Poštovano predsedništvo, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o sadnom materijalu voća, vinove loze i hmelja donet je da uredi stanje u pogledu sadnog materijala voća, vinove loze i hmelja, jer u poslednje vreme na tom tržištu je bilo haosa.
Trebalo bi uporedo urediti i uvoz hmelja, jer, koliko znam, mnoge hmeljarnice se ruše, domaći hmelj se ne prodaje, a pivare uvoze hmelj iz inostranstva i troše devize.
Neću da zalazim u njihovu računicu, ali mislim da je interes države da se ovo što se ovde proizvede proda, a da se ne uvozi i da se sačuvaju devize.
Proizvodnja zdravog i kvalitetnog sadnog materijala voća, vinove loze i hmelja treba da bude polazna osnova savremenog voćarstva, vinogradarstva i hmeljarstva. Proizvodnja, korišćenje i promet sadnog materijala po važećem Zakonu o semenu urađena je jedinstveno za seme i sadni materijal poljoprivrednog i šumskog bilja i to je stvaralo poteškoće u primeni propisa, jer pored sličnosti koje postoje postoje i razlike u proizvodnji.
Sadašnji zakon ne propisuje kategorije kao osnovni uslov za proizvodnju zdravog, testiranog, kontrolisanog i oslobođenog sadnog materijala od bolesti i štetočina. To je uslovilo proizvodnju do sada samo standardnog materijala. Po novom zakonu uvode se četiri kategorije sadnog materijala. O njima je već bilo reči, pa bih to preskočio.
Zakon se usklađuje sa zakonom u Evropskoj uniji i stvara šansu našim proizvođačima sadnog materijala za izvoz sadnog materijala koji smo pre 15 godina imali i koji ubuduće možemo imati pod uslovom da se uklopimo u norme i standarde koji važe u Evropi.
Mogućnost proizvodnje sadnog materijala po važećem zakonu bila je data svim pravnim i fizičkim licima i to je uslovilo pojavu nekontrolisane proizvodnje na lošoj podlozi, sa lošim kalem grančicama; i dešavalo se na pijaci na jednoj gomili od 100 vrsta voća, 150 sorti da tražiš svih 150 bi postojalo.
Znam da će neko od proizvođača sadnog materijala osuđivati ovu priču. Osećaće se na neki način ugroženim, šta će raditi, kada to ubuduće mogu da rade samo preduzeća i preduzetnici. Zakon je dozvolio da i fizička lica mogu proizvoditi sadni materijal pod uslovom da sa preduzetnikom i preduzećem naprave ugovor.
Postavilo se pitanje da će to poskupeti proizvodnju. Tačno je, poskupeće. Svako ko se pošteno bavio kalemarskim poslom i proizvodnjom sadnog materijala moći će to da radi ubuduće, sa malo skupljim ulaganjem i na kraju sa istom ekonomskom dobiti, jer će i cene kvalitetnih sadnica biti nešto više. I, niko neće zazirati da ide u rasadnik tog proizvođača, jer je i tamo i ovamo kvalitetno; znači, na svim prodajnim mestima, pošto se traži da bude stručnost četvrtog stepena poljoprivredne struke. Gde god bude dozvoljena prodaja moći će bez muke da se kupi i svaka sadnica će imati broj i pasoš. Desi li se da nešto nije u redu, onaj ko podiže voćnjak znaće koga da tuži i ko je za to odgovoran.
Po novom zakonu dozvoljen je i uvoz sadnog materijala, koji neće morati posebno da se ispituje, samo je uslov da iz zemlje uvoznice već postoji odobrenje njihove vlade i ministarstva poljoprivrede da su te sadnice prošle kontrolu i da su ispravne.
Sada ću se malo udaljiti od teme. Ovde je spomenuto da porez na dodatu vrednost otežava. Ja sam zemljoradnik i slažem se sa tim da na određen način otežava. Međutim, ako je to nešto što imaju svi, ako je nešto što se mora, moramo to prihvatiti. Ovo je prvi zakon u ovoj godini, zakon o poljoprivredi. Hoću da verujem da ćemo krenuti da rešavamo mnoge nagomilane probleme koji postoje u poljoprivredi.
