Gospodine predsedavajući, gospođo ministre, podneo sam amandman na član 5. Suština tog amandmana je da se troškovi putovanja Generalnog sekretarijata Vlade smanje za 50 miliona, a da se taj novac prebaci na razdeo Ministarstva za zaštitu životne sredine, zato što u Srbiji postoji nekoliko gradova koji imaju vrlo ozbiljne ekološke probleme.
Znajući da će transferna sredstva lokalnim samoupravama biti smanjena u značajnom obimu i da lokalne samouprave neće biti u mogućnosti da rešavaju te krupne ekološke probleme, smatrao sam za potrebu da se ta sredstva sa troškova putovanja Generalnog sekretarijata Vlade prebace na ovaj razdeo Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Sličan amandman sam podneo i prilikom predlaganja budžeta, znači u decembru 2008. godine. Tada je odgovor bio da će ta sredstva značajno umanjiti, odnosno onesposobiti funkcionisanje Generalnog sekretarijata Vlade.
Dobro, to su vaša obrazloženja, ali je prilika da otvorim i jednu daleku značajniju temu. Dakle, na sednici Odbora za zdravlje je pokrenuto jedno pitanje sudbine i prikaza novca koji se ubere od građana Republike Srbije i taj iznos dostiže 27 milijardi dinara. Ponavljam, dame i gospodo narodni poslanici, 27 milijardi dinara.
Projektovani deficit iznosi 70 milijardi dinara. Dakle, pogledajte koliki je to odnos. Nemoguće je tu stavku naći ni u prihodnoj strani Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, ni u prihodnoj strani Ministarstva zdravlja. Dakle, postavlja se pitanje: koliko mi zaista trošimo u zdravstvu Srbije?
Pored toga, građani Srbije privatnom sektoru plate još oko 330 miliona evra, bez knjižice, tako da ukupna potrošnja u zdravstvu Srbije prelazi sumu od tri milijarde evra. To su vrlo krupni problemi. Mislim da je krajnje vreme da Ministarstvo zdravlja da neko obaveštenje i da kaže ko raspolaže tom sumom od 27 milijardi, na koji način se troši, da li to troše ustanove ili se troši na neki drugi način. Zahvaljujem.

