Nije to bila intencija, niti smo se dobro razumeli. Naprosto, sve prinadležnosti koje oficir višeg čina ima, a dođe na mesto za koje je neophodno da bude niži čin ostaju mu. Znači, on praktično ne gubi ništa.
Problem je u tome što je u vremenu koje je za nama sistematizacija formacija bila predimenzionisana, znači za vremena nekih većih država.
U međuvremenu se država smanjila, smanjio se broj radnih mesta po određenim činovima i sada imamo višak ljudi koji imaju određene činove, a po ovim uslovima čak veliki deo njih nema ni školu za taj čin koji ima.
U želji da ne oteramo te ljude u penziju, već ih i dalje angažujemo mi smo njima otvorili mogućnost da mogu da rade sa svim tim prinadležnostima koje imaju iz višeg čina na poziciji koja zahteva niži čin.
Ne mislim da postoji bilo šta što bi tu bilo sporno, naprotiv, verujte mi, na taj način ćemo ostaviti jedan veliki deo ljudi koji bi inače bili neraspoređeni u sistemu, jer novom formacijom koju spremamo moramo da smanjimo broj visokih, pogotovo visokih, činova na meru koja je neophodna Vojsci Srbije, jer je nelogično da ima toliki broj pukovnika u Vojsci koja ima brojčano stanje koje trenutno ima Vojska Srbije.

Vrlo kratko. Postoje određene dužnosti koje nisu popunjene adekvatno u Ministarstvu odbrane, odnosno u Vojsci Srbije i nelogično je ako primimo nekog profesora doktora da bude profesionalno vojno lice i koji je profesor, recimo, na Medicinskom fakultetu, a sada postaje oficir na VMA, da ga uputimo na staž. Naprosto, ta stvar nije prirodna, ali je ovde rečeno da se mogu uputiti, što znači, u odnosu na potrebe vojne službe, za one koji nemaju neophodno iskustvo da mogu da se upute.
Ovo je, da kažem, relaksiralo situaciju, jer objektivno ne bismo mogli da dovedemo stručni kadar ni u VTI, ni na VMA, pa čak i ni u nekim drugim pozicijama koje su neophodne, koje su uskostručne a nisu direktno vezane za samu Vojsku, kao što je pravna služba, finansijska služba itd.

Moram da kažem da sam jako zadovoljan što mi je Velimir Ilić zahvalio za ono što činimo za odbrambenu industriju u Čačku. Mislim da i vi možete da pomognete u tome, barem da ne smetate, bilo bi dovoljno.
Po pitanju mržnje prema narodu, mislim da mi nešto gnusnije odavno neko nije rekao. Pripadnik sam ovog naroda, ne znam koliko godina unazad. Rođen sam u Srbiji, roditelji su mi iz Srbije, dva sina mi rastu u Beogradu. Imao sam priliku da se odselim iz ove zemlje, nisam želeo. Volim svoj narod, ali volim i sve ljude koji žive u Srbiji i ne mrzim nikoga. Ako je problem u meni to što ja ne mrzim nikoga, žao mi, gospođo Janković. Razumem zašto vi imate mržnju, razumem zašto prosipate ovde gnev danima. Imam potpuno razumevanje za vas. I za vas važi isto kao i za gospodina Ilića, neću se nikada naljutiti na vas, ma šta vi govorili ovde.
To što mi vređate familiju, mislim da to mnogo više govori o vama, nego o meni. Verujte mi, sa te pozicije tu gde sedite, svi ljudi znaju na koji način se vi ovde obraćate, tako da me to ni malo ne pogađa.
Po pitanju proizvođenja u činove, to je, da kažem, prvi čin. Reklo bi se kao kod sveštenika kad se zarede, znate? Dakle, nije to proizvođenje kao proizvodnja. Unapređenje je kada ima neki čin, pa ga onda unapredite iz nekog čina u neki viši čin. Proizvođenje je oficirsko zvanje, kada po prvi put mladi kadet ili neko drugi dobija svoj oficirski čin, koji može da bude od potporučnika, pa naviše, u zavisnosti koju poziciju i koji čin dobija. Verujte mi, u ovom zakonu teško da ima nešto arhaičnije od toga. To je srpski terminološki izraz koji postoji dugi, dugi niz godina, kao iz 1837. godine, nije istina da su bili pitomci, istina je da su bili kadeti.
Bilo bi mi drago ako odvojite malo vremena, da dođete na Vojnu akademiju, da porazgovarate sa ljudima koji se bave tom vojnom istorijom. Tamo postoji jedna lepa biblioteka, skupila bi se ta mogućnost da nešto više naučite o onome što želite da znate i da saznate, da je reč ''pitomac'' u jednom periodu našeg naroda je bila pogrdna reč za štićenike kazneno-popravnih domova, za one koji su bili na učenju zanata. Zato je ta reč izbrisana iz rečnika vojne terminologije, zato što nije ulivala ni na koji način poverenje ljudima koji rade.
Da bi neko bio pitomac'', trebalo bi da vidimo ko njega pripitomljava. Verujte mi, na Vojnoj akademiji takve stvari ne radimo.
Bićete nam jako dragi gost, vidim da ste radosni što sam vam odgovorio. Primićemo vas da vam pojasnimo apsolutno sve. (Aplauz.)

