Član 38. govori o tome šta je intencija ovog zakona i kako će zakon biti primenjen. Gospodine ministre, stav 4. glasi: ''Korisnik lovišta može da bude i pravno lice koje nije registrovano za obavljanje stručnih poslova u gazdovanju lovištem i/ili lovočuvarskih poslova, ako ima zaključen ugovor o obavljanju stručnih poslova u gazdovanju lovištem i/ili lovočuvarskih poslova sa pravnim licem registrovanim za obavljanje tih poslova pre podnošenja zahteva za dobijanje prava na gazdovanje lovištem''.
Sad se vidi prava suština ovog zakona, iz ovog četvrtog stava. Šta je suština? Suština zakona je da se protežiraju finansijski akti i moćne tajkunske firme i ovim stavom se potpuno jasno krči put da se lovišta Srbije opustoše, obesmisle i da se nemilice i surovo eksploatišu fondovi divljači.
Kome je namenjen ovaj zakon, čini mi se da je ovim stavom potpuno jasno i to je suština onih primedbi koje vam je DSS od početka govorio. U ovom stavu se potpuno jasno vidi šta je namera zakona. Namera zakona je da onaj koji ima novca, a koji nema veze sa lovstvom, može preko nekog da zakupi lovište, da to lepo počisti, bez ikakvih obaveza. Novi zakon mu ne nalaže, a podsetiću vas da zakon iz 1993. godine predviđa da je korisnik lovišta dužan da u lovište unese 30% od prihoda ostvarenih neposrednim gazdovanjem lovištem. Toga ovde nema.
Dakle, prava suština ovog zakona, kome je zakon namenjen, vidi se u delu VI. Gazdovanje lovištem. To je sad potpuno jasno i javnost Srbije to mora da zna. Šta vi u stvari predviđate ovim zakonom? Ovo je jako štetno po one vrednosti koje je do sada imala država Srbija.

Gospodine ministre, hajde da postavimo stvari onako kakve jesu. Šta ako se, recimo, na oglas javi dosadašnji korisnik, koji je odlično gazdovao, izmirio sve obaveze i ima realan plan investicije, ili privatnik, ili još bolje, pravno lice koje je juče stvoreno, juče niklo, a ponudi vidno nerealan plan investicije? Kome ćete dati lovište na gazdovanje?
To što vi deklarativno dajete prednost lovačkom udruženju, to je bacanje prašine, od toga nema ništa. To je meni potpuno jasno. Zakon nije pisan za lovce i lovačka udruženja, pisan je za nekog drugog. To je suština zakona.

Postavio sam vam konkretno pitanje – kome ćete dati lovište na gazdovanje? Šta će biti ako je taj plan investicija nerealan? Šta se dešava s tim lovištem kad ga on vrati, kad mu ga oduzmete? Ko će da snosi odgovornost za to? Vi morate snositi odgovornost, jer ste vi ovakav zakon doneli.

Gospodine ministre, podneli smo vam rešenje amandmanom, da se ispravi ova nepravda. Vi taj amandman niste prihvatili i meni je stvarno žao što to niste uradili. Jeste vi predvideli da na izvestan način prednost dobiju lovačka društva, ali to je zamajavanje javnosti i to je potpuno nemoguća i neprimenljiva stvar.
Najneverovatniji član ovog zakona izgleda ovako, a sada ćete videti da je sve skopčano s parama. To je član 80 – naknada za korišćenje lovostajem zaštićenih vrsta divljači utvrđuje se u odgovarajućem procentu od vrednosti planiranog odstrela lovostajem zaštićenih vrsta divljači za tekuću lovnu godinu, i to 5% za lovišta posebne namene i 10% za ostala lovišta, osim vrednosti planiranog odstrela fazana. Dakle, za tekuću godinu.
Gospodine ministre, kažite mi jednu zemlju na svetu u kojoj se porez naplaćuje unapred. Da li postoji ijedna zemlja? Onaj ko zakupi lovište, mora unapred da plati 5 ili 10 posto. Gde to ima još u svetu? Dokle vi mislite da ubirate pare? Dokle mislite da zavlačite ruke u tuđe džepove? Na šta ovo liči?
Ovaj zakon je katastrofa. Ovo je otimanje para. Gledate na svaki način, ne birajući sredstva, ne birajući načine, nemate mere, da otmete što više novca da biste napunili neki budžet. Prosto je neverovatno šta vi radite. Lepo vas pitam – u kojoj zemlji se porez naplaćuje unapred? Postoji li takva zemlja u svetu? Prva zemlja u kojoj se porez unapred naplaćuje je Srbija. Čestitam vam na tome. To ćete objasniti građanima Srbije.

