Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, vrlo ću kratko o ovome.
Ovo je već ne znam koji put po redu amandman gde jedna politička partija ,po svemu sudeći i po onome što možemo da zaključimo ovde, kao da ima tapiju i kao da su izmislili internet.
Od samog ulaska u parlament, jedino je internet ono što je njima bitna stvar, internet, internet. Zaista, ako se nešto ne bi objavilo na internetu kao da to ne postoji. I možemo da razumemo, jer oni izgleda jedino na internetu mogu da budu u nekoj većini, na internetu mogu da pruže građanima Srbije bolji život, bolje uslove, ali bojim se da će ipak, a na sreću građana Srbije, sve na tom internetu samo i da ostane. Hvala puno.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažena gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ovaj amandman ne treba prihvatiti i želim samo da se osvrnem na ovo što su prethodni govornici rekli.
Ono što je veoma važno i čega treba da se držimo u toku ove diskusije je onaj segment koji ovaj Zakon treba da ostvari, da poboljša. To je onaj vakum koji nastaje od trenutka kada žrtva prijavi nasilje pa dok se potencijalni počinilac ne procesuira.
Što se tiče tih novotarija moj kolega je nešto rekao o tome. Nama nije cilj da uvodim novotarije zbog novotarija, niti da se približavamo bilo kome, već da
to u krajnjoj meri da jedan pozitivan rezultat. Ovaj zakon će u velikoj meri doprineti da se broj počinioca smanji upravo iz razloga što će se potencijalnoj žrtvi omogućiti da se njena bezbednost sačuva u tih nekoliko dana.
Postavlja se jedno veliko pitanje, zašto se broj žrtava poslednjih godina povećava i tu bi mogli da analiziramo danima, ali jedan dobar pokazatelj je upravo to da ovakvim zakonima osnažujemo žene da prijave nasilje i zaista gotovo da možemo da govorimo i da statistički se broj potencijalnih žrtava nasilja ili one koje su prošle kroz nasilje i povećao upravo iz razloga jer su poslednjih godina žene osnažene da prijave nasilnika.
Nasilje u porodici, gotovo da možemo da kažemo da postoji od kada postoji porodica i neizvodljivo je tehnički u bilo kojoj državi u svetu da vi dodelite policijskog službenika koji će sedeti u jednoj porodici i sprečavati da se nasilje u tom trenutku desi, ali ovakvi zakoni i ovakva želja Vlade i Ministarstva pravde i MUP i svih ostalih državnih organa u krajnjoj meri imaju za cilj da smanje procentualno nasilje. Hvala vam puno.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, apsolutno se protivimo prihvatanju ovog amandmana i upravo ono što je karakteristično i zajedničko, o čemu je bilo već dosta reči, eto oni koji su upravo podnosioci ovog amandmana iskoristili su priliku da pod jednom kratkom rečenicom briše se, dobiju priliku da govore o nekim drugim stvarima ne vezano za ovaj Zakon o plovidbi.
Pri tome, ja sam samo hteo da ukažem na jednu činjenicu, ako bude nejasno zašto smo mi između ostalog takođe protiv da se ovaj amandman prihvati, to je bar razlog zato što ni oni koji su podnosioci ovog amandmana nisu prisutni u sali. Kako misle da ubede neke druge, kada većina od njih nije tu.
Hteo bi samo da pročitam, na član 38. amandman su podneli poslanici Goran Ješić, Goran Ćirić, Gordana Čomić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov …

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas je druga tačka na dnevnom redu bila odredba za koju je potrebno autentično tumačenje, ne želim ovom prilikom da je čitam, jer mnogo, mnogo puta smo imali prilike večeras da čujemo o čemu se radi.
Zaista jedna vrlo prosta stvar. Želeli smo da na ovaj način izbegnemo bilo kakvo dvosmisleno tumačenje. Ova odredba uređuje zaista jedno veoma važno pitanje, pravo službenosti pristupa, prelaza preko katastarskih parcela ispod kojih se nalaze vodovi „Železare“ i to je sve. Obzirom da u parlamentu danas imamo opoziciju koja se vodi izgleda motom – zašto da bude prosto kad može i komplikovano, vodimo ovu raspravu već nekoliko sati.
Ono što želim da kažem da mi je zaista čast da se danas u Skupštini govori o „Železari Smederevo“. Čast mi je jer je upravo „Železara Smederevo“ pokazatelj odgovorne politike Aleksandara Vučića. Pokazatelj je brige o građanima Srbije. Pokazatelj je da je SNS bitno svako radno mesto.
Čast mi je i zato što je upravo na primeru „Železare Smederevo“ pokazano da SNS ne odustaje da se bilo koji problem u državi reši čak ni kada postoje oni zagovornici, a koji najčešće dolaze iz političkih partija koje u poslednje vreme češće menjaju predsednike nego vremenska prognoza. Zaista nešto što je postignuto na primeru „Železare Smederevo“, a što bi trebalo da se istakne, to je bruto društveni proizvod od 2%, od ukupno 3,8%.
