Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ništa ja ne izvlačim ispod tepiha i ništa ne govorim što je neprovereno. Ovo je imovinska karta, objavljena na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije. Dakle, nije izmišljeno, niti ispod tepiha i ništa netačno nije izrečeno ovde.
Ali, postoji jedna druga stvar, toga se gospodin branitelj demokratskih tekovina seća, a to je kad smo mi postavili pitanje gospodinu Duliću u vezi s nenamenskim trošenjem sredstava u ministarstvu gde je on bio ministar. Sećate li se priče o prskanju komaraca i krpelja u januaru i februaru? Da li se sećate toga? I nemuštih odgovora Vlade? I davanja poslova bez javnog oglašavanja? I dobro je što je sada imovinska karta data na uvid javnosti.
Dakle, vi pokušavate da mi poturite da izmišljam. Nikada za ovom govornicom nisam rekao nijednu stvar koja nije proverena. Šta može biti tačnije od onoga na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije? Da li sam možda ja popunjavao imovinsku kartu gospodina Olivera Dulića? Da li ste je možda vi popunjavali, ili je gospodin Dulić to popunjavao?
Kakve veze ima imovinsko stanje gospodina Nenada Popovića s imovinskom kartom gospodina Dulića? Gospodin Popović je nepune dve godine poslanik, a privatnim poslom se bavi 25 godina. Vi to poredite. Vi biste da izmešate babe i žabe.
A koji je to posao kojim se još bavi gospodin Dulić, kad smo već kod te priče? Da li ste vi čuli za sukob interesa? Ministar u Vladi, a konsultant, sa prihodima od 24.000 dinara u Železničkoj bolnici. To piše u imovinskoj karti gospodina Dulića. Zamislite da sam ja kao narodni poslanik konsultant u nekoj bolnici i da imam prihode. Uzmite moju imovinsku kartu pa vidite da li sam ja negde konsultant. Šta ćemo sad? Znači, opet ja izmišljam, je l'?
Tako se bore borci za demokratiju, kad od istine pokušavaju da naprave dezinformaciju. Ali, ovo je istina i građani Srbije treba da je znaju.

Gospodine Milivojeviću, nisam ja optužio gospodina Dulića. Ovo je preuzeto sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije. Nisam ja ove podatke izmislio. Nisam ja taj koji je pisao imovinsku kartu. Ne sporim ja to što vi tvrdite, ali vam govorim o nečemu što je zvanični dokument Agencije.
O tome govorim, a vi kažete da sam ja to izmislio. Ne, bože sačuvaj, ja ne izmišljam. Ako vi branite demokratiju od takvih kao što sam ja, teško toj demokratiji.

Možda je tačno da ni vi ni ja ne odlučujemo o demokratiji, ali je tačno da u današnjem demokratskom društvu ljudi umiru od gladi (primer žene u Leskovcu). Tačno je da u današnjoj demokratiji ljudi seku delove svoga tela iz očaja i da gladuju. I to je tekovina demokratije koju ste vi doneli.
Šta ćemo sad? Hoćemo i dalje tu demokratiju da branimo? Kad nema socijalne pomoći, pa se umre od gladi? Kada se ne uplaćuju doprinosi i plate, pa ljudi seku delove svoga tela? Je li to ta demokratija koju vi zastupate? To je demokratija koju vi branite? Tu ste vi doveli naše društvo, do najnižih tačaka.

Ne sporim da je bilo štrajkova. Štrajkovi budu u vreme svake vlade, ali sam vam govorio o umiranju od gladi i govorio sam vam o sečenju delova tela iz očaja, beznađa, a toga nije bilo u vreme vlade Vojislava Koštunice.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo predvideli da se u ovom članu 7. iza reči "dokazuje" dodaju sledeće reči: "polaganje ispita pred odgovarajućom stručnom komisijom na način koji propisuje ministar". Dakle, mi bismo ipak da postoji nešto što daje dodatnu kvalifikaciju sudskog veštaka, ali vidim da ovaj naš amandman niste prihvatili.
Još par reči o celom zakonu. Za nas iz DSS nije sporna namera da se uredi ova oblast, to je potpuno jasno i ta namera je dobra, ali ono što je problem ovog zakona, to je ne nedorečenost ovog zakona. Dakle, ta nedorečenost ide iz člana u član. Evo, i ovde se to potvrđuje u ovom sedmom članu i u tom stavu jedan gde smo dali amandman, a svakako i u ovom stavu 2.
