Gospođo ministar, da li imate pred sobom predlog budžeta i odgovor na ovaj amandman? Ako imate, videćete da je potpuno besmislen vaš odgovor, ako ste vi pisali odgovor na ovaj amandman, ali ga niste pisali siguran sam.
Dakle, u ovom razdelu se predviđa da sredstva iznose 75 miliona 102 hiljade, a ta ekonomska klasifikacija glasi – ostale dotacije i transferi. Pitam vas – koje su ostale dotacije i transferi? Ko koga to transferiše, ko koga donira? Da li znate nešto o tome? Predvideli smo da se ta sredstva prebace na preventivni program, zloupotrebe droga i alkohola. Smatrate da je taj program neosnovan?
Nešto što je potpuno nepoznanica kako se troše pare, tražimo da se premesti u program za koji smo potpuno sigurni da je potreban ovoj državi. Vi nam odgovarate da se amandman ne prihvata iz razloga što se ne precizira koje programe i projekte treba umanjiti i za koliko. Što nije tačno.
Govorim vam o arčenju para poreskih obveznika, a tražimo da se premesti u ono što je ozbiljno, što je važno za ovu državu. Govorite da je ovaj budžet razvojan. Evo kako je razvojan. Mika transferiše Žiku, a Žika Miku. Ko koga donira ne zna se. Tako ode 75 miliona. Prihvatite ovaj amandman. Uzmite se jednom u pamet već.

Gospođo ministar, mi smo ovim amandmanom predvideli da se u stavu 3. člana 22. iza reči „Ministarstva za Nacionalni investicioni plan“ dodaju reči „i Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj“.
Dakle, potpuno sam saglasan sa prethodnim amandmanom, o kome je govorio gospodin Popović, da nam je ovo ministarstvo potpuno nepotrebno, jer para više nema od privatizacije, i da je to jedno potpuno beskorisno ministarstvo.
Ali, pošto vi očigledno nećete da prihvatite taj amandman, dakle, mi smo ovim amandmanom predložili da stoji „Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj“. Zbog čega? Prilikom dodele sredstava iz NIP-a za organizaciju projekta trebalo bi usmeriti veća sredstva za projekte iz gradova i opština koji se nalaze u manje razvijenijim područjima Republike Srbije. Zato smatramo da je ovo ministarstvo trebalo biti uključeno.
Prosto se nameće druga činjenica, reći ću vam zbog čega mislim da vi to niste prihvatili. Vi ste na jednom skupu u Narodnoj banci Republike Srbije, a toga se sećate, bio sam prisutan pre jedno mesec i po dana, otprilike rekli da ne znate kako se u Srbiji potroši 150 milijardi dinara. Je l' tačno bilo to što ste rekli, sećate li se, pre jedno mesec i po dana u Narodnoj banci Srbije? Vidite, razlog tog vašeg neznanja ima i svoj uzrok, a taj uzrok su upravo ovakvi članovi koji stoje u budžetu, odnosno u izvršenju budžeta. Ako se budete i dalje ponašali tako i pisali ovakve članove budžeta, sledeće godine se bojim da ćete opet izjaviti kako ne znamo kako se potrošilo 200 milijardi dinara u Srbiji.
Da li postoji uopšte neki razlog da ne prihvatite ovaj amandman? Ko treba da bude uključen još u ovakve projekte? Pa, Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj. Dakle, vi idete logikom - e ovo ministarstvo, evo džak para, to je moje neprikosnovena svojina, ja ću da radim s tim kako ja hoću i šta hoću i nikom neću da podnosim nikakav izveštaj. To je posledica vašeg takvog rada i pisanja ovakvog budžeta. Ne vidim stvarno razlog da ne prihvatite ovaj amandman. Pokažite bar jedanput dobru volju.

