Malo se šalimo, gospodine Iliću, ako to bure rakije niste otvorili do sada, nemojte ga otvarati. Napravićemo plezir i  vama da vaš sin služi vojsku i nemojte imati dilemu. Uopšte mi verujemo da u Srbiji postoji dovoljan broj mladih, zrelih, sposobnih ljudi koji su državotvorni, koji žele da služe vojsku.
Mi baš želimo da pokažemo da se u Srbiji vojska može služiti dobrovoljno. Što bi mi vašeg sina terali da služi vojsku, kada je on dečko patriota, spreman, sposoban, zdrav, prav i hoće da služi vojsku. Pitanje je samo da li ćemo mi sa 2.000 proširiti na 10.000 takvih patriota, kao što vi kažete, a verujte mi da hoćemo. Ko god bude hteo služiće vojsku. Nemojte imati nikakvu dilemu.
Mi sada samo pokušavamo da smanjimo to da ne bi bili veliki troškovi. Znate ono – mnogo hteo, mnogo započeo. Mi malo, pa kada nagrnu ti patrioti koje sada vi kažete da će biti u onolikim količinama, mi ćemo to da proširimo. Nije problem.
Ono što želim da vam kažem, pošto ste nešto rekli, a vidim da ne baratate baš najbolje ciframa, znači, ako kažete da Hrvatska ima 55.000 vojnih obveznika, mi imamo milion i 700 hiljada. Znači, milion i 700 hiljada rezervista. Nema verujte mi, da se skupi onoliko hrvatskih. Njih ima u vojsci oko 18.000, a nas 36.000. To sve sam čitao danas pre podne, žao mi je što niste bili tu da čujete.
S druge strane, nekako mi se čini da nismo mi u manjini. Danas smo čuli stav iz SRS, koja podržava profesionalizaciju. Ovaj deo sale podržava, ovaj deo sale podržava, nekako mi se čini da vi imate mernu jedinicu koja ne meri adekvatno. Znači, naprosto velika je većina građana Srbije, kao i danas ovde poslanika, podržava predlog profesionalizacije.
Razumem zabrinutost i razumem vaše uverenje da smo mi hrabri, i jesmo hrabri i hoćemo da menjamo. Ako niste hrabri, nemate hrabrost da menjate. Nijedan reformator nije bio sa strahom u srcu. Svaki reformator mora da bude hrabar.
Vi kada ste krenuli protiv Miloševića onomad, kada ste bili sa Grujicom Davidovićem, po šumama i gorama, i vi ste pokazali hrabrost. Niste baš bili domoljub da ratujete na strani voske, ali ste bili domoljub da bežite od Miloševića. Poštujem i to. Sve one koji su bili protiv te politike poštujem i nemojte imati dilemu uopšte da to nije tako.
Kažete, svaki mladić s ponosom odlazi u vojsku. To je lepa bajka. Nije istina. Žao mi je što nije istina. Isto sam i ja služio vojsku. Ne bih dozvolio nikom da mi pljune u tanjir, kao što ste rekli i vi. Gde god da sam služio vojsku, razumete, da mi je neko to uradio, verujte mi da ne bi prošao dobro.
Hoću da znate, a niste danas to čuli, od 2003. godine, 90.000 mladića je služilo civilno vojsku, 90.000 mladića u Srbiji nisu želeli da služe regularno vojsku. Da li treba da izvadimo dokumentaciju koliko njih je van granica naše zemlje zbog toga? Ogroman broj. Važna je stvar da razumemo da mi ne ukidamo ni vojsku niti služenje. Mi upravo stimulišemo one koji žele da služe vojni rok i pritom će imati određene beneficije i pri tom lično, ako vas zanima moje lično mišljenje, voleo bih, imam dva sina, nemam bure rakije kao vi, ali voleo bih da i ja spremim bure rakije za obojicu kad krenu u vojsku.
Nemojte imati dilemu uopšte, odmalena, imaju tri i po godine i devet i po godina, učim ih da vole Srbiju i Vojsku Srbije, i da znaju himnu i da pevaju himnu, i da vole našu narodnu muziku i da vole srpski narod i sve koji žive u Srbiji. Mali su još uvek, ali (Iz sale: Da razbijaju čaše od kristala.), da, da razbijaju čaše od kristala i sve ono što ide uz to. Verujte mi, ako bude prilike, daće bog, popićemo nadam se zajedno tu rakiju za odlazak u vojsku.
S druge strane, da znate samo jednu stvar. Vrlo je važno. Često se vojna imovina posmatra kao nešto što bi trebalo razdeliti lokalnim samoupravama, podeliti nekom, pokloniti nekom itd. Nije to moja dedovina da bih to mogao da delim, to je vlasništvo Republike Srbije, Direkcija za imovinu Republike Srbije raspolaže sa tim na osnovu našeg predloga.
Mi smo sa opštinom Čačak potpisali ugovor, odnosno Direkcija, ustupili smo Dom vojske za određena finansijska sredstva. Ko god iskaže želju da nešto kupi, a pogotovo lokalne samouprave, a što je proglašeno neperspektivnim za Vojsku Srbije, mi to želimo da otuđimo, jer nama su to izvor sredstava za određivanje stambene politike, modernizaciju itd.
Mi smo, kao što znate, dočekali, to sam rekao danas i vi ste bili u toj vladi uostalom, sa 75 hiljada na 35 hiljada od 2004. do 2007. godine. Znači, Vojska se duplo smanjila. Kako očekujete da bude isti broj kasarni kao što je bio 2004. Učestvovali ste lično u tome.
