Zahvaljujem.
Poštovano predsedništvo, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pre vama se danas nalazi još jedna zakonski projekat, Predlog zakona o potvrđivanju javnog interesa s posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za prenos električne energije 400kv naponskog nivoa Transbalkanskog koridora – prva faza. U daljem svom izlaganju ću govoriti o zakonu samo kao o zakonu Transbalkanskom koridoru.
Na samom početku želim da istaknem da smo kao predlagač zakona pokušali da pored onih administrativnih normi koje su naravno neophodan element svakog zakonskog projekta da u obrazloženju na jedan kvalitetan način suštinski stavimo do znanja i javnosti, naravno pre svega narodnim poslanicima, koji su to sve razlozi koji su nas rukovodili da priđemo ovakvom načinu rešavanja ovog pitanja i koji je značaj samog projekta. Nadam se da ovakvo jedno obrazloženje je moglo da stvori jednu sliku kod svih narodnih poslanika o značaju samog projekta i značaju da u celim sistemu imamo jednu potpunu koordinaciju i jedan vetar u leća realizaciji ovog projekta koji u suštini je izuzetno važan za energetiku i energetske bilanse naše zemlje.
Pre svega, sada ću probati u najkraćem, mimo onoga i bez želje da prepričavam ili da vam iščitavam ono što se nalazi u samom tekstu obrazloženja da dam neke dodatne argumente i dodatne razloge koji su nas rukovodili, ponavljam, da izađemo sa ovakvim zakonskim projektom.
Krenuću od toga da pre svega energetika nije nacionalna stvar i nije nacionalno pitanje. Energetika sve više postaje jedan regionalni okvir i jedno niz mera i niz bilansa koji se moraju usklađivati na nivou čitavog regiona, jer energetika kao bilansno važna za sve nas mora da se definiše u svim zemljama u okruženju i jednostavno nije dovoljno imati stabilnu energetsku situaciju samo na teritoriji jedne države ako to nije u čitavom regionu i ako ne postoji mogućnost da jedni drugima pomažemo i lansiramo one nedostajuće količine.
Ova kriza koju smo imali u snabdevanju električnim energentima za vreme poplava je dala jedan dodatni razlog da o tome više razmišljamo, jer u situaciji kada su u Srbiji, u onih 12 dana za vreme poplava, kada Termoelektrana „ Nikola Tesla“ A nije radila, kada su nam bile potrebne dodatne količine električne energije, suočili smo se s time, da kapaciteti kojima tu električnu energiju možemo iz zemalja iz okruženja da ubacimo u naš sistem, su vrlo limitirani i da postoji potreba da se oni dodatno šire.
Ako tome dodamo i primer koji smo imali na Kosovu i Metohiji kada je usled pucanja jednog bloka u Termoelektrani „Obilić“ čitav sistem tamo bio pred pucanjem. Imali smo situaciju u kojoj je Srbija morala dodatno da oslobađa neke kapacitete kako bi se Kosovu i Metohiji dodalo tih nekih, oko 350 megavata električne energije kako bi sistem izdržao.
Shvatili smo da u suštini ta regionalna saradnja i stvaranje interkonekcija između svih zemalja u regionu predstavljaju prioritet i da moramo daleko veću pažnju posvetiti tim projektima i da treba transbalkanskom koridoru, kao projektu od regionalnog značaja, prepoznati od energetske zajednice kao projekat koji je od šireg interesa, treba staviti u prvi plani i pod hitno krenuti u njegovu realizaciju.
Neke projekcije govore da će već u periodu posle 2020. godine, doći do značajnog povećanja u potrošnji električne energije, da će to izazvati potrebu za većim kretanjem električne energije, jer potrošnja i proizvodnja električne energije nisu ravnomerni u svim zemljama i u svim regionima tokom čitave sezone, i da je neophodno da sve zemlje u Evropi, pogotovo u ovom delu Evrope gde ne postoje instalisani i kapaciteti, ali i infrastruktura na najvišem nivou, da se dodatno uradi kako bi se i infrastruktura i instalisani kapaciteti digli na daleko veći nivo.
Upravo svi ti razlozi su nas rukovodili da izađemo sa ovakvim zakonskim projektom koji realizaciju transbalkanskog koridora kao, ponavljam, projekta od evropskog značaja, regionalnog značaja, stavimo u prioritet sa stanovišta potrebe da se on brzo rešava, efikasno rešava i da u neko dogledno vreme dođe do njegove realizacije.
Kada smo razmišljali na koji način da krenemo u realizaciju tog projekta, svesni činjenice da se radi o projektu koji je izuzetno obiman, u prvoj fazi on ima više pravaca i više interkonekcija.
