Želim da reagujem samo na nekoliko stvari koje su rečene u nekoliko izlaganja. Pre svega, nikada nisam tražio niti učio svoju decu da zaborave našu prošlost. Izneo sam vam jedan deo moje lične intime i moje lične prošlosti.
S druge strane, kažete da se trudimo da ostanemo upamćeni kao zločinački i genocidni narod. Nikada to nigde nisam rekao i ponosan sam na svu svoju prošlost i sve naše stare koji su opravdavali kako poverenje građana Srbije i naroda Srbije, tako i širom sveta širili mir i prosperitet građana koji tamo žive.
Nažalost, vi pokušavate, odnosno trudite se da ostanemo upamćeni kao narod koji ima nizak stepen inteligencije i kratko pamćenje. Podsetiću vas, vojska Srbije je napustila KiM u skladu sa Kumanovskim sporazumom koji je potpisan 99. godine. U skladu sa tim sporazumom hiljadu pripadnika bezbednosnih snaga, nije definisano da li vojske ili policije, bi mogli da se vrate na KiM, šta da rade? Da obezbeđuju granicu između Albanije i Kosova, odnosno Srbije, da čiste minska polja i u isto vreme da čuvaju srpske crkve i svetinje.
Ne znam ko je potpisao, odnosno ko je dao nalog da se tako nešto potpiše i čija je ideja da šaljemo sada mlade ljude iz Srbije da čiste minska polja po Kosovu ili da budu u okruženju na Prokletijama, gde je veliki deo srpske mladeži koji je tamo bio u vojsci izginuo? I danas da pitate i taktički i strateški zbog čega, teško da bi znali da vam kažu oni koji su to učinili.
Glavna osnova svih ovih dokumenata koje smo mi potpisali je sporazum, jedna reč koja je možda i najbitnija u svemu ovome o čemu danas raspravljamo, reč koja je vama strana, reč koja omogućava da se ljudi razumeju. Znači, sporazum, želimo da se sporazumemo. Teško je analizirati ko je sve u srpskoj istoriji ratovao sa Srbijom, zbog čega, na koji način, ali teško da ćemo i naći veliki broj zemalja u okruženju sa kojima nismo ratovali u prošlosti.
Molim vas još jednom, nije mi problem, jer ovo nije moj lični interes, ovo je interes i vaš, da sagledate budućnost, da vidite na koji način možemo mi kao zemlja da se krećemo u budućnosti i na koji način možemo da planiramo ono što je trenutno najveći patriotizam, a to je da uposlimo građane Srbije.
Postavlja se pitanje šta su nama ove zemlje dale? Pitam se, a zašto bi nama bilo ko šta dao i zašto smo došli u situaciju da nama neko nešto da? Zašto smo od one zemlje koja je pre 90-tih godina bila normalno uređena došli u situaciju da budemo porušeni i izbačeni iz UN?
Ali, nije problem ni u tome, možemo da kažemo ko je nama toliko dao. U ovom sporazumu je veliki broj zemalja EU koja je od 2000. godine do današnjeg dana dala oko 2,7 milijardi evra donacije Srbiji, Amerika je dala 500 miliona, a mala Norveška, koja se pominje isto u ovim sporazumima za koje imate zamerku, dala je oko 50 miliona evra, da ne kažem o tome da ima najveću pojedinačnu investiciju u Srbiji. Te zemlje hoće sa nama da sarađuju, te zemlje se sa nama ne slažu po pitanju KiM, statusa KiM, ali žele s nama da sarađuju.
Kada govorite o Sloveniji, treba da pogledate koliko ljudi radi u Gorenju u Valjevu. Da li treba da izbacimo i Gorenje iz Srbije i da kažemo – ljudi, vi od danas nemate posao, ali ćete biti ponosni i prkosni zato što vas mi vodimo.
Koliko ljudi je 90-tih godina gladovalo i na koji način i koliki su redovi bili? Danas je Srbija zemlja iz koje može slobodno da se putuje, zemlja u kojoj slobodno može da se dođe. Mi smo doskoro imali vize za sve zemlje EU, i ne samo za zemlje EU, već i za zemlje tradicionalno prijateljski nastrojene Srbiji, pa su te vize poslednje pale. Danas je Srbija nešto što očigledno vama smeta, jer danas komunikacija s ljudima u zemlji i inostranstvu je toliko ubrzana da to što vi pričate to pripada ne prošlom veku, nego pretprošlom veku.
Nažalost, ako malo analizirate prošlost videćete da su lideri i bivše Srbije, i kasnije Jugoslavije imali viziju, da je potpisan 1954. godine sporazum sa Turskom i Grčkom, jedan savez.
Naša je želja da omogućimo srpskoj mladeži da ne mora da služi vojni rok ukoliko ne želi, da država Srbija ima jaku i moćnu vojsku u odnosu svoju veličinu i u odnosu na svoje finansijske mogućnosti, ali i da učestvujemo u obezbeđivanju bezbednosti van granica naše zemlje, kao što je to činjeno i dugi niz godina u prošlosti.
Jeste, postajemo izvoznik bezbednosti i ponosni smo zbog toga, i želim da znate da niko nije poslat silom. Naprotiv, postoji sada već velika lista, da kažem, čekanja onih koji su se dobrovoljno prijavili da učestvuju u mirovnim operacijama van granica naše zemlje, sa potpunim ubeđenjem da na taj način štitimo interese svih građana naše zemlje.
Ako mislite da će biti dovoljno time što bi glavu zakopali u pesak, da prođu izazovi, rizici i pretnje savremenog sveta mimo nas i da nas ne zakače, varate se grdno. Pogledajte samo šta se desilo u Moskvi pre nekoliko dana, šta se desilo u Španiji, u Velikoj Britaniji, u Americi?
Globalno gledano, bezbednosno je svet postao jedno globalno selo i ukoliko ne participirate sa svojim snagama i da kažem sa svojim mišićima i pameću u obezbeđivanju bezbednosti u tom selu, ukoliko ćete biti zaboravljeni na rubu, ne samo evropskih integracija, već na rubu ekonomski razvijenih zemalja.
Razumem da se danas ovde govori o patriotizmu iz 14. veka, razumem da je nekom opravdano i bolje rat nego pakt i bolje grob nego rob, ali, dame i gospodo, danas smo mi negacija tih poruka. Danas smo mi negacija poruke bolje grob nego rob, jer se naši nisu opredelili za taj isti grob.