Naprosto ta stvar ne može da funkcioniše na taj način. Trudimo se zaista i mogao bih da nabrojim čitav spisak lokalnih samouprava s kojima smo uspešno završili proces razmene imovine, kao i te Ponikve koje ste spomenuli, na kojima, nažalost, pista nije sređena, voleo bih da jeste, ali nije.
I nju smo razmenili ovih dana, ako ne baš danas na Vladi je bila odluka da razmenimo sa lokalnom samoupravom grada Užica da oni obezbede donacije da se to očisti i da se taj aerodrom stavi u funkciju.
Međutim, ono što mi radimo, mi smo završili veliku bazu jug, najveću bazu koju ima Vojska Srbije i najveću bazu u ovom delu Evrope. To je projekat koji je trajao nekih osam godina, a mi smo ga završili za dve godine. Mi ćemo završiti jedan veliki projekat sledeće godine, a to je konverzija aerodroma Morava. O tome su svi pričali. O tome su razni obećavali.
Kažem vam, mi ćemo sledeće godine imati prve civilne avione koji će sletati između Kraljeva i Čačka, tačnije kod Mrčajevaca. Tako da ćete moći da putujete u Beograd i avionom od sledeće godine kad krenete na zasedanje Skupštine. Hvala.

Pošto ste vi drugi poslanik iz vaše poslaničke grupe koji kaže "demokratska kontrola odbrambene industrije", zanima me na šta konkretno mislite, pošto nemam utisak da tu postoji neki problem.
Takođe, zanima me na šta mislite kad kažete da se objave spiskovi žrtava iz 1999. godine. Na šta mislite, pošto smo mi sve spiskove objavili, koliko znam. Ukoliko postoji nešto što mislite da je sakriveno, voleo bih da mi dostavite informaciju, a ja ću se lično potruditi da se to objavi.

Mislim da ste vi u zabludi. Ono što se trenutno procesuira i što je na sudovima, to nemamo mogućnost da objavljujemo. Sve drugo je dostupno javnosti.
Opet kažem – ukoliko imate bilo kakvo saznanje da se nešto krije i ne dozvoljava da izađe u javnost, dajte mi to saznanje, meni lično i ja ću se potruditi da se to razbije. Ne postoji više vojna tajna kao termin u sistemu, a stepen poverljivosti tih podataka takođe ne postoji. Garantujem da ćemo to da isteramo na čistac ukoliko postoje bilo kakve sumnje.
Naprosto, ta sumnja koju ste sad izneli, sve ovo što mi radimo, i reforme i promene i standardizaciju itd, opet nas vraća u neko vreme u kojima nije postojala demokratska i civilna kontrola i u kom vojska nešto krije, u kom su tamo neki mračni ljudi koji nešto prebacuju, neka dokumenta itd. Zaista mi je to jako važno.
Radim ovaj posao sa potpunim ubeđenjem da su ljudi sa kojima radim profesionalci i sa potpunim ubeđenjem da niko od njih nema razloga da sakriva nešto što je iz prošlosti loše, jer, ako sakrijemo bilo šta, to će jednog dana iskočiti i biće veća katastrofa nego što jeste. To je jedno.
Drugo, po pitanju trgovine naoružanjem, to je potpuno druga tema od odbrambene industrije. Znači, Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj izdaje dozvole za uvoz i uvoz naoružanja, vojne opreme i svih ostalih potrepština što se tiču sistema odbrane, policije itd, i vi možete kao parlament da tražite izveštaj od njih, da nam dostave ko trguje, koliko, koliko je ko uvezao, koji su ugovori itd. Znači, to je sve stvar koja je u redu.
Ono što ne možete dobiti, naprosto zato što je tako, a to je ako ugovorna strana ne dozvoljava da se stavi u javnost da je ona ugovorna strana, a kupuje senzitivnu opremu od vas, onda ne možete to uraditi jer ako to uradite, ugovor će da propadne i onda smo u situaciji da zbog nečije znatiželje izgubimo veliki priliv sredstava.
Inače, u svetu ne postoji nijedna demokratija koja dozvoljava da se to na taj način raširi. Ono što je objektivno problem, ukoliko bih to pričao i na zatvorenoj sednici odbora, bojim se da bi to izašlo u javnost, a onda dolazimo u problem jer veliki broj radnika zavisi od toga, a neko to proda kao informaciju čisto iz šale ili reda radi. Nadam se da smo se razumeli.

Prvo da kažem, gospodine Tomiću, vi i ja ne idemo u iste kafane. U stvari, retko i stižem da idem, ali vidim da vi idete dosta često i da tamo skupljate informacije o odnosu prema našoj vojsci.
Vidim da vas je fascinirao intervju jednog glumca koji je rekao da naša vojska nije na nivou na kom treba da bude. To i objektivno jeste nivo informacija i znanja sa kojima baratate. Otprilike, tu negde sa tim nivoom, vi pokušavate da ubedite građane Srbije da danas vojska nije kao što je bila. Moram svima da vam kažem, ponosan sam na to što vojska nije kao što je bila. Posle 92 godine, preinačili smo vojsku Srbije, sad nose oznaku na levom rukavu.
Hoćete li da vas podsetim samo u vremenu dok ste vi vladali Srbijom o aferama koje su bile u Vojsci Srbije? Hoćete da vam pričam o Leskovcu? O Vranju? O Topčideru, gospodine Tomiću?
(Željko Tomić, sa mesta: Mislite kada je bio Tadić ministar?)