Gospođo ministre, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za zdravlje i porodicu sam izdvojio mišljenje povodom usvajanja finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i budžeta Ministarstva zdravlja. U ovom vremenu ću objasniti zbog čega sam to uradio.
Dakle, za nas je potpuno neprihvatljiv Predlog finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Mislimo da je taj finansijski plan potpuno netransparentan. Netransparentan je u tom obliku zato što u memorandumu o fiskalnoj i ekonomskoj politici od 2009. do 2011. godine proizilazi da postoji deficit u finansiranju srpskog zdravstva.
O tome su pisale i dnevne novine, pomenuću samo jedan članak iz dnevnog lista „Politika“ od 4. februara: „Međutim, ako se sabere svaka stavka sopstvenih prihoda koje ostvaruju državne bolnice i domovi zdravlja, preko naplaćivanja vanstandardnih usluga, onda se javlja suficit u 2008. godini od blizu 400 miliona evra“.
Kada se pogleda finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, to nigde ne stoji i ne piše. Dakle, to je pitanje za ministra finansija: Zašto se kod usvajanja finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje taj prihod od vanstandardnih usluga, koji je bio u 2008. godini blizu 400 miliona evra, ne pojavljuje u finansijskom planu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje?
Dakle, to je jedan ozbiljan problem i zato mislimo da je taj finansijski plan potpuno netransparentan, jer mi ne znamo šta je sa tim novcem, na koji način se koristi.
Što se tiče budžeta Ministarstva zdravlja, on je za nas takođe neprihvatljiv. Neprihvatljiv je u tom smislu zato što je Srbija suočena sa jednim vrlo ozbiljnim problemom, nepostojanje ili potpuno mali udeo srpske farmaceutike u proizvodima kao što su serumi, vakcine i drugi proizvodi koje proizvodi Institut za virusologiju „Torlak“. Kada se pogleda razdeo u Ministarstvu zdravlja na koji način se to finansira, vidi se da je to mizerna suma.
Svedoci smo da se po Srbiji zadnjih meseci javljaju slučajevi, o tome piše i dnevna štampa, da se kupuju neispravne vakcine kojima je prošao rok važnosti, da roditelji koji su primorani da vakcinišu svoju decu kupuju strane proizvode, ne čuvaju ih adekvatno i kada se pojave da se te vakcine aplikuju, onda se ispostavi da su te vakcine potpuno neispravne. Da li je moguće da država nema interes za tu vrstu delatnosti svoje farmaceutike? Kako ima interes da ne smanji broj ministarstava, da ima stotine državnih sekretara, da se troši na putovanja, na ugovore o delu, na raznorazno arčenje ovog budžeta iz poreza građana, a da za ovakve stvari nema dovoljno novca.
Još jedna stvar koja se odnosi na Ministarstvo zdravlja, i ne samo na Ministarstvo zdravlja nego i na Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Smanjuje se stavka za nabavku lekova. Hajde da se podsetimo jedne priče, o kojoj sam govorio još u decembru, sećate se, kada sam pomenuo kako Republički zavod nabavlja lekove na teret Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Na osnovu toga što se ta prosečna cena lekova formira iz prosečne cene tri države, dakle, Italije, Hrvatske i Slovenije. Da vidimo kolika je stopa doprinosa po glavi stanovnika koja se u tim zemljama izdvaja. To prelazi 1.500 evra po glavi stanovnika.
Kolika je stopa doprinosa koja se izdvaja po glavi stanovnika za naše zdravstvo? Nepunih 230 evra. Da li je moguće da se mi ravnamo prema toj prosečnoj ceni sa onim zemljama gde je ta stopa doprinosa daleko veća i da plaćamo tu prosečnu cenu lekova? Mislim da je to za nas neprihvatljivo. Kada bi se to promenilo, svakako bi se našlo prostora za tu vrstu uštede.
To su neki suštinski razlozi, ali u pojedinostima i o amandmanima koje sam podneo još ću podrobnije te stvari objasniti. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo predsednice.
Podneli smo amandman da se član 7. izbriše. Obrazložiću zbog čega. U članu 7. Predloga zakona je predviđeno da se formira Privremena lista. Smatramo da formiranje Privremene liste nije dobro rešenje.
Pročitaću naše obrazloženje: ''Smatramo da formiranje Privremene liste za dostavljanje tehničkog dosijea u koji se upisuju biocidni proizvodi za koje nije izdato odobrenje za stavljanje u promet nije dobro rešenje, jer je poželjno da nema nikakvih izuzetaka i da se svi biocidni proizvodi mogu staviti u promet samo i isključivo ako dobiju odobrenje za stavljanje u promet. Ovako kako je predloženo u članu 7. zakona, stavljanje na Privremenu listu biće razlog da se postupak dobijanja odobrenja nikada ne dovede do kraja.''
To su bili naši razlozi i smatramo da ovaj član zakona nije dobar, niti je formiranje privremene liste dobro rešenje, pogotovo kada se radi o biocidnim proizvodima koji mogu da se tretiraju kao opasna materija. Zahvaljujem.