Tačno sam znao da ćete da pokvarite obrazloženje. Prilikom izbora slušalaca kursa za rezervne oficire prvenstvo imaju regruti, vojni stipendisti, regruti koji su sa boljim uspehom završili odgovarajuću školu i regruti mlađeg godišta. Zbog čega? Zato što ukoliko su mlađi – sistem ih ima duže u rezervnom sastavu. Ova odluka nema nikakve veze sa dnevnom politikom, što ste vi hteli da prikažete, već je strateški važno ako neko ima 19, neko 27 godina, osam godina razlike u rezervnom sastavu poboljšalo bi, mi smatramo, naš rezervni sastav.
Ništa tu nema što je sporno. Ukoliko je neko odličan i malo stariji, budite sigurni da će i on biti upisan. Nažalost, nije toliko sad interesovanje, kao što vam izgleda.

Šta je problem ovde, gospodine Saviću, je l' tako beše prezime, izvinite, Munjiću? Da smo mi kojim slučajem stavili da ja odlučujem o tome ko je vrhunski sportista, vrhunski umetnik ili vrhunski istraživač, vi biste danas principijelno rekli da sam ja u sukobu interesa, zato što postoji kategorizacija koju vrše ministarstva nadležna za te, da kažem, Ministarstvo sporta, Ministarstvo kulture i tako dalje.
Da bismo mi izbegli tu kritiku, koju biste vi nama uputili, gotovo izvesno, a poznajem vas, vidim da biste to uradili, mi smo sad rekli da se to radi u Ministarstvu sporta, Ministarstvu za nauku, ili već koje vrste naučnik, i u Ministarstvu kulture, i onda kad oni nama daju kategorizaciju mi nemamo više nikakav razlog da se mešamo u to, da sumnjamo, da dovodimo pod znak pitanja, naprosto, znamo šta jeste, oni su plaćeni da rade tu vrstu stvari, a ne mi.
Inače, na koji način bih ja mogao da vršim kategorizaciju istaknutih estradnih umetnika, ili istaknutih glumaca, ili istaknutih slikara ili istaknutih reditelja? Verujte mi, niko u Ministarstvu nije nadležan da to radi. Znači, jedina je želja da ne biste vi rekli.
Inače, objektivno, da li mislite da bi bilo dobro da ja to mogu da radim? Vi biste mi onda zamerili, ko god ne bi služio Vojsku rekli biste – taj će biti sutra na stranačkim skupovima. Da li je tako? Pošteno, rekli biste to, znam. Znači, to je jedini razlog. Imate jedan stepen više kontrole u odnosu na ono što vi predlažete, a mi volimo da imamo kontrolu. Hvala.

Ovo je jedna jako ozbiljna tema koja je pokrenuta ovim amandmanom, a u stvari se tiče ozbiljne analize Ustava Republike Srbije po kome je u članu 21. zabranjena diskriminacija po imovnom stanju. Ukoliko bi lica imala mogućnost da, iz ma kojih razloga, otkupe vojni rok, time bismo doveli u nezgodan ili nezavidan položaj, ili diskriminatorski položaj one koji nemaju mogućnost da otkupe vojni rok.
Rekli ste da postoji više zemalja EU u kojima postoji taj princip otkupa vojnog roka. Voleo bih da mi kažete u kojim zemljama to postoji, pa da pogledamo njihovo zakonodavstvo i da pokušamo da nađemo sličan primer, ali nas Ustav po tom pitanju veoma ograničava, iako je bila ideja, i moja, da nađemo način da ljudi mogu da otkupe vojni rok i za taj novac da se plati profesionalni pripadnik Vojske Srbije koji bi taj posao vodio na bolji način.
Međutim, Ustav isključuje mogućnost te vrste diskriminacije, jer bi onda praktično deca, da li su u inostranstvu ili ne, koja imaju mogućnost, odnosno mladići koji imaju mogućnost da njihovi roditelji plate njihov vojni rok, došla u bolju poziciju od onih koji nemaju, i došli bismo u situaciju da Vojsku služe samo oni koji to izuzetno žele ili oni koji nemaju novac, što bi bilo jako loše. Ali, bilo bi mi drago da nam kažete u kojim zemljama postoji ta mogućnost služenja plaćanjem.

Stvar je jako delikatna i jako ozbiljna. Reći ću vam samo primer, mi trenutno imamo, ako se ne varam, 10 ili 11 baza koje se nalaze u okolini Administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, nema veze, koji je broj centara veze i može da se desi, recimo, da vremenski uslovi budu takvi da nekoliko dana ne može da se dođe do tih centara veze ili konkretno do tih baza zbog vremenskih prilika. Da bismo omogućili da ta baza funkcioniše i da taj neko ko je napravio prekršaj ili to krivično delo, na kraju krajeva, moramo da nađemo mogućnost da ga, kažem, izolujemo.
Ne možemo svuda da pravimo pritvorske jedinice, nije ni logično, i onda smo uveli u zakon da postoji ta mogućnost kao opravdanje ukoliko dođe do nečega što bi bilo ugrožavanje bezbednosti drugih vojnika. Biće, vrlo precizno, regulisano našim podzakonskim aktima na koji će način to biti izvršavano.