Moram da kažem da suštinsko nerazumevanje ili pogrešno razumevanje rada Ministarstva odbrane i dovodi do jedne diskusije koja u načelu predstavlja sukob dva politička sveta ili dva sistema vrednosti.
Vojska, kako mi vidimo vojsku, jeste vojska koja treba da obavlja sve tri misije definisane zakonom, vojska koja treba da bude razvojni i pokretački kapacitet naše Republike i naše ekonomije. To što su danas vojska i Ministarstvo odbrane postali jedan od glavnih elemenata pokretanja naše ekonomije u centralnoj Srbiji, vezano za odbrambenu industriju i ne samo za odbrambenu industriju, to treba da bude pohvala za vojsku i za Ministarstvo odbrane. Ne može to da bude kritika.
Da se u ranijem periodu na taj način razmišljalo o kapacitetima vojske i o kapacitetima Ministarstva odbrane, siguran sam da bi se danas u Srbiji mnogo bolje živelo i kvalitetnije i da bismo imali mnogo više saveznika nego što imamo danas.
S druge strane, žao mi je što zatvarate oči pred terorizmom koji se desio i u Moskvi. Želimo najbolje i najtešnje veze sa Rusijom. Očekujemo u toku ove godine da gospodin Makarov, general, načelnik Generalštaba ruske vojske, poseti Srbiju i želja nam je da i s njima sarađujemo u nečemu što se zove globalna borba protiv terorizma.
Način na koji vi to govorite, vi zanemarujete žrtve koje su bile u Beslanu, zanemarujete žrtve koje su se desile u Moskvi, jer nije sve to što vi pričate samo proizvod politike SAD ili pogrešne politike Cije.
Žao mi što imate tako suženu svest i što takve stvari gledate na jedan crno-beli način. Stvar je mnogo kompleksnija. Ceo svet se danas okuplja u borbi protiv terorizma, a vi želite nas da izdvojite da budemo jedini koji u toj borbi neće učestvovati, zato što se nama može desiti da budemo zbog toga napadnuti. To je najveći apsurd koji je ikad iko izgovorio i ko pri tom predstavlja autoritet koji će meni da održi predavanje ovde kako to ne znam.

Moram da kažem da mi potpisujemo sporazume sa zvaničnim državnim organima republika i kraljevina sa kojima komuniciramo i da prilikom potpisivanja tih sporazuma zaista ne možemo da obratimo pažnju na neke manjine ekstremistički nastrojene, koje zaista s nekim haosom u svojoj glavi imaju ideju da šire bugarsku granicu u pravcu Srbije ili imaju ideju da šire srpsku granicu u pravcu Karlobaga - Karlovca - Virovitice.
Znači, ta priča koju vi pričate nije priča iz bugarskog parlamenta, ta priča je priča iz određenih glava ljudi koji očigledno ne znaju šta bi sa sobom, pa bi sada prekrajali granice u Evropi. Činjenica je da vi kao parlamentarna stranka zagovarate granice Karlobag - Karlovac - Virovitica i da to stvara mnogo više problema Srbiji u diplomatskim nastojanjima za obezbeđenje svog suvereniteta od toga što je napisao neko u nekom pamfletu u Bosilegradu. To nije smešno.
(Dragan Stevanović, sa mesta: To su novine.)
Kakve god novine, vaša politika, vaša zvanična politika koju vi proklamujete, i ovde i u Hagu, jeste povratak Srbije na granice Karlovac – Karlobag - Virovitica, a ovde u isto vreme kritikujete nas što potpisujemo sporazum sa Bugarskom, u kojoj je neko u nekom pamfletu, ponavljam, objavio da imaju pretenzije na Srbiju. Budite sigurni da svi državni organi koji se bave bezbednošću građana Srbije neće dozvoliti da bilo ko otkida parče bilo kog milimetra naše zemlje, s jedne strane, a s druge strane, budite bar nekad malo samokritični pa recite – evo, i mi smo nekad pričali gluposti, ali više ne stojimo iza toga.

