Zahvaljujem.
Gospodine Zukorliću, ukazali ste na određene manjkavosti u odnosu na neka ranija vremena. Godine 2010. zaista jesu postojale nepravilnosti. Godine 2014. je izmenjen zakon u delu koji se upravo odnosi na sprovođenje izbora i 2014. godine je sama procedura sprovođenja bila mnogo bolja. Dakle, mnogo bolja nego 2010. godine, što ne znači da je bila idealna.
Što se tiče depolitizacije, ona je važna, pre svega, zbog toga što nacionalni saveti nisu oblik političkog delovanja, već pre svega očuvanja tradicije, kulture i jezika i naravno da smo svi svesni činjenice da ovde ne govorimo o depolitizaciji, nego smanjenju prekomerne politizacije. Dakle, to je intencija i ministarstva koje je resorno zaduženo za ove izmene i dopune zakon.
Moram reći i da je početna pozicija naših partnera iz Saveta Evrope, dakle, iz savetodavnog Komiteta Saveta Evrope bio mnogo rigidniji i mnogo oštriji i u tom delu smo svakako izašli, rekao bih, u velikoj meri u susret jasnoj argumentaciji svih predstavnika nacionalnih manjina.
Što se tiče upisa u posebni birački spisak, on se vrši isključivo na lični zahtev, a promena podataka i brisanja će biti svakako i na lični zahtev i po službenoj dužnosti, imajući u vidu da imamo naravno, nameru i to ćemo uraditi da unapredimo, praktično, i taj posebni birački spisak, da ga ažuriramo i da ga povežemo sa jedinstvenim biračkim spiskom, što nije bio slučaj do sada.
Što se tiče onoga što ste govorili, a vezano je za dijasporu i korišćenje njihovog prava da se izjasne na izborima, smatram da je to pre svega predmet izbornog zakonodavstva koje prepoznaje tu mogućnost za, naravno, parlamentarne i druge izbore.
Što se tiče izbora za nacionalne savete, naravno da ćemo sve vaše amandmane sagledati sa puno pažnje, videti šta su mogućnosti, a da ne narušavaju pravni okvir, ali takođe mislim da će i jeste osnovni fokus, ne samo vezano za bošnjačku nacionalnu manjinu, nego za sve nacionalne manjine, da je fokus i Ministarstva i Vlade Republike Srbije pre svega na eliminisanju bilo kakve mogućnosti zloupotrebe od otpočinjanja procedure, dakle, kada kažemo od otpočinjanja, govorim od upisa u posebni birački spisak, preko ažuriranja tog posebnog biračkog spiska, do samog održavanja izbora za nacionalne savete tog izbornog dana.
Na tom polju ćemo svakako sarađivati, već danas potpisujemo sporazum sa RIK, od 15.00 časova imamo prezentaciju upravo upodobljavanja posebnog biračkog spiska sa jedinstvenim biračkim spiskom i na tu prezentaciju su pozvani, naravno, i svi narodni poslanici, naročito narodni poslanici koji su pripadnici nacionalnih manjina.
Nadam se da ćemo biti u prilici da dođemo do komplementarnog, ili do najmanjeg zajedničkog imenitelja u ovom aktuelnom trenutku, a u vezi sa onim zahtevima koje ste vi izneli kroz amandmane na ove zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Ovo je upravo jedan od primera po pitanju kritika, koje su, naravno, legitimne oko inkopatibiliteta da li je bilo mudro isključiti, odnosno dati ekskluzivitet političkim partijama, manjinskim političkim partijama, ne govorim sada o nacionalnim savetima, a isključiti većinske partije koje u svojim organima imaju pripadnike nacionalnih manjina. Ovo je najbolji dokaz da smo imali jedan ispravan pristup.
Što se tiče vrlo konstruktivnih kritika, moram reći da je u postupku učestvovala zainteresovana javnost, da smo imali osam okruglih stolova, da smo imali javne pozive. Ne znam koliko zvaničnije je moguće pozvati sve zainteresovane da uzmu učešća ako ne na sajtu ministarstva koje je resorno zaduženo za ove zakone.
Dakle, stvar je samo zainteresovanosti. Ako smo imali osam okruglih stolova, to dovoljno govori o činjenici da je bilo mnogo prilika i šansi da se uzme učešće i da se sve kritike koje su svakako dobrodošle i koje su inkorporirane u velikoj meri u ove zakonske predloge, saslušaju.
Naravno, i organizacije civilnog društva su preko mehanizma Vlade, dakle, Kancelarije za civilno društvo, takođe upućivale pozive i imali smo javne pozive i na lokalnim medijima koji imaju programe na jezicima nacionalnih manjina.
Proces je bio otvoren, participativno sproveden u vrlo jasnom okviru, dakle, u skladu sa međunarodnim standardima, strateškim dokumentima, zakonima i Ustavom Srbije. Nema prirodnijeg i jasnijeg okvira za pripremu jednog zakona.
Ako je potrebno da ponovim, dakle, okrugli stolovi su održani i u Novom Sadu i u Subotici i u Beogradu i u Bujanovcu i u Petrovcu na Mlavi i u Novom Pazaru i u drugim gradovima.
Što se tiče finansiranja nacionalnih saveta, predlog da se troškovi podele 50% za stalne troškove, a 50% za delatnost za koje nacionalni saveti postoje, je nešto što je sasvim, po našem mišljenju, odmereno, jer smo imali slučajeva da se praktično u nekim nacionalnim savetima 100% sredstava koja se dobijaju, podsećam, sa tri nivoa vlasti, dakle, iz budžeta Republike Srbije, budžeta AP Vojvodine i budžeta jedinice lokalnih samouprava, da su se trošile u 100% učinku za plate.
Ono što je takođe bio deo ovog okvira, to je usklađivanje sa odlukom Ustavnog suda iz 2014. godine, tako da Ustav kao najviši pravni akt naše zemlje zaista nas obavezuje kada pišemo zakone, da povedemo računa i o odlukama Ustavnog suda i da, naravno, to inkorporiramo u zakonske predloge.
U svakom slučaju, svaka kritika je dobro došla. Žao mi je što nismo imali mogućnost da to čujemo i ranije. Videćemo da li je moguće nešto još razrešiti, ukoliko je bilo nekih amandmana sa vaše strane.
Što se tiče participacije, to jeste predmet, kao što sam rekao i juče, a mislim i danas, drugih, odnosno izbornih zakona. Naravno da je legitimno i utemeljeno i činjenično da se pozovete i na bilateralni sporazum između Republike Srbije i Republike Hrvatske, ali to prosto nije predmet ovog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Pomenuli ste dosta interesantnih pitanja. Jedno od prvih koje ste spomenuli je praktično tema, a vezana je za Zakon o matičnim knjigama, i ovim zakonom je propisana promena pola u matičnim knjigama rođenih. Ono što takođe piše jeste da će Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave sa Ministarstvom zdravlja propisati postupak upisa i obrazac koji će lekar popuniti, potpisati kada lice promeni pol. Nema vakuma, zakon stupa na snagu 1. januara 2019. godine i do tada će taj podzakonski akt, koji će tretirati ovo pitanje, biti završen i mi ćemo zajedno sa Ministarstvom zdravlja taj obrazac formatirati na način koji je adekvatan. Nakon potpisanog obrasca od strane nadležnog lekara matičar će upisati u matičnu knjigu rođenih promenu pola. Naravno, Ministarstvo zdravlja će, kao stručnjak za tu oblast, opredeliti trenutak u tom procesu kada će lekar izdati tu potvrdu o činjenici promene pola, a ovo je praktično formalizovanje tog zdravstvenog nalaza.
Što se tiče finansiranja iz budžeta, mislim da je nadzor nad trošenjem tih sredstava, taj budžet, a imamo tri nivoa budžeta, dakle, budžet Republike Srbije, budžet AP i budžet lokalnih samouprava, sav taj novac i sva ta sredstva su sredstva poreskih obveznika. Mislim da je važno da kao država vršimo nadzor nad trošenjem tih sredstava, a takođe je važno da nacionalni saveti nacionalnih manjina rade ono što je zakonom i predviđeno. Tako da ovaj predlog praktično ide u pravcu toga da se zadovolji sadržajem ono što jeste funkcija nacionalnog saveta, a ne da se sredstva potroše isključivo za plate, jer, plastično govoreći, koja je onda funkcija nacionalnog saveta.