Evo člana koji ima jednu tačku koja je potpuno besmislena. Vidite šta ste napisali: ''2) lice bez javnih isprava zatečeno u vršenju nezakonitih radnji privede nadležnom organu''. Misli se na ovlašćenje lovočuvara. Da li ste vi imali prilike da čitate Zakon o policiji? Je l' vi znate ko je nadležan da privede određeno lice? Kako vi mislite da lovočuvar privede to lice koje je izvršilo nezakonitu radnju? Kako da to izvede?
Mi smo uneli rešenje da obavesti nadležni organ. Zna se ko je u ovoj državi nadležan da hapsi ljude. Vi čuda stvarate u ovom zakonu. Dovešćete do takvih situacija da će ljudi između sebe početi da se obračunavaju i razračunavaju. Hajde, objasnite mi kako lovočuvar može da privede nekog. Na osnovu čega? Jednim zakonom ćete da derogirate i potpuno izbrišete Zakon o policiji? Gde ste to videli? Gde to postoji? Gledate one američke serije, je l', onu policiju koja se bavi zaštitom životinja? To tako ne ide.
U ovom članu zakona u tačkama govorite o tome da lovočuvar može da presretne na putu nekog ko ide, a znate koliko ima puteva koji idu kroz centar lovišta, čak i magistralni putevi. Čovek putuje svojim kolima, zaustavi ga lovočuvar – otvaraj gepek, iznesi sve napolje, da vidim da nisi nešto ulovio, da ne transportuješ divljač.
Ljudi moji, stavite malo prst na čelo. Gospodine ministre, kako će lovočuvar da privede nekog? Po kom zakonu? Po ovom vašem zakonu? To je smešno. To je apsurdno, potpuno. Potpuno je besmisleno šta ste vi napisali u ovom zakonu.

Gospodine ministre, ovde jasno piše – privede nadležnom organu. Kad nekog privodite, vi ga lišavate slobode. Da li razumete o čemu govorim? Ako nekoga privodite, vi ste ga lišili slobode. Na osnovu koje odluke? Na osnovu odluke suda možete nekoga da lišite slobode. Ne može to da radi lovočuvar, aman ljudi. Znate li koliko su to široka ovlašćenja?
Šta će da bude sada? Hajde da uzmemo hipotetički jednu situaciju. Lice je zatečeno u lovištu bez isprava u krivolovu. Lovočuvar hoće da ga privede, a on kaže – neću. Okrene se i krene dalje. I šta radi lovočuvar? Puca u njega, je l' tako? Da li je to svrha ovog zakona? Šta će biti ako se lice okrene i napusti mesto? Kako će da ga spreči, fizičkom silom? Šta će, da trenira borilačke veštine? Šta da radi? Potpuno je besmisleno ovo što ste napisali.

Gospodine ministre, stvarno vas molim da pažljivo pročitate tačku 2: "lice bez javnih isprava zatečeno u vršenju nezakonitih radnji privede nadležnom organu". Ne da ga zadrži, nego da ga privede. Znači, da mu stavi lisice, da ga veže, da ga uhapsi, da ga nekako ugura u kola i privede.
Govorim srpski jezik, ne govorim kineski, pobogu brate. Piše – privede. Nisam ja napisao to, vi ste napisali u zakonu. Mi pokušavamo da nađemo rešenje, izlazak iz tog ćorsokaka, jer to je nemoguće i neodrživo, a vi mi pričate teorije.