Između ostalog, mnogo su opasniji skriveni porezi koje poljoprivreda plaća. Mislim da na brzinu treba uredbom odrediti, proveriti pošto je veštačko đubrivo, hemija i u domaćim fabrikama i iz uvoza, pošto je semenski materijal koji se uvozi, odrediti marže i odrediti kreditne uslove.
Ne može da se daje veštačko đubrivo u robnoj razmeni kojekakvim trgovcima i švercerima, da ih tako nazovem, koji uzimaju zelenašku kamatu 100% i 70-80% za sedam - osam meseci koliko traje taj ciklus poljoprivredne proizvodnje. Da žalost bude veća, ti proizvođači proizvode sirovinu za tu fabriku i za tog prerađivača. Ako to ne može da se postigne zakonom, što pre treba urediti uredbom. To će pozdraviti svi zemljoradnici, a i ja pozdravljam
Na kraju, ovo je dobar zakon, nema na njega nijednog amandmana. Niko iz pozicije, ni iz opozicije nije stavio nikakvu primedbu. Poslanički klub DSS će glasati za ovaj zakon, a i vas pozivam da glasate.

Povređen je Poslovnik u članu 100. Poslanik za govornicom ne može da vređa ostale poslanike. Gospodine Dačiću, nikada nisam bio komunista. Moja porodica je posle rata stradala od komunista. Oduzeta im je zemlja i kao dete sam muku mučio, nisam mogao ni da se školujem dalje, jer nisu imali para da me školuju.
To vaše viđenje da je neko bio komunista, neko u Kumrovačkoj školi, recite imenom i prezimenom, ti se ljudi možda time ponose. Ali svrha mog izlaska za ovu govornicu nije to, ova svađa oko četnika i partizana, i prvo ću se zapitati ko sam ja da vam delim lekcije.
Ovako vas molim, prekinite to. To žele naši neprijatelji. Imamo ih, hvala bogu, na svim stranama. Hajde da se dozovemo pameti. Građani Srbije od nas očekuju da radimo, da donosimo zakone, da donesemo blagostanje u ovu zemlju, a ne da se prepiremo o četnicima i partizanima.
Bilo je zločina i na jednoj i na drugoj strani. Ako su četnici, njihova deca i njihovi unuci i domaćini širom Srbije trpeli to što je radila Komunistička partija, dakle, od 1945. godine pa dalje, pa nemojte to da vas vređa, vi niste komunisti, vi ste SPS i to četnici i domaćini opraštaju, pa oprostite i vi nešto, hrišćanski je. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća dobar je znak da će na red doći mnogi zakoni o poljoprivredi koji su možda važniji i od ovog, ali neka stvari idu redom.
Proizvodnja kvalitetnog šumskog semena i sadnog materijala veoma je važna za podizanje kvalitetnih šuma, očuvanje šumskog sadnog fonda i zaštitu životne sredine. Nasleđe o kome ne bih govorio dovelo je da su nemilosrdno sečene šume, a da je malo sađeno novih. Godišnje se sadi od 2.000 do 3.000 hektara, a trebalo bi da se sadi deset puta više.
Po članu 8. Predloga zakona, seme i sadnice se neće moći uvoziti ako u Srbiji ima dovoljno semena i sadnog materijala. Ovaj član će se brisati ulaskom Srbije u Evropsku uniju. Ovo je član koji treba pozdraviti. Kao zemljoradnik apelujem na Vladu da kada bude donosila sledeće zakone o poljoprivredi, da sve poljoprivredne proizvode kojih ima u zemlji zaštiti od uvoza i da pomogne ovoj poljoprivredi koja je sada u takvoj situaciji u kakvoj jeste i da se spremi za utakmicu kada uđe u Evropsku uniju da može da se nosi sa poljoprivredom Evrope.
Srbija ima potencijale za proizvodnju sadnica šumskog drveća. Ima čak i viška. Pošto su šume u državnom vlasništvu, značajna finansijska sredstva mogla bi se dobiti od izvoza semena i sadnica šumskog drveća. Novo je u ovom zakonu što postoje četiri kategorije semena i sadnica: prva, druga, treća i četvrta, a četvrta je tako ograničena da jedino u nedostatku tri kvalitetne grupe sadnog materijala mogu da se sade, a četvrta samo pod uslovom da nema dovoljno semena i sadnica prve, druge i treće, uz odobrenje Ministarstva poljoprivrede.
