Gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, amandmanom, koji sam podneo, se dodatno definišu načela upravljanja sistemom javnih politika i ovom tačkom u članu 3. Predloga zakona naročito se ističe načelo efikasnosti. Efikasnost generalno opisuje u kojoj meri su resursi dobro iskorišćeni, naročito sam posvetio pažnju onim privrednim resursima i koliko su ti resursi ispunili svoju upotrebu, tj. koliko su namenjeni nekom zadatku ili svrsi.

Od 2012. godine plan i samoplaniranje shvataju se i zaista primenjuju na jedan potpuno drugačiji način nego što je to bio slučaj 2012. godine, kada smo u tom periodu sva planiranja koja su se dešavala mogli samo da poistovetimo sa nekakvom vrstom maštanja. Pisalo se i planirano zaista sve i svašta bez utvrđivanja realizacije plana, bez realnih osnova za takve planove, bez odgovornosti i najvažnija stvar, bez ikakve koristi po korisnike planova, a to stalno ističemo, ono što je nama iz SNS, a to je zadovoljstvo građana Srbije.

Do 2012. godine ne zna se da li je pogubnije to što su pojedini planovi pisani pa nije došlo do njihove realizacije ili pak oni planovi koji su pisani na nerealnim osnovama i realizovani, a podsetiću samo na neke od njih, tu spadaju povećanje penzija i plata na nerealnim osnovama, naročito u periodu do 2012. godine gde kada god su se održavali neki izbori, bez obzira da li bili lokalni ili republički.

Srbija u svakom pogledu zaista nije sprovela …

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Uvaženi potpredsedniče Vlade, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo ima cilj da dodatno definiše predmet ovog zakona. Inače, upravo ovaj zakon doprineće efikasnijim propisima koji će na kraju dovesti do minimiziranja troškova, što će se odraziti na povoljan angažman privrede.

Moram da istaknem da, što se tiče planskog sistem samog, poznat mi je onaj u doba samoupravnog socijalizma koji se bavio planiranje isključivo radi samoodržanja, tj. imao je za cilj da sam sebe potpomogne, a onda smo se suočili od 2000. do 2012. godine, sa jednom vrstom planiranja onih koji su gledali samo kako da rade na održavanju samih sebe, pa 2011. godine je postojala jedna izreka koja kaže – ko to kaže da smo siromašna zemlja, kada smo tolike ljude obogatili.

Upravo je planiranje nešto što je dobra stvar u Republici Srbiji i što prethodna vlast, naročito ona do 2012. godine nije znala, u stvari znala je i te kako dobro, ali samo u onom delu da isplaniraju kako da opljačkaju državu, kako da obogate sami sebe i ništa van toga. Nisu bili zainteresovani za radnike, oni su deo privrednih resursa, nisu bili zainteresovani za privredu i bilo je jednostavno važno samo da se kvantificira nekakva politička njihova aktivnost i ništa drugo.

Kruševac je, recimo, u pogledu planiranja, zahvaljujući gospodinu Bratislavu Gašiću, koji je došao ne mesto tada gradonačelnika, upravo železnički saobraćaj pokrenut posle više od 10 godina, Aerodrom koji je takođe postojao, sada je jedno atraktivno zemljište koje se nudi stranim investitorima, a do 2012. godine, ako ste hteli nekog dobro da nasmejete, mogli ste zaista da samo upotrebite tu frazu koja je postala strani investitor.

Kruševac je 12 ari svega imao da ponudi 2012. godine stranim investitorima i to na različitim parcelama od po ar, ar i po, sve ukupno 12 ari, danas u Kruševcu stranim investitorima možemo da ponudimo 100 hektara zemlje.

Da se ne baziram samo na grad odakle dolazim, danas upravo nam je u Srbiji i premijer Nemačke Savezne Pokrajine Baden Vitermberg, a došao je na predlog predsednika srpsko-nemačke Privredne komore, a složićete se svi, građani Srbije najbolje znaju da je do 2012. godine bila nemoguća misija da neko uopšte bude pozvan iz Srbije od predstavnika tadašnje vlasti da poseti Nemačku, a da ne govorim o tome da nemački predstavnici dolaze ovde, ne samo nemački, već svetski, državni činovnici, ali i ogroman broj kompanija.