Ne, vi ste bili i vaš gospodin Koštunica je bio premijer te Vlade.
Hoćete li da vas podsetim kako ste otpuštali ljude bez ikakve analize? Za tri godine je 40.000 ljudi ostalo bez posla. Hoćete li da vas podsetim kako ste doveli u problem ceo sistem, tako što penzije niste isplaćivali na način na koji je trebalo? Mogu da pričam i sporije, ako hvatate beleške, nije problem? Znači, kako i zbog čega mi danas imamo dug prema vojnim penzionerima iz vremena u kojem ste vi rukovodili Srbijom.
Žao mi je što koristite neistine. Nikada nisam rekao da mi je u interesu da budem generalni sekretar bilo čega. Naprosto, kafane u koje vi idete, očigledno vrte informacije koje nisu tačne. Pre četiri-pet godina nisam ni sanjao da ću biti ministar odbrane. Verujte mi, ni u najluđim snovima.
Pošto se postavlja pitanje – da li je to volja građana? Potrudiću se da vam nađem izjave gospodina dr Vojislava Koštunice, koji je bio kandidat i na mom glasačkom listiću sam bio i ja, kao kandidat DOS, u kome smo pričali da ćemo profesionalizovati vojsku, ukinuti služenje vojnog roka, učiniti da naša vojska bude moderna, sistematizovana, organizovana, formatizovana po najboljim standardima.
To što ste vi danas protiv profesionalizacije, a ne znate kako to da kažete, pa ste došli u sukob sa vašim šefom, gospodinom Samardžićem, koji je danas rekao da je protiv toga, a vi ste sada za to, to sada treba da dezavuiše vaše biračko telo, pa da sutra možete da kažete da ste vi bili za tamo gde ste za, a tamo gde nije, u tim kafanama u kojima vi sedite, da kažete da ste protiv.
Nažalost nije, ali reći ću vam, pošto se postavlja pitanje za koga radimo reformu? Hoću da vam kažem – od 2003. godine, u sklopu reforme je donesena odluka o prigovoru savesti. To je nekome izgledalo manje ili više važno. S obzirom da Evropska komisija postavlja pitanje da li to postoji, a da je 90.000 mladih ljudi izabralo da na taj način reguliše vojni rok, očigledno da u korist nekih građana Srbije je to učinjeno.
Doneli smo zakone u oblasti VOA i VBA. Zašto smo to doneli? Zato što vi to niste doneli. Kada je vaš ministar upravljao sistemom, tih zakona nije bilo. Doneli smo Zakon o vojsci, Zakon o odbrani, šest zakona, dve strategije, Strategiju nacionalne bezbednosti. Sve smo to učinili u izuzetno kratkom vremenskom roku.
Reformisali smo vojno školstvo. Verujte mi, to je interes ne samo sistema, već i države. Za one koji se pitaju da li je to naš interes? Odmah da vam kažem, danas u poslednjih nekoliko godina školujemo oficire iz velikog broja stranih zemalja. Pretprošle godine smo imali iz Kine, prošle godine iz Rusije.
Izvinjavam se, ako zaista postoji potreba da se nešto raspravi van sale, nek se raspravi. Ne mogu da pričam, dekoncentrišu me. Trudim se da sve zaista slušam pažljivo.
Danas imamo oficire iz Austrije, Turske, Amerike koji su na školovanju kod nas, kao iz Alžira njih 20. To je naš interes, to nije ničiji interes da mi to radimo. Verujte mi, ma koliko se to vama činilo ili možda ne razumete, to nije ni važno. To je naš interes.
Formiranje Vojno-medicinskog fakulteta u sklopu reforme vojnog školstva takođe je jedna težnja naših lekara sa VMA, ali i sistema odbrane da ima tu vrstu obrazovanja. Naprosto, imamo zgradu sa 180.000 kvadrata, sa svim institutima, profesorima i logično je da imamo i taj fakultet. U prvoj godini imamo strance koji studiraju kod nas. U prvoj godini, odmah.
Do kraja godine ćemo formirati univerzitet odbrane. Takođe je to jedna stvar koja je apsolutno nova. Akreditovali smo naše studije sa VMA, sa Vojne akademije. Imaćemo i vojno-tehničke studije, imaćemo i doktorante u okviru sistema i unapređujemo ceo sistem. Za koga? Za Srbiju, za nas. Nemojte imati dilemu, uopšte.
Po prvi put, 2007. godine upisujemo devojke na Vojnu akademiju. I to će neko reći, da je to zato što je neko iz NATO naredio. Nije, ljudi to je nešto što je savremena tekovina, moderna. Želimo da imamo žene oficire. Takođe, ženama sada omogućavamo da budu profesionalni vojnici. Da li je to u našem interesu ili u interesu nekih stranaca? Nije, to je u našem interesu. To je najbolji interes koji mi radimo.
Tačno je da je trebalo malo više vremena da izaberemo kandidata za generalnog inspektora službi. Tu je možda najveća krivica na meni. Naprosto, to je izuzetno odgovorno mesto i ne bih želeo da pogrešim, iako sam neko ko misli da se odluke moraju donositi što je moguće brže, da je najveći rizik u stvari ne rizikovati, ali nekako sam tu imao neku zadršku i zbog toga se ta stvar malo razvukla. Ubeđen sam da lice, to je sada službeni izraz, da čovek koga smo izabrali je adekvatan i da će na adekvatan način taj posao da radi.