Vi ste u stavu 2. ovog sedmog člana napisali – kandidat za veštaka sa naučnim zvanjem nije dužan da dostavlja dokaze iz stava 1. ovog člana. Sad, gospođo ministar, da ste bili pre neki dan u Skupštini Republike Srbije, kada se raspravljalo o izmeni Zakona o visokom obrazovanju, saznali biste jednu veliku novost.
Na jednom privatnom fakultetu u roku od nepune dve godine izašlo je 148 doktora nauka. Vidite sad kako takva jedna stvar otvara mogućnost da tako jedno naučno zvanje omogući nekome da postane veštak. Da li jedan fakultet može za nepune dve godine da istera 148 doktora nauka? Toliko ne mogu ni pojedini fakulteti da daju za dve godine diplomaca, a kamoli doktora nauka.
S druge strane, znate, kada se radi o sudsko-medicinskim veštacima, imate i naučno zvanje magistar, a imate i naučno zvanje specijalista. Sada pogledajte kakav je put da bi neko postao specijalista, recimo, maksilofacijalne hirurgije i nekog ko je magistrant. Daleko je duži put onoga ko treba da postane specijalista. Daleko je veće njegovo obrazovanje da bude sudski veštak nego, recimo, jedan magistar. Koji su to uopšte kriterijumi na osnovu kojih će da se izabere neko da bude sudski veštak? To je ta nedorečenost.
S druge strane, kad smo u načelu govorili, vama sam postavio nekoliko pitanja. Da li je urađena revizija veštaka? Vi ste rekli nije. Ko će da uradi reviziju veštaka? Da li nam je potrebna revizija veštaka? Mislim da jeste, zbog stanja u kojem se nalazi kompletna ta struktura.
Sledeće moje pitanje je bilo da li postoji obuka veštaka? Mi smatramo da treba da postoji kontinuirana obuka. Da li postoji nadzor? U zakonu ga nema. Da li postoji strukovno udruženje, komora? Ne postoji. Vidite, sve te primedbe koje smo mi vama stavili u načelnoj raspravi, a koje danas ponavljam, ozbiljni su nedostaci zakona.
Uzmite jedan zakon evropski, evo ja sam našao na sajtu Zakon o veštacima susedne države Mađarske, gde ovi elementi zakona postoje, jer ne može se urediti jedna oblast ako je nedorečena. To otvara razne mogućnosti. Naveo sam nekoliko primera o kakvim se propustima radi.
Na kraju mi smo tu nekoliko amandmana uložili, napisali i vidim da ste tri prihvatili, što svakako je dobar gest, nažalost ovaj niste. Pozivam vas da i ovaj amandman prihvatite jer mora postojati nešto, mora postojati neka dodatna komunikacija za sudske veštake koji će polagati pred stručnim nekim telima na način koji to propisuje Ministarstvo. Ne možemo ih pustiti ovako, da su širom otvorena vrata i da tu ulazi kako ko hoće na osnovu nejasnih kriterijuma.

Meni ostaje da se zahvalim gospođi ministarki na prihvatanju ovog amandmana, ali se nama čini da bi prosto ovi članovi 9. i 10. trebalo da bude jedno posebno poglavlje zakona i da bi to poglavlje zakona trebalo da nosi naziv "Institucije za sudska veštačenja", jer bi time možda otvorili mogućnost da ovaj zakon bude više dorečen, odnosno da bi bio potpuno jasan. Navešću vam jedan zakon koji je skroz precizan i jasan, zbog čega mi imamo ovakav stav.
Dakle, instituciju za sudsko veštačenje može osnovati ili ukinuti ministar pravde ili drugi ministar u dogovoru sa njim. Institucija za sudsko veštačenje je budžetski organ itd. Sada dolazimo do toga da je ovde samo nabrojan državni organ.
Mi smo intervenisali, u smislu da je tu izostavljen i Gradski zavod, koji je osnovan za ta sudska veštačenja, ali vam skrećemo pažnju i verovatno ćete vi ući, vrlo skoro, u promene, odnosno u izmene i dopune ovog zakona, da imate na umu da ovo treba da bude poseban deo zakona, koji treba da ima nekoliko članova, gde će do tančina da se izartikuliše i institucija za sudsko veštačenje svede na jedan pravi način, da bude potpuno objašnjena ovim zakonom.