Predvideli smo da se ubaci još jedan novi stav pre ovog stava 1. Taj novi stav glasi - kadrovski plan i mere Vlade koje se odnose na reformu broja zaposlenih biće dostupan na sajtu Vlade najkasnije 31. januara 2010. godine, s tim što postojeći stav 1. postaje stav 2. itd. Šta ste vi nama odgovorili. Ovo je stvarno neverovatno. Amandman se ne prihvata iz razloga što objašnjavanje, objavljivanje kadrovskog plana na sajtu Vlade nije obaveza nadležnog organa u skladu sa aktom Vlade. Gospodine potpredsedniče Vlade, vi ste vrlo često upotrebljavali jednu reč koja se zove transparentnost.
Čini mi se da vam je to bila omiljena reč. Vidite, reći ću vam nešto što će vam pomoći da vam ta reč bude bliže objašnjenja. Transparentnost je odlično sredstvo za dezinfekciju Vlade. Mislim da ovoj Vladi stvarno treba dezinfekcija.
U čemu je problem? Da kadrovske promene u Vladi ne budu stavljene na sajt Vlade. Da li je to neka tajna? Da li je to državna tajna? Da li se vi nečega plašite? Problem će biti što vi u ovom trenutku ne znate koliko imate ministara, koliko imate državnih sekretara, koliko imate pomoćnika ministara, savetnika itd. Tu je problem. Zato ove zakone ovako i donosite. Zato i glase ovako predlozi zakona.
Još nešto, gospodine potpredsedniče. Vidite, zakoni se donose da bi regulisali volju pojedinca i da bi uredili neke odnose u društvu. Ali, kada volja pojedinca postane zakon onda je država u problemu, onda je narod u problemima. Stotine pomoćnika državnih sekretara imate u Vladi, plašite se da objavite 31. decembra koliko će tih ljudi i dalje biti na platnom spisku. Uzimate sebi za pravo da uskratite zbog takvih istih stvari, ako se to ne ispošutuje, da se uskrate transferna sredstva lokalnim samoupravama.
Gde to ima? Kakva je ova Vlada? Vi imate pravo da zavučete ruku u tuđe džepove poreskih obveznika, a da primenite mere prema onima koji ne poštuju vaše odluke. Gde to vodi? Da li to vodi u Evropu? Čini mi se da kada je reč o transparentnosti, da vam se to naliv pero prilično istupili, da čak i ne postoji.