Na polju međunarodne saradnje, voleo bih da to što vi pričate, pričate samo iz žuči i zato što nemate argumente, a ne zato što to vi znate. Ako ne znate, kazaću vam. Sa preko 50 zemalja u svetu Ministarstvo odbrane ima saradnju. Sa 40 smo potpisali ugovore razne o međunarodnoj saradnji. Lično sam potpisao negde oko 20 ugovora. Po prvi put smo u našoj istoriji nedavno imali ministra odbrane iz Brazila. To su one zemlje "BRIK", na koje se često pozivate i da su izuzetno važne u svetu.
Po prvi put u istoriji Srbije je zvanično svirana himna Brazila na jednoj državnoj ceremoniji. Možda vam to ne znači puno, ali meni znači puno. Imali smo posetu ministra odbrane iz Kine, takođe nećete verovati, po prvi put. Načelnik Generalštaba iz Kine, nemamo podatak kada je bio pre toga. Načelnik Generalštaba ruske Federacije je bio pre par meseci. Imao sam sastanak sa njim.
Čujem da se vodila neka debata sada za vikend o tome da li je to tačno ili nije. Imao sam sastanak sa njim, jako dobar sastanak i kvalitetan. Poslednji put je njegov kolega bio pre osam godina. Primili smo američkog načelnika Generalštaba, posle 57 godina.
Međutim, očigledno da to nije dovoljno. Reći ću vam da smo potpisali sporazume sa svim zemljama u okruženju, izuzev sa Albanijom. Danas Srbija ima sporazum u oblasti odbrane, bukvalno od Ankare do Beča sa svim zemljama. Želimo da potpišemo i sa Albanijom. Zbog čega? Zato što je bezbednosni prostor nedeljiv. Zato što ma koliko želeli da stavite glavu u pesak da prođe oluja, verujte mi, ne može da vas spasi glava u pesku, ukoliko nemate saradnju sa zemljama u okruženju.
Ma koliko mi bili homofobični s jedne strane i ksenofobični sa druge strane, to vam ne pomaže u bezbednosnom smislu. Žao mi je zaista što nemate priliku ili niste sa njim razgovarali, da razgovarate sa gospodinom Jočićem, mojim uvaženim kolegom i bivšim ministrom unutrašnjih poslova, koji će vam reći da bez saradnje se ne možete boriti protiv izazova, rizika i pretnji u oblasti odbrane i protiv tih istih asimetričnih pretnji u oblasti bezbednosti.
Naprosto, ne možete se izolovati u odnosu na svoje okruženje i glumiti neku svoju priču, u kojoj ćete u stvari biti ugroženi, zbog toga što niste u sistemu bezbednosti koje je neophodno.
Poštujem svaku odluku parlamenta, ali ne može meni parlament da naloži šta ću da mislim. Ne može meni parlament da kaže da moram da promenim svoje mišljenje. Ne znam samo šta je problem, ako sam rekao da Vuk Karadžić nije sprovodio, šta je problem? Poredim sebe sa Vukom Karadžićem? Ne, vi me poredite.
Je li bio referendum za usvajanje? Nije. Je li trideset godina Srbija usvajala novi pravopis? Je li taj čovek bio proglašavan izdajnikom, stranim plaćenikom, nemačkim špijunom, austrijskim plaćenikom? Je li to iz istorije našeg naroda? To je činjenica.
Što vi sad meni zamerate što to iznosim u javnosti, u želji da kažem ljudima da sva velika dela u čovečanstvu nisu učinile nacije cele, nego lideri, ljudi koji su u određenom trenutku imali dovoljno hrabrosti, imali dovoljno vizije, imali dovoljno ideje i energije da povedu svoj narod u pravcu za koji su ubeđeni da je dobar?
Da li bi mi imali bombardovanje da smo išli na referendum? Da li je neko mogao da pita – izvinite, da li ste vi za rat sa NATO?
Što se tiče profesionalizacije, nemam ja problem. Znači, tvrdim da treba referendum i za to. Verujte mi, ako odlučite ovde u Skupštini da treba referendum, meni nije problem, samo mi je važno da budete jasni. Znači, danas je vaš kolega rekao da ste vi protiv profesionalizacije. To sam ponovio nekoliko puta.
Sada očigledno, posle tog telefonskog razgovora koji ste završili, sada ste za profesionalizaciju. Da li je podržavate ili ne podržavate? Nemojte da se ljutite, ali naprosto, nama je u sistemu jako važno da znamo zaista kakvo je vaše mišljenje.
Reći ću vam još nešto. Kažete - nije vojska kao što je bila. U momentu kada ste ostavili vojsku, imali smo potporučnika, poručnika i kapetana više nego pukovnika ili vrlo slično. To je bio rezultat vašeg rada. Kadrovska piramida - katastrofa. Penzionerima se duguje katastrofa, 2,7 milijarde duga sistema. Urušen sistem totalno, čak i onaj deo gde ste mislili da ste uradili nešto, to je vojno zdravstvo, i tamo katastrofa.
Sada slušam kritiku o NATO. Kakav NATO? Pa nije tema NATO. Tema je hoće li Srbija dobiti savremenu, modernu, profesionalnu vojsku ili ne. Hoćemo li slušati glumce ili ljude koji su stručni da pričaju o tome?
Ukoliko je citat glumca, čak i na naslovnoj strani eminentnih novina, za koje mi je urednik rekao da mu nije jasno kako je moguće da se to našlo. Naravno da sam zvao da pitam, da kažem – izvinite (Predsedavajući: Molim vas da se smirite malo, tenzije su potpuno nepotrebne.) mene zanima šta kvalifikuje jednoga glumca da dobije naslovnu stranu sa onolikim naslovom i da priča o Vojsci Srbije?