Upravo je to razlog podnošenje ovog amandmana i biće prilike da u narednim amandmanima još više obrazlažem. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam ovaj amandman sa željom da ukažem na značenje privrednih resursa i obzirom da ljudski potencijal ima zaista veoma važnu ulogu u razvoju svake zemlje, a naši građani su svedoci upravo na primeru od dolaska SNS kako izgleda danas država vođena ljudima koji su na pozicijama iz SNS i stranaka koalicionih partnera.

Povećanje obrazovanosti radno sposobnih ljudi, ali u skladu sa potrebama privrede, to je nešto što će nesporno ovaj zakon da donese. Želeo sam da ovim amandmanom dodatno definišem osnovne pojmove i njihovo značenje.

Posle čitave decenije, gospodine ministre, vi ste rekli, valjda iz želje da ne uvredite ljude iz opozicije koji su bili u tom trenutku na vlasti - krčkalo se, i želeo bih samo da dodam - i zagorelo bi, gospodine ministre, da je to ostalo da zavisi od takvih ljudi. Možda bi oni i rešili u nekom trenutku da zasuku rukave, samo da su mogli da izvuku ruke iz džepova građana.

Upravo su osnovni pojmovi ono što vlast do 2012. godine nije znala. Juče sam napomenuo da je oko 800.000 radnih mesta nestalo zahvaljujući onima koji su bili na vlasti do 2012. godine, da je u privatizaciji čitava srpska privreda prodata za negde oko 2,8 milijardi dolara, a zamislite, u tom periodu je samo jedna, npr. rumunska banka prodata za 3,8 milijardi dolara. Dakle, čitava srpska privreda je od onih koji su vladali ovom zemljom do 2012. godine, prodata kao maltene kao jedna rumunska banka.

Osnovno pojam je radna snaga koja treba biti uposlena, a ne kao što su to oni radili, isterana na ulici. Osnovni pojam je bio školovati kadar za potrebna zanimanja. Osnovni pojam je i privredna infrastruktura na kojoj takođe ništa nisu radili. Da sada ne nabrajam, toliko pojmova, a oni pojma ni o čemu.

Zarad budućih generacija sam predložio da se ovo doda, jer ovo treba dodati ako bi neko sutradan eventualno postavio pitanje, da bi moglo da im se objasni da su u Srbiji do 2012. godine vladali oni kojima Srbija nije bila važna, koji su omalovažavali i rad i zanimanje, a nekako ponajviše samog radnika, a da je profesionalna afirmacija u tom periodu bila zaista misaona imenica.

Ovo treba dodati, nažalost, i zbog onih pojedinaca koji i danas to čine iz opozicije i omalovažavaju i rad i zanimanje, nazivajući radnike neretko nekakvim robovima, nazivajući radnike u jednoj od najjačih kompanija koja je kooperant u automobilskoj industriji, a to je jedna od onih brojnih koje smo uspeli da dovedemo zahvaljujući gospodinu Aleksandru Vučiću i ogromnoj energiji svih ljudi koji danas čine ovu vlast.

Neko se, eto, usudi da te radnike koji rade, privređuju i žive od svoje plate nazove pletačima kablova. Sutradan isti ti možda i profesionalne vozače, vođeni time, za kojima vlada izuzetno ogromna potražnja upravo iz razloga jer je privreda pokrenuta, čija plata prelazi mesečno i stotinu hiljada dinara, možda može, umesto da izgovori profesionalni vozači, da upotrebi da su to samo motači volana, da recimo lekare da oni ne leče ljude, da su to jednostavno ispisivači recepata, omalovažavajući tako svako pošteno zanimanje i svakog poštenog radnika.

Da bi takve stvari sprečili i pružili im priliku da eto i oni nauče da se svaki rad vrednuje, to je bio razlog podnošenja amandmana i definisanja osnovnog pojma, da ponovim, upravo zbog onih koji nemaju pojma. Hvala puno.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 1. Predloga zakona predložio sam da se doda stav 3. koji glasi da se novcem afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na snaženje privrednih resursa, i to iz razloga zato što smatram da se upravo ovim amandmanom dodatno definiše predmet ovog zakona.

Gospodine ministre, vi i vaši saradnici ste u toku rasprave detaljno pojasnili predlog ovog zakona i obrazložili ste razlog njegovog donošenja, kao i razlog stavljanja u hitnu proceduru, a to je upravo iznos od 27,4 miliona evra koje ćemo dobiti od IPA fonda, odnosno pristupnih fondova EU.