Po zakonskom predlogu, za podizanje novih zasada šuma moraju se koristiti kvalitetne sadnice. Semena i sadnice, proizvedene kvalitetne, po međunarodnim standardima, mogu se izvoziti i doneti zemlji značajna devizna sredstva. Ovaj predlog zakona ne odnosi se na ukrasno drveće i žbunje, to će biti regulisano nekim drugim zakonom. Mogu da vam kažem da je ovo dobar zakon, ima svega uloženo dva amandmana koji su prihvaćeni, i vladajuća i opoziciona garnitura prihvatila ga je kao dobar. Rekao bih, DSS će glasati za ovaj zakon, a pozivam i ostale poslanike da za ovo glasaju.
Bilo je reči i o nekim stvarima koje nisu na dnevnom redu, a pošto sam zemljoradnik, ne mogu a da ne kažem, brane poljoprivredu oni koji su je nekoliko godina uništavali. Kako to demokrate pokazuju dušebrižništvo za seljake kada među njihovim poslanicima nema nijednog zemljoradnika. Pričajući o elementarnoj nepogodi, dozvolićete, moram da primetim, neka me neko osudi ako nije istina, elementarna nepogoda je nesreća i za zemlju, a za poljoprivredu posebno, uništi dobar deo useva, rada i nadanja zemljoradnika, znoja, truda, ulaganja, ali ima ipak jednu dobru osobinu, nikada ne zahvati celu zemlju i ne događa se svake godine.
Demokratska stranka, vladajući tri godine Srbijom, bila je gora od elementarne nepogode. Ubiše se dokazujući da treba uvesti premiju i za šećernu repu, a ja se pitam, znajući neke stvari dobro u Vojvodini, direktor bivši Demokratske stranke kupio je tri šećerane za devet evra, pa, je l' mu nisu dovoljno vratili dug, jer još treba da pljačkamo poreske obveznike, a da dajemo premiju za šećernu repu da bi neko imao besplatnu sirovinu.
Još nešto ima što moram da kažem. Pa, neka mi zameri ko misli da nisam u pravu. Imali su Kolesara i Janjuševića, mogu da se pravdaju da je to nešto što im je uletelo onako, nisu bili vrhunski članovi, ni u vrhu Demokratske stranke, ali ima nešto drugo što je veoma opasno, oni u Vojvodini pomažu garnituru Lige socijaldemokrata, koja u Vojvodini ima jako loše uporište, nekoliko odbornika i nekoliko poslanika.
Njihov predsednik, kada je postao predsednik Skupštine Vojvodine, izjavio je, a to je "Blic" objavio, verovatno je istinito: "Nemam ništa od imovine, svu imovinu sam prodao 93. godine, u inflaciji, da preživim." I, posle tri godine vladavine useli se gospodin u vilu na ograđenom novosadskom Dedinju. Ne znam od koga se to političari ograđuju i koga se boje. Ko to treba da ih čuva. Ima dve jakuzi ili đakuzi kade. Ja sam seljak i u to se i ne razumem. Kupam se u običnoj, a i to je veličina, jer još uvek se dobar deo zemljoradnika u Srbiji kupa u koritu.
Pokrajinski ministar poljoprivrede kupuje tri salaša u Srbobranu, a od Pokrajinske vlade traži stan. Valjda neće stan da kupi, to će od Vlade dobiti džabe. I, napada Vladu Srbije kako malo daje poljoprivredi i kako malo daje Vojvodini.
Đorđe Đukić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine, za tri godine vladavine napravio je farmu i klanicu vrednu nekoliko miliona evra. Nisam policajac, ni istražni sudija, da istražujem kako je, ali dovoljno me pamet služi da znam da od plate nije moglo. I, sve bih i to, na kraju, oprostio, ali neka oroče kada će ostali građani Srbije imati to isto što su oni stekli za tri godine. Hvala vam lepo.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pošto je sa ove govornice govoreno o mnogim stavkama u budžetu, malo je spominjana poljoprivreda. Pošto sam jedan od retkih zemljoradnika u Skupštini Srbije ispred DSS-a - Vojislav Koštunica, zadržaću se na delu budžeta koji se odnosi na poljoprivredu.
Znam da nije dovoljno ono što je potreba poljoprivrede. Dugogodišnje nasleđe, ne bih sada o tome, dovelo je do velikog haosa u poljoprivredi.
