Gospodine ministre, ovo je prosto jedna tehnička stvar. Predlažem amandmanom da se umesto „ministar nadležan za poslove poljoprivrede“ uvede termin „ministarstvo“, kao širi pojam.
U duhu i onog prethodnog amandmana, da se pojedinac rastereti nekih vrsta odgovornosti, više očiju bolje vidi, više ušiju bolje čuje. Dakle, nije potrebno da ministar odlučuje o svemu i svačemu. Kada je reč malopre bila o prethodnim amandmanima i o ulasku genetski modifikovane soje u našu zemlju, vidi se smislenost onoga amandman na član 2. koji sam podneo.
Upravo iz ovih razloga da jedan pojedinca, bilo u to doba savezni ministar poljoprivrede, koji uveze genetski modifikovanu soju, bilo da je to republički ministar poljoprivrede koji dobije u donaciju genetski modifikovanu soju. Onda mi kao država imamo silne probleme da tu genetski modifikovanu soju iskorenimo sa naših prostora. Setite se uporne borbe u Mačvi u trajanju od dve godine. To je bila svrha onog amandmana.

Izvinjavam se, verujem da je obrazloženje gospodina ministra dobro, ali prosto zamolio bih ministra da se drugi put malo približi mikrofonu, nisam čuo ni pet reči upravo iz ovog obrazloženja.

Dakle, gospodine ministre, u vezi ovog amandmana mislim da je ovo jedna od ključnih stvari u zakonu. Dakle, mi smo predložili da se za saglasnost oko uvođenja novih genetički modifikovanih organizama u ekosistem traži saglasnost Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, a vi ste u obrazloženju odgovorili da u vašem ministarstvu postoje stručnjaci za zaštitu životne sredine – to nije sporno.
Prosto, da li je neko od vaših saradnika čitao član 2. i član 9? Hajte, molim vas, uzmite zakon i pročitajte šta vam piše u zakonu. Ko će biti merodavniji oko narušavanja ekosistema od Ministarstva za zaštitu životne sredine? To stvarno ne mogu da razumem.
Ako je u pitanju sujeta, mešanje nadležnosti, ali hajde prosto da vratimo stvar na prošlost, da vidimo da li postoji mešanje nadležnosti u drugim stvarima?
Da se vratimo na zakon o bezbednosti hrane, da li tu postoji mešanje nadležnosti Ministarstva zdrava i Ministarstva poljoprivrede – ili tu neko uopšte ne čita ove amandmane ili ne shvata uopšte u čemu je problem?
Uzmite iz nadležnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine, pa da ga ukinemo da ne postoji i radite sve poslove u državi. Ne vidim drugo obrazloženje za neprihvatanje ovog amandmana.

Dakle, to je na član 20. Je li tako? Ista stvar kao što je bila u prethodnom članu 5, gde se reč "ministar" zamenjuje rečju "ministarstvo". Isto ono što sam rekao u članu 5. Hajde da podelimo odgovornost, da ne bude odgovornost na jednom čoveku, moć odluke na jednom čoveku, da više ljudi odlučuje o ovakvim stvarima, jer on upozorava – ovo je vrlo, vrlo ozbiljan zakon, zakon koji će se u budućnosti razvijati u ko zna kojim pravcima, za koje mi možemo samo da slutimo.

Gospođo predsednice, nije zgoreg ponoviti, očigledno ovo ne ulazi u glavu.
Dakle, opet se reč "ministar" zamenjuje rečju "ministarstvo", zato što je bolje, zato što je ministarstvo širi pojam od ministra. Očigledno da nema razumevanja za takve stvari. To je prosto ne prihvatljivo.
Dakle, čitajte ozbiljno amandmane koji se vuku kroz ceo zakon, pa ćete videti smisao svih amandmana koji su napisani. Nemojte ih tehnički obrazlagati, onako kako vam nalaže neki vaš lični interes, Poslovnik ili neka uredba.