Što se tiče manjih nacionalnih saveta, podsećam vas da smo prošle godine aktivirali taj budžetski fond za nacionalne manjine. Ove godine ga podigli na neki iznos od 21.800.000 dinara, da na te projekte mogu, odnosno sada je konkurs završen, ali je, ja mislim, pristiglo 164 aplikanata, gde naravno nevladine organizacije i organizacije koje osnivaju nacionalni savet imaju pravo da apliciraju i takođe i na taj način se neka dodatna sredstva mogu opredeliti za nacionalne savete.
Takođe, ono što stoji na raspolaganju nacionalnim savetima, to su donacije na koje imaju pravo i koje mogu koristiti. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Gospodine Obradoviću, naravno nikada nismo izbegavali da odgovorimo na pitanja koja su smislena, i mislim da sam i juče, ako sam ispustio neke odgovore, u kasnijem delu sednice odgovorio na sijaset vaših pitanja. Ne znam da li ste bili u sali, ali nije to ni važno.
Što se tiče zadrugarstva koje ste danas spomenuli, mislim da juče niste, ali nije ni to bitno, dakle, ovde se radi, to sam rekao i juče, radi se o promenjenom konceptu. Radi se o oblastima koje se baziraju na Ustavu i posebnim zakonima. Dakle, nakon toga, a već sada se radi jedinstvena evidencija poslova. Promenama sektorskih zakona će se ti poslovi još ažurirati. Već smo uradili 80% evidencije ili popisa tih poslova, tako da ništa nismo izbacili. Što se toga tiče radi se samo o konceptu, ako me dobronamerno razumete.
Što se tiče načelnika opštinske uprave i sami znate da je skupština predstavničko telo, da predstavničko telo ne može biti drugostepeni organ i da je veće izvršni organ i da se načelnik bira na veću, imenuje na veću nakon sprovedenog konkursa, odnosno postavlja se na veću nakon sprovedenog konkursa. To je prosto razlika između predstavničkog i izvršnog organa. Takođe se radi o konceptu, ako ni o čemu drugom.
Što se tiče uvođenja u red teme o počasnom građaninu, prosto se primenjuje istovetan princip kao kada se daje saglasnost npr. za nazive ulica, a daje se saglasnost iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, upravo da ne bi dolazilo do toga da se narušava društveni interes, da ne dolazi do konfrontacije kod lokalnog stanovništva, ukoliko se radi o nekim kontroverznim istorijskim ličnostima, spornim ličnostima itd. itd.
Tako da, s obzirom da ste vrlo principijelni, bio bi reda da pohvalite, jer uvodimo nešto u red, a ne da kritikujete. Ne ulazeći, naravno, personalno u to ko je gde do sada proglašavan za počasnog građanina pa su nekima te titule i oduzimane.
Što se tiče EU, razumljiv je vaš politički program i politički stav koji imate, koji je otvoreno antievropski i to je vaše pravo, ali prosto želim da vas upoznam da je strateški cilj države Srbije već duži niz godina ulazak u EU, da imamo 35 pregovaračkih poglavlja, da se 70% upodobljavanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU odnosi upravo na jedinice lokalnih samouprava, da 21 ili 22 poglavlja su upravo odnose na to, u velikoj meri, dominantno. Tako da je sasvim logično da to stoji u zakonu. Kada antievropska politika bude prevagnula, onda ćete imati svakako priliku da inicirate promenu ovih političkih orijentacija i zakonskih odredbi.
Što se tiče pasoša, mislim da je nesporno da smo svi državljani Republike Srbije. Što se tiče onoga što prosto jeste vaš manir koji je legitiman i način da steknete neki politički profit, to je pravo. Ja kao ministar nemam nameru da ulazim u polemiku oko toga niti ova tema ima veze sa bilo kojim od zakona koji su danas i juče na dnevnom redu.
Takođe nije predmet ovih zakona ono što ste govorili o nekim navodnim tvrdnjama o kriminalu, nepravilnostima kojih je sigurno kroz istoriju bilo u lokalnim samoupravama zato što, naravno, postoje drugi nadležni organi i drugi zakoni koji uređuju ovu materiju.
Što se tiče Zakona o javnim agencijama, odnosno platama u javnim agencijama, u registru zaposlenih ima 15 javnih agencija. Neke se posebnom zakonom, pojedinačne agencije, formiraju. Neki obuhvat rada koji neke institucije koje nazivamo agencijama imaju prosto nisu agencije, ali generalno mislim da je važno i to ste, ako se ne varam juče pohvalili, da su sada konkursi obavezni. Primenjivale su se odredbe Zakona o radu koje nisu predviđale obavezu sprovođenja konkursa, ali to nije značilo da ti konkursi nisu sprovođeni u nekim slučajevima. Sada je to definitivno postala imperativna norma.
Što se tiče nestalih beba, mislim da se radi o kriminalnim aktima i mislim da to svakako ne može biti predmet ovog zakona, ali je Vlada osnovala komisiju koja se bavi pitanjem nestalih beba. Mislim da je jedan sistemski pristup, za koji je Vlada opredeljena, zbog tih nesrećnih slučajeva koji su se dešavali, pre svega, tim roditeljima koji su ostali bez svoje dece nešto što je jasna orijentacija Vlade Republike Srbije, ali na tome prosto nije politički korektno sticati političke poene, a naročito ne kada govorimo, lako je sada uvezati sve zakone, ali govorimo o Zakonu o matičnim knjigama. Sada će neko pomisliti da to sve ima veze jedno s drugim, zaista nema.
Ostavimo komisiji da radi svoj posao, ostavimo nadležnim organima da na osnovu nalaza te komisije urade ono što je do njih i da se barem u nekom procentu ispravi ta, rekao bih, ne višegodišnja, nego višedecenijska nepravda, jer to jeste stvar krivične odgovornosti, a ne pitanje Zakona o matičnim knjigama.
Nadam se da, iako se ne varam, čak mislim da je član ove komisije i državni sekretar iz ovog ministarstva, tako da ćemo svakako imati i uvid i potpunu informaciju u samo funkcionisanje ove komisije.
Mislim da sam vam sasvim jasno odgovorio na sva vaša pitanja i zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Hvala na ovim konstruktivnim kritikama i naravno pohvalama. Samo jedna stvar oko koje se očigledno nismo razumeli. Dakle, do sada je vreme za sazivanje, najranije vreme za sazivanje sednica Skupštine bilo nula. Sada smo uveli 24 sata. Znači, ispod 24 sata ne može, od 24 sata na dalje. Tako da, taj deo niste razumeli, tako da je bilo tih zloupotreba ranije. Upravo iz tog razloga smo uveli tu odredbu.
Što se tiče jedinstvenog matičnog broja građanina, to je u nadležnosti MUP-a i MUP ima svoje propise kojima to pitanje reguliše.
Što se tiče momenta koji se smatra relevantnim za promenu pola, to zaista nije predmet regulisanja Zakona o matičnim knjigama, to je pre svega vezano za domen medicine i naravno da u tom smislu i jeste predviđeno da se donese podzakonski akt. Zakon stupa na snagu, kao što sam rekao danas, 1. januara 2019. godine. Mi ćemo taj obrazac formatirati zajedno sa Ministarstvom zdravlja i naravno da onog momenta kada nadležni lekar potpiše taj obrazac, tog momenta je moguće da matičar odradi svoj deo posla. Tako da, to je to. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovana gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi devet zakona, devet predloga zakona koji predstavljaju nastavak naših napora da reformišemo upravu u jedan efikasniji, profesionalniji, moderniji servis građana Srbije. Reforma javne uprave, kao što verovatno znate ili jedan od tri karijatidna stuba naših evropskih integracija i pored toga što to jeste obaveza i u odnosu na Strategiju javne uprave, ali i obaveza u realizaciji našeg spoljnopolitičkog cilja. Mi na reformu javne uprave gledamo pre svega kao na nešto što činimo prevashodno zbog interesa i u interesu naših građana i stvaranja boljeg ambijenta za život i boljeg životnog standarda u Republici Srbiji.