Gospođo ministar, mi smo u ovom amandmanu predvideli da porez na dodatnu vrednost u zemlji bude manji za nekih pet milijardi. Napisali ste da će biti 134,5 milijardi na bazi nekih procena i tu se mi razlikujemo u mišljenju. Naša procena je da je ovo što ste predvideli potpuno nerealno. Vama to nije prvi put da nerealno procenjujete stvari.
Podsetiću vas, i u prošlom budžetu, kada je bilo obećanja u ekspozeu predsednika Vlade, 200 hiljada novih radnih mesta, rast BDP 7,5%. Gde smo sada? Šta je sada realnost? Mi sada pokušavamo samo da ukažemo da se više ne upuštate u te nerealne procese.
Da li znate, gospođo ministar, kakva je ekonomska situacija u državi? Da li znate da ljudi nemaju dovoljno novca da kupe hleb i mleko? Da li znate da ljudi u mesarama kupuju po sto grama mesa? Vi bazirate to na osnovu lične potrošnje tu procenu. To je prosto nemoguće.
Da li znate koliko ima gladnih ljudi danas u Srbiji? Da li znate koliko se otvara narodnih kuhinja? Od čega će ljudi da kupuju? Na osnovu čega će PDV da raste? Da li ste to bazirali možda na potrošnji ljudi iz vladajuće koalicije, na njihovu stranačku infrastrukturu, možda oni mogu da kupuju, a veći deo Srbije nema para da kupuje. Zato je vaša procena nerealna. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, za ovaj amandman je trebalo nekakvo pojašnjenje, odnosno razrešenje nekih stvari. Čini mi se da je uveo dodatnu sumnju u kreditima koje Vlada Republike Srbije podiže da bi pokretala i gradila nešto.
Dakle, meni nije jasno da li je ovaj kredit, u iznosu od ukupno 75 miliona evra, neki poseban kredit ili je to kredit koji smo mi letos izglasali u iznosu od 400 miliona evra za Kliničko-bolnički centar. Imam tu dilemu. Letos je jedan kredit od 400 miliona evra, za četiri kliničko-bolnička centra. Dakle, to mi nije jasno.
E sad, da ne shvatite da sam protiv rekonstrukcije „Torlaka“, taman posla, naprotiv, sećate se da sam i u prošlom budžetu i rebalansu budžeta pominjao Institut za imunologiju i virusologiju „Torlak“. Stavljam vam ozbiljne zamerke zbog čega se u budžetu ministarstva i uopšte u budžetu odvaja se nedovoljno sredstava ili minimalna sredstva Institutu „Torlak“, vi se toga dobro sećate.
Kada se na vreme ne misli, kada se na vreme sredstva ne opredele za važne projekte, onda dolazimo u situaciju da kupujemo na ovakav način vakcine, kada nas zadesi epidemija novog pandemijskog gripa. U tome jeste problem.
Dakle, u prošlom budžetu sam amandmanom tražio da se neka sredstva koja su bila namenjena putovanjima, dnevnicama, nekim troškovima, preusmere za adaptaciju i rekonstrukciju Instituta „Torlak“, vi ste to odbili i rekli da to ne može da se desi zato što su ta sredstva potrebna Generalnom sekretarijatu, Vladi, za nabavku kola, za neke druge stvari. Sada kada su te pare potrošene, država mora da uzme kredit da bi svoje kapacitete obnovila i da plaća skupe kamate. Vidite gde je problem, gospođo ministre. Da li vam je sad jasno? Da li vidite da sam bio u pravu?
Neću ništa da prejudiciram, samo izražavam jednu vrstu sumnje, suma koja je namenjena „Torlaku“ iznosi 25 miliona evra, a u javnosti se govori da smo mi kupili 3 miliona doza vakcina po ceni od 8,5 evra po jednoj dozi. Ne kažem da je to to, ali asociram.
Dakle, ubuduće vas molim, pažljivo pogledajte amandmane, nisu besmisleni, imaju svoju svrhu. Da ste me poslušali pre godinu i godinu i po dana, mi sada ne bi bili u situaciji da dižemo kredit od 25 miliona evra.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno nadležnim državnim institucijama, pre svega Ministarstvu zdravlja, a vezano je za aktuelnu epidemiološku situaciju u Srbiji.

Kao država smo zaključili ugovor o nabavci i kupovini tri miliona doza vakcina protiv novog virusa H1 N1. U članu 2. ugovora je predviđeno da prilikom distribucije tih količina postoji jedna određena dinamika. Ta dinamika je podrazumevala da će do 7. decembra u Srbiju biti dopremljeno 500 hiljada doza vakcina.

U ovom trenutku, danas je 15. decembar, Srbija raspolaže sa 280 hiljada vakcina.

Članovi Radne grupe upozoravaju da je za prioritetne grupe potrebno 640 hiljada doza vakcina. Postavljam pitanje nadležnim državnim institucijama – da li je ispoštovan ugovor prilikom nabavke i kupovine vakcina.

Ako nije ispoštovan, a po članu 2. ugovora vidimo da to nije ispoštovano, ko snosi odgovornost i šta će preduzeti Vlada Republike Srbije, s obzirom da u Srbiji 7. decembra nije bilo 500 hiljada vakcina? Da li će taj ugovor biti raskinut? Da li će naknadno biti dopremljene vakcine? Šta se dešava na tom polju?