Gospodine ministre smatrali smo da je ovaj rok koji je vaše Ministarstvo propisalo od 60 dana i oko otklanjanja nedostataka suviše kratak i da je primereniji rok od 90 dana. Šta će se desiti ako u tom objektu predstoje građevinski radovi ili obojni radovi? Da li vi mislite da to možete da završite za 60 dana? Mislim da ne može.
S druge strane, u obrazloženju vi ste mi odgovorili da je taj rok u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku. Sada imam pitanje za vas, kao člana Vlade, da li vi imate komunikaciju sa ostalim ministarstvima? Da li vi znate da je u proceduri novi Predlog zakona o opšte upravnom postupku? Šta će se desiti ako se ti rokovi promene tim novim zakonom? Šta ćemo da radimo? To je možda na sledećem zasedanju Skupštine, za nekoliko dana imaćemo taj predlog zakona. Šta treba da radimo? Da idemo u promenu, izmenu i dopunu zakona o genetski modifikovanim organizmima.
Dakle, ta vrsta nekomunikacije dovodi do nesagledivih posledica u radu Vlade. Prilika je da kažem neke stvari. Dakle, kada jedan ministar izjavi jedno, drugi ministar izjavi drugo povodom istih stvari, onda su kompletna država, narod i Skupština zbunjeni ponašanjem Vlade: predizbornim obećanjima; besplatnim akcijama od 1.000 evra; 200.000 novih radnih mesta; Fijat u Kragujevcu; povećanje penzija.
Prođe vreme zato što vi između sebe ne komunicirate i onda dobijemo odgovor, a odgovor jeste: danas je vrlo loše u Srbiji. Loše. To loše u Srbiji je posledica ovakvog načina rada. Nekomunikacije, nesaradnje i da svako vuče na svoju stranu.
Onda kada mi predložimo neke izmene zakona amandmanima i gde vam ukažemo na neke propuste i na neke greške, ti amandmani se ne čitaju, ti amandmani se obrazlažu na jedan potpuno nesuvisao način. Tako se ne radi. Tako se ne vodi ni država ni narod. Krajnje je vreme da vidimo ovde opet kompletnu Vladu i da nam odgovori na ova potpitanja koja sam malopre izneo.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, na član 1. smo podneli amandman misleći da je termin bezbednost hrane nesvojstven našem jeziku, a da je primerenije da se zadrži stari naziv "zdravstvena ispravnost hrane".
Nije samo problem u ovoj nazoviterminološkoj zbrci. Čitajući dalje zakon, kad se dođe do člana 11, dolazimo do suštine ove izmene. U čemu je suština izmene? Suština izmene je da Ministarstvo poljoprivrede postaje centralni organ koji se bavi zdravstvenom ispravnošću hrane, a ne Ministarstvo zdravlja. Pozivate se na EU i na njihovu nomenklaturu, prosto grubo predlažući neke zakone i ne prilagođavajući ih duhu naših zakona i naših potreba.
Sada ću vam pokazati otprilike kako to na primeru već deluje. Gospodine ministre, podsetiću vas i javnost Srbije na jednu stvar. To je datum 23.7.2008. godine kada je pokret potrošača Beograda objavio rezultate istraživanja kvaliteta mleka, koja su obavljena u saradnji sa Veterinarskim fakultetom i koja su pokazala bakteriološku neispravnost mleka kod nekoliko proizvođača. Nekoliko dana posle toga, gospodin Dušan Pajkić je dao izjavu kako je mleko tih proizvođača bakteriološki ispravno. Imate prostu stvar – Veterinarski institut tvrdi jedno, jedan inspektor tvrdi drugo. Je li to moguće u jednoj državi, je l' to zbunjujuća informacija za javnost?

Ako imate takvu situaciju, kakvu ste imali, postavlja nje pitanje – kako da vam verujemo u iskrenu nameru da hoćete to da poboljšate ovim zakonom.