Nažalost, danas smo od predstavnika pojedinih iz opozicije čuli da i dalje prigovaraju da je nekakvo obrazovanje skupo, postavljaju pitanje zašto, šta, kako, koliko košta, uprkos tome što ste rekli da ovo finansira EU, a čak i da jeste za njih to obrazovanje skupo, na njihovom primeru kako su vodili našu državu do 2012. godine, najbolje možemo da vidimo koliko neznanje može biti još skuplje, pa je tako ta prethodna vlast samo od 2008. do 2012. godine 400 hiljada radnika ostavila bez posla. Još toliko njih je ostalo bez posla od 2001. do 2008. godine.

Ovo govorim iz razloga što se ovim zakonom uređuje oblast kvalifikacije i povezuje se sa tržištem rada i po prvi put, zaista pohvalno, se privreda pita i osluškuje se šta su njene potrebe.

Inače, tu bih želeo da dodam, obzirom da dolazim iz Kruševca, krajem 2016. godine upravo Fabrika maziva iz Kruševca je, da kažem, bila svojevrsni pionir u tom začetku onoga što ste vi postavili kao veliki stub dualnog obrazovanja, a što ovaj zakon nije ništa drugo nego jedna dobra potpora.

Pored društvenih uslova, a to su politički i privredni sistem, u privredne resurse spadaju i ljudski resursi. Zahvaljujući ovoj Vladi, prethodnoj Vladi, zahvaljujući gospodinu Aleksandru Vučiću, mi smo uspeli da podignemo Republiku Srbiju na jedan znatno viši nivo u svakom pogledu. Te zamerke zašto se hvalimo da smo postigli, zakonom nešto dodajemo, jer želimo da Srbija napreduje, zato što želimo da se Srbija razvija, da bude još bolja nego što je danas, iako po svim pokazateljima i Svetske banke i MMF, da je Srbija na 43. mestu „Duing biznis liste“, da je napredovala za četiri mesta, da Svetska banka najavljuje rast BDP u iznosu od 3% i da je nivo javnog duga pao na svega 57%, prvi put da se nalazi ispod Mastrihta.

Mi želimo da obezbedimo radnicima koji su ostali bez posla, koji su bili tzv. kolateralna šteta one vlasti do 2012. godine, koja je od ekonomije srpske napravila privrednog invalida, ali takođe i da ovoj deci koja danas treba da pohađaju nastavu, i ne znam da li svesno ili nesvesno neki iz redova opozicije, uporno zaboravljaju da dodaju da je to sistem obrazovanja, ali zaboravljaju i vaspitanja, da li namerno ili nenamerno, to neka građani Srbije procene.

Ono što bi želeo da kažem još je i to da se moje kolege i ja pridružujemo vašim čestitkama prvacima koji su danas upisali školu, da poželimo sreću njima i njihovim roditeljima, da ta deca sutradan budu jaka okosnica razvoju Srbije, jake Srbije kakvu ćemo im mi, nadam se, ostaviti. Hvala puno.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovo ovako izgleda kada, nazovi stručnjak, pokuša da one prave stručnjake dovede i da ih stavi pod znak pitanja. Obzirom da su moje kolege već objasnile, samo ću ukratko da dam gospodinu još jedan razlog zašto ovaj amandman nije prihvaćen, a upravo je činjenica da je u obrazloženju ovog amandmana, tj. u njegovom pisanju, stavio da stručnjaci sa liste iz „zgava 1.“, pa da ne čitam dalje.

Tako da, ako je potrebno još argumenata na ovo sve što su moje kolege prethodno pomenule, onda zaista očekujem da će i ovakvi amandmani biti što učestaliji, što je i gospodin Vladimir Orlić rekao, da ih ima zaista puno. Ali, ne samo da su slovne greške problem kod opozicije, već jednostavno njihova želja da ponovo poture i da smetnu sa dnevnog reda da su nama pacijenti oni koji su nama ovde važni i da će upravo ovaj zakon da ubrza da upravo tim ljudima, u što kraćem roku, bude dostupan lek i potrebno medicinsko sredstvo. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i obično kada su drugi zakoni na dnevnom redu, drago mi je jer vidimo da što je žustrija opozicija i što više pokazuje da ih ovo boli, to nam ništa drugo ne pokazuje nego da smo sasvim u pravu što se tiče donošenja nekih novih zakona koji mogu ovu zemlju da unaprede.