Upravo stoga i predlažemo rešenja koja doprinose boljem radu jedinica lokalne samouprave, većoj participaciji građana u kreiranju politika, efikasnijem radu službenika, unapređenijim uslovima za ostvarenje prava i položaja pripadnika nacionalnih manjina i daljoj reformi sistema plata sa ciljem pravednijeg nagrađivanja zaposlenih u javnom sektoru.
Na izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi započelo se radom još 2013. godine i zbog čestih promena u samom ministarstvu i zbog nekih izbornih ciklusa, te izmene još uvek nisu donete. Za ovaj zakon formalni postupak javne rasprave sproveden je krajem 2016. godine i početkom 2017. godine. Nacrt zakona upućen je Vladi početkom septembra 2017. godine. Uprkos veoma dugom ili relativno dugom i konsultativnom, inkluzivnom procesu, mi smo sa predstavnicima jedinica lokalnih samouprava obavili još jedan krug konsultacija početkom ove godine, jer ovaj zakon ni ministarstvo ni jedinice lokalne samouprave naravno ni stručna javnost veoma dugo iščekuju.
Izmene Zakona o lokalnoj samoupravi važne su jer donose promene u načinu određivanja nadležnosti jedinica lokalne samouprave, u radu skupštine, opštinskog veća i uprave, unapređuju mehanizam neposrednog učešća građana u obavljanju poslova lokalne samouprave, reformišu funkcionisanje mesnih zajednica i jačaju međuopštinsku saradnju.
Jedna od najznačajnijih izmena odnosi se na sprovođenje javne rasprave u postupku pripreme odluke o budžetu, u delu planiranja investicija, iako neke opštine i gradovi Srbije to već sada rade i koriste neke od načina komunikacije, da konsultuju građane, naša intencija je da to postane obaveza svih lokalnih samouprava, jer sredstva u budžetima su sredstva svih građana i imaju pravo da učestvuju u odlukama kako ta sredstva ulagati i na šta ih trošiti.
Istovremeno važno je da napomenem da smo u oblasti participacije predložili da se broj potpisa građana potreban za pokretanje građanske inicijative fiksira za razliku od prethodnog rešenja, znači, fiksira na pet procenata od ukupnog broja građana sa biračkim pravom na teritoriji te jedinice lokalne samouprave. Predlažemo takođe izmenu koncepta utvrđivanja nadležnosti opštine i grada, tako što se ne bi više u zakonu nabrajali poslovi koje obavljaju već oblasti u kojima jedinica lokalne samouprave imaju nadležnosti na osnovu Ustava i posebnih sektorskih zakona.
Deo predloženih izmena koje su ispred vas odnose se i na otklanjanje nedostataka u funkcionisanju organa jedinica lokalne samouprave, te stoga predlažemo, npr. sazivanje sednice skupštine opštine ili grada u minimalnom roku od 24 časa kako bi izbegli zloupotrebu ili zloupotrebe koje su se ranije dešavale sa neprimereno kratkim rokom sazivanja tih sednica.
Takođe, želimo da optimizujemo broj pomoćnika predsednika opština i gradonačelnika, kao i lokalnih većnika, vezujući ih po skalama za broj stanovnika u tim jedinicama lokalne samouprave. Tako npr. opštine koje imaju do 15.000 stanovnika mogu imati jednog pomoćnika predsednika, do 50.000 stanovnika – dva, do 100.000 – tri, a kod ostalih je maksimum pet pomoćnika. Ova izmena, a moram to da naglasim, stupa na snagu nakon donošenja ovog zakona, ali od sledećih lokalnih izbora kada oni budu raspisani.
Sličnim principom vodili smo se i definišući maksimalan broj članova veća, te ukoliko jedinica lokalne samouprave ima do 15.000 stanovnika, maksimalni broj većnika je pet, do 50.000 je sedam, 100.000 je devet, a kod ostalih se ne može prelaziti 11 većnika. Ovo pre svega vođeni intencijom da unapredimo i ekonomičnost i optimizujemo funkcionisanje lokalnih vlasti.
Kada su u pitanju mesne zajednice, težnja je bila da mesne zajednice budu mesta gde će se prepoznati problemi, razgovarati o potrebama građana, te smo s toga predložili unapređenje položaja mesne zajednice i odnosa sa opštinom ili gradom, da na neki način vratimo stare obrise onoga što mesne zajednice jesu bile, ali u novom ambijentu i da upodobimo to sa realnim potrebama jer su mesne zajednice u ovom prethodnom periodu praktično narodski rečeno postale čardak ni na nebu ni na zemlji.
Veoma značajna novina je u jačanju međuopštinske saradnje kroz koncept zajedničkog obavljanja svih poslova opština i gradova koji su od interesa za građane, a posebno tamo gde nije bilo ili ne postoje kapaciteti za obavljanje određenih poslova, poput komunalnih, inspekcijskih i slično.
Takođe, vezano za ovaj segment zakona koji smo predložili Savet Evrope je kao međunarodna organizacija, kao što znate sa 47 članova, ako se ne varam, posvećena očuvanju demokratije, ljudskih prava, vladavine prava i drugim važnim pitanjima, jedan je od najvažnijih dokumenata Saveta Evrope upravo Evropska povelja o lokalnim samoupravama na čijim principima praktično i počiva naš Zakon o lokalnoj samoupravi, a protokol koji je sačinjen uz ovu evropsku povelju potvrđuje naš put ka osnaživanju demokratskih principa, pre svega u pogledu participacije građana kao što sam prethodno rekao u poslovima lokalne vlasti.
Republika Srbija svakako je prepoznala u uvažila ovaj značaj kako povelje tako i protokola i danas je pred nama i Zakon o potvrđivanju tog dodatnog protokola, imajući u vidu da je njegovim članom 5. predviđena obaveza potvrđivanja u državi članici nakon što je država članica potpisala taj protokol.
Nevezano za nas kao predlagače ali svakako želim da se osvrnem i na predlog poslanika koji su ovlašćeni predlagači izmena i dopuna Zakona o teritorijalnoj organizaciji. Radi se o poslanicima Kovačević, Laketić, Mihajlović i Radenković gde su predložili, a mi iz ministarstva dali pozitivno mišljenje da dva grada u Srbiji dobiju status, dve opštini faktički u Srbiji dobiju status grada, uz argumentaciju koja je sasvim smislena, da se radi o poslednjim opštinama koje jesu centar okruga, upravnih okruga, a da nemaju status grada i mislim da je to takođe veoma značajno i u vidu ispravljanje, rekao bih nepravde, a i u vidu svesti narodnih poslanika o tome da je ovo potrebno učiniti.
Kada govorimo o većem učešću građana u donošenju politika, logično je da pomenem i nijansirane izmene i dopune u Zakonu o državnoj upravi koje su takođe predmet današnje sednice, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave već duže vreme praktikuje konsultacije javnosti u najranijoj fazi pripreme nacrta zakona i na takvu praksu smo hteli da obavežemo i sve ostale državne organe i tako dodatno ostvarimo otvoreni dijalog, saradnju, partnerstvo, zainteresovane javnosti sa organima državne uprave.
Pored toga što nas na to, naravno, obavezuju Ustav Republike Srbije, Rezolucija ovog Doma o zakonodavnoj politici, Strategija reforme javne uprave, Kodeks dobre uprave Saveta Evrope, Lisabonski ugovor i mnoga druga dokumenta, mislim da nas na to obavezuje i lična odgovornost svakog od nas koji radi u upravi i čije usluge plaćaju poreski obveznici, odnosno građani Srbije.
U sklopu reforme javne uprave težimo daljoj modernizaciji rada, bržem i lakšem ostvarivanju prava građana, bez nepotrebnih troškova i glomaznih procedura.
Matične knjige su zato veoma značajne kao osnovne službene evidencije o našim građanima i one su polazna osnova za ostvarivanje različitih brojnih prava, budući da predstavljaju izvor podataka koji su potrebni u postupcima pred drugim organima.
U tom smislu unapređenje registra matičnih knjiga je projekat koji je započela aktuelna predsednica Vlade Ana Brnabić kao tadašnji ministar državne uprave i lokalne samouprave. Meni je sada pripala čast da taj posao privedemo kraju upravo kroz predložene izmene i dopune Zakona o matičnim knjigama.
Najznačajnija izmena koju ovaj zakon predlaže je uspostavljanje registra matičnih knjiga, tako da će se sve matične knjige voditi u elektronskom obliku, uz zadržavanje papirnog oblika, čime se omogućava maksimalna sigurnost, tačnost i pouzdanost sistema vođenja matičnih knjiga.