Ono što takođe želim da kažem je da više nego očigledno da građani su to prepoznali i 24. aprila, ali ako nekima nije jasno, evo danas je urađeno novo istraživanje i prema podacima, a koje je sproveo „Faktor plus“, građani i danas da su održani izbori dali bi 51,4% SNS. I možete vi da širite vašu demagogiju koliko god želite. Radi se o činjenicama da „Železara Smederevo“ danas je na dobrom putu. Ako želite da se vratimo na kratku jednu hronologiju, ne želim da oduzimam previše vremena. Čuli smo i da je DS bila zadužena za prodaju SARTID-a, čuli smo podatke o raznoraznim otpisima, itd.
Ono što nije pomenuto, to je da uz „Železaru Smederevo“, „US Steel“ je dato maltene u tom trenutku i pola Smedereva. Otuđeno je pola Smedereva uključujući čak i luku Smederevo, pa je ova Vlada morala stvari da vraća na svoje mesto. Kada ste onako zdušno dali taj jedan dolar 31. januara 2012. godine, za „Železaru Smederevo“ da vam se vrati, Vlada je izjavila da u toku preuzimanja nije kontaktirano ni sa jednim potencijalnim kupcem, ali su rađene analize. Zamislite.
Kada se na to doda i činjenica da je Vlada prethodno obaveštena još u julu 2011. godine, dakle, osam meseci pre nego što je „Železara Smederevo“ vraćena, znači prethodna je toliko brinula o radnicima „Železare Smederevo“ da nisu našli za shodno osam meseci da kontaktiraju ni sa jednim potencijalnim kupcem. Naravno, 6. maja te 2012. godine održani su izbori i valjda je ovo moralo da se nekako gurne pod tepih i osam dana svega nakon raskida ugovora, nastao je prekid u radu „Železare Smederevo“ na čitavih mesec dana.
Takođe, ono što je vrlo važno da se kaže, jeste da je Vlada tadašnja pristala da bude garant svih plaćanja obaveza koje su nastale u periodu dok je „US Steel“ rukovodio, obaveze koje su nastale prema trećim licima.
Danas „Hensel“ zapošljava 5.000 radnika i možda vama oni nisu toliko bitni. Nama je zaista bitno svako radno mesto, ali ovde se radi o 20.000 ljudi koji su spaseni da tako kažem, a što predstavlja gotovo 1/3 populacije stanovnika Smedereva. Ovde je bilo govornika koji naravno vrlo često nije u sali. I prošlog puta kada sam se javio za reč nisam mogao da mu prenesem i ne želim ni ovog puta njegovo ime da pomenem, a ticalo se nekog upoređivanja „Železare Smederevo“ sa ostalih 17 preduzeća, pa je uzgred napomenuo „Petoletku“, a pri tome je rekao da misleći na ovu Vladu, posao koji nisu uradili onako kako treba.
Da vidite kako su oni radili posao kako treba. Oni su partijski zaposlili preko 300 članova samo u tom preduzeću „Prva petoletka“ iz Trstenika, ljudi koji su bili podobni tadašnjoj vlasti i 30 miliona evra prosuli na plate radnika. Sa tih 30 miliona evra nisu razmišljali da obnove mašine, da obnove industriju u „Prvoj petoletki“, već jednostavno iz meseca u mesec su dodeljivane subvencije samo kako bi se ovaj pulen Mlađana Dinkića održao na vlasti.
Takođe, otpuštali su radnike programom pet godina do penzije i to bez ikakvog smisla. Najbolji i najiskusniji radnici su odlazili, a ostajali su gotovo samo režijski radnici. Džaba je u predizbornoj kampanji plaćao čoveka da ispod suncobrana sedi i da mu čuva bilbord, „Prva petoletka“ iz Trstenika dostigla je dug od 100 miliona evra, a vrednost „Prve petoletke“ je procenjena na 30 miliona.
Radnici su nakon dolaska Srpske napredne stranke na vlast osnovali firmu i od otpremnina, evo kako se radi kada dođe odgovorna vlast, ulogom od 500 evra oni su uzeli „Prvu petoletku“ u zakup. Danas „Prva petoletka“ ima 900 radnika, 800 „Prva petoletka“ i 100 u zaptivkama, i imaju potpuno isti promet kao i u prethodnom periodu kada je u ovoj firmi bilo zaposleno 1.800 radnika, većina od njih partijski kadrovici. E, ovo je domaćinsko poslovanje, ovo je odgovorno poslovanje. Sa duplo manje radnika postiže se isti promet i danas država ne dotira ovo preduzeće kao što je to bila u obavezi da čini nekada da bi radnici primili samo platu.
Ono što je još benefit ovakvog načina poslovanja, to je da i radnici i lokalna samouprava i država Srbija imaju korist od ovakvih preduzeća. Takođe se dotakao i „14. oktobra“. On je u gradu odakle ja dolazim. Dakle, „14. oktobar“ je procenjen na 20 milijardi dinara, četiri milijarde dinara plus dug, gotovo 20 milijardi dinara, a samo poređenja radi Železara je upravo prodata za negde oko četiri milijarde dinara. Vidite svi jasno i apsolutno koliko su stečajni upravnici, ovi kojih ovde sada trenutno opet nema, precenili kapital ovog preduzeća.