U kampanji 2003. godine mi smo imali slogan - Reč je reč, nismo dali slatkorečiva obećanja, ali obećanja ispunjavamo. Poljoprivredni budžet je povećan tri puta u odnosu na 2003. godinu. Pošto se radi o stavkama, nešto ću i pročitati. Ukupan iznos je 20 milijardi, od toga subvencije 10 milijardi i 982 miliona, i koristiće se za sledeće namene: premije za mleko, koje su najmanje 3,2% mlečne masti, premije za industrijsko bilje, za proizvodnju suncokreta, soju, uljane tikve i duvan. Za suncokret, jedan kilogram – dinar i po premije. Za soju je dva dinara, za duvan je od 35 do 65 dinara po jednom kilogramu, zavisno od sorte.
Premija za šećernu repu je ukinuta ove godine i to je dobro. Još neke će sigurno biti ukinute sledeće godine. Imalo je to svrhe negde u ranijem vremenu kada su fabrike bile društvene. Fabrike za preradu poljoprivrednih proizvoda su privatizovane i dobro je što je ukinuta premija, iskoristiće se u budžetu za neke druge namene, ne bi bilo normalno probiti na jednoj strani poreske obveznike, a na drugoj strani privatniku koji ima fabriku obezbeđivati sirovine. Ovo kao zemljoradnik, i mnogi zemljoradnici, pozdravljam.
Regres za dizel gorivo biće 15 dinara po litru za 30 litara po hektaru. Nije dovoljno koliko je potrebno poljoprivredi, ali ipak jedna pomoć, pošto je gorivo skupo i poljoprivreda je u teškom stanju.
Premija za pšenicu, izdvojena je jedna milijarda i to će biti kao ove godine.
Regres za priplodnu stoku je 402 miliona. Regres za podizanje novih zasada šljiva, 200 hektara se planira da se podigne, 50.000 po hektaru daje Vlada. Za podizanje 100 hektara novih vinograda zasada.
Za kratkoročno i dugoročno kreditiranje poljoprivrednih mašina i opreme registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima 3,5 milijarde, koje mogu koristiti zemljoradnici mlađi od 40 godina, ako plaćaju penziono osiguranje najmanje jednu godinu.
Mere za unapređenje sela predviđaju da se daju bespovratna sredstva od 30 do 50% za investiranje u postrojenja za proizvodnju voća, povrća, pečuraka i cveća, plastenici, sistemi za navodnjavanje kap po kap, investiranje u nabavku postrojenja i uređenja sanitarnih uslova za gajenje stoke, unapređenje plasmana kvaliteta proizvoda, širenje organske proizvodnje i postrojenja za sortiranje i pakovanje voća i povrća.
Kao što sam već rekao, da li je dovoljno, nije, da li je najviše što se moglo, jeste. I kada je sve ovo dala Vlada Srbija, ima nešto bogom dano, dobru zemlju, dosta zemlje, vredne ljude i dobru klimu. Još na Vladi ostaje da utvrdi pravila igre.
Kao domaćin ne mogu da se složim da Srbija sa poljoprivrednom proizvodnjom ne može u Evropu. Moraju se u pravilima igre odrediti i dovesti da dele sudbinu uvoznici i proizvođači repromaterijala, banke koje posluju sa poljoprivredom, prerađivači poljoprivrednih proizvoda i zemljoradnici. Ako bi te sve četiri strukture delile sudbinu, poljoprivreda bi mogla u Evropu.
Evo jedan klasičan primer da vratimo nazad. Za šećernu repu je prošle godinu davano 12.000 po hektaru. Šećerane su zemljoradnicima davale veštačko đubrivo, u zamenu za jedan kilogram veštačkog đubriva 9 kilograma repe, negde oko 21 dinar prevedeno na jezik naroda. Veštačko đubrivo je koštalo 14. Praktično je ispalo da država nije pomagala zemljoradnika, već je pomagala šećeranu.
Ako treba jedna tona veštačkog đubriva na hektar, šećerana je zemljoradniku od premije uzela 7.000 na veštačkom đubrivu, a više od 5 mu je uzela... Zato kažem, treba utvrditi pravila igre.