Uzmite zakon iz EU ili nekih zemalja članica EU, pa ćete videti šta podrazumeva institucija sudskog veštačenja, šta mora da radi taj sudski veštak koji je delegiran ispred te institucije, ko mora da stoji iza njega, ko mora da potpiše to veštačenje, da takva institucija ne može da se bavi nekom drugom delatnošću itd. Takav zakon bi bio kompletan zakon i bio bi daleko bolji i precizniji.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Ovim amandmanom smo predvideli, s obzirom na to da predstoji usvajanje statuta Agencije za elektronsku komunikaciju, da se u stavu 7. iza reči "Vlada", briše tačka i dodaju reči "a na predlog ministarstva", dakle, nadležnog ministarstva koji se bavi komunikacijom.
Vi ste u ovom obrazloženju odgovorili to što ste odgovorili. Shvatili smo vaše obrazloženje, ali mislimo da ovaj amandman, jednostavno, poboljšava zakon i da ga precizira.
Sada bih, koristeći vreme u okviru poslaničke grupe, rekao nekoliko reči o XVII poglavlju, o tajnosti elektronskih komunikacija, zakonitom presretanju i zakonitom zadržavanju podataka.
Vidite, gospođo ministar, na ovim prostorima ovom narodu su u nekim prošlim vremenima bile nametnute neke stvari. Tih pedesetih godina se govorilo – UDBA, kao ''sudba''. Pa je onda bila – OZNA, da sve ''dozna''. Sada se prepoznaju takve stvari u nekim pojavnim oblicima. To je nešto od čega se užasavala i bežala većina ljudi, tadašnji građana Srbije. Pa, zbog takvih stvari, poverenje nije imao brat u rođenog brata, otac u sina, kum u kuma.
A, ovim novim pojavnim oblicima otvarate tu jednu mogućnost, da se te stvari vrate. Čini mi se, gospođo ministar, da se Ministarstvo ovakvom postavkom zakona pretvorilo u jedan novi pojavni oblik, kakav smo imali u nedavnoj prošlosti. To je vladin Biro za komunikacije. To smo već imali. Imali smo tu priču i šta se dešavalo. Sada se to ponavlja u novom pojavnom obliku – od ''ćoravih kutija'', preko ''presretanja informacija'' i takvih stvari. Samo što je, tada, direktor tog vladinog biroa bio jedan čuveni konobar u jednom elitnog restorana. Verovatno će to sada biti neki muzičar, pa ćemo videti u kom će pravcu sve to ići.
To je sudbina ovog zakona, sa ovakvom postavkom i sa ovakvom odrednicom. I to moraju da znaju građani Srbije, da se vraća vreme kada ćemo opet izgubiti poverenje. Opet će biti u modi ''slonovske uši'', ''presretanja komunikacija bez ikakvog kriterijuma''.
Da vidimo kako to stoji sa vašom pričom o ulasku u Evropu. Ima li to, negde, u Evropi?! Pa, nema.
Umesto da idemo napred, ovo je 21 vek, vraćamo se na početak druge polovine dvadesetog veka.
E, to je priča i to je politika koju vodi ova vlada. Doći će vreme pa će neko javno reći – u cara Trojana kozje uši. Toliko.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Vidim da je moja diskusija pogodila cilj. Gospodine Milivojeviću, o evropskim zakonima kakav je bio reforma pravosuđa, svoj sud je rekla Evropa. O evropskim potezima, odnosno o onim obećanjima reći će narod. O dvesta hiljada novih radnih mesta, o 1.000 evra besplatnih akcija reći će narod kada dođe vreme. O koridorima, o poprečnim autoputevima reći će kada dođe vreme.
Vrlo je interesantno da ste vi taj dežurni branilac zakona, ovakvih kakvi se daju Skupštini Republike Srbije na usvajanje. Ne sumnjam da će ovaj zakon biti usvojen. Tu nemam nikakvu dilemu. Ali, dođe vreme kada prođe vlast i kada se snosi odgovornost. U svojoj diskusiji ste rekli šta ćete raditi sa ovim zakonom. Čuli ste i šta vam Evropa kaže. I, uopšte, što je branilac građanskih prava digao glas?! Je li je on neki čudak? Je l' on ne zna šta piše u ovom zakonu ili to samo znaju pojedini poslanici? Što li on ima primedbe na ovaj zakon?