Možda je odgovor na to pitanje dat dosta ranije, već negde u julu 2009. godine, kada smo bili na pragu epidemije. Taj odgovor je dao, čini mi se, aktuelni ministar zdravlja, gospodin Tomica Milosavljević. On je 24.7.2009. godine rekao sledeće – mi smo u razgovoru sa svim proizvođačima, a sa jednim od njih imamo preliminarni dogovor, da kada počne proizvodnja vakcine za koju se dokaže da je ispravna, pouzdana i koja bude klinički proverena, da bismo onda kao zemlja kupili za prvu prioritetnu grupu od milion i po ljudi, koliko je predviđeno analizama, tri miliona doza. To je rečeno 24. jula.

Pre raspisivanja tendera, postojao je dogovor i tražim odgovor na to pitanje – s kojim proizvođačima vakcina je taj dogovor postignut? Tražim da mi se dostavi ugovor o kupovini vakcina, ne bi li kompletno ovu situaciju razrešili i odgovorili na pitanje – zašto u Srbiji u ovom trenutku ne postoji dovoljno vakcina koje su predviđene ugovorom koji je država Srbija zaključila sa Novartisom, odnosno sa Jugohemijom?

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo, poštovane kolege narodni poslanici, izdvojio sam mišljenje na Odboru za zdravlje i govoriću nešto o finansijskom planu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Prosto, vreme od pet minuta mi dozvoljava da neke stvari i neke nedoumice pokušamo da razjasnimo sa gospođom Dragutinović, ministrom finansija.
Dakle, gospođo ministre, poslanici ne mogu da utiču na finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, da ga menjaju, da utiču amandmanima. Dobijamo ga kao jedan dokument o kome se izjašnjavamo i ovo je prilika da se u ovakvoj raspravi, u izdvojenom mišljenju, ukaže na nekoliko stvari. Da počnemo redom.
Kao prvo, ovde vidim je da finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, što se tiče prihodne strane, iznosi 187 milijardi dinara, a to je u odnosu na prošlogodišnji plan manje za 7 milijardi dinara. Pitanje za vas – kako ostvariti ovaj prihod? Dakle, svesni situacije u kojoj se država nalazi, koliko ljudi u Srbiji danas ostaje bez posla, koliko firmi i preduzeća ne uplaćuje ovaj doprinos i da li je ovo realna postavka, i da li je ovo realna cifra koja se predviđa kao prihodna strana Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje? Videćete kada se tako radi, a tako se radilo i u prošlom budžetu, kako to izgleda.
Pred sobom imam Predlog tog budžeta za prošlu godinu i u finansijskom planu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje navedeno je da će stopa rasta BDP iznositi 3,5%, a mi smo krenuli od 7,5%, pa je bio rebalans budžeta, pa je to smanjeno – četiri, pa smo videli gde smo stigli. Vrlo je interesantna jedna stvar, gospođo ministre, pominje se, u prošlom finansijskom planu, suficit od 6 milijardi dinara Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. (Možete naći taj dokument.) Pitam vas – gde je taj suficit, gde je prikazan, i šta se desilo sa tim suficitom? Kada se tako planira, onda se dođe do nekih drugih stvari.