Samo dualno obrazovanje je nešto novo što se donosi i to bi trebali svi da posmatramo na način da daje upravu jednu novu širinu, da daje jednu novu mogućnost sticanja znanja i veština. Ovde se to od strane nekih poslanika opozicije predstavlja jednostavno kao da nije reč o obrazovnom sistemu, već da je reč o nekom kaznenom sistemu, da obrazovne institucije svesno zamenjuju terminom maltene kaznenih institucija i govore da će neko ko bude upisao školu kada bude stupio ovaj zakon na snagu biti kažnjen, osuđen ili već ne znam, kako god oni to pokušavaju da predstave.

Dualno obrazovanje je izuzetno dobra stvar. Pozvao bih ove poslanike koji takođe kada ministar kaže i navede koje su plate, da je reč o 50, 60, 70 hiljada dinara, onda posle dva minuta se ti isti jave i kažu opet – 20 hiljada dinara biće plata. Ja sam, eto, silom prilika radio u Švajcarskoj za jednu inostranu kompaniju i vrlo dobro znam da nije tačno da migranti pohađaju dualno obrazovanje i da taj sistem dugo, dugo u Švajcarskoj postoji, da su čak i Švajcarci koji su rođeni tamo uvedeni u takav sistem obrazovanja. Nije Švajcarska ta zemlja, kao ni Austrija, ni ove ostale koje su promenile svoj zakon, eto, zato što su, navodno, došli neki migranti. Iz tog razloga ni Srbija ne uvodi ovaj zakon.

Sve to govori u prilog činjenici da ovde opozicija ponovo kritikuje radi kritike, a mi ćemo biti srećni da naša deca, gde računam i svoje dete, kao i moje ostale kolege iz Srpske napredne stranke i koalicioni partneri, sutradan dobiju u ruke nešto čime mogu zaista da sebe unaprede, a naravno da će svaki roditelj biti srećniji ukoliko njegovo dete pokaže interesovanje i nastavi više obrazovanje ili visoko obrazovanje, čime ni na koji način dualno obrazovanje koje pohađaju u osnovnoj školi i srednjoj školi to ne može da spreči. Hvala vam puno.

Samo sam hteo da se nadovežem, jedan deo je moj kolega Orlić već napomenuo, ali upravo ovakva vrsta diskusije pokazuje jedno stanje i u Parlamentu, a i generalno u Srbiji, da ovde sa jedne strane postoji ona mračna strana koja uporno pokazuje da ne vodi brigu i da joj nije stalo ni do onih 400 i više od 400 hiljada radnika koje su otpustili, ni o silnim preduzećima koja su bila ugašena u njihovo vreme, ali, eto, i danas ne vide u ovome ništa dobro i pozitivno. Tu jeste suština u našoj razlici, zato što oni vide sve stvari mračno, što u svim stvarima pronalaze nešto što je loše, pa mi kažemo – ovo omogućava mladim ljudima da steknu najbolje, adekvatno obrazovanje, a onda oni kažu – a šta ako se neko povredi, šta ako neko strada, šta ako se nekom nešto dogodi? I u svemu nalaze nešto ružno, nešto mračno i tu je razlika između ovog dela sale i onog onde, preko puta, zato što mi želimo da Srbiju razvijamo, zato što mi želimo da pronalazimo nešto dobro, pozitivno. I za njih je bolje da u Srbiji postoje ona deca od 30 i 40 godina, koji će da završe nekakav fakultet i da ostanu bez posla i da zavise i dalje od roditelja ili najčešće od nekih penzionera u Srbiji, pre nego da se nekom omogući da nakon srednje škole već dobije posao.

Ovo pokazuje i da ne obraćaju pažnju i na mlade ljude u Srbiji, a upravo mladi ljudi kao jedan od glavnih problema ističu kasno osamostaljenje od roditelja. Upravo dualno obrazovanje, na ovakav adekvatan način, uz poslodavca koji će da garantuje, evo, i u Kruševcu, odakle sam ja, postoje već dva odeljenja mehatroničara koja će biti školovani i stipendirana i koji će dobiti posao. Nakon toga, tim mladim ljudima omogućiće da se osamostale, a ako to ne žele i žele da nastave studije, moći će u svakom slučaju to da učine. Hvala, puno.

Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, meni je zaista žao što vidim da i danas poslanicima opozicije mnogima neke stvari pored upornog objašnjavanja, nisu definitivno jasne, i tužno je što u danu kada govorimo o školskom obrazovanju, neko eto daje sebi za pravo, da ga sama biblioteka podseća jedino na biblioteku iz doba dok je Efes bio razvijen grad. Svi dobro znamo šta se u Efesu dešavalo iza kulisa biblioteke. Pa, eto imamo nekog ko taj amandman predlaže, ali jedino što mu je bitno, nije bitno šta će da se dešava sa tim đacima, da se zaista posveti tome šta dobija školstvo, već jednostavno, šta se dešava iza zakonskog zastupnika. Čitav dan ovde slušamo o homoseksualizmu, i to upravo od nekoga ko je 2016. godine posećivao striptiz muškaraca namenjen ženama.

Dakle, isti taj čovek koji je uporno čitavog dana je protiv homoseksualizma pohađa muški striptiz, i verovatno odatle vadi pouku šta je to, i izaziva sumnju šta to može da se desi, pa da nešto mi ne zamenimo nekim terminom. Hvala vam puno.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ovaj amandman ne treba prihvatiti i samo bih želeo da dodam ovde, ukoliko se nervozni deo opozicije umiri, nešto što već nekoliko dana traje u ovoj raspravi ovde i što se gotovo vrti kao vodenički točak, a samo ću napomenuti par stvari.

Prvo se kaže da se kao primedba iznosi da se ovaj problem rešava u poslednjem trenutku, pa se to iznosi kao neka zamerka koja se prepisuje, da bi se neposredno nakon toga reklo kako, eto, ovaj zakon u stvari ne rešava problem. Sami sebe negiraju u jednom istom izlaganju. Nije ni njima jasno da li ovo rešava ili ne rešava problem, nisu raščistili sami sa sobom.

Ono što ja mogu da kažem je da mi problem ovim zakonom potpuno rešavamo time što ga uvodimo pre stupanja na snagu sporazuma koji je potpisala neka prethodna Vlada.

Takođe se ovde govori, i to čujemo iz redova opozicije, kako su oni protiv prodaje zemlje strancima. Onda se zaista postavlja pitanje kako je moguće da do sada nisu, evo, treći dan rasprave, pročitali na šta se ovaj zakon odnosi, koji upravo i govori o zabrani prodaje zemlje strancima, da bi onda rekli kako, eto, to nije zakon koji će da popravi, pa onda kažu da ovo što mi odlažemo neće u Srbiji da reši taj problem, a onda nakon toga iznose kako je taj problem rešen u nekim zemljama, pa navode primer po kojem se vodila i Republika Srbija, po istom principu. Znači, u drugim zemljama može da reši problem, a iz nekog njima poznatog razloga to kod nas ne može da reši problem. I vrtimo jednu istu priču, vrtimo neku demagogiju, itd.

Ono što ja želim da kažem jeste da ova Vlada vodi računa o poljoprivrednicima, vodi računa o poljoprivredi i kao što je to na prethodnim izborima potvrđivala, verujem da će da potvrdi i u buduće.

Još jedan izuzetno dobar primer je da ovde, upravo među poslanicima opozicije, danas treba da sede neki koji su sami sebe propagirali za nekog ministra poljoprivrede, navodno, guran od strane stranih ambasadora, koji se konstantno bavi poljoprivredom u ovom parlamentu, a evo, upravo kada se govori o poljoprivredi i zakonu koji se direktno odnosi na poljoprivredu, on ni danas nije prisutan u sali, a takođe nije bio prisutan ni u četvrtak i petak. I to nije sklonost samo za njega, već za mnoge poslanike opozicije. Ali, to neka služi njemu na čast i voleo bih da vidim samo da li će za ubuduće da i dalje daje sebi za pravo da predlaže i da ovde propagira kako, navodno, brine o poljoprivredi, kako brine o poljoprivrednicima, a ne udostoji da, kada se o poljoprivredi razgovara, ni da bude prisutan u parlamentu. Hvala puno.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Naravno da SNS podržava ovakvu politiku koju, između ostalog, i vodi prethodna Vlada Aleksandra Vučića i nadam se da će novi mandatar nastaviti sa time. Ovaj amandman ne treba prihvatiti iz jednog prostog razloga, a to je da je ovde zaista reč o jednoj velikoj demagogiji, da imamo predlagača koji podržava, sa jedne strane, napade na decu u Srbiji, pa sam između ostalog čak i ja bio žrtva toga da se dete od nepunih godinu dana zloupotrebljava za neku cuclu koju ima, a onda danas predlaže širenje neke slike u Srbiji, povećanje populacije itd. Zaista zbog toga ne treba ovo prihvatiti.

