Gospodine predsedniče, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, u poljoprivrednoj proizvodnji, pored svih agrotehničkih uslova, važno mesto zauzima i kvalitet semena. Ovim zakonom je obuhvaćena proizvodnja, dorada i promet.
Određeno je ko može da se bavi proizvodnjom semena, ko doradom i ko prometom. Proizvodnjom semena mogu da se bave preduzeća i registrovani zemljoradnici koji sklope ugovor sa preduzećem o proizvodnji semena.
Seme je podeljeno u pet kategorija: predosnovno, osnovno, sertifikovano seme prve generacije, sertifikovano seme druge generacije, proizvodno. Oko ovoga ću se malo zadržati.
U poslednjih nekoliko godina semenski krompir može da se proizvodi u višim predelima Srbije, uvozi se "elita" i seje se i za jelovni krompir, zato što je u proizvodnji semena stvoren takav haos da se nikada ne zna šta je kvalitet a šta nije!
Prodavao se "original", a bio "druga" i "treća reprodukcija", uvozile se značajne količine i "originala" i "prve reprodukcije", a to možemo u našim uslovima da proizvodimo, čak i da izvozimo i da dobijemo značajna devizna sredstva, jer za uvoz tog semena se daje puno novca. Čak na malim površinama, u delu Srbije koji je pogodan za proizvodnju semenskog krompira, može da se zarade značajni prihodi.
Pored kontrole, u proizvodnji semena postoji i odgovornost. Do sada u tom domenu nije bilo reda. Sejalo se u kukuruzu čak seme iz čardaka, "a ne da je čika zemljoradnik okrunio pa posejao", nego su razni mangupi koji su se bavili prometom semena krunili kukuruz iz čardaka, pakovali i prodavali. Mnogo je merkantilne pšenice pretvoreno u "semensku" i prodavano kao semenska. Od toga je gubio i proizvođač semena, pravi, jer nije mogao da proda dobro seme po dobroj ceni, gubio je zemljoradnik koji je posejao loše seme i gubila je država što je krajnji rezultat bio niski prinos.
I sada kod mene u opštini Titel ima sudski spor koji između zemljoradnika i proizvođača semena traje petnaestak godina. Tri puta je sud dosuđivao u korist zemljoradnika, a viši sud je to vraćao na ponovno presuđivanje. Isto je tako neko upakovao loše seme, prodao zemljoradnicima i stotine hektara su tu godinu skoro bile "parlog".
U ovom zakonu je određeno i za priznavanje sorti. Na Odboru za poljoprivredu je bilo dilema oko amandmana, da li je dovoljno dve ili treba tri godine. Glasao sam za to da bude dve godine, iako sam kao zemljoradnik u dilemi da i jedno i drugo delimično može da prođe. Ispitivanje ide, ipak, na minimalnim parcelama i dobija se rezultat takav kakav se dobija. Ako se na tim malim parcelama u dve godine pokaže da je to seme dosta dobro, domaćini su u Srbiji obazrivi i neće sa tim novim semenom posle dve godine posejati velike površine, a kad uzmu na male površine da poseju, onda će se ispitati na više rejona i na većim površinama, pod različitim i agrotehničkim i klimatskim uslovima, će ono dobiti prolaz.
I još nešto, imao sam dilemu, ako je greška što se nešto pusti ranije nego što mu je vreme, isto bi bila greška, ako je nešto dobro, da se jednu godinu duže zadrži. Ne bih o ovome ni pričao. Mnogi koji su više obdareni sa rečnikom, ja sam ipak vičniji motici nego govorenju. Po amandmanima ću govoriti o tome.