U novom Predlogu zakona o budžetu predvideli ste realan rast BDP od 1,5%. Tačno. A pogledajte šta vam kaže Republički zavod, šta on predviđa. Republički zavod za zdravstveno osiguranje - realna stopa rasta BDP iznosi 0,00%. Kakve su to razlike? Koliko iznosi 1% BDP? Da li je to nekih 300 miliona evra? Pa, šta se onda dešava sa tim novcem? Kako je moguće da imate jednu procenu, a da Republički zavod ima drugu procenu? Da li postoji neka komunikacija između vas kao ministra finansija i direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje?
Na čemu se bazira vaša procena, a na čemu se bazira procena Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje? Dakle, to su neke stvari.
Sledeća stvar, kada se pogledaju troškovi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje pada u oči da je došlo do povećanja zaposlenih u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. Podatak za 2008. godinu iznosi 2.598, 1.7.2009. godine iznosi 2.677. A govorimo o smanjenju administracije. Pa, da li je to smanjenje administracije kada se poveća broj zaposlenih za 80 ljudi?! Materijalni troškovi se uvećavaju nekoliko puta, a čiji je taj novac? Poreskih obveznika koji se nemilice troši na kojekakve stvari, a ponajmanje se troši na ono za šta je namenjen. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Gospodine ministre, u mom amandmanu imamo dve stvari o kojima bih želeo da govorim. U jučerašnjoj, popodnevnoj, večerašnjoj raspravi suština te diskusije bila je na nekim stvarima koje su se odnosile na neke članove zakona, da nisu pravno obavezujuće.
Molim vas, pročitajte stav 2 – prilikom izbora ili imenovanja delegacije koju je postavila Republika Srbija nastojaće se da se obezbedi… Opet jedna neobavezujuća stvar. Iz toga proizilazi jedna, čini mi se, druga činjenica, da nije bilo dovoljno saradnje između vas kao ministra i Ministarstva i Odbora koji se bavi ovom problematikom. Da je bila saradnja i da se o tome ozbiljno razgovaralo, do ovakvih propusta ne bi došlo.
Mislim da predstoji nešto što će biti zakazivanje sednica Odbora da se ovakve stvari ispeglaju, da se zakon prilagodi pravoj svojoj nameni.
Druga stvar o kojoj želim da govorim, to je što se ova nije oko procenta učešća žena u našim delegacijama, pa tako i u međunarodnoj saradnji, sa 30 poveća na 50%. Šta ste vi nama odgovorili o ovom amandmanu? Mogu dalje? Vi ste nama odgovorili da se amandman ne prihvata jer je predloženi procenat neprimeren uslovima. Kako to neprimeren? Da li smo mi neprimereno društvo?
Pogledajte po tim procentima, kada ste odbijali neke druge amandmane, govorili ste da je standard EU između 30 i 40%. Ovde taj standard ne pominjete, nego govorite samo o neprimerenosti.
Razlika između 30 i 40% je vrlo ozbiljna cifra. Opet ponavljam ono što sam sinoć rekao – niste pokazali dobru volju da to bude možda 31%. Zašto ne bi bilo 35%, 39%? Da li ste vi taj ko će da zakuca tu priču na 30% i kaže – to je to, odatle nema pomaka? Dokle nema pomaka? Zašto nema pomaka? Da li je to krajnja mera u EU na kojoj ćemo ostati, a pričamo da idemo u EU? Hoćemo li ići sa onom krajnjom merom, sa tih 30%?
Još jedanput vas molim da o svim ovim stvarima razmislite i da prihvatite ovaj amandman.