Vidim da ste vi fascinirani, napokon imate podršku od nekoga. Ne znam da li taj čovek ima naše državljanstvo. Ne znam da li je taj čovek pripadnik našeg naroda ovde ili je iz neke druge države, i postavljam pitanje da nije postavio, znači, ne razmišljanje u odnosu na svoju državu matičnu, u kojoj objektivno je sistem znatno manji nego što je naš.
Takođe, hoću da znate, koristim priliku da kažem da posle gotovo 70 godina, uvodimo versku službu.
(Predsedavajući: Dame i gospodo narodni poslanici, izvinite ministre, molim da slušamo kada neko govori i podsećam na to da nemate obavezu da sedite u sali, ako imate preče i pametnije razgovore. Hvala. Molim vas za tišinu.)
Takođe, da vam kažem, posle 70 godina, uvodimo versku službu u Vojsci Srbije. Takođe, ako vam neko u kafani kaže - nije to vojska kao što je bila, da znate, tačno je. Sedamdeset godina nije bilo verskih službenika u našoj vojsci, znači, dovodimo, imaćemo sveštenike u vojsci i ljude koji će moći kao duhovne vođe da razgovaraju sa vojnicima i da im omoguće da ne dođe do situacije u kojoj smo bili. Naravno, svih priznatih crkava i ostalih profesija.
Znači, sve to što vi kažete ja se potpuno slažem. Nije to kao što je bilo i, verujte mi, ovim zakonom nikad više neće ni biti kao što je bilo jer se menja apsolutno pristup bezbednosti i pristup odbrane.

Moram da kažem da je simpatičan...

Hajde da nastavimo diskusiju na nivou proste matematike. Prosta matematika kaže – na nebu je bilo 700 aviona dnevno, mi smo imali toliko strela, sada imamo samo 4.000, a zamislite mi 700 aviona sa te 4.000 porušimo svih 700, pa sutra dođe 700, a mi još 700 i tako 4.000 komada.
Tako izgleda prosta matematika, a objektivna matematika kaže da Strela 2m je protivvazduhoplovna raketa koja ima domet od 3,5 km, puca se u odlaznom delu aviona. Strelom 2m nije pogođen nijedan avion dugi niz godina, a postoji opasnost da se pogodi neki civilni avion, jer objektivno sada sa svojim karakteristikama može to da učini.
Jako je interesantno izlaganje i o tome kako mi izmislimo rat, neko nas je napao i ko će da se brani, kako ćemo onda da se branimo, i kuku sine Radovane, ali moramo da znamo, postoji neka strategija nacionalne bezbednosti, postoje neka strateška dokumenta, postoje ljudi koji se bave time, pa su ljudi školovani, obrazovani, pa razmatraju izazove rizika i pretnje.
Pa se kaže, da bi vas neko napao treba da ima minimum tri puta veću vojsku, pa se kaže taj neko je tamo već vojsku profesionalizovao pre nas, on već ima takvu vojsku kakvu mi želimo da imamo, odnosno, on nema što i mi nemamo, i on je imao isto civilno služenje, pa i on mora da pozove sa civilnog služenja da nas napadnu i ta jedna apokalipsa koju pokazujete, naprosto ne postoji ni u filmovima Spilberga.
Nemojte da plašite narod nekom pričom koja naprosto ne stoji. Prvo, Srbija u okruženju nema neprijatelja. Drugo, jedina vojska koja je veća od srpske je rumunska, složićemo se, nikada nismo ratovali sa Rumunijom, bar to možemo da se složimo.
Svaka druga vojska je znatno manja, čak dve i tri zajedno ne mogu da nas ugroze. Ta vrsta brige koju vi pokazujete tako što podržavate ovaj zakon, a u stvari ga podržavate zato što znate da većina građana Srbije ga podržava, a suštinski ste protiv njega, naprosto sve to mora da ima određeno obrazloženje.
Sve što ste pričali vezano za Strele 2m, za tenk T-55, za Golansku visoravan, za ne znam šta sve, naprosto, ne stoji.
To vam govorim ne zato što sam čovek koji se mnogo razume u sve to, nego zato što sam čovek koji predsedava kolegijumom ministra odbrane, zato što u tom kolegijumu sede generali, zato što verujem u struku i u ljude koji daju procene.
Ako struka kaže da nama treba 1.700 raketa, te rakete inače imaju vek trajanja, treba da znate to, pa kada im istekne vek trajanja, mi moramo da ih uništavamo, pa mi plaćamo uništenje. Ako struka to kaže, zaista ne vidim zbog čega biste vi sumnjali u struku.
Priča u kojoj su najiskusniji napustili sistem, hajde da postavimo pitanje drugačije, da li treba najneiskusniji da napuste sistem, da li u penziju treba da idu oni koji imaju najmanje staža ili oni koji imaju najviše staža? Da li treba da se ide po nekom redu ili po nekim simpatijama? Godina 1999. je bila pre 11 godina. Pre 11 godina ljudi su bili generali, otišli u penziju. Nađite mi dva generala koja su učestvovala u napadu na Srbiju, a koji su aktivni, otišli u penziju i oni. Promenila se svetska slika, a vi ste ostali u 1999. godini.