Moram da se izvinim svim onim poslanicima kojima se nije dopao moj vokabular koji sam prilagodio pre svega vama iz SRS.
Nisam nijednog momenta zapenušao, a drago mi je što pominjete Toplički ustanak, što pominjete Toplicu. Mogu da vam kažem da sam ja iz tih krajeva, da je moj pradeda baš tamo stradao na način na koji ste vi malopre pričali i potpuno imam razumevanja. Ne znam odakle ste vi, znam da su vaši članovi stranke dolazili čak u selo odakle su moj pradeda i deda da pričaju laži i neistine.
To ćemo na sudu da raspravimo. Koliko god vi molili da povučem svoju tužbu, neću, sa uvažavanjem. Vaš advokat moli da to uradim, kažem – neću. Nema sporazuma nikakvog, ali ću vam reći još i da to što vi sada govorite sa idejom da uplašite narod u Bosilegradu ili bilo gde u Srbiji, da će bilo ko iz Bugarske sutra da krene da čini zverstva po Srbiji, apsolutno je netačno.

Vrhunac je u parlamentu kada sami sebi izmislite neprijatelja, napadnete sami sebe, a onda se još i branite tako što kažete da vas je neko drugi napao.
Apsolutno stojim iza toga da je neviđena glupost pričati o granicama Karlovac-Karlobag-Virovitica. Sve kazne u parlamentu koje mogu da dobijem, i gde god, tvrdim vam da je to glupost. Ali, nisam rekao za to, rekao sam za taj pamflet koji je neko objavio da je glupost. Slažemo se i vi i ja da ukoliko radimo u interesu odbrane zemlje da je pamflet, ko god ga objavio, glup. Da li se po tom pitanju radi, budite sigurni da se radi, postoje agencije koje se bave zaštitom ustavnog sistema ove države.
Ako vas baš zanima, ako ste pročitali šta znači, odnosno šta podrazumeva sporazum o saradnji sa Bugarskom, ovde kaže – sporazum o saradnji o razmeni i uzajamnoj zaštiti poverljivih informacija. Znači, da bismo se bavili borbom protiv takvih gluposti moramo da razmenjujemo informacije, a da bi ih razmenjivali moramo da potpišemo sporazum.
Nijedna zemlja sveta, ma koliko se vi smejali, ne može samostalno da se bavi borbom protiv organizovanog kriminala, ekstremizma, terorizma i tzv. asimetričnih pretnji koje su danas ukorenjene svugde u svetu. Mi samo želimo da napravimo partnerske odnose sa onim državnim organima koji žele s nama da se bore protiv toga. Nemojte imati nikakvu dilemu da je ovo na dobrobit svih ljudi koji žive u Dimitrovgradu, iako izražavam sumnju da je bilo ko iz DS vas delegirao da danas govorite u parlamentu Srbije u njegovo ime.
Znači, to je jedan veliki nonsens, možete se smejati opet. Znači, tvrdim da nemate kapacitet da govorite ispred bilo koga iz koalicije koju čine DS i ostale stranke.

Apropo ugovora koje je državno preduzeće "Jugoimport" SDPR napravilo sa Irakom, nikada nisam rekao da je posao stoleća. To je rekao direktor "Krušika", Davidović, u Fabrici "Krušik" i pridružujem se tome, ukoliko u fabrici misle da je to posao stoleća, to jeste posao stoleća.
Interesantno mi je da i dalje uporno pokušavate da zaštitite jednog privatnika koji u Srbiji, navodno, proizvodi određenu balističku opremu. Malopre ste mu čak i ime pomenuli. Ne znam da li je sponzor, ali je takođe interesantno, kako ne želite da kažete potpunu istinu. Kažete da je izgrađen novi kapacitet. Gde? Ko je izgradio? U toj istoj fabrici "Krušik". Je li tako? To je državna fabrika.
Tačno je da su određeni segmenti tih pancira uvoze. A ko ih ne uvozi? Da li ih i taj drugi proizvođač ne uvozi? Recite mi samo? Uvozi ih i on. Tačno je da sa izgrađenim kapacitetima, uz te uvozne komponente koje se uvoze, to je bila najjeftinija ponuda na tržištu. Jeftinija od ponude tog koji i u parlamentu čak uspeva da dobije mogućnost da se njegovi lični interesi štite.
Po pitanju "20 lasti" raspolažete poluinformacijama. Prvo, Ministarstvo odbrane nije ugovornik tog posla. Mi smo neko ko promoviše naš sistem odbrane i odbrambenu industriju, ali ne sprovodimo mi ugovor niti radimo na tim ugovorima. Na tim ugovorima rade kompanije u Srbiji i preduzeća.
Tačno je da je ta "Lasta" kao projekat ako se ne varam, u 1995. godine, ne, 1985. godine, a više ni ne znamo koliko traje taj projekat, završen je u mom mandatu. Kao ministar sam insistirao na VTI da se taj projekat završava. Tačno je da je 20 takvih letilica prodato Iraku.
Ono što vi ne znate, tri letelice su već primljene od strane iračkih pilota. Ovih dana treba da se transportuju za Irak. Ono što je još važnije, tačno je da je napokon, "Utva" u Pančevu ušla u proizvodnju aviona, što nije verovatno više decenija bilo.
Da li postoje određeni problemi? Vidite, u proizvodnji ne možete da se pozivate na tradiciju. Morate na kvalitet. Tradicija u proizvodnji je lepa u marketingu, ali kada treba nešto da usvojite novo, to ne može po tradiciji, jer sve to novo ne iziskuje tradiciju, već novu tehnologiju i nova znanja.
Nažalost, nova tehnologija u Srbiji postoji u malom broju fabrika i preduzeća. Uglavnom su u onim fabrikama i preduzećima koje su investirale baš one zemlje koje su danas više puta pomenute kao neprijateljske.
S druge strane, moram da vam kažem da znate da razvijamo i završavamo i čuvenog "Bumbara", i završili smo i "Vrapca" koji će leteti ovih dana na promociji i činimo maksimum da doprinesemo odbrambenoj industriji i da pomognemo njenom izvozu.
Ono što je činjenica, taj ugovor je bio samo jedan od ugovora koji su napravljeni. Reći ću vam da ćemo vrlo brzo dobiti jedan ugovor, za koga neću reći da je ugovor veka, ali ću vam reći da je ugovor koji je u nivou najboljih ugovora, recimo, izvoza tenkova u Kuvajt devedesetih godina.
Sada spremamo jedan novi ugovor koji će biti i transfer tehnologija i znanja i nečega što je jako važno, a to je da napokon izvozimo našu pamet, što nismo radili dugi, dugi niz godina.