Dobar dan svima. Drago mi je što ste imali razumevanja što sam odsustvovao pre podne. Kao što znate, Ministarstvo odbrane nije uputilo zakone u Skupštinu, već Vlada Republike Srbije, tako da je zaista suština važna. To je ono što piše u zakonima, a ne ko je predstavljao.
Uvaženi poslaniče Škrbiću, za sve ovo bih imao razumevanja da mi niste pre par dana u Somboru na zakletvi rekli drugačije. Lično ste mi rekli da se stvari kreću nabolje, da je stanje morala bolje, da nije odavno bilo više roditelja i familije na zakletvi koja je bila u Somboru, da je danas veći UTS, dodatak za stan, nego plata u vremenu kada ste vi bili na vlasti, da su penzioneri koji su ostali bez stana i bez stanova ostali u vreme dok ste vi vladali Srbijom. To smo vi i ja pričali pre par dana. Zaboravili ste, u Somboru?
Gospodine, ono što je vaš problem jeste što imate kratko pamćenje. To ste mi sve pričali u prisustvu više oficira Vojske Srbije, čak ste i hvalili, rekli ste da se toliki broj građana odavno nije skupio u Somboru na zakletvi. Da li je tako bilo?
Sada pričate o tome da je stanje morala nisko. Stanje morala je mnogo više nego što je bilo u vremenu kada ste vi krojili kapu profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije.
Ono što je činjenica, to je da danas profesionalni vojnik može da bude svako ko je sposoban i ispunjava uslove do 45 godine, ne do 30 godine.
Znači, ovim zakonom upravo menjamo starosnu granicu da bismo omogućili onima koji su, do juče ili do danas, mogli da budu do 40 da mogu da budu do 45, tako da ne postoji ta činjenica koja se navodi kao zamerka.
S druge strane, pričate o vojnim penzionerima. Zaista, treba da znamo da su danas vojne penzije više nego prosečna plata u Srbiji. Dodatak za stan koji danas primaju vojni penzioneri koji nemaju rešeno stambeno pitanje veći je nego što su imali platu pre 10 godina. To je realno stanje.
Moral, da li je ugrožen ili nije? Možemo da komentarišemo i to. Pre samo tri godine 27 kandidata iz civilstva se kandidovalo za 240 mesta na Vojnoj akademiji, a ove godine 1.000 kandidata. Ove godine je bilo 12 kandidata za školovanje na Vojnoj gimnaziji po jednom slobodom mestu. To se nije dešavalo dugi niz godina.
Ako pričamo o civilnom služenju, pričali smo i o tome, gospodine Škrbiću, da se po prvi put, otkako postoji mogućnost civilnog služenja, veći broj mladića prijavio da služi vojni rok u uniformama. Dakle, stvari se menjaju u pozitivnom smislu.
Međutim, ono što je činjenica, ukoliko ste protiv te mogućnosti civilnog služenja, treba da iznesete to u kampanji kada su izbori, da građani znaju za šta glasaju, a ne da govorite u kampanji da je za vas sasvim svejedno, a onda da dođete u Parlament i da govorite kako je to loše.
Reći ću vam još jednu stvar, proveravao sam onaj veliki broj ljudi koji su dolazili predvođeni vama, odnosno vašom partijom i još nekima, ispred mog ministarstva podnosili su neke zahteve za moju ostavku, a kad proverite imena vidite da niko nije služio Vojsku. Vedete iz raznih "obraza" i drugih raznih organizacija, ''Hiljadu trista osamdeset'' i ne znam koliko, niko Vojsku nije služio, a imaju zamerke na stanje u Vojsci. O tome pričajte ovde.
Imajući u vidu da postoji veliki broj amandmana koji se tiču naziva multinacionalnih operacija i da nije očigledno jasno zbog čega se zovu multinacionalne, daću vam samo jedan primer – ne mogu da budu mirovne operacije kada učestvujemo u gašenju požara u Rumuniji, Bugarskoj ili Crnoj Gori. Vrlo prosto, to je terminologija koja postoji i na Istoku i na Zapadu i na Severu i na Jugu.
Za one koji se čude zbog čega hoćemo našim polaznicima Vojne akademije da vratimo naziv ''kadeti'' hoću da kažem – taj naziv je nastao od 1837. godine, nakon toga je nastao naziv ''pitomac'', za koji se na Vojnoj akademiji smatra da je pežorativan, zato što je u jednom vremenu to bio naziv i za štićenike kazneno-popravnih domova, pa je devedesetih godina zbog toga ukinut je naziv ''pitomac'' i stavljen naziv ''student'', a pošto pripadnici Vojne akademije nisu klasični studenti, želimo da im damo i vratimo naziv kakav je postojao u istoriji i srpskoj tradiciji, to je ''kadet''. Za sve one koji ne znaju i danas, recimo, u Rusiji, na srednjim vojnim školama se zovu ''kadeti''. Ukoliko neko smatra da je to evroatlanski onda će to morati da upitate kako je moguće da tako nešto postoji i u Rusiji. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Uvaženi gospodine Iliću, vi se meni niste smučili. Vi ste meni čak i simpatični, čak i kada ste govorili o vašim kolegama da ne kradu, nego da kraduckaju, shvatio sam da to ne mislite ozbiljno.