Dajte, iskoračite malo, to je prošli vek, prošli milenijum. Ušli smo u drugu deceniju 21. veka. Znači, imamo nove oficire, nove generale, nove pukovnike, ljude koji su takođe učesnici ratova, takođe nisu bili na spisku.
Oni koji su učinili ratne zločine su osumnjičeni za ratne zločine, ali ne znači da su manje heroji ili da su veći heroji. Podjednako su učestvovali u odbrani zemlje i žao mi je što tako govorite, jer često pričam sa ljudima koji nemaju razumevanja šta vi u stvari pričate.
General Miletić, Ćirković, da ne nabrajam dalje, hoćete da kažete da nisu branili Srbiju? To što govorite ne stoji, ali… Da li je vreme ograničeno i za mene?

Izvinjavam se, u vezi izručenja Haškom tribunalu, a prvo izručenje tom tribunalu je bilo u vremenu kada ste vi bili na vlasti do 2000. godine. Izručen je čovek koji je bio osumnjičen, a koji se zove Dražen Erdemović. Najveći broj izručenih je upravo u vremenu kada je, sticajem okolnosti, premijer ove zemlje bio Vojislav Koštunica. I to kada kažete, optužujete nas koji sedimo ovde da smo za to krivi.

Gospodine Mariću, vi govorite neistine. Kažite mi jedno ime koga sam oterao u penziju prevremenu zato što je učestvovao u ratu na Kosovu, i ja ću reći da ste u pravu, jedno ime, a dužni ste sada u ovom domu da kažete makar jedno ime, jer nastupate kao da smo oterali brigade. Podsetiću vas, ministar odbrane sam tri i po godine.
Ko je odlučio koliko treba raketa? Savet za protivvazdušnu odbranu Generalštaba Vojske Srbije odlučuje o tome, ne ja, znači, odlučuje struka, a ne ja. Ako ste vi stručniji od njih, a vidim da jeste, dođite u Generalštab da porazgovarate, da kažete koja su vaša iskustva, vaši saveti i šta vi mislite.
Ja ću vam reći, žao mi je što je general Miletić otišao, čovek ima posla u Generalštabu, da je on lično vodio brigadu na KiM, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, kao i drugi generali. Nisu generali bili samo tamo negde preko Drine, ima generala koji su ratovali na KiM, koji su i dan-danas u vojsci.
Imamo generala, kao generala Živkovića, koji ima šrapnela u sebi onoliko, dva puta ranjavan. Imamo generala koji je vodio četvrtu brigadu, koji je takođe ranjavan, imamo puno ljudi, imamo pukovnika bez ruke, i otišli su u penziju naprosto oni koji su zaslužili vremenom da odu u penziju.
Od 2004. godine do 2007. godine bio je masakr sa ljudskim kadrovima, znači, sabljom je isečena struktura i otišli su ljudi u penziju, i zato vam govorim sve to. Ne mogu da snosim za to odgovornost, jer je to u vremenu kada je neko drugi bio u poziciji vlasti.
Od maja 2007. godine do danas dajte mi jednoga koji je oteran u prevremenu penziju zato što je ratovao na Kosovu i Metohiji. Ponoviću, govorite neistinu. Hvala.

Zaista, ako tražite da vam kažem šta ste vi glasali u parlamentu, ja ću da vam kažem. Po Zakonu o zaštiti tajnih podataka ne postoji više klasifikacija vojne tajne. Bilo je ovde u parlamentu i vi ste glasali. Postoji interno, poverljivo, strogo poverljivo i državna tajna. Ne postoji. Sad vi tražite od mene da vam objasnim zašto nema vojne tajne, ne koristim taj izraz zato što on naprosto u terminologiji zakonskoj ne postoji. Razumete? To je suština.
Pozvao sam vas malopre, kao što vi mene pitate, a verujte mi na sva pitanja na koja tražite odgovor, dobićete. Ne znam napamet koliko je uništeno Strela i koliko je prodato, ali ćete dobiti taj odgovor, dobićete pismenim putem taj odgovor.
Mene zanima, pošto ste nas ovde dezavuisali pola sata, dajte mi jedno ime oficira koje sam ja posao u penziju, zato što je bio rat na Kosovu. Jednog oficira. Govorili ste meni da sam ja to uradio, sad nisam ja, sad je neko pre mene. Zaista ukoliko mislite da vodite raspravu sa mnom za nešto što je radio neko pre mene, to nije prirodno baš.
Polemišem sa vama u odnosu na onaj posao koji sam radio, s tim što objektivno danas uzimamo vreme ove sednice, jer se danas priča o profesionalizaciji za koju vidim da se vi zdušno zalažete, a što mi je izuzetno važno i da ste se vi u duhu vremena modernizovali.

Sad vam se javljam samo iz razloga što sam dobio poruku od jednog oficira koji kaže, ako ne možete da kažete nijednog koji je učestvovao, a penzionisan je, onda recite za jednog vojnika ili profesionalnog pripadnika Vojske Srbije koji je tad bio u vojsci, a nije učestvovao u ratu.
Ima li takvih? Svi su učestvovali u ratu, verujte mi, samo je pitanje da li je neko bio raspoređen na Kosovu, raspoređen na granici jednoj, drugoj, trećoj itd. Stvarno baratamo sa nečim što naprosto nije primereno. Da vam kažem, uz svo nepoverenje koje imate prema ovome što pričam, treba da znate: Strele 21 su i uništavane i prodavane. Uništavane i višak je prodat. Tako da nemate dilemu uopšte ovo što vam govorim, sve stojim iza toga i garantujem. Dobićete pismeno i po kojoj ceni.