Da li se mi dobro ne čujemo ili ja ne govorim dovoljno razgovetno? Postoje problemi, naglašavam, dugi niz godina i "Utva" i druge fabrike nisu imale proizvodnju na nivou koju sada imaju. "Utva" dugi niz godina nije ni proizvodila avione.
Znači, ona je porušena u toku bombardovanja, s jedne strane, i tehnološki totalno devastirana. Ulaskom SDPR u tu kompaniju, ona se vraća na tržište i napokon Srbija ulazi u one zemlje koje proizvode školski avion. Složićemo se da je to mali broj zemalja na nivou cele Evrope i celog sveta.
Postoje problemi. Bila su tu određena kašnjenja, ali kao ministar odbrane na ta pitanja ne dajem odgovore. Zbog čega? Nisam odgovoran. Razumete, ta pitanja postavite onima koji su odgovorni. Ukoliko nama iračka strana, razumete, ne kaže da ima problema u ugovorima i ugovaranjima, već nam to kažete vi ovde, onda se pitam za čiji interes vi to pričate.
Potpuno je jasna potreba da se u taj ugovor koji se radi sa arapskim zemljama plasira informacija o navodnom velikom učešću izraelske robe u tim ugovorima, ne bi li se ti ugovori raskinuli, jer se zna da arapske zemlje ne žele da kupuju opremu iz Izraela. Vi to tendenciozno radite i sada, i to radite za interes te iste privatne firme koju ste malo pre sami pomenuli i to mogu da vam čak i dokumentujem.
Znači, opšte je poznato da je cena proizvoda koje ja ta firma imala svojevremeno kad ste vi bili u Ministarstvu odbrane uvek bila takva da se kupovala. Zbog čega? Zato što ste vi svojevremeno imali u TOC-u jedino sertifikovanu tu robu.
Toga više nema i neće ni biti. Otvorili smo tržište i ko hoće da prodaje u zemlji i inostranstvu, mora da ima kvalitet i cenu. Ne možemo mi da prodajemo skuplje u inostranstvu nego što nama neko nudi. Raspitajte se koja je bila jedinična cena po komadu. Znači, naprosto nije prirodno i ne vidim uopšte zbog čega dozvoljavate sebi, kao čovek koji je bio u sistemu, da podržavate nekoga ko je ogroman novac stekao na račun sistema kome ste vi pripadali. Znači, totalni apsurd.

Mislim da je i ova diskusija pokazala da se mi i suštinski i u političkom biću toliko razlikujemo da teško možemo da polemišemo. Moj pristup poslu koji radim je da idemo u sporazumevanje, u razgovore, u dogovore, da pokušamo da Srbiju vratimo na one staze na kojima je bila pre 1998. godine, pre 1991. godine.

Činjenica je da postoji dvostruka, dupla filozofija pristupa problemu s kojim se suočavamo, problemu našeg teritorijalnog integriteta na KiM. Vaš pristup, koji vi promovišete danas ovde, jeste pristup 90-tih godina - u sukob sa svima, po svaku cenu, pa koliko izdržimo.

Nažalost, taj pristup je doveo do toga da mi budemo danas devastirani u toj meri kako se ne pamti dugi, dugi niz godina u Evropi. Moj pristup i pristup Vlade je da pokušamo da putem razgovora, integracija, sporazuma podignemo naš ugled i da putem stvaranja partnerstva, pre svega, jer u političko prijateljstvo ne verujem koliko ne verujem ni u kumstvo vašeg lidera s njegovim kumom. Znači, govorim o partnerstvu, pa onda sa svojim partnerima da pokušamo da uradimo nešto što ste vi na silu pokušali, a završili smo tako kako smo završili.