Mi o tome govorimo, gospodine ministre. Ako predložimo i dajemo signal da to treba da bude veći procenat, a vi ne odgovorite pozitivno, nego kažete - amandman se odbija, govori o vašem suprotnom stavu i to je suština ove priče.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u članu 4. podneli amandman gde predviđamo u stavu 3. tačka 1) određene izmene. Umesto da stoji - preduzeta mera nije opravdana zakonitim ili nelegitimnim ciljem, da stoji - preduzeta mera nije u skladu sa zakonom.
Kada se piše zakon, on mora da bude takav da ne stvara nedoumice, već da bude potpuno jasan. Gledajući i čitajući zakon, videli smo da ovaj pojam legitimni cilj, nema ga ovde u zakonu, u značenju pojmova. Možda ministar može da nam objasni šta je to legitimni cilj?
Mislim da to nije precizno. Ko određuje šta je legitimno, a šta nije legitimno? Mislimo da je to preširoko postavljeno i da bi trebalo prihvatiti ovaj amandman koji je daleko precizniji i daleko preciznije određuje ovu tačku 1, i na taj način poboljšava zakon.

Dugo se zadržasmo kod ovog člana 19. Jednu dilemu smo čini mi se rešili, da ''poslodavac treba da nastoji" da to treba da bude zamenjeno. Jer sama reč "nastojati" ne obavezuje nikoga, a mi smo podneli amandman gde govorimo o tome da poslodavac treba da u jednom ciklusu stručnog usavršavanja ili obuke ponudi najmanje 50% mesta i na tome insistiramo. Naš zahtev se provlači od člana 14.
Dakle, mi raspravljamo o Predlogu zakona o ravnopravnosti polova.
Gospodine ministre, kako može biti ravnopravno 30 i 70%? Ovamo imate dve trećine, a ovamo jednu trećinu. Dakle, stručno usavršavanje je vrlo važna stvar. Bez stručnog usavršavanja nema napretka, uopšte nema napretka u društvu. Mi smatramo da je ovo jedna prava mera. Vi ste nama odgovorili u obrazloženju da se amandman odbija s obzirom na obrazloženje, kao i na amandman pod rednim brojem 28, a to obrazloženje glasi ovako - amandman se ne prihvata, standard od 30-40% je činjenica kojoj teže razvijena društva u EU. Vidite, oni su vama dali jedan rastegljiv pojam od 30 do 40%, a što ste vi zakovali na 30%? Zašto to nije 32, što nije 33, što nije 39,5?
Što ne pokažete bar malo dobre volje da se taj procenat poveća? Iz ovoga mogu da zaključim da vi u stvari niste ozbiljno uopšte razmatrali ove amandmane. Nemate volju da menjate zakon. Vi ste to propisali zakonima 30% i to je tako. Ako je to u EU 30 do 40%, pokažite malo da ste za stvarnu ravnopravnost. Povećajte to na 35%, zašto ste tako tvrdog stava? Stvarno sumnjam u neku vašu dobru nameru i iskrenost povodom ovog zakona.

Gospodine ministre, ne sporim da ste vi imali dobru nameru sa ovim članom zakona. Ali, pitam se da li ste pratili druge propise u oblasti zdravstva? Na primer, u vezi radnog vremena zdravstvenih ustanova koje pružaju usluge građanima, između ostalih, ženama i deci? To se reguliše potpuno drugim zakonom. Vi ste ovde napisali u obrazloženju zašto ste odbili ovaj amandman da ste mislili na: „druge ustanove koje se bave dodatnim poslovima oko obezbeđivanja zdravstvene i socijalne zaštite žena i dece“.
Mi smo predložili da se iz ovog problema izađe na taj način što ćete prihvatiti ovaj amandman kojim bi trebalo stav 1. da se menja i da glasi: „Ustanove socijalne i zdravstvene zaštite dužne su da organizaciju rada i raspored radnog vremena prilagode potrebama korisnika“. Hoću da vam kažem sledeće.
Mi smo pre neki dan doneli Zakon o nadležnostima AP Vojvodine. Jedna od tih nadležnosti je i oblast zdravstva, gde se kaže da AP Vojvodina preuzima nadležnosti oko osnivanja zdravstvenih ustanova i ostalog, i regulisanja radnog vremena. To isto važi za grad Beograd, to važi i za Republiku Srbiju.
Imamo tri vrste propisa. Smatram da je ovaj propis potpuno nepotreban na ovaj način kako ste naveli. Prihvatite ovaj amandman, da se to odnosi samo na zdravstvene i socijalne ustanove koje se bave problemima žena i dece. Zahvaljujem.

