Zahvaljujem.
Pre svega, naravno, uz rezervu da ste u pravu da ne dolazim iz resora prosvete, ipak što se tiče člana 10, ja bih morao da konstatujem da je u odnosu na prethodnu zakonsku odredbu ovde napravljena unapređena formulacija te odredbe, koja kaže da Vlada donosi odluku, a ne da može. Tako da, prosto niste u pravu kada kažete da se ostavlja ta dilema da li će ili ne doneti.
Naravno da kada sprovodite fiskalnu konsolidaciju, kada vodite računa o svemu onome što je vezano za javne finansije, vodite računa i o tome kolika su finansijska sredstva i koliko finansijskih sredstava je potrebno da bi se ostvarila jedna ovakva ideja koju ste vi promovisali. Ona može biti legitimna, može biti podvedena i pod populizam, to je već stvar onih koji slušaju, a to su građanke i građani koji slušaju ovaj prenos.
Ali, svakako je važno da se konstatuje da je sama odredba praktično definisala obavezu Vlade Republike Srbije da donese odluku i naravno da se ta odluka o besplatnim udžbenicima naročito odnosi na one najranjivije grupe. Dakle, naročito, to je po meni sasvim realistično i prirodno, bez obzira što bi verovatno svi voleli da na konto budžeta jedne države imamo školovanje.
Što se tiče, kako ste vi rekli, rekao bih možda nesmotreno ili pežorativno neke populacione politike ili pronatalitetne politike koju Vlada Republike Srbije po prvi put na jedan ozbiljan način vodi, mislim da je važno da napravimo tu jednu digresiju ili razliku u skladu sa onom šta je starije – kokoška ili jaje. Mislim da je mnogo važnije da smo upravo ovim zakonom i pronatalitetnim merama omogućili da se prvo ta deca rađaju. Valjda je to suštinski najvažnije, a nakon toga, definisali ovim zakonom mogućnost da u skladu sa finansijskim mogućnostima i potencijalom omogućimo i besplatne udžbenike onima kojima su najpotrebniji. Hvala.

Pre svega, ovde je intencija i prosto je tačno da novac ide direktno zavodu, a da ministarstvu ide menica kao sredstvo obezbeđenja. To je, ja mislim, moj kolega Šarčević objasnio u više navrata i u raspravi u načelu šta je intencija, šta su motivi i šta je poenta da sredstvo garancije ide ka ministarstvu.

Prihvata se amandman sa ispravkom.

Prihvata se amandman sa ispravkom.

Zahvaljujem.
Mislim da nema razloga da se branimo ćutanjem. Meni je drago da mogu da predstavljam ovaj zakon. Važno je i zbog javnosti. Siguran sam da ste vi sa stručnog aspekta tu potkovaniji od mene. Ja sam ipak politikolog, ali u svakom slučaju, važno je da napravimo razliku između intencije samog zakona.
Dakle, ovde se radi o standardizaciji, harmonizaciji, o nečemu što je praktično intencija, koja je valjda dobrodošla da bi se uveo red u sistem. Nema toliko veze, odnosno ima veze, ali ne tolike veze sa katastrom. Katastar je samo jedan od slojeva ili nivoa koji se pokriva ovim zakonom.
Ono što je ovde najvažnije, to je da je ovo infrastrukturni zakon za sve geoprostorne podatke, a ne samo za katastar. Takođe je važno da je Evropska komisija i „inspajr“ direktiva na koju ste ukazali, to je veoma značajno, ali da je Evropska komisija pozitivno ocenila upravo ovaj tekst koji se nalazi danas pred narodnim poslanicima. To, naravno govori, verovatno, nadam se, o usaglašenosti sa „inspajr“ direktivom. Postoje rokovi i postoji i način da se sve to uvede u red i podzakonskim aktima, kako bi se, ovo što ste rekli, a to je sigurno tačno, da ima disproporcije između faktičkog stanja i onoga što piše, dakle da bi se te stvari uvele u red.
Mislim da intencija Vlade Republike Srbije ispravna, da u svim sferama društvenog bitisanja uvedemo red i valjda je to nešto što je pozitivno. Ukoliko, ponavljam, kao i juče, želimo da postanemo u srednjem veku ili u kamenom dobu, onda ćemo napraviti, po meni, jednu veliku grešku. Dakle, nećemo pogoditi u metu. Hvala vam.

Zaista se zahvaljujem.
Dakle, nemam nameru da polemišem. Mi smo, smatram na istom fonu, ali ono što je obaveza Vlade, to je da ima jednu širu sliku da se ne bavi isključivo pojedinačnim stručnim pitanja koja uopšte nisu sporna.
Dakle, unapređenje katastra i same situacije je u toku i sva direktiva, u obavezni smo kao država da to ispunimo do 2021. godine, ako se ne varam. Mi to radimo danas, a mislim da neke stvari ne treba ostavljati do zadnjeg roka. Ne radimo brzopleto. Mislim da radimo krajnje uvremenjeno i na pravi način i svakako ukoliko nešto radite, onda je moguće da to stanje i situaciju popravite, bilo novim zakonskim predlozima ili podzakonskim aktima. Ako ne radite ništa ili čekate neke rokove, koji su propisani, onda ćemo sedeti za pet, šest ili sedam godina i ponovo govoriti o svim ovim problemima koje ste naveli. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Upravo na tragu onoga što je narodni poslanik Jovanović rekao, mislim da je obuhvatio više tema, ne samo temu zakona o elektronskoj upravi, dakle, dotakao se i reforme sistema plata, dotakao se naravno, racionalizacije i optimizacije, koju sprovodimo protokom ovog vremena.