Kada sam već oko toga, još moram nešto da kažem, možda se baš Vladi neće dopasti, o penzionom osiguranju zemljoradnika. Ono sada kasni 20 meseci. Znam u kakvoj je situaciji zemlja, znam koje su potrebe iz budžeta, a kao domaćin vidim neko rasipništvo koje nije na određen način adekvatno oporezovano. Luksuzna roba i automobili preko 100.000 evra, koje kupuju estradne zvezde i novokomponovani tzv. biznismeni. Imam siromašan rečnik kao zemljoradnik, rekao bih lopovi, jer stvari krstim pravim imenom, mogu biti oporezovani i više od 50%. Iz tih sredstava bi se za godinu isplatilo za ostale penzije, a u sledećoj godini bi se mogle i povećati.

U članu 101. stav 1. piše: "O redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine". Gospodine predsedniče, ovde ima mnogo nereda. Građani Srbije očekuju od nas da se disciplinujemo, da radimo mnogo, da donosimo zakone, a ne da se svađamo.
Gospodi iz Demokratske stranke koji nas napadaju poručio bih nešto - lepo ste nas usrećili u Vojvodini, za predsednika vojvođanske skupštine doveli ste Bojana Kostreša, čoveka koji iza sebe ima jedini uspeh da se oženio, i - laži, varaj, kradi, postaćeš predsednik Izvršnog veća Skupštine Vojvodine. Hvala.

Dame i gospodo, kao zemljoradnik dužan sam i ja da kažem nešto o ovom zakonu i o ovom amandmanu. Potrebno je penziono osiguranje zemljoradnicima, ali instrument kojim se ubira i osnovica po kojoj se ubira nisu primerni poljoprivrednicima širom Srbije, jer morate shvatiti činjenicu da u Srbiji najviše domaćinstava ima od jednog do tri hektara. Cena pšenice, kukuruza, soje, šećerne repe, stoke nije se menjala nekoliko godina. Svi repromaterijali polako idu gore i sada postavljam pitanje, po toj osnovici od 40% od najnižeg ličnog dohotka, ako je to u prošloj godini 11.000, to je oko 48.000 na ime doprinosa za penziono osiguranje.
Mladi su otišli u grad, ostali su stari domaćini koji seju samo najjednostavnije kulture, malo veći prihod sa par ektara imaju.
Ne treba ukinuti i ne treba da bude dobrovoljno, samo instrumenti naplate treba da budu drugačiji, a DSS se za to zalagala i glasaću za ovaj zakon, bolji je od pređašnjeg, ali nadam se da će se brzo ovo promeniti i instrument naplate uraditi drugačije.
Otprilike ovako, zemljoradnici predaju mleko, pšenicu, kukuruz, soju, sve proizvode. Prerađivačka industrija, prevoznici, trgovci, svi u tu cenu sa izvora ukalkulišu za plate svojih radnika i za penziono osiguranje.
Onog momenta kada roba domaćina ode u magacin, a da bude ekonomska, na tu cenu treba da se pridoda cena za penziono i zdravstveno osiguranje zemljoradnika.
Pitaću vas nešto, ali odgovorite pošteno, u inflaciji kada su bile male plate, da ste bruto platu dobijali na ruke, da li bi neko od vas plaćao penziono i zdravstveno? Sigurno ne bi.
Zemljoradnici su skoro i danas u toj inflaciji i u takvoj situaciji. Hvala vam.

Samo nešto da pojasnim, gospodo, ne dao bog da neko od nas zemljoradnika ovde želi da deli Srbiju na zemljoradnike i nezemljoradnike. Mi smo ponos i deo ovog naroda. Sve vetrometine od rata 1945. godine pa naovamo prošle su preko naših leđa.
Čuvali smo godinama socijalni mir i sada kada tražimo neke mrvice pogodnosti, ne tražimo zato da idemo po svetskim destinacijama na letovanja, da pravimo luksuzne vile i da se razbacujemo. Tražimo da povećamo ekonomsku moć, da što više ulažemo u poljoprivredu, jer imamo uslova da sa njom, možda jedinom granom, uđemo u Evropu i da ne budemo evropske sluge, već da nas Evropa poštuje i ceni po toj proizvodnji. To tražimo i ništa više od toga.

Penziono osiguranje  ne treba da se plaća po dva osnova. Ako ima iz radnog odnosa, da ne plaća od poljoprivrede, a zdravstveno na imovinu treba da se plaća. Obično na njivama tih zemljoradnika koji su mešoviti radi seoska sirotinja koja nema ni penziono, ni zdravstveno osiguranje. Onda će sutra biti socijalni slučaj. Dobro je da u fondu ima para i za njihovo lečenje.