Znam da će neki Čačani da mi zamere što vam danas odgovaram, da će reći – pusti ga, on to ne može da ponovi što je rekao. Ali, uvredili ste me. Uvredili ste me prvo što ste rekli da sam došao helikopterom na kupusijadu, što nije tačno. Potvrdiće vam to vaši zemljaci iz Čačka i iz Mrčajevaca. Uvredili ste me isto i kada ste rekli da sam rekao da je Ljujić bio član Nove Srbije. Nisam to nikada rekao, ali rekao sam da ste vi bili član Saveza komunista. Stojim iza toga. Bili ste čak i sekretar Saveza komunista u Čačku, da li sam u pravu?
Znači, nema nikakve veze ni Ljuić, ni Nova Srbija. Znam da ste rekli na TV, i bilo mi je simpatično, da vi brata nemate. Znam da ste mnogo toga iznosili u javnosti. Meni je to uvek bilo simpatično.
Nikada mi se niste smučili, iako je ova vaša diskusija bila ispod svakog nivoa, vi se meni nikada nećete smučiti. Koliko god se trudili, vi ćete meni biti simpatični kao Velja iz Čačka, šta god ovde danas rekli o meni ili o mojoj porodici, familiji, Mrčajevcima, ili ne znam o kome sve.
Međutim, ono što je činjenica i što je mnogo važnije od ovoga, nisam kriv što se ovde zakoni spajaju po 10, 15, ili šest ili osam zakona, spreman sam da odvojim sve vreme ovog sveta, da vama lično objasnimo šta znače ovi zakoni, da vam pojasnimo. Dođite u Ministarstvo, kada god želite, da vam pojasnimo na koji način danas funkcioniše odbrambena industrija, kakvi su rezultati danas, kakvi su bili pre dve godine.
Kako je moguće da nekim promenama ubrzamo funkcionisanje, donesemo neki novac u firme. Kako je moguće da se više ne uništava oružje. Naprotiv, proizvodi se i prodaje se. Da li je to nešto u mom mandatu ili u vašem mandatu, da li se Vojska smanjivala u vašem mandatu ili u mom mandatu i da li se Vojska profesionalizuje u mom ili vašem mandatu.
U pravu ste kada kažete da danas ne možete u Srbiji da vidite pripadnika Vojske Srbije i to je nasleđe koje je politički mnogo starije i od vas i od mene. To je nasleđe iz 1991. godine ili 1992. godine, kada je donesena odluka da pripadnici tadašnje JNA ne idu u uniformi po gradu.
Verujte mi, intezivno razmišljamo u Ministarstvu odbrane da vratimo uniforme u grad. Jer, ukoliko budemo išli u pravcu profesionalizacije, u pravu ste, Vojsku nećemo imati gde da vidimo, nećemo imati ispraćaje, nećemo imati proslave. Vojska će biti dosta otuđena od naroda, a nama to nije želja. Želimo da Vojska bude deo naroda, da Vojska trpi ono što trpi narod, da Vojska bude na bedemu otadžbine, ma kako to nekome zvučalo arhaično, ali to je istina.
Želimo da budemo i regionalni lider. Ukoliko nam i drugi kažu da jesmo, ukoliko se na naše vojne vežbe danas okupi deset ambasadora, svi vojni izaslanici, ukoliko dođe delegacija iz BiH, načelnik Generalštaba, zamenik načelnika iz Crne Gore, visoke delegacije iz Turske, ukoliko u istom danu imamo vežbu i sa Rumunijom, ne vidim zbog čega biste vi omalovažavali naš sistem odbrane i našu Vojsku.
Nije to tako loše, kako biste vi želeli da bude, ili kako želite da prikažete. Sve to možete saznati samo ako želite da dođete kod nas.
Opet kažem – dobrodošli. Šta god vi o meni mislili, Ministarstvo odbrane i vaše ministarstvo, vi ste poslanik, možete doći i dobiti informacije.
Informisaćemo vas o svemu: o tome da li sam ja odslužio Vojsku, da li su moji saradnici, konkretno, ovde svi rezervni oficiri Vojske Srbije, da li su učestvovali u ratu, da li su časni ljudi ili nisu.
I Vi, i drugi koji su imali ovde neke zamerke, svi mogu da dođu u Ministarstvo i da dobiju informaciju i da im sve bude jasno. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da zahvalim svim diskutantima i da izrazim veliko zadovoljstvo što je očigledno da će ovi zakoni dobiti podršku u Parlamentu Srbije i to ogromne većine.
Ono što sam želeo na kraju da samo prokomentarišem, ako mi dozvolite, a tiče se i jednog ličnog osećanja odgovornosti, da pozicija na kojoj jesam nosi određenu odgovornost koja nije primerena nekim drugim ministarstvima i koja, verujte mi, na određen način, lično na mene deluje.
Kada je kolega poslanik pobrojao sve nesreće koje su se desile unazad osam godina, pričajući o Kanasu, Aranđeloviću, očekivao sam da ćete bar ustati iz pijeteta prema tim ljudima, a ne da govorite sa mesta na način koji nije primeren.
Uporedili ste Vojsku Srbije i železnicu Japana, uporedili ste smrt pilota sa kašnjenjem od 10 sekundi železnice u Tokiju.
U najmanju ruku – neprimereno, u najmanju ruku – žalosno! A verujte mi, znam da niste ništa loše mislili, nego, prosto, želite da napadnete a nemate nijedan sistem vrednosti u kome biste se vi pozvali da je ministar podneo ostavku ukoliko je došlo do neke vanredne situacije, kao što se desilo u Vojsci Srbije, na nesreću, i ove i prošle godine.