To je apsolutno vaše legitimno pravo da vi imate takvo razmišljanje, legitimno je vaše pravo da imate razmišljanje da Srbija treba na silu da krene na Karlovac – Karlobag – Viroviticu itd. Znam geografiju odlično. Služio sam vojsku na tim prostorima.

Ali, isto tako mislim da je legitimno da vam kažemo da ta politika više ne može da prođe u Srbiji. Ne može da prođe u Srbiji ne samo zarad mene, nego zarad našeg budućih pokolenja. Mi nemamo vremena više za takvu politiku. Mi kasnimo ne jednu deceniju, svaka decenija u ovom veku je pola veka u prošlom veku.

Mislim da zaista nemamo mi nikakav lični sukob i nemojte ni na koji način da mi se izvinjavate kada govorite ovde, pošto ja vas ne doživljavam kao čoveka koji može mene da uvredi, mogu samo da imam sažaljenja u odnosu na politiku koju vi promovišete ovde, ali to je vaše pravo i vaša stvar. To što smo mi zemljaci, svaka čast zemljacima, ali nažalost nas sem toga ništa drugo ne povezuje.

Slažem se da je problem donacija koje su date u Srbiji velik utoliko što je taj novac u Srbiji nevidljiv novac. To je nešto što u razgovorima sa strancima pokušavam da im objasnim, da ipak mi znamo bolje šta nama treba nego oni. Ali, ne možete reći da ništa nisu dali, ne možete minimalizovati. Danas kada pogledate praktično svaka bolnica, dom zdravlja, vrtić, škola, opština ima nešto što je dobila kroz donaciju iz EU.

Naprosto, to je istina. Danas kada pogledate vozila hitne pomoći po gradovima širom Srbije, videćete oznaku EU i to je takođe donacija. Znači, mnogo toga ima, ali i lično imam jednu primedbu i, kažem, pokušavam da to sa svojim partnerima iz inostranstva rešim na način da kada se dobija donacija da to bude vidljivo čak i onima koji su neprijatelji te donacije, ali koriste tu istu donaciju. To je nešto što je jako teško, to je nešto što je birokratizovano. Nažalost, i van granica naše zemlje postoji birokratija koja vam zadaje određene tajminge i termine i to ne možete da promenite.

S druge strane, potpuno sam ubeđen da je ovaj set dokumenata koji se danas ratifikuju ovde, kao i oni dokumenti koji će se ratifikovati, nadam se, posle prve tačke ulazimo u drugi set dokumenata koji su iz oblasti spoljnih poslova i pravde, a koji ću ja zastupati u ime Vlade ovde, doprinose boljem kredibilitetu i jačanju pozicija naše zemlje, kako u zemlji i van naše zemlje.

Znači, bez obzira na tradiciju, na prijateljstva, kažem, moramo da tragamo za partnerima. Nažalost, na sreću, kako god, mi se nalazimo tu gde se nalazimo. Svi u našem okruženju su se opredelili gde da budu. Mi možemo da stavimo glavu u pesak i da pomišljamo da će oluja proći, onoliko dugo će trajati koliko mi budemo držali glavu u pesku, ali nažalost to se tako ne dešava.

Ignorišući probleme, ignorišući vreme u kome živimo, bojim se da ćemo se vratiti, pre svega, u onaj glavni problem, a to je problem života i elementarne egzistencije u Srbiji koja je bila u vremenu u kojem ste vi upravljali ovom zemljom.

Na prvom mestu, ako pitate šta je za mene kao čoveka koji je socijaldemokrata u duši, ko veruje da u Srbiji može lepo da se živi, jeste kvalitet života. Da bi mi branili naše Kosovo, naš građanin mora da ima posao, mora da ima platu, mora da ne razmišlja o sutrašnjem danu u smislu da li može da preživi.

Utoliko mi je važno da shvatite da i ovi sporazumi, u kojima ne piše da su ekonomskog karaktera, doprinose na promociji naše države i naše odbrambene industrije i omogućavaju da se uposle kapaciteti u Čačku, Valjevu, Užicu, Kragujevcu i nekim drugim fabrikama širom zemlje, čak i u Pančevu, koje je bilo ekonomski i tehnološki mrtvo kao fabrika.

Zahvaljujem se svima koji su dosada imali potrebu da kritikuju, ali žao mi je što zaista nisam čuo nijednu kritiku zbog koje bi se vodila debata na nekom nivou koji bih voleo da bude u parlamentu.