Gospodine ministre, podsetiću vas na drugu stvar, u vašem prošlom mandatu, vi ste se kao ministar ekologije bavili nekim stvarima koja nisu bila u vašoj nadležnosti. Baveći se tim stvarima i tražeći od vas odgovore, dobijali smo nesuvisle odgovore.

Od kada je nadležnost Ministarstva za zaštitu životne sredine bilo da se bavi problemom komaraca i krpelja? I šta ste vi nama odgovarali u tom odgovoru? Da je vaše ministarstvo, kojim ste tada rukovodili, te komarce i krpelje brojalo početkom godine, u januaru i februaru, po snegu i ledu. Ko to još u svetu radi? Za to ste potrošili milion dolara i nikakvo objašnjenje niste dali.

Sada hoćete da vam verujemo kako je ovaj zakon dobar i kako ćete ovim zakonom, uzimajući gro nadležnosti koje pripadaju Ministarstvu zdravlja, da regulišete ovu oblast.

Još jedna u nizu prevara vas kao člana Vlade, a to je karakteristika ove vlade, da predizbornim obećanjima i prevarama prosto zaluđuje i sluđuje ovaj narod.

Gospodine ministre, znam da novac poreskih obveznika ne pada s Marsa. Vi, u vašem odgovoru koji ste mi napisali, pozivali ste se i na zakon koji je  u nacrtu, i na osnovu toga ste koristili ta sredstva. Daću vam vaš odgovor sa potpisom, pa ćete videti šta ste napisali.
S druge strane, kada sam vašeg pomoćnika pitao da mi pokaže i da mi da na uvid da fotokopiram ugovor o javnim nabavkama, na osnovu čega su ti poslovi obavljani, odgovoreno mi je da ne sme da mi da to i te ugovore nikada nisam video, niti ih imam u svojoj dokumentaciji.

Na član 27. podneli smo amandman smatrajući da stav 3. treba da se briše. Stav 3. kaže - kada je hrana iz stava 2. ovog člana deo jedne proizvodne partije, serije, pošiljke iste, po istoj vrsti i kategoriji, smatra se da sva hrana u toj partiji, seriji i pošiljci nije bezbedna, osim ako se detaljno ne utvrdi da je ostatak proizvodne partije, serije ili pošiljke bezbedan.
Smatramo da je ovakav jedan stav u ovom članu potpuno bespotreban i ne samo to, nego jedan ovakav stav u članu otvara mnogo mogućnosti za manipulaciju. Gospodina ministra ću podsetiti i opet na pisanje "Politike" od 3.12.2008. godine. Naslov tog članka je - Državna protekcija za privatne laboratorije. Postavljamo pitanje, ko procenjuje da je ostatak te hrane bezbedan? Ko će to da proceni? Da li će to ići po ovom principu kako je "Politika" pisala i neke dnevne novine? Da li vi mislite da je ovo ozbiljna stvar u zakonu?
Ovo otvara tolike manipulacije da će neko da proceni kome će gospodin Pajkić da da tu nadležnost i da kaže da je ostala hrana ispravna, ako je ceo lanac neispravan, onda je neispravan i mora da se povuče iz proizvodnje. To je suština zakona. Ko je taj koji će da da takvu procenu? To je potpuno jedan član koji je neprihvatljiv.