To, praktično, znači da će se sva dokumentacija potrebna za upis određene činjenice u matične knjige dostavljati elektronskim putem, a s druge strane, i drugi organi, primera radi Ministarstvo unutrašnjih poslova, imaće mogućnost da elektronski koristi podatke iz matičnih knjiga za potrebe svojih upravnih postupaka.
U ovom delu bih svakako napomenuo i novinu da će matične knjige koje vode DKP, odnosno diplomatsko-konzularna predstavništva, biti sastavni deo registra matičnih knjiga, a izdavanje izvoda iz matičnih knjiga u ovim predstavništvima će omogućiti našoj dijaspori da jednostavnije dođu do svojih dokumenata, za razliku od prethodnog perioda, kada su čekali po nekoliko meseci da pribave za sebe ove javne isprave.
Vraćajući se i na lokalne samouprave, moram, pre svega, da napomenem da je preko 98% matičnih knjiga već preneseno, zaključno sa majom mesecom, ako se ne varam, ove godine, u elektronski oblik i da je to jedan veliki poduhvat, koji je praktično omogućio da sve ovo i uradimo, a zahvaljujući matičnim službama koje su radile u jedinicama lokalnih samouprava.
Pored ovoga, važno je da napomenem da predloženim izmenama omogućavamo predstavnicima nacionalnih manjina dobrovoljni upis nacionalne pripadnosti u matičnu knjigu rođenih.
Pravo na upis o nacionalnoj pripadnosti se ostvaruje izjavom datom na zapisnik pred nadležnim matičarem, a takođe davanje ove izjave biće moguće i pred zdravstvenim radnikom koje vrši, naravno, prijavu rođenja deteta.
Naravno, da podvučem, i zbog javnosti, i zbog građana i zbog pripadnika nacionalnih manjina koji žive na teritoriji Republike Srbije, dakle, unošenje podataka o nacionalnoj pripadnosti zavisi isključivo od volje roditelja ili volje punoletnog lica koje se može opredeliti da upisani podatak izbriše, promeni ili da ga upiše ukoliko on nije prethodno bio upisan.
Takođe, prilagođavanje pola rodnom identitetu i pravno priznanje te činjenice spadaju u sferu ustavno zagarantovane zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda, uključujući pravo na dostojanstvo i slobodni razvoj ličnosti. Zbog toga je predlogom novog zakonskog rešenja uvedena mogućnost evidentiranja promene pola u matičnu knjigu rođenih na osnovu potvrde zdravstvene ustanove.
Time se svakako stvaraju pretpostavke za ostvarivanje pravne sigurnosti, odnosno drugih prava i pravnih interesa lica koja su promenila pol, a mi na ovaj način sprovodimo afirmativne mere u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije koja je takođe usvojena u ovom domu, ako se ne varam, neke 2008. ili 2009. godine, stvarajući normativni okvir za sprečavanje nejednakosti transrodnih osoba i prihvatanje rodne raznolikosti kao sastavnog dela modernog, evropskog društva.
U cilju racionalnog i delotvornog rada u vođenju matičnih knjiga i ostvarivanju prava građana, jedna od novina odnosi se i na propisivanje kriterijuma za obrazovanje matičnih područja koji će biti bliže uređen podzakonskim aktom, pri čemu će se posebno voditi računa pre svega o kadrovskim, tehničkim kapacitetima, ali naravno i o drugim uslovima.
Ono što je takođe važno, primena ovog zakona neće izazvati dodatne troškove za državu i građane. Čak, naprotiv, pružanjem brže i dostupnije usluge krajnjim korisnicima omogućiće i velike uštede.
Poštovani narodni poslanici, pred vama su izmene i dopune Zakona o javnim agencijama i Predlog zakona o platama u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, koji su deo reformskog procesa koji je najavljen strategijom reforme javne uprave i u skladu sa strategijom cilja da se odgovarajućim propisima uspostavi ono što je najvažnije, usklađen sistem radnih odnosa i plata zaposlenih u javnom sektoru kako bi se na jedinstven način uredili radni odnosi i plate u javnim službama, državnim organima, organima autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i javnih agencija.
Drugi razlozi za izmene odredaba koje se odnose na direktore i članove upravnog odbora i zaposlene proizilazi iz akcionog plana za pregovaračko Poglavlje 23. Pravosuđe i osnovna prava i značajni su sa stanovišta sprečavanja sukoba interesa i rizika od korupcije.
S tim u vezi predložili smo dve ključne promene – uvođenje obavezno izbornog postupka i selekcije kandidata pri zapošljavanju kroz javni konkurs, budući da se na zaposlene u agencijama primenjivao Zakon o radu, koji nije predviđao obavezu sprovođenja ovih konkursa i preciznije i detaljnije definisanje uslova i kriterijuma za imenovanje članova upravnog odbra i direktora javnih agencija i onih koji su u v.d stanju.
U cilju jačanja stručnosti promenjeni su uslovi za imenovanje lica u upravni odbor i na mesto direktora, tako da na ta mesta može biti imenovano lice koje ima najmanje devet godina radnog iskustva na poslovima iz oblasti rada javne agencije ili pet godina radnog iskustva na tim poslovima kada je u pitanju agencija koju osniva lokalna samouprava.
U cilju sprečavanja sukoba interesa ograničen je mandat članova upravnog odbora i direktora na pet godina i određeno je da može biti ponovo imenovan još najviše dva puta. Napominjem, do sada nije bilo bilo kakvih ograničenja u tom smislu.
Propisano je da lice koje se imenuje za direktora javne agencije ne može biti član organa političke stranke. Izmenama zakona je ukinuta mogućnost da se višak prihoda nad rashodima koristi za povećanje plata zaposlenih, već je definisano i rečeno da će se koristiti isključivo za razvoj same agencije ili da se vrati u budžet osnivaču.
U skladu sa Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, predložen je Zakon o platama u javnim agencijama i drugim organizacijama, koje je osnovala Republika Srbija, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i ovim zakonom, koji bi se primenjivao od 2019. godine, postiglo bi se usklađivanje osnovnih elemenata plata zaposlenih u ovim pravnim licima sa sistemskim Zakonom o platama u javnom sektoru, koji je donet u ovom domu 2016. godine i time ujednačavanje pravnog položaja zaposlenih u celom javnom sektoru.
Predloženim zakonom se iz režima utvrđivanja zarada od strane poslodavca, na osnovu elemenata iz Zakona o radu, prelazi u sistem definisanja plata zaposlenih po principima i na osnovu elemenata koji važe za ostale delove javnog sektora.
Izuzeci na koje se neće primenjivati ovaj zakon proizlaze iz usvojenog Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Poštovani narodni poslanici, činjenica da 13% građana Srbije predstavljaju predstavnike nacionalnih manjina je svakako jedna od najvećih dragocenosti naše zemlji i stoga predlažemo i set sistemskih zakona iz oblasti manjinskih prava, čijim se izmenama i dopunama ostvaruje značajan napredak u ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava pripadnika nacionalnih manjina. U pitanju su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, kao Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Izmene Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina idu u dva pravca. Pre svega, uređenje prava na upis podataka o nacionalnoj pripadnosti pripadnika nacionalnih manjina u javne isprave, službene evidencije i zbirke ličnih podataka, što je iziskivalo, naravno, da se pristupi izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama, o kome sam govorio malopre, radi uređenja načina upisa podataka o nacionalnoj pripadnosti u matičnu knjigu rođenih.
Drugi pravac je stvaranje osnova za propisivanje afirmativnih mera za nacionalne manjine kroz uvođenje odredaba u posebnim zakonima kojima se uređuje radno pravni status zaposlenih u javnom sektoru koje će omogućiti princip pozitivne diskriminacije predstavnika nacionalnih manjina pri zapošljavanju ili otpuštanju pri istim uslovima, a sve do postizanja odgovarajuće strukture zaposlenih u javnom sektoru na svim nivoima teritorijalne organizacije.