Vrlo kratko. Ne znam o kom dugu Ministarstva odbrane vi pričate prema "Slobodi" u Čačku? Rekli ste da je reč o 56 miliona dolara, a zaista nisam imao prilike s tim da se upoznam. Ako vi imate te podatke, dostavite mi ih, pa ću da pogledam.
Sa druge strane, možda ste nekad vi Čačani bili vešti, pa je bilo – posla sata jedni, pola sata drugi. Ali, sada to ne može više tako. Niko ne sprečava sada vas Čačane da i sada uradite pola sata jedne, pola sata druge. Ako Iran hoće da kupi nešto u Čačku, pretpostavljam da će Iran da se javi da kupi.
Možda to vama izgleda tako jednostavno i prosto da se nešto proda. Ali, danas je najteže nešto prodati, a ne proizvesti. Jedan privatnik mi je rekao – nađi šta može da se proda pa ću ja da napravim fabriku za to.
"Sloboda" Čačak ima proizvodnju koja je dosta uposlena i nadam se da će jedan kontigent robe koji je poslat u jednu veoma važnu zemlju sveta proći i da će uspeti da se kodifikuje i u katalogu NATO standarda kao proizvođač koji zadovoljava te uslove i da će time praktično da se otvori mogućnost prodaje u još veći broj zemalja.
Po pitanju zajedničke istorije sa Slovenijom, moram vam reći da sam tamo otvoreno rekao, a mogu to da kažem i ovde – meni je žao što se zemlja kakva je bila Jugoslavija raspala, a još mi je žalije što se raspala na način na koji se raspala. Pošto vodim ministarstvo u kome, sticajem okolnosti, recimo, padnu tri aviona, ispostavi se da su dva pilota Mađari, jedan pilot koji je poginuo Srbin, njegova žena Slovenka, jedan general ima ženu iz Makedonije, drugi iz Slovenije, znači, taj duh jugoslovenstva koji je postojao u svom najboljem smislu i dan-danas postoji i živi u okviru naših oružanih snaga i mislim da je to jedan kvalitet više za boljitak ove države.
Rekao sam da mi je žao to što se desilo i da zaista nemam razumevanja za stvari koje su se desile, ali sam i tamo pokušavao da gledam unapred, da gledam u budućnost. Znate, nije principijelno kada vi pričate da li smo u ovim sporazumima tražili da se definiše Kosovo, da li smo u ovim sporazumima insistirali na tome da budu zemlje koje nisu u ovom paktu ili u onom paktu, a s druge strane, u svakoj drugoj trgovini danas sarađujemo gde god možemo nešto da prodamo, ili čak uvezemo, i mi to radimo.
Znači, zaista se trudim da napravim atmosferu u kojoj neće biti mržnje koja je bila i u kojoj će sa obe strane, i drago mi je što je ovaj parlament imao dovoljno snage, iako pojedinci nisu, da izglasa Rezoluciju o Srebrenici. Rekli ste da očekujete u ovom trendu izvinjenja i sa njihove strane i sada je, verujte mi, mnogo lakše razgovarati na tu temu i reći im da se naprosto nameće jedno pitanje odgovornosti i sa druge strane.
Jelka Kacina sam sreo jednom u životu, ili dva puta, ne u Sloveniji, i on nije zvaničnik slovenačke države. On je, koliko znam, poslanik u Evropskom parlamentu i ni na koji način ne utiče na državnu politiku Republike Slovenije. On kao izvestilac utiče na rad parlamenta Evropske unije, tako da s njim nisam imao prilike da razgovaram u Sloveniji, niti po pitanju Slovenije.

Vrlo ću biti kratak, vidim da postoji nervoza zbog te pauze, pa neću da uzimam puno vremena.
Radi se o zakonima o potvrđivanju sporazuma, memoranduma i ostalih sporazuma koji su potpisani između Vlade Republike Srbije sa veliki brojem zemalja i koji se tiču najpre statusa naših građana po pitanju vizne liberalizacije i mogućnosti kretanja u zemljama, kako Evrope, tako i zemljama koje nisu članice EU.
Sa druge strane, postoji niz drugih sporazuma koji se tiču saradnje u oblasti kulture, ali učestvovaću u raspravi. Ne želim da zauzimam sada vreme, jer vidim da se svima žuri da se ovo završi što je moguće brže, kako bi išli na pauzu.