Znači ima novu 400 kilovatnu interkonekciju Srbije i Rumunije, novu interkonekciju između Srbije i Crne Gore, novu interkonekciju između Srbije, Bosne i Hercegovine, novi 400 kilovatni dalekovod od Kragujevca do Kraljeva, sa podizanjem naponskog nivoa u Kraljevu na 400 kilovata, zatim podizanje naponskog nivoa prenosne mreže iz čitave zapadne Srbije na 400 kilovatni naponski nivo, izgradnjom novog dalekovoda između Obrenovca i Bajine Bašte, zatim čitav drugi niz mera do potencijalnog podizanja naponskog nivoa u trafostanici Valjevo na 400 kilovata.
Kada smo sve to sagledali, kada smo videli o kojoj veličini projekta se radi, kada smo to pokušali da prevedemo u broj parcela i broj predmeta sa kojima ćemo se u realizaciji ovog projekta suočiti, shvatili smo da korišćenjem postojećeg zakona nam treba samo za formalnopravne stvari negde 10 do 15 godina da rešimo sva ta pitanja.
U međuvremenu, stvari i život ne mogu da čekaju, u međuvremenu potreba i potrošnja električne energije, rapidno raste, u međuvremenu tranzit između istočne Evrope, pre svega Moldavije i Ukrajine, gde je električna energija izuzetno jeftina i koja će morati da ide prema zapadu, pre svega, prema Italiji, sa jedne strane, i tranzit električne energije od Nemačke prema Turskoj, ta dva tranzita će se desiti u ovom vremenu, i Srbija nije mogla da dozvoli i ne može da dozvoli da nas sve to zaobiđe.
To je izuzetno važno za našu državu ne samo zbog mogućnosti da naplatimo tranzite, takse koje sigurno nisu mali i kretaće se u više milionskim iznosima na godišnjem nivou nego to sve čitav značaj naše zemlje kao regionalnog igrača stavlja u prvi plan, naša preduzeća dovodi u poziciju da postaju globalni igrači, u svakom slučaju, regionalni i konačno, to daleko, to značajno podiže nivo energetske bezbednosti u samoj Srbiji, jer ponavljam, stvara mogućnost da jedna velika količina električne energije prolazi kroz Srbiju, samim tim da postaje dostupna i za naše potrošače, sutra za neki novi privredni rast i neke nove privredne objekte.
Iz tog razloga pokušali smo da primenimo ista zakonska rešenja koja su bila primenjena za realizaciju projekata i „Južni tok“.
Izuzetno uvažavam sve primedbe koje smo čuli i na Odboru da su rokovi iz zakona koji predviđaju neke proceduralne stvari vrlo kratki, ponavljam izuzetno uvažavam, jer znam da dolaze od strane ljudi koji imaju puno iskustvo u vođenju lokalnih samouprava i rešavanju ovakvih i sličnih predmeta.
Čuo sam da je posebno gospodin Dragan Jovanović imao sugestiju da su rokovi kratki i da bi trebalo razmotriti eventualno da se oni produže, bez sada, nekog mog konačnog izjašnjavanja i naravno, o tome će se u krajnjem izjasniti Vlada, ja hoću samo da pomenem i podcrtam ponovo dve stvari – prva stvar, isti su rokovi, ista procedura i sve je isto kao u onom zakonskom rešenju koje je ova ista Skupština usvojila vezano za realizaciju projekta „Južni tok“, to pod jedan.
Pod dva – mi ne možemo na ovolikom broju parcela da dozvolimo jednu laganu proceduru i one pune rokove, jer ponavljam za ovaj broj parcela uz one sve naše tipične slabosti bi nam trebalo 10 do 15 godina, a mi planiramo već 2020. godine da imamo ovaj projekat realizovan, a 2025. godine možda neki krajnji rok.
Pod dva, čuli smo primedbe kolega iz DS vezano za ustavnost ovog zakonskog projekta i biće mi veliko zadovoljstvo da čujem obrazloženje u kom tom segmentu ovo zakonsko rešenje nije ustavno.
Ponavlja, reč je o rešenju koje je identično onom zakonskom rešenju koje smo doneli za „Južni tok“ i čini mi se tada da smo zajedno glasali za ta zakonska rešenja, ali rasprava je pred nama, mogućnost podnošenja amandmana i mogućnost popravljanja samog teksta su ono što je deo naše parlamentarne prakse.
Mi ćemo sa velikom pažnjom čuti sve vaše primedbe i sugestije i naravno, bez ikakve sujete prihvatiti sve amandmane koji idu u pravcu realizacije ovog projekta na bolji, kvalitetniji i brži način. Hvala.