Ono što građani Srbije moraju i treba da znaju, u proteklih godinu dana, po podacima koje imam, osam pilota u svetu je poginulo, a još više onih koji su prevoženi helikopterima. Nažalost, to se dešava u svim vojskama sveta. Nedavno je poginuo pilot francuskog vazduhoplovstva, koji je leteo na ''Rafalu'', sa pet hiljada sati naleta, a voleo bih da ste imali hrabrosti da komentarišete i sudar dva aviona ruske akro-grupe kad je poginuo šef akro-grupe koji ima više hiljada sati naleta.
Tragično je što smatrate patriotizam ideologijom. Patriotizam je pozitivno osećanje u odnosu na otadžbinu. Ja moje sinove učim da vole otadžbinu, da budu patriote, a patriotizam je kao ideologija apsolutna negacija pozitivnih osećanja, jer to može ići čak i do nacizma. Oni kojima je patriotizam bila jedina ideologija, oni su se smejali u svojim parlamentima kao i vi, a onda su palili svoje parlamente. Patriotizam, onaj kako ga mi vidimo, jeste zdravo, lepo, pozitivno osećanje odgovornosti prema svojoj državi i ljubavi prema svom narodu. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici …. (iz sale: Ne čuje se.)
Imam izuzetno zadovoljstvo da … (iz sale: Ne čuje se, sedite.) Glasnije ću, nemojte da se sekirate…

Izvinjavam se, ali mislim da je ovo stvar ličnog vaspitanja i govoriću stojeći u Parlamentu Srbije dokle god budem imao priliku da govorim u Parlamentu, nemojte mi zameriti. Da li mogu eventualno da govorim sa ovog mesta… (Ministar izlazi za govornicu.)
Dame i gospodo narodni poslanici, zaista dokle god budem imao priliku da govorim u ovom parlamentu, govoriću stojeći i iz poštovanja prema ovom domu i iz poštovanja prema narodnim poslanicima. Nemojte mi zameriti na tome.
Danas na dnevnom redu imamo, između ostalog, dve strategije, Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane Republike Srbije, kao dva veoma važna strategijska dokumenta koja se tiču bezbednosti odbrane naše Republike.
Podsetiću vas da smo imali jednom prilikom u ovom parlamentu, kada je bila državna zajednica Srbija i Crna Gora, mogućnost da se usvoji strategija odbrane državne zajednice. Međutim, Strategiju nacionalne bezbednosti nikada do sada nismo imali kao nezavisna i samostalna država. Ovo su dokumenti koji se po prvi put na republičkom nivou usvajaju u ovom parlamentu.
Prilikom izrade ovih dokumenata rukovodili smo se potrebom da se zaštite vitalni nacionalni interesi Republike Srbije i njenih građana u oblasti bezbednosti i odbrane, i apsolutno svi resori Vlade Republike Srbije i bezbednosne strukture koje postoje na nivou Republike, kao i veliki broj pripadnika nevladinog sektora, učestvovali su u izradi ovih dokumenata. Znate da se oni već duže vremena nalaze u Parlamentu Srbije i da su bili podložni velikoj javnoj raspravi.
Imajući u vidu neophodnost da se oblast bezbednosti i odbrane u Republici Srbiji doktrinarno, organizacionalno i funkcionalno uredi, uveren sam da je ovo jedan od najznačajnijih koraka u tom pravcu. Pored Strategijskog pregleda odbrane, koji je već kao dokument usvojen na Vladi Republike Srbije, ovim praktično strategijski određujemo apsolutni segment odbrane i bezbednosti u našoj Republici.
Dozvolite mi da vas upoznam sa osnovnim opredeljenjima koja su sadržana u strategijskim dokumentima. Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, kao najvažniji strateški dokument u oblasti nacionalne bezbednosti, utvrđuje osnove politike bezbednosti u zaštiti nacionalnih interesa Republike Srbije, zaštiti nacionalnih identiteta njenih građana, razvoju demokratskih procesa u društvu i vladavini prava, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, ekonomskom, tehnološkom i kulturnom napretku, zaštiti života i zdravlja stanovništva, zaštiti i očuvanju životne sredine, kao i drugih potencijala i resursa Republike Srbije.
Savremeni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje prevazilaze nacionalne granice, što uslovljava da savremene države svoju bezbednost ostvaruju kroz međunarodnu saradnju, izgradnju zajedničkog bezbednosnog i stabilnog okruženja. Za sve evropske zemlje u tranziciji članstvo u evropskim i drugim međunarodnim strukturama predstavlja potvrdu političke i ekonomske, a slobodno se može reći, i civilizacijske zrelosti.
Republika Srbija kao država sa dugom demokratskom tradicijom ne može i neće ostati izolovana van integracionih procesa u regionu, Evropi i svetu. Nacionalni interes Republike Srbije jeste aktivno učešće u delovanju međunarodnih organizacija i institucija, jer bez međunarodne saradnje u svetu u kojem je bezbednost nedeljiva, nema ekonomskog, socijalnog i kulturnog napretka.