Upravo zakon o elektronskoj upravi se oslanja na neki način, na Zakon o upravnom postupku, i sve upravne stvari koje praktično, građani kao nosioci suvereniteta rade sa državom, sada poprima jedan sistemski osnov da bi se uvezali na elektronski način.
Dakle, sama digitalizacija, ponavljam opet, nije to tehničko-tehnološki proces isključivo, nego i društveni proces, ne podrazumeva automatski i primanje novozaposlenih u upravama.
Ali, pogledajte šta smo sve uradili u prethodnom periodu i zaista se zahvaljujem na lepim rečima.
Na primer, taj segment edukacije, donet je Zakon o nacionalnoj akademiji za javnu upravu, gde ćemo upravo imati mogućnost da sve službenike iz jedinica lokalne samouprave edukujemo kako bi oni sticali određena znanja i veštine i radili upravo na onim poslovima koji su potrebni, a prate proces digitalizacije.
Što se tiče same visine primanja službenika u jedinicama lokalne samouprave, pa i u autonomnim pokrajinama, dakle, to jeste predmet zakona, ali jeste pre svega, bazirano na našoj ekonomskoj snazi kao države.
Mislim da smo i u tom pogledu krenuli pravim putem, da se sprovodi i fiskalna konsolidacija da imamo mnogo veću poresku svest, mnogo veću odgovornost i u tom smislu očekujem da ovu godinu iskoristimo da pripremimo sva podzakonska akta kako bi ta reforma sistema plata, platni razredi, sve ono što je kolega Šarčević pominjao, profunkcionisalo, stupanjem na snagu ovih zakona koji su doneti u decembru mesecu, dakle, 1. januara 2019. godine.
Ono što su podaci koji su zaista egzaktni, to je da smo ostvarili uštede u budžetu od kraja 2013. godine, kada je i otpočeo proces racionalizacije, koji je bio nasušna potreba prosto, i da je kumulativna ušteda oko 180 miliona eura, i u tom smislu smatram da je to zaista veliki iskorak napred, koji ne bi bio moguć ukoliko ne bi bilo svesti o potrebi i odgovornosti da se takav jedan proces, praktično sprovede u delo. Takođe, paralelno sa tim imamo situaciju novih investicija, otvaranja novih radnih mesta, jer jedno bez drugog prosto ne bi moglo da bude održivo.
Delimično se slažem sa onom vašom konstatacijom da ima određenih disproporcija u transferima u jedinicama lokalne samouprave, tj. može se nazvati delimičnim recidivom nekih moguće političkih odluka iz nekog ranijeg perioda, ali moram vas podsetiti da su transferi za jedinice lokalne samouprave u nadležnosti Ministarstva finansija, ali svakako, kao ministar zadužen između ostalog, i za lokalne samouprave, već duže vreme razgovaram na tu temu i mislim da ćemo konačno doći do nekog korektnog rešenja koje će biti održivo za sve lokalne samouprave i bazirano na jednom kriterijumu ravnomerne preraspodele finansijskih sredstava. Toliko u odgovoru.

Vrlo ću kratko.
Pre svega, želim da se zahvalim na svim konstruktivnim pitanjima i konstatacijama koje upravo pokazuju i dokazuju koliki je značaj ovog zakona koji se danas nalazi pred vama.
Što se tiče pitanja vezanog za stručnu terminologiju kojom ovaj zakon odiše, prosto, razrada, imajući u vidu da se radi o zaista stručnim stvarima, razrada svih ovih odredbi zakona će biti urađena u 12 podzakonskih akata koji će, svakako, propisivati, između ostalog i tehnološke standarde koji će mnogo jasnije i preciznije biti definisani.
Što se tiče pitanja u vezi sa plaćanjem, ono što do sada imamo na polju bezgotovinskog plaćanja, plaćanje karticama, post-terminalom na šalterima, imamo e-naloge i ono što očekujemo, i-benking, koji će svakako profunkcionisati.
Pitanje o jedinstvenoj informacionoj komunikacijskoj mreži, koje je svakako najvažnije, to je nešto što sledi i što je dobro. Kada postaje jedinstveno, onog momenta kada mnogo drugih, bilo portala, bilo registara, se uveže u jedan sistem i počnu da funkcionišu interoperabilno, olakšavajući time i funkcionisanje i ono što jeste suština digitalizacije, a to je da pomognemo i građanima i privredi da ne gube vreme, nego da se ti podaci, upravo naslonjeni na primenu Zakona o opštem upravnom postupku, razmenjuju između državnih organa.
Ne znam da li je bilo još nekih pitanja, možda nisam sve zapisao, ali, ono što je, po meni, važno, pored svih ovih e-servisa, pošto jedna od tema gospodina Šarčevića jeste i prosvetna inspekcija, ja želim da podsetim, kao što sam juče uradio, na platformu „e-inspektor“, koja je praktično model i alat kako da olakšamo i unapredimo i modernizujemo rad inspekcija u Srbiji. Ima ih 41, a ove godine u pilot projektu učestvuje i umreženo je šest inspekcija na nivou Republike, tako da će svakako i to olakšati rad i prosvetne inspekcije u idućoj godini. To je i odgovor na ono pitanje koje je kolega Jovanović postavio, a vezano je za starosnu dob samih inspektora. Dakle, starosna dob jeste neodrživo visoka, preko 54 godine, sada govorim samo o inspektorima i inspekcijskim službama, o vršenju njihovog posla, inspekcijskom nadzoru itd, kao i o njihovom statusu koji nije uvek, rekao bih, dobrodošao od strane onih koji su subjekt inspekcije.