Ovde govori o nekom novom ministarstvu, a ipak završava na kraju govor time da treba smanjiti ministarstva, i to je neka demagogija koju vode i ostali poslanici opozicionih partija.

Postavlja se pitanje da li možda treba širiti populaciju zbog nekih plastenika koji su dodeljivani u toj opštini gde je bio predsednik, gde su ljudi upisivali nepostojeću decu i na konto toga dobijali tu mogućnost. Možda za tu neku nerođenu decu čiji su roditelji zloupotrebljavali treba, pa je to možda razlog da danas ovo predlaže, ali zaista ako neko dođe u situaciju da napada decu, ne treba da bude dostojan da u ovom parlamentu predlaže bilo kakav zakon koji se tiče dece i populacione politike. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, evo danas imamo na dnevnom redu četiri meni zanimljive tačke dnevnog reda, a to su dva predloga zakona o dopuni zakona i dva predloga zakona o davanju garancija.

Od gospodina Vujovića čuli smo dosta vezano za Agenciju za osiguranje depozita, o interkalarnim kamatama itd. Ovde jedino što bih želeo da dodam, obzirom da su moje kolege dosta pojasnile već ono što je i gospodin Vujović objasnio, a to je da upravo ovakav odnos prema državi pokazuje jedan domaćinski odnos, čak i u ovom delu gde bi ovo verovatno neka druga Vlada propustila, a eto, zahvaljujući ovako dobrim ministrima prevashodno pobrinuli smo se da ova sredstava koja ne moramo, ipak iznađemo način kako da se sačuva i kako da se spreči poraz kreditnog zaduženja Republike Srbije, sve vezano za negativnu kamatu koja postoji u inostranim bankama.

Što se tiče Predloga zakona o davanju garancija kod Nemačke razvojne banke, ovde zaista samo mogu da dodam, tj. da postavim pitanje – kako je moguće da pojedini poslanici opozicije uopšte posumnjaju u način vraćanja kredita, obzirom da Nemačka razvojna banka postoji od 1948. godine? Zar zaista misle da ova banka tek tako odobrava kredite nekome za koje prevashodno ne izvrši proveru mogućnosti povraćaja sredstava?

Takođe, u prilog ovoj činjenici govori i to da, eto, EPS je uzela grejs period na pet godina, ali da su „Elektromreže Srbije“ prihvatile, tj. u neku ruku i tražile da grejs period bude samo tri godine, dakle, manji od onoga što bi mogli da dobiju, upravo iz razloga zato što smatraju da ovaj kredit mogu da krenu da otplaćuju znatno ranije.

Ovde je veoma važno da napomenemo da će javna preduzeća biti ti koji će vraćati ove kredite.

Drago mi je da smo i u toku jučerašnjeg dana a i danas imali prilike da čujemo pohvale na račun ministara, čak i od nekolicine poslanika iz opozicije, pa ovom prilikom želim i ja da pohvalim i gospodina Antića i gospodina Vujovića, a to pokazuje ništa drugo nego da su neopravdani i neosnovani napadi na gospodina Aleksandra Vučića, koje smo čuli juče u toku dana.

Ovo što je zaista bitno, to je da smanjivanje ove emisije štetnih gasova zaista je degutantno da pokušava bilo ko da predstavi građanima Srbije da se to radi da bi neki građanin EU imao čistiji vazduh, a da pri tome zaboravi one ljude koji žive u blizini Termoelektrane „Nikola Tesla“.

Takođe, čuli smo, nažalost, i da će navodno, maltene ovim rečima, ne bukvalno, pojačanje napona u mreži ubiti miša, pa će zbog miša uginuti mačka, pa će to dovesti da neko izgubi u nekom trenutku kuću. Zaista nemojte to da radite, da obmanjujete građane Srbije i da u isti koš stavljate nepovezive stvari.