Priključenjem evropskim i drugim međunarodnim strukturama Republika Srbija postaje aktivan partner u kreiranju savremene bezbednosne politike i jačanju regionalne i međunarodne bezbednosti. Aktivnim učešćem u održavanju regionalne stabilnosti Republika Srbija istovremeno doprinosi stvaranju neophodnog ambijenta za jačanje sopstvene bezbednosti i povoljnog bezbednosnog okruženja.
Regionalni i lokalni sukobi i razlike u stepenu ekonomskog i kulturnog razvoja, siromaštvo i socijalna ugroženost, etnički i verski ekstremizam, terorizam, organizovani kriminal, ilegalne emigracije, kao i drugi izazovi, rizici i pretnje, sve više ugrožavaju bezbednost pojedinih zemalja i čitavih regiona.
Jednostrano i protivpravno proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije predstavlja osnovu pretnje bezbednosti sa kojom se Republika Srbija danas suočava.
Bezbednosna situacija na teritoriji AP Kosovo i Metohija opterećena je etnički motivisanim aktima nasilja koji doprinose stvaranju nesigurnosti, straha, kao i velikom količinom organizovanog kriminala.
Ugrožavanje ljudskih prava, ekspanzija organizovanog kriminala, uzurpacija i uništenje privatne imovine i kulturno-istorijskog nasleđa, uskraćivanje slobode kretanja, kao i otežan proces povratka prognanih i interno-raseljenih lica, ne samo da ugrožavaju bezbednost Republike Srbije, već i bezbednost čitavog regiona i šire. Istovremeno, Republika Srbija, kao i ostale države regiona, suočena je sa pretnjom terorizma, organizovanim kriminalom, korupcijom, nelegalnom trgovinom narkoticima, trgovinom ljudima, kao i finansijskim i visokotehnološkim kriminalom.
Posebno želim da naglasim da je u ovom strateškom dokumentu, po prvi put, jasno definisan sistem nacionalne bezbednosti, kao integralna celina koja uključuje sve elemente društva u cilju potpune zaštite nacionalnih interesa Republike Srbije, čime se aktivno doprinosi unapređenju regionalne i globalne bezbednosti. Unapređenje bezbednosti građana, društva i države, jačanje institucija, nacionalne bezbednosti, kao i adekvatno rešenje rizika i pretnji bezbednosti, predstavljaju prioritetni cilj politike nacionalne bezbednosti Republike Srbije.
Donošenje odluka o usvajanju strategije nacionalne bezbednosti daje snažan podsticaj od strateškog značaja za dalji društveni razvoj Republike Srbije, kao i za jačanje njenog međunarodnog položaja kroz aktivno učešće u savremenim integrativnim tokovima, čime istovremeno postaje značajan činilac u održanju i jačanju regionalne i globalne saradnje.
Strategija odbrane Republike Srbije predstavlja osnovni strateški dokument koji sadrži opšta opredeljenja o načinu ostvarivanja funkcija odbrane i angažovanja sistema odbrane u zaštiti odbrambenih interesa Republike Srbije. Ovim strateškim dokumentom iskazuje se opredeljenost Republike Srbije da izgrađuje i jača sopstvene kapacitete i sposobnosti za odbranu, kao i da kroz integraciju i evropske i druge međunarodne bezbednosne i odbrambene strukture zajednički deluje sa drugim državama u cilju jačanja nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti.
Odbrana Republike Srbije zasniva se na integralnom angažovanju subjekata odbrane i odbrambenih potencijala, uz intenziviranje aktivnosti na daljoj transformaciji sistema odbrane, modernizaciji i profesionalizaciji Vojske Srbije, jačanju njene operativne i funkcionalne sposobnosti, kao i daljem razvoju institucija sistema odbrane, sa zadatkom da adekvatno odgovore na sve savremene vojne i nevojne izazove, rizike i pretnje.
Izmenjeni karakter savremenih izazova, rizika i pretnji bezbednosti i odbrane uslovio je novu društvenu poziciju i ulogu Vojske Srbije kao ključnog nosioca zaštite odbrambenih interesa Republike Srbije. Želim da istaknem da strategija odbrane definiše misije Vojske Srbije na način da ona postaje značajan instrument spoljne politike Republike Srbije, time što će se sve više izvršavati oni zadaci koji doprinose očuvanju i izgradnji mira u regionu i svetu.
Polazeći od opredeljenja sadržanih u ovom strateškom dokumentu, Republika Srbija će svoje odbrambene potencijale angažovati na osnovu povelje UN, Ustava i principa međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile učešćem u multinacionalnim operacijama, pružanjem podrške civilnim strukturama u suprotstavljenim pretnjama bezbednosti, kao i sprečavanju i otklanjanju posledica humanitarnih katastrofa, Republika Srbija biće pouzdan partner u izgradnji i očuvanju mira u regionu i svetu.
Potvrđujući spremnost da svojim angažovanjem u aktivnostima evropske bezbednosti i odbrambene politike i učešćem u NATO programu ''Partnerstvo za mir'' Republika Srbija jača sopstvenu bezbednost čime će doprineti miru i stabilnosti u regionu, jačanju dobrosusedskih odnosa i rešavanju svih spornih pitanja mirnim putem. Republika Srbija je odlučna da izgrađuje i jača mehanizme demokratske i civilne kontrole Vojske Srbije, kao osnovna pretpostavka demokratskog razvijenog društva, čime Vojska Srbije i sistem odbrane postaju oslonac ukupnom demokratskom razvoju Republike Srbije.