Mi smo predložili da se ovaj član 45. briše, isključivo iz razloga što otvara razne mogućnosti.
Dakle, u članu 45. se kaže, u poslednjoj rečenici: „Agencija može da angažuje pravno ili fizičko lice koje ispunjava uslove stručne spreme i specifičnih znanja potrebnih za obavljanje tih poslova“. Iz iskustva koje smo imali ranije u radu Ministarstva za zaštitu životne sredine, u prošlom mandatu, videli smo kako se poslovi dele bez javnog oglašavanja. Mi smo nekoliko puta ukazivali na problem da su se velika sredstva, u veličini 10-11 miliona evra, koristila na vrlo čudan način.
U odgovoru koji smo dobijali na ta pitanja od bivšeg ministra za zaštitu životne sredine, gospodina Saše Dragina, i od sadašnjeg ministra, gospodina Dulića, dobili smo potvrdu da su ti poslovi deljeni bez javnog oglašavanja, putem neposrednih pogodbi.
Svaki ovakav član, koji daje pravo Agenciji da ona određuje, kako se kaže u članu, pravno ili fizičko lice koje će se baviti ovim poslovima, otvara mogućnost spekulacija i dešavanja ovakvih stvari. To nije samo jedan slučaj. Ima i drugih slučajeva, kod privatnih laboratorija, kod određivanja kvaliteta mleka, pa se desi, recimo, da postoje različiti rezultati, da jedna laboratorija koja je angažovana ovakvim putem potvrdi da je kvalitet mleka u redu, a da one ovlašćene laboratorije, koje su, praktično, državne institucije, kažu da je to mleko neispravno i nađu određene zamerke. Dakle, svaki ovako definisan član zakona otvara ovu vrstu mogućnosti spekulacija i deljenja poslova mimo zakona, mimo procedure. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, mislim da se ovde potkrala jedna tehnička greška. Ovaj amandman se odnosi na član 13. Mi smo predložili da se posle stava 2. doda stav 3, da planovi iz stava 1. i 2. ovog člana moraju biti usaglašeni s Nacionalnim planom iz člana 11. ovog zakona.
Dakle, ako već imamo Nacionalni plan, te lokalne strategije i upravljanje otpadom u lokalnim samoupravama moraju biti usaglašeni s Nacionalnim planom. To je cilj. Nismo ništa mislili da menjamo zakonom, nego da se ostvari bolja komunikacija između Ministarstva, odnosno države, i lokalnih samouprava, da bi se znalo ko šta radi i na koji način odlaže taj otpad. Zahvaljujem

Hvala, gospođo predsednice.
Ovaj član je, manje više, u redu. Ono što smo predložili amandmanom, jeste da se, umesto reči: „Ministarstvu“, dodaju reči: „Agenciji za zaštitu životne sredine“, s obzirom na član 45. To ne menja suštinu zakona, ali pošto već imamo Agenciju, ona bi trebalo da vodi i tu evidenciju, a ne da je vodi Ministarstvo. Mislim da treba prihvatiti ovaj amandman.

Nastavljamo priču vezanu i za prethodne amandmane. Opet ista stvar. Dakle, briše se reč: „Ministarstvu“ i zamenjuje rečima: „Agenciji za zaštitu životne sredine“.
Ovde se ne umanjuje važnost ministra, ministar uređuje tu oblast i daje posebna ovlašćenja za sprovođenje spaljivanja guma, ali evidenciju ne može da vodi Ministarstvo, ili ministar, nego Agencija za zaštitu životne sredine. To je suština tih amandmana i mislim da ove amandmane treba prihvatiti. Zahvaljujem.

Opet ista stvar, da skratimo proceduru.        Reč: „Ministarstvu“ zamenjuje se rečima: „Agenciji za zaštitu životne sredine“.
Postavlja se pitanje šta radi Agencija za zaštitu životne sredine ako neće da radi tu vrstu evidencije? Mislim da u celom nizu članova u ovom zakonu treba prihvatiti da tu vrstu ažuriranja podataka radi Agencija za zaštitu životne sredine. Zbog čega, uopšte, i imamo tu agenciju za zaštitu životne sredine? Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Ovo je specifičan amandman. Radi se o vrlo opasnom otpadu u proizvodnji titan-dioksida. Da ne bih čitao čitavo obrazloženje i šta se predviđa izmenama ovog člana, mislimo da se ovim našim predlogom, odnosno amandmanom, uređuje na bolji način upravljanje ovim otpadom koji nastaje iz proizvodnje titan-dioksida, a u skladu je sa direktivom o otpadu iz industrije titan-dioksida.

Radili smo to kao poslanička grupa, pa ne možemo da se dogovorimo ko će.
U članu 76. smo predvideli da se reč "Ministarstvo" zamenjuje rečima "nadležni organ za izdavanje dozvola", a iza stava 3, da se doda stav 4, koji glasi – Ministar propisuje sadržaj i izgled registra.
Predloženim amandmanom se potencira obaveza svih nadležnih organa koji izdaju dozvole za upravljanje otpadom u skladu s ovim zakonom da podatke iz registra izdatih dozvola vode na jednoobrazan način, kako u pogledu sadržaja, tako i u pogledu propisanog obrasca registra, kao i da iste te podatke dostavljaju Agenciji za životnu sredinu.
Cilj ovog amandmana je samo da uredi i da precizira zakon, da zakon bude što uređeniji i što precizniji. Zahvaljujem.