Želim da se zahvalim gospodinu ministru i da istovremeno kažem kolegi da nije shvatio suštinu mog izlaganja. Niko nije govorio o validnosti akreditacije laboratorija, nego je govorio o  nečemu drugom, o jednoj pojavi koja se već dešavala i na tu pojavu ukazujem da bi predupredio takve stvari.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice. Gospodine ministre, zamolio bih vas, ako vam je negde pri ruci tekst zakona, amandman koji smo podneli i tekst obrazloženja, da bismo se razumeli o čemu govorim. Ovim amandmanom smo želeli da dve tačke u ovom članu 7, a ukupno ih ima 97, popravimo i jezički uredimo da ovaj zakon liči na nešto.
Tačka 41 - predvideli smo se da bliže definiše šta je trolejbus, da je to vozilo koje se napaja električnom energijom radi pokretanja motora. Obrazloženje koje nam je dostavila Vlada je potpuno nesuvislo. U obrazloženju navodite činjenicu da je to vozilo koje se razlikuje zato što se taj motor, agregat, napaja električnom energijom.
Tekst zakona kaže: ''Trolejbus je autobus koji se preko provodnika napaja električnom energijom''. Kako se napaja? Svetlo, radio-aparat ili šta? Radi se o specifičnom vozilu, čiji se motor pokreće i napaja električnom energijom i mora biti spojeno sa trolama za izvor energije.
Što se tiče tačke 92, tu uopšte niste dali nikakvo obrazloženje, a ta tačka je vrlo bitna. Pročitaću vam je da biste shvatili o čemu se radi. Kažete: ''saobraćajni znak je znak kojim se upotrebom grafičkih ili svetlosnih ili brojčanih ili slovnih oznaka...'' Šta znači ovo ''ili''? Da li to znači da nešto isključujete? Ako je svetlosnim, na drugom mestu ne možete upotrebom svetlosnih nego nekih drugih?
Kada se nešto nabraja, normalno je da se stavi zarez. Ovako potpuno sluđujete. Ljudi, kada pišete tekst, morate da vodite računa šta pišete, jer to ljude potpuno dovodi u zabludu.
Nejasnoća je puno i namera ovog amandmana je bila samo da ovaj tekst zakona popravimo, da ga razjasnimo, da bude jasan i razumljiv, ništa drugo. A vi dajete nesuvisle odgovore ili čak ne odgovarate na deo tog amandmana koji smo podneli. To je potpuno neprihvatljivo i nerazumljivo. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, poslanici DSS-a su podneli amandman, predviđajući da ovim fondom upravljaju osobe s invaliditetom. Smatrali smo da novi stav treba dodati ovom članu, zato što bi to bio korektan odnos prema tim osobama.

Ali, postoji i drugi razlog zbog čega smo podneli ovaj amandman. Zašto? Zato što vam ne verujemo ništa, zato što vam ne veruju ni građani Srbije, zato što ste ih prevarili, jer ste obećali građanima Srbije 200 hiljada novih radnih mesta, jer ste obećali hiljadu evra besplatnih akcija. Šta danas imamo u Srbiji?

Imamo jad, bedu i očaj, pretnju ljudi da će od sebe napraviti invalide, jer su ostali bez posla. To je realno stanje i to je slika u Srbiji danas.

Drugo pitanje je, juče resorni ministar, koji je zadužen kao predstavnik Vlade, nije bio da odgovori na neka pitanja poslanika – šta je to preče za jednog ministra koji predstavlja zakon nego da odgovara na pitanja poslanika, da objasni neke primedbe i da da neke odgovore na opravdane primedbe poslanika i na pisane amandmane? Da li postoje neka preča posla? Gde je ministar Dinkić već dva dana?