Juče smo čuli da su neki pominjali da je to napad i da nešto mora ružno da se kaže čak i ako je zakon dobar, zato što se ovde mnogi bave politikom. Pre bih rekao da se mnogi ovde bave nažalost ne politikom nego politikanstvom, pa su, eto, juče iskoristili priliku, iako nikakve veze sa ovim dnevnim redom nema, da nablati gospodina Bratislava Gašića i Aleksandra Vučića. Ali, neka samo tako nastave, jer, sve što više blate, sve je manji broj ljudi koji im daje podršku. Eto, i danas taj gospodin koji je to radio nije tu, zato što ga još jedan odbornik napušta u Trsteniku, pored većeg broja koji je do sada otišao od njega. Sve što više napada, sve manji broj stoji uz njega, ali i uz ostale koji to tako čine, pa i u današnjem parlamentu.

(Zoran Krasić: Tema.)

Naravno, sve je ovo u temi.

Juče smo takođe čuli prigovore na direktore javnih preduzeća, kako se zapošljavaju i zašto se sistem ne primeni na „Elektroprivredu Srbije“, a isti ti su zaboravili da su u određenom trenutku javna preduzeća napravljena da bi ti počeli da rade, bez jednog jedinog dana životnog iskustva, kao prvo radno mesto u životu, pa postajali direktori javnih preduzeća.

Želim zaista da pozovem sve poslanike da podrže sve ove tačke današnjeg dnevnog reda, jer su domaćinske i pomažu razvoju i napretku Republike Srbije. Hvala puno.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje danas je upućeno nadležnim inspekcijskim službama, najpre komunalnim inspekcijskim službama.
Proteklih dana, a kako smo se izgleda približili novogodišnjim praznicima, očekivali smo da će nas uskoro, negde sa nekih reklamnih panoa najpre pokret gospodina Radulovića informisati najdetaljnije o cenama za novogodišnju noć, o cenama ćevapa itd, ali pojavilo se nešto drugo.
U Srbiji se proteklih dana pojavio jedan drugi gospodin, očekivali smo estradne umetnike, ali eto on je uspeo da ukrasi pa je sa različitih trafoa, mesta za vodosnabdevanje, itd, znači sva ona mesta koja su izričito zabranjena Zakonom za oglašavanje i reklamiranje političkih partija, ali i ostalih oglašavanja u komercijalne svrhe pa je tu ne libeći se iskoristio jedan slogan našeg poznatog vojskovođe, sa kime zaista možemo da konstatujemo jedino što bi možda imao zajedničko jeste da bi i njegovo prezime Mišić možda malo drugačije akcentovali …
(Saša Radulović, s mesta: Kome je pitanje upućeno?)
Pitanje je upućeno nadležnim komunalnim i inspekcijskim službama. Da li neko pod sloganom „ko sme, taj i može“, da li zaista može da zloupotrebljava zakon, krši zakon i na nedozvoljenim mestima, van izborne kampanje postavlja promotivni materijal? Ovde imamo još jednu fotografiju gde se zaista ne biraju mesta, pa se i među umrlicama postavlja politički propagandni materijal.
Postavljamo pitanje takođe i Agenciji za borbu protiv korupcije. Obzirom da je decembar mesec, da su izbori najavljeni negde, otprilike u aprilu ili maju, na koji način se finansira ovaj politički pokret, koji se sve vreme ovde nama reklamira da zastupa neku socijalnu kategoriju građana, a vidimo da nemilice troši novac i kreće u predizbornu kampanju, a izbori još nisu raspisani? Znači, odakle novac za finansiranje četiri meseca kampanje? Zaista mislimo da ni Donald Tramp ne bi mogao ovako nešto sebi da priušti na toliko duge staze.
Takođe, očekujemo da nadležni organi postupe shodno zakonu i da pristupe, ako je tu potrebno, uklanjanju, ili, već, shodno svojim nadležnostima, odrede i kaznu za ovakve prestupnike. Ne kaznu da bi se neko kaznio, već da bi se poslao jasan signal i nekim drugima koji će verovatno krenuti ovim dobrim delom opozicije i da reklamiraju, a neko ko sve vreme ovde pokušava da destabilizuje parlament, ko pokušava da opstruira parlament, a onda se hvali kako je on u stvari za parlamentarizam, pa se nađe među umrlicama, pa se nađe na trafoima za struju van predizborne kampanje trošeći novac, voleli bi, eto, da znamo, od kojih se para finansira ovaj pokret koji je možda građanima omogućio da shvate da je to neko novo lice na političkoj sceni a 16 godina su prisutni u Srbiji. Ali, eto, i posle 16 godina neko može sebi da da za pravo da se nazove nekim novim čovekom.
Iako je već dokazano u praksi da oni nisu ni inovativni, niti mogu da smisle nešto novo, plagijatorstvo je odlika takvih ljudi. Pošto je već upotrebio ovaj slogan – Ko sme, taj može, ja bih dodao samo da - I ko ne zna za strah, taj ide napred. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažena gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, evo, danas je pred nama ovde nekoliko zakona, neću reći važnih, jer za nas u SNS ne postoje zakoni važni ili oni manje važni, ali dobrih predloga zakona, tj. predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona.
Predlog zakona koji je, tj. koji se odnosi na komunalne delatnosti, je nešto na šta ću se ja ovom prilikom osvrnuti, a koji predstavlja zaista jedan logični nastavak na onaj važeći zakon do ovog trenutka, ako je, priznaćemo svi, bio prilično štur. Novi zakon razrađuje detalje, precizira međusobne odnose, prava i obaveze svih učesnika u vršenju komunalnih delatnosti.
Danas smo eto u toku rasprave čuli potrebu pojedinih predstavnika opozicije da onda kada ih mi podsetimo na neki njihov minuli rad, da tada krenu da se odriču jednih drugih, ali u istom trenutku i da ih brane. Tačno je da su neki od njih po prvi put u ovom parlamentu ali moraju da znaju da to što su promenili odele i seli u ove klupe ne može da ih opravda za ono što su radili na lokalnom nivou.
Takođe, podsetiću i na reči Teodora Husa koji je rekao – ko govori istinu, taj ima pravo da bude zaboravan. Sudeći po tome opozicija ovde i te kako nema prava da bude zaboravna, pa ću ne zbog njih, već zbog građana Srbije podsetiti samo na neke stvari tj. na neke činjenice koje su se dešavale na lokalnom nivou u Trsteniku, a koje se i te kako tiču i odnose na ovaj Zakon o komunalnim delatnostima.
Evo, samo primera kako je JKP Komstan iz Trstenika, a pod sloganom – stručnost iznad politike radilo u periodu do dolaska SNS na vlast. Godine 2008. ondašnja vlast postavila je direktora koji je vrlo brzo nakon početka njegovog mandata tj. nakon njegovog postavljenja bio uhapšen i to zbog zloupotreba službenog položaja, to je zbog malverzacija, a prilikom čišćenja akumulacionog jezera na izvoru Zvezdan.