Ovim amandmanom se član 97. poboljšava, zato što on na način kako smo predložili zauzima širi prostor i precizniji je.
Član 97. se menja i glasi: "Jedinica lokalne samouprave je dužna da: 1) u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona izradi popis neuređenih deponija na svom području koje ne ispunjavaju uslove iz ovog zakona; 2) u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona izrade projekte sanacije i rekultivacije neuređenih deponija, na koje saglasnost daje ministarstvo, odnosno AP; 3) da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, u sporazumu sa jednom ili više jedinica lokalne samouprave iz člana 34. stav 1. ovog zakona, odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja i skladištenje, tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji.
Popis neuređenih deponija sadrži podatke o lokaciji, prostornim i geometrijskim karakteristikama, vrstama i količinama odloženog otpada, rokove njihove sanacije i rekultivacije, kao i druge podatke od značaja za utvrđivanje i sprovođenje projekata iz stava 1. ovog člana".
Dakle, ovim amandmanom se utvrđuje rok u kojem je jedinica lokalne samouprave dužna da sprovede sve što se tiče popisa neuređenih deponija, da formira informacioni sistem i da se na taj način obavi bolja komunikacija s nadležnim ministarstvom.

U ovom amandmanu smo predvideli da se u stavu 6. reč: "ministar" briše i da se dodaju reči: "Agencija za zaštitu životne sredine", a da dalji tekst ostaje isti.
Dakle, o čemu se radi? Radi se o tome da ambalaža treba da bude proizvedena tako da ukupan nivo koncentracije olova, žive i drugih štetnih proizvoda ne prelazi neku graničnu vrednost. Imaćemo situaciju da ministar, recimo, nije stručnjak iz te oblasti i ne može on da propisuje te granične vrednosti. Agencija ima u svom sastavu stručne ljude, koji znaju i koji vladaju tom materijom, i zato će oni da propisuju te granične vrednosti. To je suština tog amandmana.

Zahvaljujem, gospođe predsednice. Nije replika. Jasna je nama ova poruka, između Ministarstva i Agencije za životnu sredinu. Prosto smo ukazali na to da ne bude Ministarstvo servis Agencije, nego da bude obrnuto. Agencija je ta koja bi trebalo sve to da radi, da priprema i da dostavlja podatke Ministarstvu, a ne da Ministarstvo prikuplja podatke, pa ih dostavlja Agenciji; da bude obrnuti proces. U tome je cela stvar. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, mi smo dobili obaveštenje da je ovaj amandman DSS-a prihvaćen i izražavamo svoje zadovoljstvo, ali je momenat da se kaže nešto što je moja koleginica, gospođa Milica Vojić-Marković, pomenula pre sat i po vremena.
To je zakazivanje i rad odbora u vreme održavanja sednica Narodne skupštine, kada se raspravlja o zakonima.
Ilustrovaću to jednim primerom. Juče, na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, nismo imali mišljenje Vlade na Predlog zakona o zaštiti vazduha.
Danas je taj odbor održan. Mi smo morali da sedimo tu i da branimo amandmane.
Mi ne znamo sudbinu tih amandmana, šta je Vlada prihvatila, šta nije. To je neprihvatljiv način rada. Ne možete biti na dva mesta u isto vreme. Moramo taj način rada uskladiti, inače, to potpuno gubi smisao.
Još jedanput izražavam zahvalnost mudrosti Vlade što je prihvatila naše amandmane.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, predvideli smo da se u članu 10. doda 2. stav, koji glasi: "Koordinaciju i usklađivanje u donošenju i sprovođenju mera i odluka vrši Agencija za zaštitu životne sredine".
Time je stav 2. Predloga zakona postao stav 3.
Obrazloženje koje smo napisali, u nekoliko rečenica ću obrazložiti. U praksi se pojavljuju razni problemi. Ne zna se ko s kim koordinira, ko kako usklađuje određene propise, a to predlagač zakona nije predvideo.
Dakle, ovo je samo jedna mera da se ovaj zakon poboljša i da se tačno zna i razvrsta čija je koja dužnost, da taj zakon bude precizniji. Zahvaljujem.