A, uskoro ćemo videti i šta će reći Evropa na ovaj zakon o komunikacijama. E, suština zakona nije put u Evropu, ovo je vraćanje Srbije u pedesete godine prošlog veka!

Gospođo predsednice, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, kada sam razmišljao da govorim o ovom zakonu o sudskim veštacima na pamet mi je pala jedna izjava jednog poznatog beogradskog advokata. On kaže i smatra – da građani Srbije nikada nisu bili u nezavidnijoj situaciji kada je u pitanju pravna sigurnost pri organima izvršne vlasti i pravosuđa, a veštaci su samo deo ovog miljea.
Dakle, u diskusijama smo čuli od kolega šta se dešava u ovoj oblasti veštačenja. Kada se ovaj zakon pojavio i kada je državni sekretar, gostujući na državnoj televiziji govorio o nekim novinama, očekivao sam da ću videti jedan kompletan zakon, zakon koji će potpuno regulisati ovu oblast. Šta je to što ovaj zakon donosi i što jeste u redu?
Koje su to novine u odnosu na onaj zakon iz 1987. godine?
To je svakako Registar i to je u redu. To mora postojati. Neki red se mora uvesti. Pečat svakako – da. To je i ranije, čini mi se, postojalo. Međutim, sporna je odredba za imenovanje najstručnijih. Tu se otvara prvo pitanje – na koji način? Kako? Koja je to institucija koja će odrediti koji su to najstručniji veštaci?
A, šta su to nedostaci, i to ozbiljni, kada je u pitanju ovaj zakon o sudskim veštacima? Prvo pitanje koje se otvara – da li je neko do sada uradio reviziju postojećih veštaka? Nije. A zašto nije? Neki ljudi sticajem okolnosti više ne mogu da rade taj posao ili ne žele da ga rade. Zašto u zakonu ne postoji zakletva sudskog veštaka? Ovde pred sobom imam jedan vrlo ozbiljan zakon, preveden zakon jedne članice EU, gde takva odredba u zakonu postoji. Dostaviću vam pa ćete videti kako ozbiljna država reguliše, na ozbiljan način, ovu materiju.
Šta je sledeće? Zašto nema obuke sudskih veštaka? Zašto zakon ne predviđa konsultante i pomoćno osoblje za tog veštaka? Zašto zakon ne predviđa nadzor nad radom sudskih veštaka? Na kraju, zašto ne postoji strukovno udruženje sudskih veštaka, komora?
To su neka pitanja i neke načelne zamerke.
Sada ću se bazirati, pošto sam bio godinama sudsko-medicinski veštak, na tu vrstu oblasti. No, da bi vam to plastično dočarao kakvo je stanje u oblasti sudsko-medicinskog veštačenja, navešću vam lični primer, gospođo ministre. Tu postoje dve vrste odnosa. Odnos između veštaka i suda, na koji način sud prihvata ili ne prihvata mišljenje veštaka.
Gospođo ministar, radi se o Trećem beogradskom sudu. Pre izvesnog vremena uži član moje porodice je nastradao u saobraćajnoj nesreći kao pešak na trotoaru, ograđenom trotoaru, zadobivši, pri tome, povrede koje su opasne po život. Životna ugroženost je bila 20 dana. Šest meseci nepokretnost i lečenje na Institutu za ortopediju "Banjica". Epilog, i pored nalaza veštaka, sudsko-medicinskog, i veštaka za pitanje saobraćaja, sudske presude je godinu dana – uslovno. O tim stvarima govorimo i upravo je ovaj zakon trebalo te stvari da poboljša, ali, očigledno, onako kako ste ga vi koncipirali i doneli tu poboljšanja neće biti.
Kada se govori o sudsko-medicinskom veštačenju, moram reći da je to jedna osetljiva oblast. Ne možemo to regulisati na pravi način ako ne poštujemo evropske standarde. Šta nam fali? Šta nedostaje na početku ove priče? Nedostaje jedan ključni zakon. Nedostaje zakon o pravima pacijenata. Nekoliko puta sam govorio u ovoj skupštini o tom zakonu. Ministarstvo zdravlja se ne obazire. Poziva se na Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji, istina, ima u nekoliko članova tu oblast koja bi trebalo da reguliše prava pacijenata.