Ovaj amandman se odnosi na nešto što je etika u lovu, znači lova pojedinih vrsta divljači. Svuda u svetu, barem u onim zemljama koje lovstvo doživljavaju kao obavezu, lov divljih svinja neolučenim cevima se ne dozvoljava.
U tom smislu sam podneo ovaj amandman, da i mi primenimo tu praksu, ako već poštujemo i neku tradiciju i te međunarodne zakone. Zbog čega je to? Zato što se dešava da prilikom lova sa neolučenim cevima dođe do prevelikog broja ranjavanja i ta divljač ode i umire u strašnim mukama. Dakle, iz humanih razloga.
Nemojmo dozvoliti da se love divlje svinje neolučenim cevima, nego isključivo karabinom, znači oružjem sa olučenim cevima.

Evo još jedne besmislene odredbe u ovom zakonu. Član 105: ''Novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice'', pa se navodi, i ima tu par stvari koje su u redu, ali tačka 3) kaže: ''vrši žetvu i kosidbu poljoprivrednim mašinama koje nemaju ugrađene uređaje za isterivanje, odnosno plašenje divljači (član 22. tačka 7)''.
Pošto je tu ministar poljoprivrede, prosto se nameće pitanje da li je on boravio u brdsko-planinskim selima. Da li on zna kako izgledaju poljoprivredni uređaji tih seljaka? Pa, ti ljudi nemaju novca da promene gume, a kada polome onu kosačicu, nož za sečenje trave ili košenje pašnjaka, nemaju mogućnosti da kupe nove, nego to nose da se vari itd., a vi ćete da ih kaznite od 5.000 do 30.000 dinara ako nemaju to. Kome ćete dati ta ovlašćenja, lovočuvaru, upravniku lovišta? Predvideli ste besomučne prijave protiv tih ljudi da ih maltretirate i da im otimate i zadnji dinar iz džepa.
Ova tačka 3. u članu 105. je potpuno besmislena. Izbacite to, potpuno je nepotrebno. Nećete valjda da se služite najnižim stvarima da zadnji dinar tim jadnim seljacima isterate iz džepa. Ovo nema smisla. Postavlja se pitanje da li je uopšte neko čitao ovaj zakon. Da li je uopšte neko stavio prst na čelo i razmislio šta je napisano u ovom zakonu? Stvarno ne vidim razlog da ne prihvatite ovaj amandman.

Evo još jedne stvari. Šta je cilj ovog zakona? Žao mi je što ministar nije tu, ali to isto tako oslikava šta je svrha ovog zakona.
Stav 2. kaže: ''Dosadašnji korisnik lovišta kome posle stupanja na snagu ovog zakona nije dodeljeno lovište na gazdovanje, kao i dosadašnji korisnik lovišta koji javnim oglasom nije dobio pravo na gazdovanje lovištem ima pravo na naknadu za neamortizovani deo izgrađenih lovno-tehničkih i lovnih objekata i na naknadu troškova za lovnu osnovu, ako su ulaganja u te objekte i lovnu osnovu veća od prihoda…''
Šta hoćete da kažete ovim članom? Hoćete da kažete da ćete lovno-tehnička sredstva i lovne objekte oteti od lovačkih društava. Pominjete neamortizovani deo. A šta je neamortizovani deo? Ko će da procenjuje je l' to neamortizovano, pa će biti vrednost pet ili šest dinara? Ovo je klasična pljačka i otimačina nečega što je stvarano decenijama u lovačkim društvima.
Kako vas nije sramota za ovakav zakon? To je bez ikakvih skrupula. Vi ćete da otimate, da dajete tajkunima da raspolažu lovačkim domovima koja su lovačka društva stvarala godinama. Dokle ide ta granica vaše bezobzirnosti? To je cilj tog zakona, da se lovstvo potpuno obesmisli, da se uberu pare, da se uvedu tajkuni u lovišta i da se otme sve od lovačkih društava. Kažite javnosti Srbije i lovcima Srbije da je to cilj ovog zakona, a to jeste cilj ovog zakona.