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma zapravo samo preuzima određena rešenja iz Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina da bi se obezbedila konzistentnost i jedinstvo pravnog poretka i međusobna usaglašenost ova dva zakona kojima se predviđa da se imena organa koja vrše javna ovlašćena, naziv jedinica lokalne samouprave naseljenih mesta, trgova, ulica i drugih u naseljenim mestima u jedinicama lokalne samouprave u kojima procenat pripadnika određene nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika na toj teritoriji dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva. Dakle, ispisuju se i na jeziku dotične nacionalne manjine.
Takođe, predlog je i da svaki narodni poslanik koji pripada, ili je pripadnik nacionalne manjine, ima pravo da se u Narodnoj skupštini, dakle u ovom Domu, obrati na svom i obraća na svom maternjem jeziku.
Poslednji predlog zakona o kojem bih želeo da govorim danas je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima u čijoj su izradi učestvovali, pored predstavnika nadležnih ministarstava, državnih organa, organa pokrajine, i predstavnici nacionalnih saveta, dakle svih nacionalnih saveta, u svim fazama, ali, naravno, i nacionalnih saveta odvojena bošnjačke, bunjevačke, mađarske, rumunske i slovačke nacionalne manjine, uz konstantno prisustvo i dostavljanje ekspertskih mišljenja savetodavnog Komiteta Saveta Evrope.
Predlogom zakona preciznije se uređuje pitanje korišćenja i raspolaganja imovine Nacionalnih saveta, ovlašćenja i dužnosti predsednika i članova Izvršnog odbora Nacionalnih saveta. Tako je važno da napomenem da je predviđeno da predsednik Nacionalnog saveta, kao i član Izvršnog odbora Nacionalnog saveta, ne može biti član rukovodećih organa političke stranke, kao i da ne može biti izabrano ili postavljeno lice u državnom organu, pokrajinskom organu, odnosno organu jedinice lokalne samouprave koje u okvirima svojih nadležnosti odlučuje o pitanjima koja se tiču rada nacionalnih saveta.
Takođe, posebno bih istakao, s obzirom da je ova godina izborna godina i zaista koristim priliku da sve pripadnike nacionalnih manjina i ovim putem pozovem da uzmu što šire učešće u ovom procesu. Očekujemo da se ti izbori održe krajem oktobra ili početkom novembra meseca i da tim učešćem praktično ostvare sve ono što iz zakona, koji tretiraju ovo pitanje, afirmišu, iskoriste ta prava.
Dakle, važno je da izmenama i dopunama ovog zakona uređujemo i poseban birački spisak nacionalnih manjina i predviđaju se rešenja koja će olakšati vođenje tog spiska po službenoj dužnosti.
Naime, predviđeno je da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, koje jeste nadležno, preuzima podatke iz jedinstvenog biračkog spiska koji su potrebni za ažuriranje i vršenje promena po službenoj dužnosti u posebnom biračkom spisku, a da se naročito osetljivi podaci obrađuju u skladu sa zakonom i da se o svakoj promeni koja se vrši donosi pojedinačno rešenje.
Veliki deo izmena i dopuna važećeg zakona odnosi se i na finansiranje rada nacionalnih saveta, utrošak sredstava, naročito onih koji potiču iz javnih izvora, dakle, iz budžeta Republike, budžeta pokrajine ili budžeta jedinica lokalnih samouprava, kao i na rešenja kojima se obezbeđuje transparentnost u utrošku sredstava i finansijska disciplina, čime se i odredbe ovog zakona usklađuju sa sistemskim rešenjima koja postoje u zakonodavstvu koje uređuju javne finansije.
Ubeđen sam da smo, zaista, kroz zajednički rad uspeli da pripremimo rešenja koja će u najvećoj mogućoj meri doprineti kvalitetnijem, efikasnijem, bržem ostvarivanju manjinskih prava, daljim aktivnostima u približavanju državnih institucija građanima, stvaranju uslova za motivisanije, profesionalnije službenike, i, konačno, kvalitetnijim uslugama koje uprava pruža građanima.
Koristim, naravno, priliku da se zahvalim i svim mojim saradnicima i državnim sekretarima, pomoćnicima, bez kojih se ovi zakoni, naravno, ne bi bili baš i mogući u ovom obimu i na ovaj način pripremljeni.
I na kraju ovog uvodnog izlaganja, dozvolite mi da vam se zahvalim na pažnji, ako je to potrajalo malo duže, ali radi se o devet zakonskih predloga koji su veoma značajni, plus ovaj jedan koji su poslanici predložili, koji je, takođe, veoma značajan.
I, naravno, da iskoristim priliku da izrazim nadu da ćemo i u raspravi u načelu i u raspravi u pojedinostima dobiti neke konstruktivne predloge koji su svakako dobro došli, koje ćemo, siguran sam, ukoliko su suvisli, i ne narušavaju intenciju samih zakona, razmotriti, neke od njih i prihvatiti.
I, da izrazim nadu da ćemo nakon toga u Danu za glasanje, odnosno da će te u Danu za glasanje, prihvatiti i izglasati sve ove zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Prosto, zbog javnosti i zbog građana Srbije. Naravno, da je dobro došlo da čujemo i konstruktivne i manje konstruktivne kritike. Ovih prvih tri i po minuta su bili zaista zadivljujući. U jednom momentu sam se iznenadio i zabrinuo, ali da se ne šalimo mnogo.
Dakle, što se tiče onoga što ste, gospodine Obradoviću, izneli, a tiče se kritika u vezi sa Predlogom o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, ono što sam i u uvodu govorio, dakle, promenili smo koncept i zato možda niste primetili, ali mi je drago da ste koristili ovu brošuricu koju je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave obezbedilo za sve narodne poslanike. U svakom slučaju, zakonom tretiramo oblasti koje proističu iz Ustava i iz sektorskih zakona, nakon usvajanja ovog zakona, što takođe piše, rok je godinu dana da se utvrdi jedinstvena evidencija poslova.
Kada govorite o robnim rezervama, postoji Zakon o robnim rezervama i radi se o poverenom poslu. Verovatno ste upoznati da jedinice lokalne samouprave imaju izvorne i poverene poslove. Ta jedinstvena evidencija poslova, koja je, zbog javnosti je važno reći, urađena već skoro 80%, će biti putokaz i za poverene i za izvorne poslove, a naravno, biće inkorporiran i svaki novi sektor, odredbe novih sektorskih zakona koji će uticati na definisanje ovih poslova, tako da se ništa tu neće niti narušiti, niti izgubiti.
Što se tiče naziva zakona, gde ste taj prefiks zaštita stavili u negativan kontekst, taj naziv zakona potiče još iz 2002. godine, nismo smatrali da je potrebno da ga menjamo, niti smatramo da je potrebno da ga menjamo.
Što se tiče pozitivne diskriminacije u zapošljavanju, proističe iz ustavne odredbe i prednost svakako ima u opravdanim okolnostima onaj kandidat koji poseduje iste uslove kako bi se postigla odgovarajuća zastupljenost. Tako da, u tom smislu, niko nije diskriminisan. Ovde se radi o pozitivnoj diskriminaciji.
Što se tiče odredaba gde praktično, govorite o Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma, radi se o dva člana gde vršimo usklađivanje sa Zakonom o zaštiti prava i sloboda, odnosno usklađivanje ta dva zakona. Ono što svakako jeste predmet Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma jeste i regulisanje upotrebe srpskog jezika i pisma i tu ste u pravu. To uopšte nije sporno. Radi se jedna sveobuhvatna analiza. Nadležni organ će pripremiti te izmene.
Ovde smo tretirali samo upodobljavanje, usklađivanje dva zakona iz seta manjinskih zakona i to je nešto što, naravno, vi možete da iskoristite da biste politički postigli neki poen, shodno vašem političkom programu, ali ja zbog javnosti želim prosto da ukažem na činjenice.
Tu, naravno, asistira i ekspertska Misija Saveta Evrope i to će svakako biti završeno. I ono što je segmentirano, što se radi, što će biti segmentirano, obuhvaćeno, vodiće se računa i o službenoj upotrebi jezika i pisma npr. u nekim upravnim postupcima, u pravosuđu, u nekim drugim poslovima državnih organa i to je to.
Mislim da sam u principu odgovorio na kritike. Svakako, one jesu dobrodošle, jer nam daju priliku da pojasnimo ono što jeste intencija zakona. A vama se zahvaljujem i na prvom delu vašeg obraćanja i na ovom drugom. Hvala.

Ja se zaista zahvaljujem na ovoj konstruktivnoj i negde manje konstruktivnoj kritici.