Ono što će ova platforma svakako doneti jeste, pored te modernizacije i sredstava za rad, imaćemo, praktično, inspektore koji su edukovani, koji će imati svoj lap-top, sve inspekcije će biti umrežene, neće se gubiti vreme, neće biti selektivnog pristupa, neće biti nečijeg kaprica da jedna te ista inspekcija ide u jedan te isti privredni subjekt. Naravno, po Zakonu o inspekcijskom nadzoru postoji i mogućnost samoocenjivanja, da se sam privredni subjekt pripremi za inspekcijski nadzor.
Dakle, sve te stvari možda nekome ne izgledaju dovoljno interesantne i ne izgledaju kao olakšavajuća okolnost za funkcionisanje i uopšte državne uprave, ali mislim da su to samo mali delići mozaika koji će dovesti do onog krajnjeg cilja, a to je reformisana javna uprava u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Meni je zaista drago da narodne poslanice i poslanici prepoznaju značaj ova dva zakona, i nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka i zakona o elektronskoj upravi. Mislim da je važno da i zbog javnosti i građani shvate da se ne radi o digitalizaciji prema kojoj Srbija treba da ima otpor, nego o jednom procesu, ponavljam, ne samo tehničko-tehnološkom, nego i društvenom, koji olakšava život svih nas. Kada kažem svih nas, dakle i građana i privrede i službenika u upravi. To je ono što jeste u stvari intencija oba ova zakona.
Rekao bih da, kao što i znate, Zakon o upravnom postupku je praktično osnov i preduslov da bi se jedan ovakav zakon o e-upravi kao infrastrukturni zakon doneo i normirao sve one procese i operacije koje uprava radi razmenom podataka u elektronskom obliku među sobom i to je nešto što je suštinski zbog građana važno da se zna. Po samom ZUP-u, ili Zakonu o upravnom postupku, službenici su obavezni, naravno, da razmenjuju podatke i dokumenta. Za sada je šest baza, dakle, matičnih knjiga, baze MUP-a, Poreske uprave, Fonda PIO, Nacionalne službe za zapošljavanje i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.
Tu se ponavlja Republički geodetski zavod čime, tim podacima o nepokretnostima praktično se doprinosi ukupnoj razmeni tih podataka i olakšavanju svih tih procedura. Do sada je 116 jedinica lokalne samouprave, to je ono što je ovde neko rekao, da se najveći teret odnosi upravo na one službe koje se nalaze u jedinicama lokalne samouprave, neko je ovde i u prepodnevnoj sesiji govorio, ponekada deficit ili manjku izvršilaca i na to smo dali odgovor formiranjem Nacionalne akademije za javnu upravu. Dakle, želimo da racionalizacijom i optimizacijom poslova dovedemo do toga da sa manje uradimo više, ali do sada je 116 jedinica lokalne samouprave i 12 gradskih opština Beograda se prijavilo na tu platformu eZUP.
Naravno da ne izgleda sve tako sjajno i bajno i ružičasto. Moram reći da tu ima poteškoća, da ima nekih kompleksnih situacija i radimo konstantno analizu stanja kako bi unapredili praktično to funkcionisanje i iznašli aktivnosti koje su potrebne da bi to funkcionisalo u punom kapacitetu.
Takođe, želimo da pojednostavimo procedure, još negde sredinom prošle godine smo ukinuli i eliminisali one nepotrebne. Sveli smo to na broj od 188 i to je takođe veoma značajno. Svi poslovi, bili oni povereni ili izvorni, koje jedinice lokalne samouprave izvršavaju sada su jasno definisani.
Što se tiče centralnog registra, to je juče pominjano ovde za elektronsku obradu i skladištenje podataka iz matičnih knjiga, rekao sam juče da je 98% toga već završeno i ono što je, rekao bih, važan dodatak na ovu priču su nedavno usvojene izmene i dopune Zakona o državljanstvu, što omogućava da se baza podataka upotpuni i podacima iz knjige državljana.
Ono što planiramo, svakako u narednom periodu to je da unapredimo sam sistem službenih evidencija. To ne bi bilo moguće lako, pardon bez ovog zakona o e- upravi. Ovo jeste praktično i normativni okvir ili normativni osnov da se čitava ta infrastruktura uredi na način koji je potreban za one krajnje korisnike. To su građani.
Želimo da uspostavimo i metar registre i unapredimo osnovne registre, dakle i centralni registar stanovništva i katastar nepokretnosti, tema je o kojoj je ovde govoreno u više navrata, iako na jedan izdvojen način, jel sam zakon koji ovde takođe tretiramo ne bavi se isključivo katastrom, a činjenica je da faktičko stanje ne korespondira uvek sa onim što se nađe u tim registrima.
Registar prostornih jedinica, što je takođe veoma značajno i adresa, sve to je praktično jedan komplementaran posao čitave Vlade, Republičkog i geodetskog zavoda, svih nas i mislim da je važno da svi zajedno shvatimo koliko to može da olakša proceduru.