Dame i gospodo, gospodine ministre, mi smo amandmanom na član 115. predvideli da se primena ovog zakona odloži do donošenja svih podzakonskih akata. To smo predložili smatrajući da ovakav predlog zakona i ova diskusija koja se danas ceo dan vodila, kao i prethodne diskusije, jasno ukazuju da ovaj zakon nije dobar. Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS, reći ću još nekoliko reči o ovom zakonu.
Sam početak rasprave, i javna rasprava i skupštinska procedura su ukazali na to da nešto debelo ne valja u ovom zakonu. Na neke stvari smo vam mi ukazali i rekli šta je cilj zakona. Ali, ovakav zakon ima i svoje ishodište, gospodine ministre. To ishodište je vrlo teško po tradiciju lovstva u Srbiji, po tu strukovnu organizaciju. To ishodište će biti uništavanje postojećih fondova divljači, razbijanje lovačkih udruženja širom Srbije i uništavanje nečega što je egzistiralo više od jednog veka na ovom prostoru.
Ključna stvar koja u ovom zakonu ne valja je gazdovanje lovištem davanjem lovišta u zakup, čak i ljudima koji nemaju nikakve veze s lovstvom. I sama ta činjenica ukazuje na to šta je smisao ovog zakona.
A završna stvar, koja će potpuno uništiti lovstvo u Srbiji (a vi, gospodine ministre, niste bili u sali kada sam o tome govorio), odnosi se na član 110, na lovne objekte i lovno-tehnička sredstva koja će biti oduzeta lovačkim društvima. Doduše, u zakonu postoji nešto što se pominje kao neamortizovani deo. To otvara i ostavlja veliku dilemu – šta je to neamortizovani deo? Ko je taj koji će to proceniti?
Gospodine ministre, ima lovaca u Srbiji koji su svojim ličnim radom u nekoliko decenija svog lovačkog staža uložili deo svog života u te lovno-tehničke objekte, lovačke domove, radeći verovatno više godina nego što vi imate godina života, a vi ste im ovim zakonom to obrisali i omogućili da neko dođe do takvih objekata, a da ne postoji nikakva naknada za to. To je ishodište ovog zakona, gospodine ministre.
Predlagali smo vam da se ovaj zakon povuče iz procedure i da se otvori ozbiljna javna rasprava o tome. Govorili smo vam da je odnos vlasnika zemlje i zakupca lovišta vrlo važno pitanje, koje će otvoriti niz dilema i problema. Nažalost, vi ste bili autistični na te poruke. To se vidi po broju amandmana koje ste prihvatili, i onih najsmislenijih i onih koji vas upozoravaju da ne dajete neka ovlašćenja koja prelaze uobičajene norme u društvu.
Sve to govori o nečemu što se može podvesti pod jedan pojam, a to je nepoštovanje drugog mišljenja. To se može podvesti pod pojam bahatosti, sile, vlasti, moći. Ni sila ni vlast ne traju doveka.
Gospodine ministre, postoje dve vrste odgovornosti, za ono što je učinjeno i za ono što nije učinjeno, i niko od te odgovornosti ne može pobeći. Mi u vama nismo imali sagovornika, imali smo krutog birokratu kome je neko predstavio svoj cilj, nekoga ko hoće da profitira na ovim resursima, ko hoće da zatre tradiciju, ko hoće da uništi jednu organizaciju koja traje vek i duže. To je suština ovakvog predloga zakona i to je vrlo žalosna činjenica.
I nije reč samo o ovom zakonu. Niz zakona koje ova vlada donosi ima smisao u zatiranju svega onoga što nije politika jedne stranke. Dokle će nas to odvesti? Vreme već počinje polako to da pokazuje. Hiljade i stotine hiljada ljudi u Srbiji danas gladuje, nema novca za osnovne stvari. Štrajkovi u Srbiji su danas masovni, ljudi se samopovređuju u tim štrajkovima. To je ishodište politike koju vodi ova vlada.
U suštini, ta vlada i ne postoji. Postoji na papiru. Postoji jedan čovek preko puta koji diktira sve i raspolaže svime u Srbiji. To je predsednik Republike i predsednik Demokratske stranke. Ishodište te politike će se videti. Već se nazire slom. Umesto obećanog puta u Evropu, umesto tog puta koji ste obećali, vi ste uveli Srbiju u beznađe, glad i očaj.

