosto, sada sputavate one koji spadaju u vojnu odbranu u situaciji neposredne ratne opasnosti, ili u situaciji rata, da učestvuje.
Takođe, definisali smo malo drugačije strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije i strategiju odbrane Republike Srbije. Smatramo da je naša definicija, da kažem, modernizacija, u odnosu na ono što je postojalo, na ono što je predloženo, smatramo da nema razloga zaista da se ovaj amandman odbije. Na vama je naravno da procenite, ali kažem da imamo vremena do glasanja. Mislim da ovaj amandman treba da se prihvati. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, ja vas molim da mi dozvolite da govorim o amandmanu koliko je govorio ministar Selaković ili, recimo, kolega Šormaz.

Gospodine Selakoviću, žao mi je što ne gledate malo dublje kroz vreme i što vreme vama počinje od 2012. godine, od kada je Srbija sa 14 milijardi duga došla do 23 koma nešto.
Zaboravljate da ste Srbiju ostavili devastiranu sa više od 12 neisplaćenih penzija 2000. godine, da ste ostavili Srbiju u kojoj se gorivo sipalo iz plastičnih boca, da ste ostavili Srbiju sa deviznim rezervama na nivou od oko 230 miliona, da ste ostavili Srbiju u kojoj je zdravstvo bilo potpuno devastirano, da ste ostavili Srbiju sa 75.000 pripadnika Vojske tadašnje Jugoslavije, u kojoj vojska nije imala čizme da kupi, da ste zatekli 11 milijardi deviznih rezervi, sa 200 i nešto na 11, da ste zatekli 380 evra prosečnu platu, a ostavili ste 50 maraka.

Pa ono što je on pričao, to tek nema veze sa amandmanom.

Replicirao je kome?

Nastavljam.
Dakle, mislim da formulacija koju gospodin Janko Veselinović predlaže može da stoji i ne mora, to će biti odluka većine, svakako. Ne mislim da na ovaj način treba da se vodi rasprava u kojoj će gospodin Šormaz da pere svoju biografiju, govoreći o tome kad je vojska devastirana. Upravo u vreme, gospodine Šormaz, kad ste vi podržavali Vladu Republike Srbije, sa 75.000 vojnika sišli smo 35.000. To je najcrnje vreme i Vojske Srbije i Crne Gore i Vojske Srbije. Vi ste tada ovde bili većina.

Niste razumeli, ali to je po amandmanu.

Iskoristiću svoje pravo da govorim o Vojsci Srbije. Pretpostavljam da mi ga nećete uskratiti, pošto uskraćujete pravo na repliku kada se pomene lično ime i stranka. Ovlašćen sam da govorim u ime stranke. Očigledno je da slobodna reč u ovom parlamentu ne stanuje…

Žao mi je što to niste rekli ministru i gospodinu Šormazu kada su govorili…

Ništa nije pežorativno. Svi pripadnici Vojske Srbije, koji danas sede ovde, znaju da je najmračniji period Vojske Srbije upravo u vremenu kada je Koštunica…

Naravno.
Znam da ste vi doputovali sa puta, da ste umorni, da niste pratili raspravu, ali ovo su izuzetno važne stvari i molio bih vas da nas ne prekidate.
Dakle, u amandmanu…

Dobro, tako izgleda, ali nema veze.

Ja sa vama tu vrstu dvoboja ne bih prihvatio. Mislim da je ovo što govorite kršenje ugleda i dostojanstva parlamenta Srbije. Ne znam zašto bi neko sa vama neki dvoboj prihvatio. Snađite se za taj dvoboj van Skupštine.
Dakle, u članu 3. razmatra se nešto što se zovu „vojni izazovi“, a zanemaruju se ne vojni, odnosno asimetrične pretnje. Ako kažemo da u Vojsci Srbije postoje jedinice koje se spremaju za antiteroristička dejstva, zašto se ne u vrsti u strategijska dokumenta ostala strategijsko-doktrinarna dokumenta u oblasti ne vojnih izazova, a mislim na dokumenta koja bi se ticala Strategije borbe protiv terorizma i Strategije borbe protiv kriminala.
I jedna i druga pošast ugrožavaju odbranu Republike Srbije. U Vojsci Republike Srbije postoje jedinice koje se spremaju za borbu protiv terorističkih dejstava i meni nije jasno gospodo oficiri, pre svega vi koji ste stručni, zbog čega izbegavate da se to uvrsti, da se jasno definiše šta ko radi i koji je posao Vojske Srbije i u ovim situacijama?
Dakle, nije dovoljno da stoje samo Strategija o nacionalnoj odbrani, Strategija odbrane, Doktrina Vojske Srbije, već smatramo da treba da stoji strategijska doktrinarna dokumenta u oblasti nevojnih izazova.
Sve vreme tretirate nevoljne izazove, a onda kada donosimo zakon, vraćate se isključivo i jedino na vojne i to je nešto što morate da promenite, jer država Srbija, građani Srbije kroz budžet izdržavaju jedinice koje se spremaju i za borbu protiv terorizma.
Ko će da uređuje strategiju protiv terorizma, ako ne Ministarstvo odbrane, odnosno ako se ne budu ta doktrinarna dokumenta jasno uvela. Hvala.

Izvinite gospodine ministre, odakle vi znate šta sam ja napisao u svojoj prijavi u kojoj se sertifikujem za pravo dostupnosti informacija? Odakle vi to znate? Ko vam je dao za pravo da to iznosite u javnost? Ako ništa drugo to je lični podatak, a rekli ste neistinu. Slagali ste.
Ja sam služio JNA 1987-1988. godinu u Hrvatskoj, bio sam deset meseci na Velebitu, dva meseca u Samoboru, ne stidim se tog vremena, bilo je prirodno da se vojska služi, a to što govorite, to bi trebao ministar pravde da vam kaže.
Da li ste imali pravo da kažete ako to piše, a ne piše. Odakle vama taj dokument? Ko je vama to dostavio? Kako je moguće da vi raspolažete mojim ličnim dokumentima?
Da li u ovoj državi zaista pravite potpuni haos, kao što Ombudsmanu ne dajete dokumenta, puštate ih da idu na televiziju, a sada ovde čitate iz ličnih dokumenata ko je šta kad popunio. Šta je smešno? To nije smešno. To je žalosno.
Gospodine viteze, viteze od čarapanije, jel tako beše, mnogo ste neozbiljni za tako ozbiljno mesto. Hvala.