U prepodnevnom delu sam govorio i o platformi e-inspektor koji takođe u velikoj meri olakšava i privredi, odnosno privrednim subjektima i građanima. Ono što je važno znati to je da je 2011. godine percepcija ili percipiranje inspektora kao takvih u Srbiji imala negativnu konotaciju 60%, danas je to 10%. Siguran sam da će po otpočinjanju funkcionisanja te platforme taj procenat biti mnogo niži. Morate, odnosno moramo svi zajedno, pre svega građani, voditi računa o tome da su upravo inspektori ti koji vode računa o tome kakvu vodu pijemo, kakvu hranu naša decu jedu u nekim obdaništima ili u školama, kakav vazduh udišemo. Mislim da je to takođe nešto što predstavlja jedan krupan iskorak napred.
Sve je to nešto što je životno i zato sam iskoristio priliku da se nadovežem na ove, rekao bih, vrlo konstruktivne rasprave i koleginica Paunović Dinić i kolege Jovanovića, kako bih zbog građana, pre svega, ukazao da digitalizacija nije bauk, nije to kao u onom filmu „Bogovi su pali na teme“, kada ona flašica koka kole padne na neko domorodačko naselje, onda onaj domorodac uzima flašicu i baca je gore da je vrati Bogu pa ga pogodi u glavu. Dakle, nije to digitalizacija i nije to četvrta industrijska revolucija. Važno je da građani shvate da ovo zaista predstavlja jedan proces koji ima humane obrise. Hvala vam.

Hvala.
Neću ja dugo, ali zbog javnosti i iskazane bojazni koja je, naravno, legitimna i znamo da je ta bezbednost veoma značajna. Videli smo šta se događalo i sa Fejsbukom i sa Fejk njuzom šta sve može da se dogodi kada se na jedan nesistematičan način uvode neke novine, ali nema razloga za strah jer ovaj metar registar, ne nalaze se u njemu podaci o ličnosti. Zakon je, naravno, u svojoj pripremi dobio i saglasnost poverenika. Što se tiče samog metar registra, to je, pre svega, evidencija o svim postojećim registrima i ništa manje i ništa više od toga. Služi za jednu interoperabilnost tih postojećih registara.
Što se tiče bezbednosti, tu postoji i Zakon o informacionoj bezbednosti, koji tretira ovo pitanje, a u ovom zakonu je to pomenuto u skladu sa potrebom da se taj segment nađe u normativnom smislu i u samom tekstu zakona. Hvala vam.

Hvala.
Mislim da je pitanje zaista na mestu. Ono što smo uspeli da uvedemo u red jeste jedinstveni birački spisak i po tom osnovu biračkog prava koje je, naravno, i oni koji se nalaze u posebnom biračkom spisku kao državljani Republike Srbije, ono što možemo da uradimo jeste da uradimo ažuriranje posebnog biračkog spiska na pravi način.
Ovo vaše drugo pitanje – da li ministarstvo ima određene aktivnosti, ja bih nazvao čak i promotivnim aktivnostima, da prosto ukažemo na zakonske mogućnosti pripadnicima nacionalnih manjina da imaju pravo i na koji način da se upišu u poseban birački spisak. To je jedna stvar. Druga stvar su dva zakonska predloga koji će pre ovih izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina, nadam se, biti usvojeni ovde u ovom domu. Čitava ova godina u tom jednom segmentu ima i tu dimenziju i mogu samo da izrazim uveravanje da ćemo uraditi sve da poseban birački spisak bude ažuran. Na koji ćemo način to uraditi, da li ćemo sada sačekati da Centralni registar stanovništva bude jedan od modela ili alata da to uvedemo ili ćemo proceniti da to traži mnogo više vremena i neće praktično vremenski korenspodirati sa potrebama i sa tajmingom, to ćemo uraditi na nivou ministarstva u sektoru koji se time bavi. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da danas imam priliku da vam predstavim dva veoma značajna predloga zakona, dakle, Zakon o elektronskoj upravi i Zakon o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.
Zakon o elektronskoj upravi praktično kanališe jedan preobražaj državne uprave u servis građana započet usvajanjem i primenom Zakona o opštem upravnom postupku kao temelj postupanja javne uprave u Republici Srbiji. Cilj zakonskog teksta koji je pred vama danas jeste da se javne usluge u što većoj meri pružaju i koriste posredstvom interneta, primenom informaciono-komunikacionih tehnologija, preko nacionalnog portala e-Uprave i drugih portala, kako bi se olakšala komunikacija građana sa administracijom.
Komplikovane upravne postupke moguće je dodatno pojednostaviti i ubrzati korišćenjem informacionih tehnologija. Uz kompletne, jasne i na internetu lako dostupne usluge, razvojem elektronskih servisa obezbediće se visok nivo sofisticiranosti usluga i time ostvariti efikasna elektronska uprava. Smanjenjem dužine trajanja postupaka i papirologije štedi se i vreme i ljudski resursi i stvara se mogućnost alokacije i efikasnije upotrebe ovih resursa. Povezivanje različitih sistema dovodi do bolje sistemske kontrole administracije i smanjenja grešaka pri rešavanju zahteva.
Povećanje zadovoljstva građana uslugama koje javna uprava pruža zahteva i unapređenje saradnje svih organa, institucija i ustanova. Trenutno većina institucija, u zavisnosti od volje i međusobnog dogovora, sama definiše pravila igre i ocenjuje koju dokumentaciju je potrebno predati, što dovodi do neujednačenosti u postupanju. Referenti zanemaruju mogućnosti korišćenja novih tehnologija tumačeći da postojeći propisi ne prepoznaju elektronsku razmenu podataka. Zbog toga je bilo neophodno definisati pravila koja će važiti u elektronskom okruženju kako bi službenicima dali precizno uređen način na koji će rešavati postupke. Na ovaj način bolja uprava će svakako bolje brinuti i o građanima.