Moram da kažem da sam sa velikim nestrpljenjem očekivao ovu sednicu. Ovih dana sam imao niz pitanja koja su postavljana od strane poslanika opozicije i došao sam veoma oran da odgovaram na pitanja, međutim, niste mi dali šansu i sada sam se javio da pokušam da skrenem malo temu.
Koliko god za nas u Vladi bila muzika za uši svađa opozicije u ovom parlamentu, mislim da danas nije dan za to. Mi smo danas došli ovde da na prava pitanja odgovaramo kompetentnim odgovorima i utoliko mi je žao što nam niste dali pravu šansu. Zaista, kao iskusni parlamentarac, koji je sedam godina bio poslanik, izražavam žaljenje što se ta šansa ne koristi. Ovo je jedinstvena prilika, jer kada sam ja bio poslanik nisam imao priliku da vidim nijednog premijera u parlamentu Srbije sa ovolikim brojem ministara.
Nemojte imati dilemu uopšte da ćemo učiniti sve, kao što i činimo, da razotkrijemo pozadinu svih kriminalnih dela i onoga što nas najviše boli, a to je ubistvo Zorana Đinđića. Koliko god to izgledalo nemoguće, gori vatra po tom pitanju i dalje. Koliko god neko želeo da se to zaboravi, verujte mi, ne zaboravljamo tu temu, iako se bavimo i novim temama.
Ne mogu da podržim da nam se stavlja kao zamerka to što se bavimo prekograničnim organizovanim kriminalom. Ne postoji nijedna država na svetu koja može time da se bavi, ukoliko ne sarađuje. Podsetiću vas da je u Zagrebu u toku postupak u kome se sudi za ubistvo Ive Pukanića, gde su naše pravosuđe, policija, tužilaštvo dali zaista neizmeran doprinos da se dođe do istine. Nismo rekli Hrvatskoj da rešava pitanja unutar svoje zemlje, već smo pokušali da pomognemo, i pomažemo. Očekujemo da i u pitanjima koja se tiču nas indirektno... Bez obzira na to što je adresa stanovanja, prebivališta nekih kriminalaca u Srbiji, ovo nije pitanje samo srpske bezbednosti, već je ovo pitanje mnogo šireg konteksta, Evrope, čak i sveta.
Koristim priliku da pozovem parlament da upriliči jednu sednicu Odbora za bezbednost, jer sam više puta dobijao pitanja u pisanoj formi i ovde usmeno od predsednika Odbora, za koga ne znam da li delegira svoja lična pitanja ili pitanja Odbora kao takvog. I sam sam bio predsednik Odbora za bezbednost, ali nisam zloupotrebljavao tu poziciju da postavljam pitanja, a da onda ne budem prisutan kada ministar bude tu.
Želeo bih da sa svojim timom dođem ovde i da vam kažem šta se dešava u sistemu odbrane, koji očigledno ne izaziva pažnju, jer ta reforma, koliko vidim, nikome ne smeta i nikome nije trn u oku. Ono što je bitno da kažem, ovo je godina velike reforme, ovo je godina u kojoj ćemo sistem odbrane transformisati u jedan profesionalni sistem odbrane i u sledećoj godini u ovo vreme imaćemo profesionalnu vojsku.
Ubeđen sam da Odbor za bezbednost i odbranu, ako žele i ostali u parlamentu, treba da dobije informaciju šta radimo u našem sistemu. Zaista sam voljan i dajem inicijativu da porazgovaramo o tome, jer, verujte, postoje velike nepoznanice kako u javnosti, tako i u parlamentu, a želja nam je da vam tu reformu približimo, jer to je reforma koja se tiče svih mladih ljudi, njihovih roditelja i, uostalom, parlamenta pre svega. Hvala.

Najmanje što treba da očekujete od nas je da mi arbitriramo u parlamentu. Mislim da to nije naš posao. Meni je žao što je atmosfera ovde takva i verovatno bih se u velikom delu sa onim što vi govorite složio, ali to nije moj posao. Lično znam šta znači sukob sa prošlošću i šta znači razgovor o budućnosti sa spregama koje postoje, ali ne odustajem i neću odustati nikada. Znate i sami da je naš predsednik rekao da moramo gutati žabe, a te žabe su nekad veće, nekad manje.
Kažem da je šteta da u parlamentu danas ne razgovaramo o ovome što konkretno muči građane Srbije. Ova bitka o kojoj vi pričate nije bitka za parlament danas, to je bitka koja će trajati. Trajaće malo duže nego što ste mislili. Pre deset godina, kada smo krenuli u konkretno menjanje, nismo sanjali da ćemo za deset godina biti tu gde jesmo. Teško je, rovovski, ali ja, gospodine Jovanoviću, duboko verujem da stižemo na cilj. Na tom cilju će biti sve demistifikovano, nemam nikakvu dilemu. Znači, ako ne bude ova generacija političara to uradila, uradiće neka druga.
Isto je pitanje Srebrenice. Ako imamo hrabrosti da se suočimo sa problemom koji je za nama, donećemo rezoluciju. Ako nemamo mi, neko drugi će doneti. Neko će morati da kaže – ljudi, to je učinjeno, mi za to ne snosimo odgovornost. Mi smo bili i tada protiv toga, ali to je učinjeno i tako mora da se prizna.
Moj stav o tom pitanju je jasan, ali nemojte očekivati od Vlade da vam kaže kada će to biti doneseno u parlamentu, kao što ste rekli malopre. Neobično je. Postoji nešto što je izvršna, zakonodavna i sudska vlast i ako mi iz Vlade poštujemo to u parlamentu, poštujte i vi u parlamentu. Niko od nas ne može vama da nametne, niti ima želju da vam nameće.
Kao što znate, ja sam predstavnik stranke koja je možda najuticajnija u parlamentu, ali mi nemamo 126 poslanika. Imamo 65, ako se ne varam, više ili manje. U tome nam treba podrška. Apsolutno se slažem sa tim da je teško danas naći u Srbiji dvadeset intelektualaca koji će imati hrabrosti i reći gde je putni pravac Srbije. Uvek će se naći onih dvadeset koji već dvadeset godina potpisuju iste peticije. Ali, to ne treba da vas obeshrabri ni na koji način.
Što se tiče pitanja o kojima ste pričali danas ovde, bez obzira na to što ministar policije danas nije tu, ubeđen sam duboko, verujem u to i želim da verujem, iako se nekad kolebam i ja, ali verujte mi da verujem da policija radi svoj posao i da će pre ili kasnije izaći na videlo dana ko je odgovoran.
S druge strane, nisam video da je neko optužio bilo koje političke veze. Ta vrsta optužbe stiže, ako se ne varam, mnogo više iz te zemlje na koju vi mislite, nego što stiže iz Srbije. Naprosto je tako. Ponavljam, nama za taj posao treba pomoć, a posao nije samo naš. Posledice tog posla bi po Srbiju bile možda i najmanje, ali nažalost, očigledno je da nekih stega koje postoje kod nekih drugih ne mogu da se oslobode i da će trebati i njima malo vremena da dođu do konačnog rešenja. Hvala.