Pre svega zbog javnosti je važno da znamo da je sam proces rada na nacrtu, zatim na predlogu ovih zakona bio vrlo inkluzivan, da smo imali kontinuirano učešće i Saveta Evrope, da smo kao nadležno ministarstvo komunicirali sa svim nacionalnim savetima, sa koordinacijom koja je vlasna da predloži čiji će predstavnici, odnosno kojih nacionalnih saveta učestovati u radnoj grupi.
Naš predlog je bio da to budu tri nacionalna saveta, predlog koordinacije je bio da bude pet, mi smo to prihvatili. Pored drugih nadležnih organa, dakle, imali smo i pet predstavnika nacionalnih saveta. Jedan od njih je naravno i Bošnjačko nacionalno vijeće.
Gospodin Škrijelj je učestvovao u radnoj grupi od početka do kraja. Uloga radne grupe nije bila da zadovolji isključivo interese jednog ili pojedinačnog saveta ili pripadnika nacionalnih manjina koji predstavlja taj nacionalni savet, nego da se nađe jedno održivo optimalno rešenje koje će biti u skladu i sa međunarodnim rezolucijama, dokumentima, itd.
Što se tiče samog, rekao bih, pravno-tehničke kritike, na koju ste ukazali, da je bilo potrebno praktično pisati novi zakon, prepoznato i od strane naših međunarodnih partnera da je postojeći zakonodavni okvir sasvim zadovoljavajući, ali da ga treba unaprediti, odnosno upodobiti, uvremeniti, osavremeniti i uskladiti sa rešenjima koja postoje u pravnom sistemu i sa preporukama međunarodnih tela i odlukom Ustavnog suda iz 2014. godine, a ne donositi nove propise i kreirati nove politike. Dakle, nije se radilo u suštinskim promenama, nego o upodobljavanju i osavremenjivanju.
Za to je primer i Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine, koji je prvi put u pravnom sistemu naše zemlje predvideo niz programskih rešenja koja nisu izgubila na svojoj aktuelnosti. Mislim da smo i danas u prepodnevnoj raspravi to spomenuli, samo iz druge vizure. Naravno, njega je bilo potrebno osavremeniti, terminološki slično i uskladiti ga sa promenama koje su u pravnom sistemu usledile, nakon njegovog usvajanja, ali on svakako ima istorijski značaj, kada sagledavamo ceo korpus ovih pitanja kroz političku prizmu.
Što se tiče nekih zahteva koje ste ovde pomenuli, oni prosto nisu bili predmet ovih zakonskih rešenja. Radi se o nekim drugim zakonskim propisima i to nije mogao da bude predmet rada radne grupe u kome je ponavljam, učestvovao vaš, odnosno predstavnik Bošnjačkog nacionalnog vijeća.
Pomenuli ste da je neko oduzeo ulogu premijerki u pogledu Saveta za nacionalne manjine, podsećam vas da je premijerka upravo predsedavajuća Savetom za nacionalne manjine i da u njemu učestvuju, pored svih predstavnika nacionalnih saveta i četiri ministra u Vladi Republike Srbije. Dakle, tu ništa nije promenjeno. Ovo govorim, ne da bih vas ubedio, nego prosto zbog građana.
Što se tiče člana 11. koji definiše nespojivost funkcija, naravno da je u startu pristup bio možda malo, neću reći rigidniji, ali i na osnovu preporuka Savetodavnog komiteta Saveta Evrope, bio je dosta oštriji, korigovan je u velikoj meri i sama preporuka o izbegavanju te preterane politizacije jeste inkorporirana u ovu odredbu koja je predložena.
Dakle, smisao tog člana jeste smanjenje prekomerne politizacije tj. u skladu sa preporukama relevantnih međunarodnih tela, izostavljanje političkih stranaka nacionalnih manjina i zakonskog regulisanja inkompatibiliteta, iako su oni ovlašćeni predlagači izbornih lista za neposredne izbore nacionalnih saveta, ne bi bilo u funkciji prekomerne politizacije.
Na drugoj strani, radi se o demokratskom pravu. Treba istaći da su političke stranke nacionalnih manjina ovlašćeni predstavnici i predlagači izbornih lista samo na neposrednim izborim za nacionalne savete. Takvu ulogu nemaju u postupku elektronskih izbora.
Kao što sam i rekao, pored Bošnjačkog nacionalnog vijeća, imali smo predstavnike Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, Bunjevačke, Rumunske i Slovačke. Dakle, sagledavali smo, a verovatno i koordinacija je sagledavala činjenicu da postoje nacionalne manjine koje imaju svoju matičnu državu i one koje to nemaju. Tako da, te specifičnosti koje svaka sobom, nacionalna manjina nosi, jesu bile inkorporirane, jesu bile prepoznate od strane i Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva. Naravno da su neki iz tog razloga, neki predlozi koje je predstavnik Bošnjačkog nacionalnog vijeća izlagao, bili odbijeni, ali su neki i prihvatani. Neistina je da nije prihvaćeno bilo šta od predloga koordinacije, jer prosto to nije utemeljeno u činjenicama.
Što se tiče pomenutog gospodina Radojičića, radi se o predstavniku Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i valjda znate i sami da je jasna uloga Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo da se bavi usklađenošću sa pravni sistemom. Dakle, radne grupe postoje, ne da bi to postale fontane želja, nego da se oni predlozi koji su suvisli, koji se mogu uvesti u normu i biti usklađeni sa pravnim sistemom, naravno inkorporiraju i u neki zakonski predlog. Pri tom, ne govorim sada o vašim predlozima, nego generalno.
Što se tiče pomenutog poslovnika, nigde ne piše da je obaveza da postoji poslovnik o radu, a svi su komunicirani napismeno i niko se zaista tim povodom nije žalio, osim sporadično predstavnici Bošnjačkog nacionalnog vijeća.
Što se tiče nekih drugih stvari koje ste napomenuli, ja moram reći da u ovom dosadašnjem radu, a to govore i naši međunarodni partneri, ali i velika većina, mogu reći ogromna većina, predstavnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina, da smo dobili sve pohvale zarad tog inkluzivnog pristupa i javnih rasprava koje smo vodili nakon izrade nacrta ovih zakona.
Razumem da postoji politička dimenzija svega ovoga. Moja obaveza kao ministra nije da se bavim dnevnom politikom, niti političkim ciljevima određenih političkih partija, već da iznedrimo najbolji mogući zakonski predlog i zato smo danas izašli sa ovim setom manjinskih zakona pred vas, narodne poslanike.
Nemojte ovo shvatiti kao bilo kakvu vrstu polemike, ovo prosto govorim zbog javnosti, a naročito zbog onih građana i građanki naše zemlje koji žive u Raškoj oblasti ili u Sandžaku i za koje ne bih voleo da budu na bilo koji način dovedeni u konfuziju, a u vezi sa pravima koja su unapređena i tiču se onoga što jeste predmet svih ovih zakona. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Gospodine Vujiću, hvala na ovom sadržajnom obraćanju, kratkom, konciznom, ali dotakli ste se svih tema.
Da ne bude da sam ostao dužan, to pitanje ticalo se Vrnjačke Banje, pošto vi dolazite iz te opštine. Moguće da je bilo prećutno, ne moguće, nego jeste, radilo se o promociji tzv. eZUP 13. juna 2017. godine, tačno je da samo 12 minuta to nije radilo. Nakon toga, hvala bogu, sada je 2018. godina, eZUP funkcioniše odlično. Što se tiče podataka, praktično smo blizu toga da pun kapacitet u tim upravnim stvarima koje jesu suština da izađemo građanima u susret, da punim kapacitetom sve opštine razmenjuju te podatke. Mislim da smo sa tog aspekta zaista napravili jedan krupan iskorak. Važno je reći zbog javnosti da se radilo o promociji jedne dobre stvari koja se potvrdila protokom vremena da je odlična stvar. U svakom slučaju, uz tu kritiku koja je stajala tada, stoji i sada kao činjenica, ali generalno važno je da to sada zaista funkcioniše.
Što se tiče samodoprinosa i situacije koju ste spomenuli i primera koje ste spomenuli, taj samodoprinos i dalje se praktično kvalifikuje kao prihod lokalne samouprave i sredstva mogu ići samo na poseban namenski račun za ono za šta je samodoprinos bio i raspisan. U tom smislu, nema mogućnosti da dođe do nekih, ili ne bi trebalo, zloupotreba.