Digitalizacijom, kao jednim od prioriteta Vlade Republike Srbije, modernizuje se način rada administracije i podiže kvalitet na nivo zemalja sa najbolje realizovanim servisima elektronske uprave, što svakako potvrđuje i prošlonedeljna nagrada za najbolji projekat u 2017. godini u ovoj oblasti. Ujedinjene nacije, OECD, Savet Evrope i druge međunarodne organizacije već se duže vreme bave različitim aspektima elektronske uprave, njenim konceptima, prednostima, barijerama i izazovima. Predlog zakona koji je danas pred vama upravo daje odgovor na principe koje je predvidela i Evropska unija, kao što su orijentisanost ka korisniku, efektivnost i efikasnost, pojednostavljenje procedura i proporcionalnost, bezbednost i privatnost, transparentnost i dostupnost, otvorenost i ponovna upotreba podataka.
Sve navedeno možemo prikazati na jednom primeru kao što je rođenje deteta. Naravno, predivan događaj za roditelje koji zahteva upuštanje u više procedura, upis deteta u matičnu knjigu rođenih i knjigu državljana, prijavu prebivališta, prijavu u centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja radi ostvarivanja zdravstvene zaštite i ostvarivanje prava na određene naknade, na primer roditeljski dodatak. Ovim postupcima ispunjavaju se uslovi za ostvarivanje brojnih drugih prava, s obzirom da se rođenje deteta dešava u zdravstvenoj ustanovi i potrebno je povezati sva porodilišta u centralni sistem i pojednostaviti, integrisati sve postupke u jedan. Zbog toga je neophodno da država upravo upis u osnovne registre uspostavi sistematski. Način na koji će to biti urađeno omogući će drugim državnim organima i lokalnim samoupravama da ove procedure koriste i za druge usluge.
Nema razloga da se sistemi povezuju pojedinačno od slučaja do slučaja, od usluge do usluge. Potrebno je da jednom uspostavljen servis bude dostupan čitavoj administraciji, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou. Upravo na taj način tokom 2016. godine rešen je postupak prijave rođenja deteta preko nacionalnog portala e-uprava, sprovođenjem projekta „Bebo, dobrodošao na svet“ koji je ovih dana doneo još jednu mogućnost za roditelja a to je ostvarivanje prava na roditeljski dodatak.
Razmena podataka iz različitih baza, na primer jednog životnog događaja pokazuje koliko je jednostavno uspostaviti saradnju nekoliko institucija. Ukupan broj prijava koje su do sada poslate elektronskim putem iz bolnice, 91.876. hiljada što govori o velikom interesovanju roditelja koji šalju jasnu poruku da zahtevaju da država preuzme na sebe teret administracije, dozvoli ovom slučaju roditeljima da je ovo vrlo važan trenutak za njihovu porodicu, vreme usmere na prinovu.
Postojanje jedinstvenog šaltera kakav je nacionalni portal e-uprave, već je Srbiju podigla na lestvici dobre uprave koja koristi tehnologiju za uspostavljanje lagodnije i kao korisniku usmerene uprave, odnosno uprave koja razume i prati potrebe građana i privrede. Međutim, korišćenjem elektronske uprave u Srbiji nije zaživelo u dovoljnoj meri upravo zbog nejasnih pravila igre. Zbog toga je bila neophodno urediti pitanje infrastrukture neophodna je za nesmetan rad uprave, način na koji se organi povezuju kako vode evidenciju u elektronskom obliku, kako se predaju dokumenta i vrše dostave i sva druga pitanja koja su se do sada stihijski rešavala od slučaja do slučaja.
Neophodna je konstanto raditi na promeni svesti edukacije zaposlenih u administraciji u korišćenju elektronskih sistema i odredbi koje insistiraju na upravi u kojoj građanin više nije kurir, već klijent čije je zadovoljstvo najvažnije.
Upis deteta u predškolsku ustanovu, usluga je namenjena roditeljima koji više ne moraju da obilaze vrtiće i predaju papire već imaju mogućnost da elektronskim putem podnesu zahteve i na kraju upisa budu porukom obavešteni da li je dete upisano ili ne. Navedena situacija je dobar primer, kada više organa odlučuje o jednom pravu, odnosno pruža jednu uslugu, upis deteta u predškolsku ustanovu.
Utvrđivanje činjenice vrši se prilikom prijave tako što sistem proverava iz različitih evidencija sve ono što je relevantno za upis. To znači da roditelj više ne mora da donosi izvod iz matične knjige rođenih za sebe i svu decu, kao i uverenje o prebivalištu i druge neophodne potvrde. Ipak, ova usluga zaživela je tek u nekoliko gradova u Srbiji, upravo iz razloga na usklađenost i procedura od opštine do opštine i nedostatka infrastrukturnih resursa kao što je dovoljan broj računara, pristup internetu i sertifikate zaposlenih u upravi.
Način na koji će ovi resursi biti korišćeni definisan je upravo u Zakonu o elektronskoj upravi. Elektronska uprava ima za cilj da oslobodi građane brige oko procedura kod koga je i na koji način ostvariti svoja prava. Razmena podataka i provera činjenica neophodnih u postupcima ključna je za uspostavljanje javne uprave koja poštuje osnovna načela i odredbe novog Zakona u opštem upravnom postupku, koji proklamuje dalji razvoj elektronske komunikacije između uprave i građana.