Gospođo Kolundžija, ovako govori neko ko je pročitao prve dve strane zakona. Ovako govori neko ko nije ništa razumeo. Ovako govori neko ko govori sa pozicije moći. Gospođo Kolundžija, pročitajte pažljivo ovaj zakon, naći ćete bar deset odrednica koje besomučno razaraju ono što je više od veka u Srbiji postojalo.
I nije to žalba pojedinca, to ćete vi vrlo uskoro videti. Ovo je razaranje grupacije ljudi koja broji stotinak hiljada. Ovo je davanje prirodnih resursa onima koji imaju previše novca, da upravljaju i gazduju kako njima odgovara. Ovo je otimanje prirodnih dobara. Ovo je eliminisanje jedne povelike grupe ljudi u Srbiji, eliminisanje iz onoga čemu su bili posvećeni godinama, stvarajući i čuvajući ta dobra.
Ova priča koju ste predstavili kao priču pojedinaca je potpuno besmislena. Zato uzmite zakon i pročitajte ga. Uporedite ga sa zakonima drugih zemalja. Uporedite ga sa zakonom iz 1993. godine, pa ćete videti koje su razlike. A razlike su ogromne. Razlike su uništavajuće po resurse za koje se vi zalažete, uništavajuće po uvođenje reda za koje se zalažete. To je uvođenje nereda, besmisla, bahatosti i sile.

Gospođo Kolundžija, dobro je verovati u institucije ove države. Dobro je verovati i u neka obećanja. Dobro je verovati i u 200.000 novih radnih mesta, a dobiti 200.000 otpuštenih. Dobro je verovati i u pravednost zdravstvene zaštite, pa ta prava nemati i ne ostvarivati ih. Dobro je verovati i u 1.000 evra besplatnih akcija, pa ih nemati. To su ta verovanja i to je ta politika koju vi zastupate.

Kad govorimo o resursima, gospođo Kolundžija, važan resurs za građane Beograda su bili i platani. Važan resurs za život i životnu sredinu. Mogao bih da navedem još ko zna koliko važnih resursa koji su uništeni u Srbiji.
A ono što je činjenica, a to jeste istina, jeste da vi ovaj zakon niste pročitali. Da ste ga pročitali i analizirali, videli biste koliko je poguban. Da je o ovom zakonu vođena prava rasprava, u analizu i ocenu ovog zakona bilo bi uključeno Ministarstvo životne sredine. Nije uključeno, a radi se o resursima. Sve to pokazuje koliko mi temu razumemo i koliko imamo prava da govorimo o toj temi.

Gospođo Kolundžija, mnogo štošta piše u zakonu, pa se ne poštuje. A što se tiče toga što piše da je u ovom zakonu uključeno Ministarstvo životne sredine, tu je predsednica Skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, upozoravao sam da se Odbor za zaštitu životne sredine nije po ovom zakonu sastao iako je to poslovnička obaveza, a dužni smo da taj poslovnik poštujemo.
Toliko o znanju, gospođo Kolundžija, kao šefu poslaničke grupe. Pogledajte šta piše u Poslovniku. Pogledajte kako je tekla skupštinska rasprava.
Da li je Odbor za zaštitu životne sredine uopšte raspravljao o ovom zakonu? Nije. Nije se ni sastao. S obzirom na te stvari, potpuno sam ubeđen u to da vi ovaj zakon niste ni pročitali.