Na kraju, želim da istaknem još jednom značaj i neophodnost donošenja ovih dokumenata, imajući u vidu da su ovo dokumenti koji se po prvi put donose u ovom parlamentu.
Mi smo vođeni politikom mogućeg predložili ova dokumenta koja se više meseci nalaze na javnoj raspravi i u Parlamentu i očekujemo da imamo živu debatu ovde, imajući u vidu da smo dobili veliki broj amandmana, kako na ove strategije, tako i na zakone koji nam slede. Hvala. (Aplauz.)

Samo kratko pojašnjenje. Članovi Odbora za odbranu i bezbednost znaju o čemu se radi. Naprosto, pre više meseci smo planirali za sutra jednu veliku vojnu vežbu koja će biti na Pešteru i kao domaćin te vežbe dužan sam da sutra budem tamo, tako da ovde, u ovom papiru, piše – određen je i dr Slobodan Milosavljević. Ovo  ''i'' znači sutra pre podne, i u određenom terminu kada ne budem bio u mogućnosti.
Je li je u redu? Hvala.

Koristio bih priliku da odgovorim na nekoliko postavljenih pitanja i da neke stvari pojasnim, jer mi se čini da idemo u pogrešnom pravcu, a nije ta intencija.
Žao mi je što kolega koji je prvi diskutovao nije prisutan, ali postoje Evropske odbrambene snage duži niz godina i centrala je u Briselu. I nama je poznata kao formacija, i trebalo bi da bude poznata formacija nekome ko je pripadnik JNA ili penzioner Vojske Srbije, to je EUFOR, koji se nalazi trenutno u BiH, kao formacija koja je ispred Evropske bezbednosti.
Sa druge strane, postavlja se pitanje ko je učestvovao u pisanju ovih dokumenata. Moram da kažem da je na ovome radila cela Vlada. Ministarstvo odbrane je bilo sistem integrator, što, moram priznati, nije često viđeno u svetu, da je u svetu to najčešće ministarstvo spoljnih poslova, ali da ovde nisu pobrojani poslovi koje treba da izvršava Ministarstvo odbrane.
Naprosto, ovo je jedan zbornik svih, da kažem, učesnika u javnom dijalogu, koji su bili ne samo u okviru Vlade, već i u okviru nevladinog sektora, i u okviru onih koji su stručni i profesionalni, fakulteti itd. Nije ovde zadat domaći zadatak šta u nekoj budućnosti treba da radi samo Ministarstvo odbrane i da smo mi dobili ekskluzivno pravo da se bavimo nacionalnom bezbednošću. Naprotiv, činjenica jeste da Ministarstvo odbrane, kao takvo, tretira nacionalnu bezbednost kao takvu, ali mnogo toga što ste pobrojali je apsolutno tačno i da ne govorim, porodice, pa nadalje.
Međutim, ono što ne mogu da se složim, to je jedna stvar koja očigledno postoji kao nerazumevanje, Londonska konferencija, koja se održala krajem 2002. godine, definisala je najveće izazove, rizike i pretnje koji dolaze sa prostora jugoistočne Evrope i to je upravo prostor Kosova i Metohije. Možemo da diskutujemo o stvarima koje smo mi stavili da je to usled nezavisnosti, između ostalog. Vi možete biti protiv toga ili ne biti protiv toga.
Činjenica jeste da je to trenutna bezbednosna najveća crna rupa Evrope i da je bezbednost u celoj Evropi, i šire, ugrožena baš zbog stepena kriminala koji dolazi sa prostora Kosova i Metohije. Naprosto, mi nismo mogli, niti smeli niti želeli, da to izbacimo iz Strategije nacionalne bezbednosti. Takođe, činjenica je da se mi nismo bavili politikom. Ovaj dokument nije politički dokument, isključivo. Ovo je bezbednosni dokument i nema nikakvog prava za milost u odnosu na nešto što bi bilo možda nekome milozvučna politika. Naprosto, to je faktičko stanje stvari.
Verujte mi, ne postoji praktično nijedan ministar, ministarstvo, a i sa kim god smo razgovarali po pitanju bezbednosti, koji se ne bave ne samo problemom koji se tiče veze kriminala koji dolaze sa Kosova i Metohije, već i problemima koji se tiču fundamentalista, ekstremista itd. To su tzv. asimetrične pretnje, koje prevazilaze granice naše zemlje. Naravno da stavljamo i njih, iako su u nekim drugim zemljama, a smatramo da Kosovo nije, mislim na drugu zemlju. Toliko. Hvala.

Zahvaljujem. Nakon ovih diskusija koje su bile, nadam se dobronamerne, imam još veće ubeđenje da smo napravili jedan dokument koji zadovoljava kriterijume ovog visokog doma i koji će, nadam se, biti izglasan u Parlamentu. To što ne postoji nacionalni konsenzus o ciljevima nacionalne politike, to ne može da bude izgovor da se u Srbiji ne radi. Činjenica je da ne postoji konsenzus, ali bih voleo da mi kažete kada će ga biti, kada možemo da računamo na to, pa da onda počnemo da radimo. U međuvremenu, mi se trudimo da opravdamo to što se nalazimo na položaju na kome se nalazimo.