Svesni značaja uspostavljanja brze i sigurne razmene podataka u činjenicama u kojima se vodi službena evidencija i potreba da se prekine sa praksom opterećivanja građana da iznova donose dokumenta kojima dokazuje činjenicu o kojima država već vodi evidencije, juna meseca 2017. godine, uspostavili smo im informacioni sistem eZUP na portalu e-uprava.
Koristeći postojeće kapacitete i arhitekturu portala e-uprava, povezano je sedam organa, dakle Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Nacionalna služba za zapošljavanje, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, Ministarstvo finansija, Poreska uprava Republike Srbije, Republički fond PIO Republike Srbije i Republički geodetski zavod koji poseduje ključne podatke koji se odnose na lične statuse građana i na osnovu kojih je pre uvođenja ovih sistema samo u jednoj godini izdato preko sedam miliona uverenja, potvrda, izvoda sa organima koji te podatke koriste i kako bi neposredno odlučivali o pravima građana.
U ovom trenutku oko 200 organa među kojima su jedinice lokalne samouprave, centri za socijalni rad, obrazovne institucije, brojni državni organi izvršilo je preko 140 hiljada upita, što praktično znači da se nisu obraćali dopisima jedni drugima kako bi utvrdili činjenice već su jednim klikom došli do podataka.
Obim korišćenja informacionog sistema eZUP širi se svakim uključivanjem organa. Optimizacija procedura podrazumeva minimalne izmene pojedinih propisa. Neophodno je prilagoditi elektronske evidencije, odnosno baze podataka za razmenu podataka i povezivanje preko nacionalnog portala e-uprave i drugih portala kao što je nacionalni portal geoprostornih podataka o kojem takođe danas govorimo.
Mnogi su primeri primene informacionih tehnologija u cilju pružanja kvalitetnih usluga građanima i predstavnicima privrede, pa je tako januara meseca 2016. godine u Srbiji uveden elektronski sistem izdavanja dozvola za gradnju. U oblasti izdavanja dozvola Srbija je ušla u prvih deset zemalja sveta i to je ujedno najbolji rezultat i najveći napredak koji smo ostvarili ove godine. Od 2015. godine do danas sa građevinskim dozvolama Srbija je preskočila 176 zemalja i pomerila se sa začelja u sam vrh liste.
S obzirom na to da je uvedeni sistem u potpunosti drugačiji od sistema koji je postojao do tada, bilo je neophodno pružiti podršku kako obrađivačima tako i podnosiocima zahteva. U periodu od januara 2016. godine do decembra 2017. godine uz podršku NALED-a obučeno preko 4.500 korisnika sistema za elektronsko izdavanje dozvola i za gradnju.
Organizacijom pomenutih obuka i mentornih poseta postavljen je temelj održive i uspešne reforme sistema izdavanja građevinskih dozvola. Rezultat uvođenja ovakvog sistema jeste da je do 1. januara 2018. godine podneto 131.593 zahteva od kojih je rešeno 124.603. Sombor, Šabac, Kruševac, Čačak, Kraljevo, Svilajnac, Bečej, Sopot, Temerin i Negotin najefikasnije su lokalne samouprave koje imaju preko 90% pozitivno rešenih prijava i gotovo 100% rešenih predmeta.
Integrisani zdravstveni informacioni sistem Republike Srbije predstavlja centralni elektronski sistem u kome se čuvaju i obrađuju svi medicinski, zdravstveni podaci pacijenata, podaci zdravstvenih radnika i saradnika, podaci zdravstvenih ustanova, zdravstvene intervencije, podaci elektronskih uputa i elektronskih recepata, podaci o zakazivanju za specijalističke preglede i dijagnostičke procedure i hirurške intervencije.
Ovim sistemom omogućeno je lakše i bolje planiranje u oblasti zdravstvene zaštite i stvaranja boljih zdravstvenih politika uvođenjem integrisanog zdravstvenog informacionog sistema. Primena sistema se povećava kvalitet usluga pacijenata, povećava se transparentnost informacija, povećava se blagovremeno izveštavanje pacijenata i šire javnosti, obezbeđuje se transparentan i objektivan stav prema pacijentima i poboljšava pristup zdravstvenim ustanovama, smanjenjem vremena čekanja na pregled.
Trenutno je u pilot fazi uvođenje elektronskog dnevnika koji je već pušten u nekoliko stotina škola širom Srbije i ovaj projekta je osnov za razvoje informacionog sistema obrazovanja koji bi trebalo da omogući praćenje učenika od upisa u predškolsko do završetka njegovog školovanja.
Takođe se trenutno razvija jedinstveni informacioni sistem za sve inspekcije e-inspektor čiji je osnovni cilj postizanje većeg nivoa efektivnosti i efikasnosti inspekcijskog nadzora u Republici Srbiji. Sistem e-inspektor podržava funkcionalnost na sledećim nivoima.
Na nivou poslovnog subjekta, subjekata nadzora, primenom sistema samoproveravanja radi podizanja znanja i svesti o potrebi primene propisa na nivou inspektora, efikasnu primenu inspekcijskog iskustva, organizaciju posla i primenu upravljanja rizicima radi postizanja optimalnog nivoa efikasnosti i kvaliteta inspekcijskog nadzora.
Na nivou inspekcija optimalno upravljanje inspekcijskim resursima primenom planiranja na osnovu upravljanja rizicima i praćenje inspekcijskog nadzora u realnom vremenu. Na nivou inspekcijskog sistema efikasnu koordinaciju inspekcija primenom sinergijskih efekata inspekcijskog sistema putem profilisanja i ovlašćivanje inspektora za više zvanja i planiranja zajedničkih inspekcijskih nadzora, te obezbeđenje kontinuiranih treninga razvoja kapaciteta inspektora.
