Pošto je predsedavajući rekao da sedim na kraju ovog stola gde zaseda Vlada, radi obaveštenja, zaista, geometrijski oblik tog stola je elipsa i nema kraja. (Smeh.)
To je što se tiče te logike. Ovde smo slušali ovih par dana zaista neke zabavno-rekreativne diskusije, koje glase da je Skupština u Novom Pazaru raspuštena zato što Vlada nije imala drugog posla, nego dosetila se da se ona raspusti. Međutim, niko ovde ne spominje da je Ustavni sud Republike Srbije doneo dva rešenja kojima je raspustio ovu skupštinu.
Vlada RS je samo primila k znanju i dobila ova rešenja, onda je ministar Dinkić dao stručnim službama svog ministarstva da sačine izveštaj, i na Odboru za privredu i finansije je došao predlog Ministarstva finansija da je budžet protivzakonit. To je uradio Odbor za privredu i finansije.
Gospodin Dinkić je na sednici Vlade obrazložio stručno mišljenje svog ministarstva, resorni ministar je govorio o značaju primene odluka Ustavnog suda, a svaki student prava zna šta bi se dogodilo sa pravnom državom kada bi se primenila neka mišljenja nekih poslanika, pa i ministara, koji kažu, nije bilo vreme da se primeni odluka Ustavnog suda. Zamislite ovu formulaciju.
Pitao sam te ljude, šta znači pojam vreme, da li s jeseni se primenjuju odluke ustavnih sudova, s proleća, pa sam onda rekao da možda nije vreme za primenu odluke Ustavnog suda od 10 do 12 časova, ta kategorija vremena, da li možda popodne se primenjuju ili ujutru, ali mi nisu odgovorili.
Prema tome, nije Vlada RS raspustila Skupštinu u Novom Pazaru nego je Ustavni sud to uradio.
Takve vrste tumačenja zaista i građane zabrinjava, jer pozivati iz najvišeg zakonodavnog tela na neprimernu odluka Ustavnog suda je pozivanje na pravnu anarhiju, na udaranje u temelje pravne države, i pitam se, kakva bi pravna sigurnost nastala u društvu i državi kada bi se poslanici počeli da dogovaraju sa pojedinim članovima Vlade o tome, da li je vreme ili nevreme da primenjujemo odluke ustavnih sudova.
Neću ovde da citiram jednog pravnog filozofa koji je pisao o tome, kada su za vreme Vajmarske Republike poslanici u nemačkom parlamentu počeli da raspravljaju o tome da li su tamo neke odluke ustavnog suda ovakve ili onakve i da li ih treba primenjivati.
Načelo pravne sigurnosti i pravne logike traži, to čak i oni najveći zakonodavci kažu, to je usvojeno u pravnoj nauci kao princip, zbog načela pravne sigurnosti, čak i nakaradni zakoni su dužni da se poštuju dok se ne promene. Političari mogu u Skupštini da se dogovaraju da promene zakon, da naprave izmenu i dopunu. Ne možete se dogovarati o tome da ne primenite normu ili da ne poštujete presudu, ne opštinskog suda, nego Ustavnog suda.
Prema tome, pozivanje na neprimenjivanje odluka Ustavnog suda je problematično sa više stanovišta. Zbog tog načela pravne sigurnosti i zbog pravne države, izuzetno je značajno da ljudi budu politički odgovorni i da ne šire dezinformacije, da ne pozivaju na urušavanje pravne države time što kažu o odluci Ustavnog suda. Zato kažem da je Ministarstvo finansija postupilo po zakonu, jer ne radi se samo o tome da je prekršena norma Zakona o lokalnoj samoupravi, nego Zakona o budžetskom sistemu, koji je jasan.
(Predsedavajući: Vreme.)
Postoje čak i imperativne norme oko kojih nema mesta različitim tumačenjima, nego je jasno i decidno rečeno kako se utvrđuje budžet, ko predsedava Većem. Zakon o lokalnoj samoupravi kaže da Većem predsedava predsednik ili zamenik, a oni u Novom Pazaru doneli odluku da Veće nema predsedavajućeg. Ustavni sud im je poništio prethodno rešenje iz skupštinske odluke koja je ušla u Statut, koja je glasila ovako: (Pored norme koja je jasna - da Većem predsedava predsednik ili njegov zamenik, a u Pazaru nema zamenika, oni su se dogovorili, većinom na Skupštini, ovako) Većem predsedava onaj koji dobije najveći broj glasova od članova veća.
(Predsedavajući: Vreme.)
To im je Ustavni sud poništio, Ustavnom sudu je trebalo godinu dana da zaseda da bi doneo to rešenje. Onda su se dogovorili ovako: Postupamo po odluci Ustavnog suda i menjamo taj član Statuta, ali sad glasi: Veće nema predsedavajućeg.
(Predsedavajući: Gospodine Omeragiću, nemojte da se pozivate na Hegela, vi se ne ponašate u skladu sa njegovim principima, jer i naš Poslovnik predviđa odgovarajuća pravila.)
Sačekao sam da ovih par dana čujem mnogo govornika. Hteo sam samo da dam ova objašnjenja i da kažem da je sa govornice najvišeg zakonodavnog tela izuzetno loše i po zdravlje pravne države vrlo zabrinjavajuće pozivati se na nepoštovanje odluka Ustavnog suda.