Dozvolite, poziciju na kojoj se nalazim ne doživljavam lično i međunarodnu vojnu saradnju, saradnju u oblasti odbrane koju gradimo, ne gradim na ličnim osnovama. Ja sam čovek koji je ovde kao i vi profesionalac, ministar odbrane, i dok dobijam pozive kao ministar odbrane, svakako da gradim određene odnose.
Poziv za učešće u paradi 9. maja nije dobio niko iz Vojske Srbije, ni ja kao ministar odbrane. Zašto? To je pitanje za one koji su organizovali paradu. U isto vreme, ispred Crvenog trga i na Crvenom trgu su bile NATO trupe, NATO trupe američkih marinaca koji su se upravo vratili iz Avganistana, francuske, britanske, poljske trupe, koje su nosile NATO zastavu na Crvenom trgu.
Zbog čega naša vojska tada nije bila dobrodošla ne znam, kao što ne znam kako je moguće da na obletnici u kojoj je bio Stipe Mesić nije bio pozvan predsednik Republike Srbije da prisustvuje pre nekoliko godina toj proslavi.
Međutim, to nije lična stvar, to je stvar odnosa prema našoj državi i tradiciji, prema našoj vojsci. Ukoliko neko smatra da ne treba tamo da učestvujemo, a vidim da klimate glavom, to je nešto što je vaša lična stvar.
S druge strane, zaista se trudim da na najbolji mogući način reprezentujem državu pre svega, Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije i kao takav imao sam priliku da budem prvi koji je sreo, recimo, u Kini Ši Đin Pinga, potpredsednika Kine, budućeg predsednika Kine, takođe predsednika Parlamenta Kine, gospodina Vua, koji je danas drugi čovek u Kini zvanično.
Imao sam priliku da se sretnem i sa Sarkozijem na proslavi završetka Prvog svetskog rata u Verdenu. Imao sam prilike da ugostim u Ministarstvu odbrane i potpredsednika Bajdena iz SAD, kao i državnu sekretarku Klinton. Imao sam prilike da razgovaram i sa predsednicima Turske, Austrije, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Alžira, premijerima Norveške, Iraka, Libije, veliki broj zemlja. Moram vam reći da nisam stekao utisak da niko od njih ne poštuje nas.
To što želite da prikažete ovde danas u parlamentu, da naš sistem, naša država ne uvažava se van granica važe zemlje na način na koji bi trebalo, moram vam reći da i tu postoje određene statistike koje govore da to nije tačno.
Rekao sam vam, posete koje smo imali u Srbiji od strane raznih ministara su istorijske utoliko što se neke nisu desile nikad, apsolutno nikad. Ministar odbrane Brazila i predsednik Brazila nikad nisu bili u Beogradu. Ministar odbrane Kine je došao na moj poziv pre dve godine po prvi put. U tri godine sam čak bio dva puta tamo.
To što govorite sa željom da omalovažite mene lično, molim vas samo, ako imate nešto protiv mene lično, slobodno kažite, nije sporno, ali nemojte da omalovažavate Vojsku Srbije na način da govorite da su svi bili pozvani na Crveni trg, samo mi nismo i time ste rekli šta ste imali da kažete, jer ako kažete – svi su bili pozvani, molim vas da nabrojite koji svi, ako to nisu, kao što sam rekao, američki marinci, pripadnici francuske garde, Britanci i Poljaci, koji su inače svi u NATO-u i svi su, sticajem okolnosti, došli pravo iz Avganistana na Crveni trg.

Samo kratko, radi istine. Ovde se često govori neistina, a mislim da građani Srbije treba da znaju da predsednik Tadić nikada nije imao državljanstvo Bosne i Hercegovine, već je predsedniku Tadiću otac iz Crne Gore, pa je imao državljanstvo Srbije i Crne Gore. Drugo, predsednik Tadić je služio vojsku, kao što sam i ja služio, pošto sam čuo i takve komentare.
Treće, pošto vi meni postavljate pitanja, pitao bih i ja vas koji su to eminentni stručnjaci koji su procenili da Srbija treba da ima sto hiljada vojnika? Jedna Rumunija, koja ima gotovo 20 i nešto miliona ljudi, ima 90 hiljada i to smanjuje. Samo me zanima koji je taj stručnjak sa kojim se vi savetujete koji vam je rekao da mi treba da imamo minimum 100 hiljada vojnika i da nam napokon kažete da znamo s kim u stvari mi korespondiramo, pošto ste vi očigledno samo prenosnik, a neki stručnjaci negde tamo sede i šalju signale?
Sedim ovde ceo dan i slušam razne stvari koje zaista ne stoje. Razumem ako napadate mene, ali nemojte pričati nešto što ne stoji, jer nema niko brojčano stanje u vrednosti od 1,2% od svoje populacije. Jedino to ima Izrael, koji se nalazi u situaciji u kojoj jeste i niko drugi.

Kako vi imate sve te informacije i kako sve to znate? Tačno je da se upisao u državljanstvo Republike Srbije, ali nije tačno da je bio državljanin Bosne i Hercegovine. Znači, bio je državljanin jedinstvene zemlje u to vreme – Srbije i Crne Gore. Kad se kandidovao za predsednika Republike, bio je državljanin Srbije i Crne Gore, odnosno u to vreme Crne Gore. Ako ne znate, tada nije bilo po mestu rođenja već po mestu gde vam je otac upisan. Ako se ne varam, onda ste i vi isto bili državljanin Bosne i Hercegovine? Ova situacija je vrlo jasna i lično sam u tome učestvovao, tako da bez veze trošite vreme i energiju.