Na nivou države primenu povratne sprege u smislu unapređenja propisa i smanjenja administrativnih barijera u vezi sa delovanjem inspekcija sa korišćenjem baze znanja o inspekcijskom nadzoru. Na nivou građana povećanje transparentnosti primene inspekcijskog nadzora.
Što se tiče Zakona o nacionalnoj infrastrukturi i geoprostornih podataka, predstavlja integrisani sistem geoprostornih podataka koji omogućava korisnicima da identifikuju i pristupe prostornim informacijama dobijenim iz različitih izvora od lokalnog preko nacionalnog do globalnog nivoa na sveobuhvatan način. Nacionalna infrastruktura predstavlja okvir unutar koga se razvija politika širokog korišćenja geoinformacija, smanjuju administrativni troškovi i sprečava dupliranje poslova na njihovom obezbeđivanju.
Osnovni ciljevi koji se ispunjavaju donošenjem ovog zakona su kreiranje nacionalne infrastrukture za obezbeđivanje geoinformacija za javni sektor, privredu i javnost uopšte. Obezbeđivanje razmene kvalitetnih, standardizovanih skupova, prostornih podataka i servisa zasnovanih na saradnji unutar geosektora.
Efikasnu i isplativu razmenu informacija između javnog i privatnog sektora, korišćenjem zajedničkih prostornih podataka kroz servise koji garantuju dostupnost, kvalitet i ažurnost. Takođe, kreiranjem okvira za podršku razvoja nacionalnog informacionog društva i međunarodna saradnja zasnovana na savremenim inicijativama i učešće u aktuelnim evropskim projektima.
Cilj uspostavljanja nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka je kreiranje zajedničkog nacionalnog okvira radi razmene prostornih informacija između javnih institucija i veće mogućnosti za javni pristup prostornim informacijama, čime se obezbeđuje dostupnost, kvalitet i efikasnije korišćenje i razmenu prostornih podataka na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Uspešno uspostavljena nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka je bitan oslonac za razvoj e-uprave i predstavlja okvir unutar koga se razvoja politika širokog korišćenja geoinformacija, smanjuju administrativni troškovi, sprečava umnožavanje poslova.
Nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka, takođe, upotpunjava međunarodnu mrežu servisa, pri čemu je naročito važna saradnja na evropskom nivou u oblasti geoinformacija.
U procesu pristupanja Republike Srbije EU u okviru Poglavlja 27, koje se odnosi na životnu sredinu, Republika Srbija se obavezala na implementaciju „Inspire“ direktive i Zakonom o nacionalnoj strukturi geoprostornih podataka u potpunosti se prenosi ova direktiva u nacionalno zakonodavstvo.
Zakonom se, dakle, stvara pravni osnov za donošenje podzakonskih akata koji zajedno sa zakonom čine pravni okvir za potpunu implementaciju „Inspire“ direktive u nacionalno zakonodavstvo koje se mora izvršiti u propisanom roku kao uslov za pristupanje Srbije EU.
Donošenje zakona je neophodno zato što je nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU za period do 2018. godine predviđeno donošenje ovog zakona u prvoj polovini prethodne godine.
Donošenje ovog zakona doprineće poboljšanju i pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke u uslovima poslovanja, dakle na Duing biznis listi, kao što je i predviđeno programom za unapređenje pozicija Republike Srbije na rang listi Svetske banke, a u uslovima poslovanja za period od 2017 – 2018. godina.
Naime, primena ovog zakona je jedna u nizu mera kojima će se do kraja 2018. godine, kako se procenjuje, značajno smanjiti vreme trajanja postupka uknjižbe imovine sa 21 na pet dana, uz smanjenje troškova sa 2,8% na 2,5% vrednosti imovine i borja neophodnih procedura sa šest na tri. Investitori će lakše i brže dolaziti do informacija o položaju, obliku i površini parcele, kao i mogućnosti gradnje na istoj.
Infrastruktura geoprostornih podataka se uspostavlja poštovanjem sledećih principa. Podatke treba prikupiti jednom i održavati na nivou gde se to može raditi najefikasnije. Treba omogućiti kombinovanje kontinuiranih prostornih podataka iz različitih izvora, podeliti iz između korisnika i aplikacija, omogućiti da informacije prikupljene na jednom nivou budu podeljene na različitim nivoima. Prostorni podaci potrebni za efikasno upravljanje ne bi smeli biti dostupni samo ukoliko je ograničeno njihovo masovno korišćenje. Potrebno je omogućiti lako pronalaženje dostupnih prostornih podataka, procenu da li su pogodni za upotrebu i ostvarenje cilja i uslove za njihovo dobijanje i korišćenje.
Geografski podaci treba da budu jednostavni za razumevanje i interpretiranje, pošto će biti dokumentovani na odgovarajući način, te se mogu predstaviti u određenom kontekstu koji će biti prilagođen da odgovara korisnicima.
Primena ovog zakona će svakako direktno uticati na državne institucije, organizacije kao subjekte koji su zaduženi za prikupljanje, izradu, održavanje, korišćenje i isporuku standardizovanih podataka i servisira i posredno na privredu i građane Republike Srbije kao korisnike.
Zakonska rešenja ojačanje i unaprediće vezu između privatnog i javnog sektora putem međusobne saradnje i razmene geoprostornih podataka.