Član 99. kaže - poslanik može da govori samo o onom pitanju koje je na dnevnom redu. Na dnevnom redu nije Lazarević, nije Nacionalna štedionica.
Nemojte obmanjivati građane Srbije da krediti za stan nisu povoljni. Možda nisu najidealniji, možda nisu onakvi kakve ste vi iz Srpske radikalne stranke za vreme vladavine dobijali, ali 250 evra je kirija za stan od 50 kvadrata u Beogradu, a za takav stan treba da se plati 350. Svako ko je stvarao neku imovinu u normalnim uslovima morao je mnogo čega da se odriče. Jednostavnije je da građanin 20 godina otplaćuje stan, pa da bude njegov, nego da 20 godina bude podstanar i da nema ništa.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo, pitam se ko se boji Srpske akademije nauka? Mislim da je Vlada Republike Srbije imala najbolju nameru. To je najčestitiji deo ovog društva, koji se borio u nauci, za skromna primanja, i izbor njih u odbor daće sigurno realniji odbor nego da Administrativni odbor Skupštine izabere nekog od poslanika, koji je možda u prošlom sazivu Vlade na neku mućku došao do nekoliko stanova i nekoliko poslovnih prostora, pa će zaštititi i sukob interesa u Skupštini.

Uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, izborno obećanje DSS-a ispunjeno je donošenjem ovog zakona o sukobu interesa. Prijava imovine je veoma važna, i da se prijavljuje ta imovina, kako je u zakonu predviđeno, i dve godine nakon prestanka mandata, tako da niko neće moći da se na račun vlasti obogati, a da za to nikom ne odgovara.
Bilo je ovde priče koliko će taj zakon koštati, koliko treba novca za odbore. Svaki red i sprovođenje reda košta, ali mislim da se bune i da demagogiju prosipaju oni koji su navikli na nered, koji su imali sukob interesa i možda neki koji bi ponovo da ga imaju. Daleko manje treba za finansiranje odbora, nego što je otišlo para u sukobu interesa.
Da li će ovaj zakon sprečiti sukobe interesa, isto su ovde pitali. To bi već bila stvar za vradžbinu. Šta će biti? Hajde da postavimo drugo pitanje - da li je u prošloj vlasti bilo sukoba interesa? Nisam sudija da sudim, ali izražavam sumnju da je bilo. Znam neke ljude u vrhu vojvođanske vlasti koji su se dosta obogatili za vreme trogodišnje vladavine. Ne znam da li su to zaradili od plate.
Ako tvrde da su dobili kredite i te kredite su dobili sukobom interesa, jer mnogi od nas nisu mogli da dobiju kredit; mi zemljoradnici ni da zasejemo njive, da kupimo gorivo, veštačko đubrivo, da opravimo traktore.
Još jedna stvar je u tom sukobu interesa. Pokušavam da sumnjam, ne kažem da je bila. Šećerna afera, da vidimo koliko je tu novaca otišlo u nečije džepove, koliko je tu država Srbija izgubila finansijski, koliko je izgubila na ugledu.
Petnaest šećerana u Srbiji zapošljava 5.000 ljudi. Ti su ljudi ugroženi zbog nemogućnosti sankcija i izvoza šećera. Nekoliko desetina hiljada zemljoradnika ostvaruje dobar deo prihoda na proizvodnji šećerne repe. Srozali smo zemlji ugled u svetu, ne samo da ne možemo izvoziti šećer, već i drugu robu koju bi izvozili; oni će kazati - pazite...
(Predsedavajuća: Tema.)
... ti prepakuju, ti varaju. I to je tema, i to je sukob interesa.
Još nešto se ovde primećuje. Ministar iz bivše vlasti optužuje vlast pre njih koja je bila. Bili su tri godine na vlasti. Ne branim da nije bilo sukoba interesa i pre njih, ali za te tri godine vlasti zašto nisu isterali stvari na čistac?
Još jedno daje sumnju, da je bilo sukoba interesa. Obično naši seljaci kažu, kada nema argumenata, onda se povisuje ton, a ministar je ovde, baš sa povišenim tonom govorio. Hvala.