Nekoliko puta je pomenuto da li smo mi radili tuđi posao. Moram da vam kažem, u Zakonu o Vojsci član 14. u stavu 2. piše da mi radimo izradu Nacrta strategije nacionalne bezbednosti. To je već definisano u Zakonu koji postoji, koji je usvojen 2007. godine. Nemojte da dovodite u dilemu to da li smo mi radili tuđi posao ili nismo, mi smo tada prihvatili da radimo posao koji možda nije bio naš, ali sada je i po zakonu naš.
Ono što mislim da je zaista jako teško izgovoriti ovde, a misliti da ste u pravu, to je reći da je ''glupost'' kada kažemo – bezbednost je nedeljiva. Ne znam koliko svest treba da bude sužena, pa da ne vidite da je u 21. veku naprosto bezbednost apsolutno nedeljiva i da se svi izazovi, rizici i pretnje koje postoje u regionu prelivaju na sve zemlje. Konkretno, kod nas od Ankare, recimo, do Beča ili čak Avganistana, pa do celokupne zapadne Evrope i istočne obale SAD.
Izgovoriti tako nešto sa tendencijom da kažete kako imate sav autoritet toga što ste bili nekada pripadnik Vojske, više je nego sporno.
Moram da vam kažem da smo se zaista trudili da sve rizike i pretnje koje su apsolutno regionalne uvrstimo u ovu strategiju. Ne možemo ništa posmatrati kao, tako da kažem nedeljivo, kao jedinstveno i naše.
Pogledajte samo stvari koje se dešavaju u poslednje vreme, pitanje organizovanog kriminala, ako pogledate čak i ove stvari koje se tiču huliganstva, ako pogledate neke druge izazove ekstremizma, fundamentalizma, sve to ima kontekst regionalnog i naprosto je nedopustivo reći da je ''glupost'' definisati da je bezbednost nedeljiva.
Apropo spomenika u parku, uvaženi mladi poslaniče, podsetiću vas da sam imao inicijativu za sređivanje jednog spomenika koji je urađen nakon 10 godina, odnosno devet godina, u parku pored bolnice "Dragiša Mišović", gde je poginulo sedam pripadnika Vojske Srbije, to je bila moja lična inicijativa, nije išlo na račun Ministarstva odbrane. Pozvao bih vas da se vi potrudite svojim ličnim primerom da tako nešto učinite. Mislim da se baš te huliganske grupe, koje su rušile te spomenike i ispisivale razne grafite, uglavnom vezuju za vašu stranku i za stranke koje imaju vašu orijentaciju. (Aplauz.)
Pokažite svojim primerom da se ograđujete od onih koji su to učinili u vaše ime.
Govoriti o tome da niko ne želi da sarađuje sa NATO, u vremenu u kome smo svi svedoci da se Obama kao predsednik Amerike upravo vratio iz Moskve, apsolutno je apsurdno. U vremenu dok smo mi bili pod NATO bombama sarađivali su sa NATO, tako da ta priča naprosto ne stoji. Nažalost, u 21. veku bezbednost sada i jeste najvažnija. Ranije su bila ljudska prava, sada je to bezbednost. I ne samo da je to trend u zapadnim zemljama, već je to trend u celom svetu.
Podsećam da su i predsednik, u to vreme, Putin i predsednik Buš obojica izgovorili identičnu rečenicu samo u drugom vremenskom terminu, ali u istom kontekstu, da će štititi svoje interese ma gde u svetu bili ugroženi. Jedna rečenica je nastala posle rušenja ''kula'' u Njujorku, a druga rečenica nakon ''terorističkog akta u Beslanu'' gde je poginuo veliki broj dece i žena.
Analizirati jednu izjavu, a ne pomenuti drugu, u najmanju ruku je nekorektno ili se pokazuje jedno elementarno neznanje, čemu ja ne zameram, to će građani Srbije na sledećim izborima već da analiziraju.
Pričati o Vojsci Srbije i pričati o brojčanom stanju Vojske Srbije, citirati, ne znam već čiji citat, i reći da sam ja imao zadatak da sa 78 hiljada smanjim brojčano stanje na 30 hiljada, jeste još jedna u nizu neistina!
Vojska Srbije danas ima malo veće brojčano stanje nego kad sam ja postao ministar odbrane, znači, danas je veća nego što je bilo kad sam ja postao ministar odbrane 15. maja 2007. godine.
A, šta se desilo između perioda kad je ministar odbrane bio gospodin Tadić, kada je bilo oko 78 hiljada i trenutka kada sam ja postao ministar odbrane, kada je bilo nešto manje od 30 hiljada, to pitanje ćete potražiti u vašem strateškom partneru koji je u to vreme vodio i Vladu i državu i Ministarstvo! Naprosto, ne stoji da sam ja ispunjavao bilo čije zahteve.
Naprotiv, moram da vam kažem da sam ubeđen da Vojska Srbije nije odavno imala bolji tretman u Vladi Republike Srbije i među građanstvom, da odavno na bolji način nije funkcionisala putem profesionalizacije, čak i povećavam u jednom segmentu brojno stanje. Poslednja informacija koju trenutno radimo, napravićemo Vojsku da će biti savremena i moderna, pre svega po meri našeg društva i naše odbrane. Zahvaljujem. (Aplauz.)