Ovo je sve vezano za komunalno preduzeće i želeo bih samo da povežem kako je to teklo u proteklom periodu.

Zaista ja sam svo vreme u temi. Dvadeset miliona dinara je ovo javno komunalno preduzeće tada potrošilo i tom prilikom je nestalo devet hiljada metara kubnih peska. Tada ta ista bivša vlast zapošljava drugog direktora koji nakon određenog vremena takođe biva uhapšen i to jer je, zamislite, negde izgubio kamion smećar. Takođe, i zbog javne nabavke tj. zbog izbegavanja raspisivanja tendera javne nabavke za nabavku kamiona. Onda ta ista bivša vlast u javno komunalno preduzeće uvodi trećeg direktora koji je ostavio dug od 40 miliona dinara i pune fioke ne proknjiženih računa.
Jedino što je bilo zaista redovno u tom javnom komunalnom preduzeću za vreme te bivše vlasti bile su restrikcije vode, a koje su naravno kao i sve ostalo rešene kada je SNS došla na vlast, tj. kada je preuzela taj resurs za komunalne delatnosti. Takođe, vraćeni su, danas eto i svi dugovi i prema Direkciji za vode i svi porezi i doprinosi kao i isplata na osnovu tužbi radnika. Danas se rade projekti poput magistralnog cevovoda koji će vodu i odvesti u selo Počekovinu koje se takođe nalazi u opštini Trstenik.
Želeo sam da kažem, da eto, upravo zbog ovakvih slučajeva, ali zbog izuzetnog značaja komunalnih delatnosti za život građana Srbije jasno je da je zatečene probleme potrebno što hitnije rešavati, ali na dobro osmišljen, na celovit način, na dugoročno održivim osnovama što smatram da ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama zakona i predviđa. Hvala puno.