Moram da kažem da je dosta duhovit bio završetak, ali posle svih devet ili deset minuta u stvari ne znam da li ste vi za profesionalce ili?
Imam utisak da ipak niste. Voleo bih da znate da profesionalni vojnik ima dužnosti i obaveze koje imaju i oficiri i podoficiri dok su pod ugovorom, imaju sve obaveze, ukoliko dezertira, podleže zakonima koji važe u Srbiji, kako za oficire, tako i za podoficire. Ukoliko ne želi nešto da radi, naravno, postoje sankcije koje se tiču vojnih disciplinskih organa, ali ono što je bitno reći, to je da su svi u obavezi da ispunjavaju zakon.
Zakon koji ste vi ovde u parlamentu, kada kažem vi, mislim na parlament, ali ne na vas lično, ne obraćam se nikome od vas lično, izglasali i podrazumeva da Vojska Srbije mora da bude opremljena, obučena, da ispunjava tri misije.
Treća misija je pomoć civilnom stanovništvu u situacijama elementarnih nepogoda. Znači, taj isti vojnik neće moći da kaže – ne, mene to ne interesuje, nije mi to posao, pa da ide kući, ukoliko ima naređenje da pomaže civilnom stanovništvu.
Nemojte imati nikakvu dilemu da će njegov posao biti taj. Da li mislite da neko, da kažem, čovek u zrelim muškim godinama ili neko ko je imao 18 godina, bolje ispunjava taj posao? To je nešto gde ćemo da se složimo, da naprosto čovek koji je stariji, lakše će da podnese taj posao, ukoliko je obučen i opremljen, nego neko ko je tu, zato što nije imao mogućnost izbora i to je u stvari glavna stvar u celom ovom zakonu, a to je da mi građanima Srbije stavljamo mogućnost izbora.
Znači, ko ne želi, ne mora. Suština jeste u savremenom i modernom svetu da nas niko ne tera. Zamislite kakva je vojska kada vas neko tera, a imate toliko primera iz prošlosti.
Druga stvar, moram da vam kažem, nemojte da se ljutite, ali vi izgleda ne znate o organizaciji Ministarstva odbrane ili znate vrlo malo, Sektor za materijalne resurse ne vodi nikakav načelnik niti pukovnik. Sektor za materijalne resurse vodi pomoćnik ministra i on je civilno lice od momenta kada sam postao ministar, tako da to što ste rekli, prosto je nespojivo i to vam je neko loše suflirao ili vi to niste baš najbolje razumeli.

Da niste iz Nove Srbije, pomislio bih da ste iskreni oko ovog načina komunikacije i ophođenja. Ja se zaista trudim da budem pristojan i ako neko u Srbiji ima problem sa komunikacijom, to je upravo predsednik vaše stranke. Potrudite se da njega posavetujete, svima bi nam bilo lakše.
Nisam ja danas pričao to što vi kažete – da je bolje manje a kvalitetnije. Ja sam danas rekao da je u ratu Sever-Jug bilo 600 vojnika po jednom kvadratnom kilometru, da je u iskrcavanju u Normandiji bilo 400, a u Iraku tri vojnika i da su ta tri vojnika opremljena i obučena da neutralizuju ovih 600. To je suština.
Verujte mi, sada, kada otvorimo tu temu, da li mislite zaista da ja, kao ministar odbrane, i načelnik Generalštaba, kao i predsednik Republike, ne bismo voleli da imamo 150 hiljada vojnika i isto toliko tenkova i 250 aviona? Svakako da bi voleli, ali to naprosto ne postoji kao mogućnost.
Ne zato što mi ne želimo, nego zato što postoje određeni standardi u svetu koji se ispunjavaju i koji se odnose i na brojno stanje vojnika i na brojno stanje tenkova, naoružanje, itd. Svako iskakanje iz tog sistema podrazumeva veće finansiranje vojske. Veće finansiranje vojske bi značilo manje u ostalim budžetima, za obrazovanje, za zdravstvo, školstvo itd.
Mi smo se u ovom budžetu trudili da imamo mali, minimalni, 2,15% u ovoj godini, a u 2008. godini je bio 2,4%, tako da mi u tom budžetu radimo jako dobre uštede i sistem da se krećemo unapred.
Ovde je rečeno da para nema, da je nekada bilo tako, ali da para nije bilo itd. Slažem se s tim, ali moram da kažem da smo mi u mandatu ove vlade povećali plate, reda veličine, oko 40%, i to iz budžeta koji je manji nego što je bio. Kako? Tako što pravimo velike uštede.
Kako pravimo uštede? Tako što nemamo više energente kao što smo imali, nemamo trošak na hranu, kao i ostale razne troškove koje ima regrutni vojnik koji dolazi i odlazi nego sada formiramo jednu ozbiljnu vojsku koja nas ne košta po tom pitanju, a novac investiramo u operativne troškove.
Vojska mnogo više vežba nego što je vežbala, mnogo je više na terenu nego što je bila, nemamo problem u kopnenoj zoni bezbednosti kao što je bio ranijih godina, popunjenost je 100% sa potrebama koje su neophodne. Znači, gde god je problem, Vojska sada odgovara na jedan mnogo ozbiljniji i bolji način.
Nije ovo bio samo odgovor vama nego sam iskoristio priliku da kažem nešto što sam mislio da kažem na kraju diskusije.