Pomenu je da „14. oktobar“ ima probleme, međutim, češka „Tatra“ je i dalje zainteresovana i poslala je pismo o namerama, ali se naravno čeka da procenjeni kapital ovog preduzeća bude u neki normalnim okvirima. U Kruševcu je 2000. godine, kada je Demokratska stranka došla na vlast, bilo 36.200 zaposlenih radnika, a 2012. godine 24.600. Eto kako su oni uradili posao kako treba.
Takođe, ovde su poslanici iz jednog pokreta uporno ponavljali večeras da smo trebali da pitamo građane o nekom donošenju zakona. Čak je tu i bivši ministar rekao da je on protiv zakona. Prvo, mi danas uopšte nismo donosili ovde nikakav zakon, jednostavno se radilo o autentičnom tumačenju jednog člana. Drugo, da je protiv zakona, što ne bi trebalo da bude, zaista ne razumem i smatramo da je možda to čak u nekoj meri i protivzakonito biti protiv zakona, ali da je on to znao verovatno bi znao i poštovao zakon i platio porez u Americi. To je tako što Vlada, navodno, po njihovom proračunu, nema nikakvih rešenja za izlaz iz ekonomske krize.
U Kruševcu, sa ponosom mogu da kažem, uskoro se otvaraju, potpisuje se ugovor sa kompanijom „Kromberg“ i „Šubert“, otvara se nova bioenergana, spašen je „Trajal“. Radi se na spašavanju svega onoga što možemo da spasemo, a što je ostalo kao šteta načinjena upravo od strane Demokratske stranke.
Za kraj samo želim da se vratim na početak, „Hestil“ je ponos ove vlasti,“Hestil“je zaista nešto čime trebamo ne samo mi iz ovog parlamenta da se ponosimo, već čitava Srbija i građani Srbije, jer zaista to je pokazatelj rada ove Vlade i nada za oporavak svih ostalih preduzeća. Hvala.

Poštovana gospođo ministarka, članovi Vlade, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, eto imali smo priliku da i dok se vodila rasprava u načelu čujemo raznorazne poteškoće narodnih poslanika da shvate razliku u procentima. Više pokušaja je bilo od strane poslanika da pruže pojašnjenjem i vidim da to i dalje ljudima nije jasno.
Najpre, začuđujuće je da ovde postoji jedna vrsta, mogu slobodno da kažem, fenomena. Ne znam samo kako da ga nazovem, da li postizborni fenomen ili možda procentualni fenomen , jer 24. aprila naročito one stranke koje su se borile da pređu cenzus sa 0,1, 02, 05% sada kada pomenete da se nešto smanji za 2, 3, 4 procenta, mislim da danima nisu spavali.
Žalosno je eto da i nakon pojašnjenja i to vrlo dobrog klasičnog primera kolege da pojasni da postoje razlike i da nije uvek 80% više od 77, ako postavite pitanje od čega. To ste valjda trebali svi da sagledate još u osnovnoj školi kada smo učili da je 50% od jabuke mnogo više nego 100% od kriške jabuke.
Sada kada imamo od Fiskalnog saveta projekciju i prognozu da će doći do povećanja budžeta iz koga će se to izdvajati, upravo tih 77% biće potpuno isto kao i sada 80%.
Zaista mislim da su i narodni poslanici više umorni od slušanja te jedne iste priče, pojašnjenja, objašnjavajući ljudima ovde koji sede šta je to procenat, šta su to brojevi i ako zaista u parlamentu trebamo time da se bavimo, onda ćemo zaista sporo ići u donošenje i ostalih zakona, čeka nas izuzetno puno posla.
Svedoci smo i meni je žao da i podnosioci amandmana čak nisu prisutni u sali. Neću da ih po imenima pominjem zato što nisu prisutni tu, ali izneli su kako su oni pomno pratili izlaganja, a svi smo svedoci da su se pojavili samo onog trenutka kada su trebali da obrazlože amandman i opet ih u sali nema. Postavlja se pitanje – kako su to oni pomno pratili pa smo slušali silne neke zaključke, zaključak broj jedan, zaključak broj dva. Nije validan, nijedan utemeljen u praksi.
Ono što mogu da kažem to je da od 2012. godine na sreću većina gradonačelnika iz redova SNS je dokazalo da su dobri domaćini u svojoj kući, da su savesni i odgovorni u obavljanju svojih funkcija.
U Kruševcu upravo ta železnica koju malopre pominjete više od deset godina nije radila do 2012. godine. U Kruševcu je bilo mnogo problema, da ne ređam jer nema toliko vremena i ne želim da zamaram, ali ono što takođe ovaj zakon može da donese dobro to je da ako se osvrnemo na onu staru kinesku poslovicu koja kaže – daj čoveku ribu nahranićeš ga za jedan dan, nauči ga da peca nahranićeš ga za ceo život.
Upravo će verovatno ovaj zakon dovesti do toga da i gradonačelnici svih gradova pristupe temeljno, odgovorno i savesno u obavljanju svojih dužnosti. Zahvaljujem.