Takođe, zakonska rešenja će poboljšati upravljanje prirodnim i zemljišnim resursima, koja će ići u prilog strategijama koje su od uticaja na društvo u celini.
Primena ovog zakona će se obezbediti efikasno korišćenje i obezbeđivanje geoprostornih podataka, što značajno doprinosi ne samo državi, već i građanima i privredi.
Primena ovog zakona će obezbediti finansijske uštede tako što će eliminisati dupliranje podataka i poslova u državnoj upravi, obezbeđujući pri tom ažurnost geoprostornih podataka.
Takođe, svi podaci na nacionalnom nivou će biti standardizovani, harmonizovani, što će pospešivati njihovo korišćenje. Standardizovani veb-servisi su najmoderniji i najefikasniji način razmene i korišćenje geoprostornih podataka. Analiza stanja geo sektora je pokazala da su neke on najvažnijih slabosti u ovoj oblasti neažurnost podataka, neusklađenost podataka, heterogenost sistema informacione tehnologije, umnožavanje napora i troškova, nedovoljno korišćenje standarda i slaba pristupačnost. Primenom ovog zakona će se otkloniti i ovi nedostaci.
Ono što je svakako takođe značajno to je da će zakon omogućiti razvoj i privredne aktivnosti na više načina, jer će moderan način distribucije standardizovanih, ažurnih i kvalitetnih prostornih podataka omogućiti njihovo korišćenje u različitim okruženjima, što će doprineti razvoju tržišta informacionih tehnologija.
Primenom ovog zakona povećaće se primena prostornih podataka i razvoj proizvoda sa dodatom vrednošću. Takođe, primenom ovom zakona investitori će lakše i brže dolaziti do informacija o položaju, obliku i površini parcele, kao i mogućnosti gradnje na istoj, kao i pratećih informacija od važnosti za donošenje odluke.
Na kraju, ja bih zaista istakao da i pored možda jezika, koji ponekada jeste, ne bih rekao birokratizovan, ali svakako u velikoj meri i tehnički i ponekad izaziva i otpor u čitanju, ipak smatram da su ova dva zakona od velikog značaja, jer uvode red u sistem i funkcionisanje svih nadležnih državnih organa i smatram da ćemo svakako i u raspravi čuti nadam se i veoma konstruktivne predloge koje ćete imati priliku da iskažete, a nadam se da ćemo u danu za glasanje imati tu čast da Narodna skupština izglasa i Zakon o elektronskoj upravi i Zakon o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Ja ću vrlo kratko.
Dakle, svakako svaka kritika je uvek dobrodošla. Međutim, ono što jesam govorio i u uvodu, a i zbog građanki i građana i zbog javnosti, važno je istaći i neobesmišljavati jedan ovako značajan Zakon o elektronskoj upravi, koji je praktično proizvod mnogo širih konsultacija, jednog procesa koji je trajao do godinu i po dana, sa svim referentnim institucijama, svima onima koji su praktično deo čitave ove reforme.
Iako je loše da jasno normiramo, na primer, kako će se obrađivati podaci o građanima Srbije u elektronskom postupanju, onda se mogu složiti sa kritikama. Ako je loše da ovim zakonom normiramo povezivanje sistema, onda ću se ponovo složiti sa kritikama.
Takođe, ako je loše da definišemo koja je to infrastruktura sa kojom ćemo raditi u elektronskom postupanju, iako je i to loše, ponovo ću se složiti sa kritikama.
Naravno da je legitimno kritikovati i napadati, nemam ništa protiv toga, to je ok, ali mislim da je ovaj zakon zaista veoma značajan, kao što je značajno ono što je moj kolega Šarčević ovde govorio, kao što je i tačno da upravo ovi zakoni imaju veze, a ne da nemaju veze. Ako govorimo o inspekcijama u prosveti, o prosvetnoj inspekciji, ako govorimo o Zakonu o inspekcijskom nadzoru, pa onda to povežemo sa digitalizacijom, onda mislim da je to veoma uvezano, daleko od toga da nije.
Prema tome, zahvaljujem se, ponavljam, na ovim kritikama, ali ponavljam takođe zbog građana je važno istaći koji je značaj ovog zakona. Ja sam to rekao u uvodu, ponoviću to i tokom ove rasprave, to uopšte nije problem. Mi smatramo da uvođenje reda u sistem nikako ne može biti protumačeno kao jedna loša tendencija koju Vlada ovde želi da sprovede. Hvala.

Zaista želim da se zahvalim na ovoj nadahnutoj diskusiji. Samo zbog nekih detalja, prosto da ukažem na činjenice.
Mislim da većina građanki i građana Srbije nije za to da se vraćamo u kameno doba. Mislim da su takođe veoma zainteresovani da živimo u jednom modernom vremenu, digitalizacija jeste jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije, ali to nije samo i isključivo tehničko-tehnološki proces, to je i društveni proces par ekselans. Mislim da je to važno da imamo u vidu kada govorimo o tom procesu.
Što se tiče prepisa matičnih knjiga u elektronski oblik, 98% je taj posao završen. To je odgovor na vaše pitanje.
Što se tiče navodne manjkavosti zakona o kome ste govorili gde se ne pominje životna sredina, pogledajte član 5. i pogledajte uopšte odredbe samog zakona i videćete da se praktično polovina odredbi odnosi upravo na životnu sredinu.
Želim da odgovorim promptno, da ne bi bilo nekih nedoumica. Dakle, sve ovo što ste pitali, ja sam vas, eto, udostojio odgovora. Hvala vam.

Saglasni.