Pošto ste me direktno pitali, a vidim da ne znate, reći ću vam da EU ima dve vojne misije u Somaliji i Bosni koje nisu pod NATO. Takođe, EU ima još devet misija koje su i civilno-vojne, prema tome nemojte imati dilemu da postoje misije, ne bih želeo da vam nabrajam, ima toga puno, ali čisto da imate u vidu da ste u zabludi.
Ne znam šta imate protiv BiH? Hoću da vas izvestim da danas Vojska Srbije, odnosno Ministarstvo odbrane, odnosno Vojna akademija, školuje oficire Vojske BiH, kao i oficire Crne Gore. Radosni smo što imamo mogućnost da sarađujemo sa svima u regionu i ukoliko bude postojala potreba, želja i podrška Parlamenta, svakako da ćemo učestvovati u multinacionalnim i mirovnim operacijama, zajedno sa svojim kolegama iz regiona.
Ovo što ste rekli ne želim da shvatim kao negativno. Vidim da postoji jedna doza nerazumevanja, u nekom delu i neznanja, ali nema potrebe da postoji doza straha, jer zaista ne radimo ništa što nije već opšte prihvaćeno. Hvala.

Nažalost, ne želite da me čujete. Nije tačno. Multinacionalne operacije ima konkretno i EU. Rekao sam vam da postoje dve u kojima učestvuju jedinice iz EU. Kao što znate evropski sistem bezbednosti planira da se udruži na jačim osnovama, a kao što znate, većinsko mišljenje i želja građana Srbije, koliko sam čuo, i vaše stranke, jeste da idemo u pravcu evropskih integracija, pa mislim da bi trebalo i to da podržite bez ikakvih problema.
Ponavljam, nemamo nikakav problem u sistemu odbrane sa saradnjom u regionu, školujemo oficire i iz Makedonije i Crne Gore i BiH, želja nam je da jednoga dana zajedno učestvujemo u multinacionalnim operacijama, siguran sam da će postojati želja i sa druge strane. Ubeđen sam da ukoliko ste ikada čuli izjavu koju je dao predsednik Putin, kada je rekao nakon situacije u Beslanu, gde je poginuo veliki broj žena i dece, da će štititi interese svoje zemlje, i građana, ma gde bili ugroženi u svetu, a ubeđen sam da ste imali razumevanja za tu izjavu i da onda treba da imate razumevanja da ćemo i mi štiti interese Srbije, i naše države i naših građana, ma gde bili ugroženi u svetu.
(Dragan Todorović, sa mesta: Onda odmah krenite na Kosovo.)
Kada se vratite vi.

Gospođo predsednice, zaista jesam Vladin službenik i činovnik, i izašao sam u Parlament da branim zakone i stavove Vlade Republike Srbije, ali nisam došao ovde da prolazim šikanu od kojekakvih, koji ne mogu sebe da nađu van ove skupštine, koji pričaju svašta o meni i o mojoj porodici.
Molim vas, ako ne možete da me zaštitite, da mi kažete da napustim ovu salu, a vi vodite raspravu na način na koji smatrate da je neophodno. Način na koji se gospođa Janković obraća meni je neprihvatljiv apsolutno. Nisam gospođu nikada pitao o njenom porodičnom stanju, nikada je nisam pitao ko je njoj šta u ovom svetu, niti me zanima, nisam je pitao ni za njenu porodičnu tragediju, kao što ona svakoga dana pokušava da nametne temu moje porodice u ovom parlamentu.
Uvažavam apsolutno sve poslanike ovde, od prvoga dana sedim sve vreme, stojim dok govorim, stojim dok govorim i o NATO bombardovanju, za razliku od onih koji pričaju o NATO bombardovanju, a ne stoje kada pričaju o tim žrtvama. Sve vas apsolutno uvažavam i molim vas da se na isti način ponašate, bar prema mojoj porodici, ako ne možete prema meni. Mogu da istrpim sve uvrede. Činjenica jeste da zamerke u ovim zakonima nisu adekvatne i kvalitetne. To što želite mene lično da oblatite nije mi problem, ali nemojte mi više porodicu pominjati ovde, molim vas. Zaista, to je nešto što ne mogu i ne želim da trpim.
Pri tom, da vam kažem nešto, ako mislite da postoje Srbi veći ili manji, varate se. U ovoj sali Srbiju niko više od mene ne voli. Ne kažem da je ja volim više od vas, naprosto, ne dozvoljavam da vi budete ta koja će meni pričati o srpstvu i Srbima, meni, ocu dva Srbina.