Što se tiče populacione politike, pronatalitetnog pristupa i svega onog što smo mi kao ministarstvo bili zaduženi da uradimo, a na osnovu inicijative pre svega predsednika Republike gospodina Vučića, u saradnji sa njegovim kabinetom i kabinetom ministarke bez portfelja Slavice Đukić Dejanović, to je učinjeno, ako se ne varam, pre tri ili četiri meseca, gde smo bili u obavezi da prikupimo podatke o tome kakve mere pronatalitetne i populacione se primenjuju u svakoj jedinici lokalne samouprave. Takođe, drugi osvrt je bio na broj zahteva za obdaništa, dakle, da li postoji lista čekanja, koliki je to broj, kako bi se upravo ova strategija sprovela do kraja u delo i kako bi mogli da sprovedemo neke aktivnosti koje će sanirati te probleme.
Kao što ste videli, raspisan je konkurs od strane resora, neću reći resora, s obzirom da se radi o ministarki bez portfelja, ali radi se o 500 miliona dinara, gde opštine zajedno mogu da apliciraju sa projektima, a tiče se i ovog dela za koji je bilo zaduženo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Sama činjenica da se radi o ministarki bez portfelja je stavila nas u poziciju da komuniciramo sa jedinicama lokalne samouprave, mislim da smo te podatke zaista ažurno prikupili, praktično u roku od sedam dana, pre tri meseca, dostavili kabinetu predsednika i na osnovu toga su kasniji potezi povučeni. Tako da, u tom smislu, to je bila uloga ovog ministarstva.
Što se tiče javnih agencija, pohvalili ste ove izmene i dopune, tiče se pre svega same reforme sistema plata i ovog krovnog zakona. Ono što je važno zbog javnosti reći, neko je u prepodnevnoj sesiji govorio o tome, ja sam ostao dužan odgovor, postoji 15 republičkih agencija po zakonu, ali postoje i one agencije koje se formiraju pojedinačno zakonom, tako da, u tom smislu, važno je da imamo i taj podatak.
Mislim da je dobro da su ove izmene i dopune da će doprineti transparentnosti u radu, uzimati u obzir kvalifikaciju onih koji se budu našli na čelu tih agencija ili u upravnim odborima.
Kao ministar zaista u potpunosti razumem na neki način nijansiranu ili konstruktivnu kritiku koju ste iznosili u pogledu funkcionisanja lokalne samouprave iz koje dolazite, ali kao ministar nemam mogućnosti da dajem političke ocene o tome kakva je situacija trenutno dole. Vi to najbolje znate i oni koji su u vlasti u vladajućoj koaliciji u konkretno opštini Vrnjačka Banja, a najvažnije a to najbolje znaju oni koji su nosioci suvereniteta te male ili srednje ili veoma važne opštine sa velikim ogromnim turističkim potencijalima, a to su upravo žitelji Vrnjačke banje. Mislim da sam odgovorio u principu na sva pitanja. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pre svega, što se tiče ove, rekao bih, dobre ideje, gde se, kao što sam rekao, na neki način ispravlja i nepravda i praktično težimo zaokruživanju čitave te teritorijalne organizacije na pravi način i ovo što su narodni poslanici predložili kao izmene i dopune Zakona o teritorijalnoj organizaciji, dakle, poslanici Kovačević, Mihajlović, Radenković i Laketić, lako je politizovati to pitanje, ali smatram da je valjda jedino racionalno rešenje da sedište poslednje dve opštine koje jesu sedište upravnih okruga dobiju status grada. To je nešto što je sasvim logično.
Što se tiče kritike na odredbu u Zakonu o lokalnoj samoupravi, koja omogućava međuopštinsku saradnju, ne vidim šta bi tu moglo da bude loše. Ako neka lokalna samouprava manjka u kapacitetima ili u potencijalu, a žele da obave neki izvorni ili povereni posao, ili plastično govoreći, jedna opština ima mehanizaciju, druga ima projektante, ili mogu da urade zajedno neku sekundarnu, vodovodnu mrežu, mogu da urade neki infrastrukturni projekat, da li je to loše ili je dobro? Smatram da je ta odredba sasvim dobra, a da ne govorim o tome da se npr. prikupljanje smeća tretiranje ili tretman tog smeća, svakako mora raditi na teritoriji više jedinica lokalne samouprave. Ovo praktično otvara mogućnost da se potpisivanjem tog sporazuma među opštinama, gde će nadzor vršiti Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprava, a saglasnost davati Vlada, ostvare oni ciljevi, a samim tim, da se i racionalizuje, optimizuje taj rad i da se naprave uštede.
Ono što je zbog javnosti ovde reći, a tiče se i Ministarstva na čijem sam čelu, ali naravno, smatram i države Srbije, nije korektno i nije u redu, dovoditi građanke i građane Srbije u zabludu po pitanju stanja, „navodnog stanja“, u opštini Paraćin. Ne kažem da to vi činite, ali zloupotreba pozicije na kojoj se predsednik opštine nalazi, u monitoring Komitetu Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, prosto je dovelo do toga da se ruži država Srbija, vrlo neosnovano, govori o nečemu što se nije ni dogodilo. Ono što je dokaz za to, to je da je zahtev koji je dotični predsednik opštine, to je legitimno uputio Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, sasvim različit od onog zahteva koji je uputio Kongresu.
Znate, kada izađete van granica svoje zemlje i pokušate da naružite svoju državu i sistem funkcionisanja u njoj, to dovoljno govori o tome da se radi o jednoj političkoj par ekselans aktivnosti, jer se ovde sve govori u kondicionalu. Dakle, jedan od narodnih poslanika u ovom domu je govorio i pozvao na to da se uvedu privremeni organ ili privremene mere u opštini Paraćin na osnovu, naravno, velikog broja potpisa, koji su opet, potpisa građana, koje je prikupila jedna politička partija u opštini Paraćin, što naravno, a ja sam bio ovde, mislim da ste i vi bili ovde, nije osnov zakonski za uvođenje privremenih mera u opštini.
Ali, takođe sam tada rekao da je to jasna politička poruka, ali to se, ako se ne varam, a svi smo ovde svedoci, nije dogodilo, a upravo se na te navodne opasnosti ukazuje. A ono što je važno, važno je istaći da je član 85. Zakona o lokalnoj samoupravi u tom smislu sasvim jasan. Postoje tri nivoa ili tri načina i uslova da se uvedu privremene mere i da Vlada Republike Srbije praktično usvoji odluku o petočlanom privremenom organu.
Dakle, niti jedan od ova tri slučaja nije nastupio, pa sledstveno tome, nema ni osnova da se lažno govori i da se pišu žalbe koje svojim sadržajem ne korespondiraju sa istinom. To je ono što je svakako nedopustivo.
Takođe je nedopustivo da se govori o tome da je konkretno opština Paraćin bila onemogućena u zapošljavanju i da se time vrši opstrukcija lokalnih službi, jer po našoj analitici, u prethodne dve godine Ministarstvo je uputilo 16 zahteva, 16 predloga za saglasnosti za zapošljavanje u opštini Paraćin. Inače, jednom mesečno se o tome meritorno odlučuje na Vladinoj komisiji. I u ovom periodu opština Paraćin je dobila saglasnost za zapošljavanje 13 lica na neodređeno vreme i 35 lica na određeno vreme.
Ovi podaci ukazuju na relativno povoljniji položaj opštine Paraćin u odnosu na neke druge opštine gde vladajuće koalicije nisu iz, hajde, reći ću, opozicionih partija.
Ono što je krajnje nedopustivo, to je da se jedna ovakva žalba, koja navodno treba da bude utemeljena u zakonu, iskoristi da se govori o političkoj istoriji u Srbiji, o nekim političkim ubistvima, nezakonitim hapšenjima političkih protivnika itd.
Dakle, u situaciji kada ne postoji nijedna radnja preduzeta u skladu sa zakonom, a koja bi vodila raspuštaju SO Paraćin, ne postoje onda ni opravdanja da se govori o karikaturi demokratskog političkog sistema, a to je jedna od sentenci koja je zapisana u toj žalbi, ili čak diktatorskog režima u Srbiji.