Dakle, prethodnih dana mi smo slušali ustavobranitelja i branitelja ovoga predloga zakona o prenosu nadležnosti, pozivanje na zakon. Dakle, gospođo Kolundžija, kada se pozivate na zakon oko prenosa vrsta ovih nadležnosti vezano za ovaj zakon,  pitam – koji je to zakon da se vi pozivate na njega. Koji je to kapitalni zakon u oblasti zdravstva? Da li je to zakon o zdravstvenoj zaštiti? Ako to jeste taj zakon – da li ste vi njega pročitali? Gde piše u tom zakonu – da se može osnovati savet za zdravlje na teritoriji AP? Nađite mi taj član.
Koliko znam, članovi koji regulišu ovu materiju su članovi 151, 152. do 156, 150 i regulišu osnivanje stručnih tela na nivou Republike. To nigde ne piše u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Dakle, vi hoćete neke nadležnosti koje nisu propisane u zakonu. Zbog čega to hoćete?
To hoćete isključivo zbog para, kada se pogleda kraj tog vašeg člana, koji kaže sledeće – sredstva za rad Zdravstvenog saveta Vojvodine obeđuju se u budžetu AP Vojvodine.
(Milan Dimitrijević, sa mesta: Tu priča počinje.)

Dakle, ja ću nastaviti priču, gde ste me malopre prekinuli zbog nedostatka vremena. Ovde imate osnivanje etičkog komiteta. To već imate u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Što ga osnivate i šta će da radi taj komitet? Neće raditi ništa.
Imate ga na nivou Srpskog lekarskog društva, imate ga na nivou komora. Imate ogranak Komore u Vojvodini, imade deo Srpskoga lekarskog društva u Vojvodini, imate etičke komitete.
Vi, dakle, uvodite nove članove i ovaj savet za zdravlje će brojati devet članova, onaj će brojati sedam članova – suština je da se oni finansiraju iz budžeta APV. Dakle, vi direktno zavlačite ruku u džep građana Vojvodine, a borite se za njihova prava.
Šta mislite, kolika je ta administracija koja se bavi tim stvarima? Sada se vraćamo na onu priču, koja je često ovde pominjana od gospodina Čanka – gde su naši novci? Evo gde su vaši novci, eto ih -16 članova za koje će izdvajati Skupština Vojvodine, koji će se finansirati iz budžeta APV. Potpuno bespotrebno, jer imate Zakon o zdravstvenoj zaštiti i o zdravstvenom osiguranju, komore i uopšte stručna tela – sve se uklapa, dakle, u priču da hoćete elemente državnosti, odnosno da to bude u perspektivi neka nova država.

Dakle, mi smo predložili da se ovde dva stava brišu. Zbog čega je to tako? Zbog toga što ako pogledate neke navode, odnosno napise u dnevnoj štampi, onda ćete doći do pravog saznanja šta se radi u filijalama Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja širom Vojvodine.
Gospođo statutbraniteljka, pogledajte ovaj naslov, vidite li šta se radi u filijalama zdravstvenog osiguranja širom Vojvodine? Dakle, kad se spasava lekarska drugostepena komisija onda se angažuje privatno obezbeđenje i specijalci. To znači da građani Pančeva, koji su udaljeni od grada desetak-petnaest kilometara, bivaju sprečavani od specijalaca i privatnog obezbeđenja da se leče u gradu Beogradu, nego moraju da putuju dodatnih 100-150 kilometara da bi stigli do Novog Sada. To je ta priča o vašem prenosu nadležnosti i tu su vaši novci.
Kako se dešava da, recimo, budu prepolovljena sredstva za bolovanje u filijali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u Pančevu, a svugde u Srbiji je to ostalo na istom nivou? To su proste činjenice koje vi ne možete da objasniste, niti to igde piše, niti se igde poštuju prava pacijenata.
Malopre je gospodin Momčilo naveo primer Sremske Kamenice, Instituta za onkologiju. Imali ste prilike da pročitate nalaz republičkog zdravstvenog inspektora, gde se drastično krše prava pacijenata, građana Vojvodine, gde im se uskraćuje osnovno pravo, osnovni vid zdravstvene zaštite. Šta je uradila pokrajinska vlast? Da li se oglasilo predstavničko veće Vojvodine?