Kada ste prevarili građane Srbije pravljenjem jedne politike privida, a politika privida je da je Vlada odgovorna, a Vlada je neodgovorna i nesposobna, ta politika privida nas tera da govorimo ove stvari da bi javnost Srbije videla kakva je prava slika i kakvo je stanje duha u Srbiji. Zato smo podneli ovaj amandman, smatrajući da ove osobe moraju biti uključene u upravljanje ovim fondom.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, DSS je podnela na član 111. amandman gde predviđa da se u Registru turizma evidentiraju i spomenici kulture, ali pre nego što kažem bilo šta o amandmanu moram da se pridružim jednom razmišljanju većine poslanika sa pitanjem – zašto ovde nije prisutan resorni ministar? Dakle, može se zaključiti da njega ovaj zakon ne interesuje. To je nipodaštavanje Skupštine. Svedoci smo, javnost Srbije i ova skupštine, da ovo nije prvi put da se kao predlagači ispred Vlade pojavljuju ljudi čija profesija i struka nema baš mnogo dodirnih tačaka sa predlogom zakona, uz svo uvažavanje gospođe Matić kao ministra telekomunikacija.
Mi smo svedoci, javnost Srbije i ova skupština, da ovo nije prvi put da se kao pregledači ispred Vlade pojavljuju ljudi čija profesija i struka nema baš mnogo dodirnih tačaka sa predlogom tog zakona.
Uz sve ovo uvažavanje, gospođe Matić kao ministra telekomunikacija, ali mi smo ovde postavili niz važnih pitanja, na koje nemamo odgovor, niti nam može ministarka Matić dati odgovor na ova pitanja. Mi u suštini, nemamo Vladu u pravom smislu te reči. To smo se uverili nekoliko puta do sada. U ovoj državi se odlučuje, uvek sa jednog mesta, a to je kabinet predsednika Republike, i lično predsednik Republike, gospodin Boris Tadić.
Što se tiče amandmana, zar nije normalno da se u jednoj ponudi u turističkoj destinaciji nađu i spomenici kulture? Obrazloženje zbog čega je ovaj amandman odbijen je više nego smešno –amandman se ne prihvata, jer je Registar koji se odnosi na kulturna dobra, koja obuhvata i spomenike kulture, uređen posebnim zakonom. Mi kažemo u redu, okej, to je dobro, ali zar to ne olakšava stvar? Ako već to imate na jednom mestu, zašto nije uneto i u ovaj zakon o turizmu? Da li je neko video da se prilikom ponude za jednu destinaciju samo navode ugostiteljski objekti bez kulturnih dobara? Nađite mi primer u svetu da tako nešto postoji.
Šta to znači, da turista kada krene, uz sve moguće ugostiteljske objekata, ako pita da li ima spomenika kulture, na toj destinaciji, e, pitajte Ministarstvo kulture. Potpuno je besmislen ovaj član zakona, bez ove ispravke.
Pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju za ovaj amandman. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Gospođo predsednice, gospođo ministre, podneo sam amandman na član 6, smatrajući da je nešto preko potrebno, da sredstva iz Ministarstva trgovine, koja se nalaze na toj poziciji, objasniću zbog čega se nalaze na toj poziciji, treba premestiti na drugu poziciju i dati to Ministarstvu  zdravlja, da bi Ministarstvo zdravlja finansiralo jednu vrlo važnu instituciju, kakav je Institut za virusologiju i imunologiju, Institut "Torlak".
Svedoci smo već duže vremena da na našem tržištu postoji nestašica vakcina i seruma. Svedoci smo i toga da se te vakcine i serumi često kupuju od strane roditelja čija deca treba da se vakcinišu, ali smo svedoci i toga da se prilikom transporta tih vakcina i seruma, zbog neadekvatnih uslova, te vakcine potpuno obezvrede i da ne mogu biti upotrebljene u prave svrhe.
Zbog čega sam predvideo da se iz razdela Ministarstva trgovine to prebaci? Zbog jedne vrlo interesantne činjenice, zato što je to u poziciji Ministarstva trgovine, piše da se finansiraju nevladine organizacije, a vi ste svedoci da je pre dvadesetak dana izbio jedan nemili incident vezan za jednu nevladinu organizaciju koja je bila finansirana sa pozicije Ministarstva trgovine.
Radi se o nevladinoj organizaciji "Reakcija", koja je lažno optužila Klinički centar Srbije, naše najuglednije lekare, da je pacijentu ukraden bubreg. Vidite kako se pare iz budžeta poreskih obveznika koriste, da bi se finansirale takve nevladine organizacije, a za ono što je preka potreba države Srbije, da se obnovi rad jednog instituta, za to nema novca.
Nadam se da će ministarka finansija primiti ovo k znanju i da će se naći novca da se obnovi proizvodnja vakcina i seruma Instituta "Torlak".