Inače, monitoring misije Saveta Evrope su u svojim nalazima utvrdile primenu demokratskih standarda u sistemu lokalne samouprave u Republici Srbiji i institut raspuštanja SO, odnosno jedinice lokalne samouprave se primenjivao samo izuzetno i naravno, isključivo u situacijama kada su nesporno ispunjeni zakonom propisani uslovi.
Naravno da Ministarstvo, saglasno svom delokrugu rada, prati primenu propisa u oblasti sistema lokalne samouprave, ukazuje na nezakonitosti u radu organa jedinice lokalne samouprave kada do njih dođe, vrši nadzor nad radom organa jedinice lokalne samouprave i preduzima odgovarajuće mere i aktivnosti za koje je zakonom ovlašćen.
Smatram da oni koji ovako nešto učine, ovo je moja, eto, zloupotrebiću govornicu, ali moja politička ocena, oni koji nešto na ovakav način blate svoju državu, prosto bi morali da imaju barem malo stida kada preduzmu meru koja nije utemeljena ni u istini, ni u nekim potezima, ni u nekim aktivnostima, niti u zakonu, a naročito ne da se daju političke ocene o onome što je totalno suprotno nalazima, evo, sada u ovom konkretnom slučaju, upravo monitoring komiteta i uopšte generalno Saveta Evrope, na polju funkcionisanja lokalnih samouprava ili lokalnih vlasti u Srbiji.
(Aleksandar Martinović: Replika. Spomenut sam.)

Zahvaljujem.
Što se tiče ovog seta manjinskih zakona, dakle zakoni su usklađeni sa okvirnom Konvencijom o zaštiti manjinskih prava. Eksperti Saveta Evrope su ocenili ove nacrte kao usklađene sa međunarodnim standardima. Zakonodavni okvir je ocenjen kao veoma dobar, predstavljeni su u Evropskom parlamentu. Takođe su pozvani naši predstavnici iz sektora koji se bave manjinskim pitanjima i od Saveta Evrope, i od Ukrajine, bukvalno da se radi „kejs stadi“ na primeru rada na pripremi nacrta i predloga ovih zakona.
Jedino gde bi eventualno mogli da se složimo, to je da se unapredi implementacija, ali ta priča o tome da mi kaskamo za nekim u nekom vrednosnom smislu za međunarodnim standardima, prosto nije utemeljena u istini. U Evropskom parlamentu su izrekli da Srbija može da bude primer mnogim zemljama članicama EU na ovom polju, tako da ne razumem koje to moderne evropske standarde nismo ugradili.
Što se tiče teme koju ste spomenuli u vezi sa ove četiri države, imamo jednu formu, rekao bih, to jeste predmet bilateralnih sporazuma, na primeru Republike Hrvatske, ali reprezentativnost jeste tema pre svega za izborno zakonodavstvo, a ne za ove zakone.
Ono što je takođe bilo vaše pitanje, to je oko pozitivne diskriminacije. Tu postoji, dakle, mogućnost slobodnog i dobrovoljnog izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti. Takođe, u registru zaposlenih, opet na osnovu tog principa dobrovoljnosti, vodi se praktično i ažurira taj spisak, a izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama smo sada i normativno uredili to pravo da se uz primenu principa dobrovoljnosti nacionalna pripadnost i evidentira, izjasni itd.
S obzirom da ste čitali očigledno brošuru i hvala vam na tom činu i na lepim rečima da se radi o reklami, pogledajte član 8. stav 1, gde se jasno kaže da je zakazivanje sednice najmanje 24 sata, dakle, to je rok.
Kada govorimo intenciji ove odredbe, intencija jeste da se spreče zloupotrebe. Ja sam savremenik mnogih političkih dešavanja, ne bih želeo da budem, naravno, grub, uvek volim da budem nežan, naročito prema opoziciji, ali hajde da se setimo 2012. godine, ako se ne varam, i ko je bio na čelu Skupštine grada Novog Sada i za koliko kratko vreme je zakazana ta sednica. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Vrlo kratko. Dakle, samo da ne poredimo vrednosno, strukturalno i sadržinski stvari koje nisu identične. Dakle, Srpsko narodno vijeće u Hrvatskoj nema status nacionalnog saveta, kao ovde u Srbiji, ali bih iskoristio priliku, imajući u vidu da ste dotakli zaista značajna pitanja koja se tiču i izbora za nacionalne savete i posebnog biračkog spiska, da vas zvanično pozovem, dakle nema samo vas, nego sve narodne poslanike koji su pripadnici nacionalnih manjina, da sutra u 15.00 časova u Maloj sali prisustvuju razgovoru i prezentaciji modela po kome ćemo i ažurirati posebni birački spisak, upodobiti ga sa jedinstvenim biračkim spiskom i ukazati na sve prednosti kako ne bi dolazilo do bilo kakvih, neću reći zloupotreba jer nema šanse da toga bude, ali u svakom slučaju nekih nepravilnosti koje su se verovatno ranijih godina dešavale. Ispravka, naravno, odmah, biće na prvom spratu u sali tri, dakle, ne u maloj plenarnoj sali. Hvala vam.

Hvala.
Samo kratko. Što se tiče tehničke podrške, dakle, ne samo Kraljevo, nego lokalnim samoupravama, izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, kao što znate formirana je Kancelarija za IT i ona sada ima tu mogućnost da u tom delu asistira opštinama, odnosno opštinskim upravama.
Još jedno pojašnjenje, prosto da ne ostane nedorečeno. Ponavljam, mi smo se kao Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave obraćali jedinicama lokalne samouprave sa pitanjem koje podsticajne mere i pronatalitetne mere na polju populacione politike sprovode, a to je pitanje u skladu sa Strategijom koju je inicirao i predsednik Republike, a koju sprovodi ministarka bez portfelja i sama Vlada Republike Srbije. Nema prirodnijeg načina da dobijete konkretne, precizne podatke nego da se resorno ministarstvo obrati lokalnim samoupravama i da te podatke zaprimi, a nakon toga da pravimo pregled mera koje ćemo sprovoditi, što se već i radi, a mi smo to, ponavljam, uradili pre tri ili četiri meseca i u roku od tri ili četiri dana smo, ako se ne varam, prikupili sve te podatke. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Samo kratko.
Gospođica Turk je upravo iznela životno ono što je važno i što se dešava u lokalnim samoupravama. Želim samo da potvrdim da je zaista veoma uspešna saradnja između Ministarstva i sektora koji se bavi matičnim knjigama sa opštinskom upravom i da je posle mnogo godina, posle mnogo problema u aprilu mesecu 2017. godine Trstenik izvršio prepis matičnih knjiga i da ne bude opet da smo nešto ispustili, ja bih pridodao samo da je, ukoliko se ne varam, opština Trstenik takođe aplicirala za projekat za obdanište, a sve u kontekstu ove pronatalitetne i populacione politike. Pominjem to jer je opština Trstenik nakon tog apliciranja dobila sredstva, ne u nekom prevelikom iznosu, nekih pet ili šest miliona. U svakom slučaju treba dodati na ovo što ste vi spomenuli. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Hvala na pitanju poslaniku Markoviću. Primetio sam da je juče postavio identično pitanje. Postoje dva nivoa, jedan je nivo pitanja, ali je dva nivoa odgovora na pitanje, dakle jedan je pravni, a drugi je politički. Ovaj politički, zaista kao ministar ne bih mogao da zalazim. Same ocene o tome kako je stanje, to je naravno stvar, pre svega za političku priču.
Što se tiče zakonskog osnova, znamo svi vrlo dobro koji su preduslovi za raspisivanje vanrednih izbora u nekoj od jedinica lokalne samouprave. Naravno, pored Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave tu je i Ministarstvo finansija, budžetska inspekcija. Dakle, ukoliko se utvrde nepravilnosti o kojima je ovde govoreno, ukoliko se ne održi sednica lokalnog parlamenta u periodu od tri meseca itd, itd.
Ali u svakom slučaju, mislim da treba ovu temu svakako u javnosti, na neki način obraditi i sagledati tu činjenicu, snage legitimiteta na osnovu te narodne, ili građanske inicijative koja je potekla u lokalnoj samoupravi. Dakle, to svakako jeste politička poruka i svakako jeste tema o kojoj, pre svega razgovore treba da vode političari. Hvala vam.