A šta imamo u realnom životu? Imamo nekoga ko je surogat, koji je zaštitnik prava pacijenata. To je jedna osoba koja je zaposlena u zdravstvenoj ustanovi, domu zdravlja, bolnici, zavodu, klinici i postavlja se pitanje – da li taj koji je zaposlen u toj ustanovi, da li će da brani prava pacijenta ili prava ustanove? E, odatle se počinje.
Drugi problem koji se javlja u sudsko-medicinskom veštačenju jeste što ni na jednom našem fakultetu, medicinskom, stomatološkom, farmaceutskom, ne postoji predmet – medicinsko pravo. Lekari koji bi trebalo da se bave ovim stvarima nemaju dovoljno znanja da bi se upustili i da bi sagledali sve pravne aspekte sudsko-medicinskog veštačenja. Znam da to postoji na pravnom fakultetu, takođe, postoji i kod nas Udruženje za medicinska prava koje je ko zna koliko puta, unazad, desetak godina, apelovalo zbog ovakvih stvari, da se uvede red u veštačenje, da ne dođemo u situaciju kao što je naveo primer gospodin Čikiriz u Kraljevu, pa imamo i takva sudsko-medicinska veštačenja.
Dakle, sve u svemu, gospođo ministar, ne sporim vašu nameru da uvedete red, ali kada se ovakav zakon donosi ne počinje se građenjem krova, nego temelja. Osnovni zakoni koji treba da podupru ovakav zakon o sudskim veštacima ne postoje ili su potpuno besmisleni. Bez stvarnog početka i stvarnog uvođenja reda, kao i donošenja novih zakona, koji će da pripreme ovakav jedan zakon, ovaj zakon neće imati onu svrhu za koju je on nama i predstavljen. Zahvaljujem. (Aplauz)

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, meni ostaje da se zahvalim gospodinu ministru na prihvatanju ovog amandmana.
Predvideli smo ovim amandmanom da se iz opravdanih razloga rok za okončanje postupka zlostavljanja može produžiti maksimalno do trideset dana. Vi to niste ovim zakonom predvideli. Uočili smo tu manjkavost zakona i zato ste ovaj amandman prihvatili. To je dobro, gospodine ministre, što ste prihvatili da uvedete novi stav u član 19. ovog zakona.
Nije dobro, gospodine ministre, što ste, čini mi se vrlo lako, prešli preko nekih amandmana na čl. 6. i 7. U jučerašnjoj popodnevnoj diskusiji poslanici Demokratske stranke Srbije su vam vrlo precizno objasnili zbog čega je važno da se ti amandmani prihvate. Mislim da postoji prostor, vreme da još jedanput pažljivo razmotrite naše amandmane.
Dakle, u članu 6. smo predvideli da i poslodavac može biti žrtva mobinga, smatrajući pri tom da mora postojati i tu ravnopravnost, jer je ravnopravnost ustavna kategorija.
S druge strane, u Srbiji je prisutan, sve više i više, politički mobing. O tome danas govore pojedini mediji. Danas postoji saopštenje Sindikata novinara Srbije, koji smatra da je zakon o mobingu važan (i Demokratska stranka Srbije smatra da je to vrlo važan zakon), ali Sindikat novinara Srbije se plaši da pojedine odredbe ovog zakona nisu dovoljno jasne i precizne i da u medijima postoji očigledan mobing, što je tačno.
Ponovo vas pozivam, gospodine ministre, kažem, postoji vreme i mogućnost da pažljivo razmotrite naše amandmane na članove 6. i 7, koji su ključni u ovom zakonu, i da neke od tih amandmana prihvatite. Samo tako će ovaj zakon biti potpun, biće bolji i primenljiviji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Gospodine ministre, bilo bi dobro da razjasnimo neke stvari na početku rasprave o zakonu o volontiranju da bi rasprava krenula u pravom smeru. Čini mi se da ako to ne razjasnimo neće ići onako kako bi trebalo.
Gospodine ministre, pozivam vas da pažljivo pročitamo član 2. stav 1, šta je volontiranje – volontiranje, u smislu ovog zakona, jeste organizovano dobrovoljno pružanje usluga ili obavljanje aktivnosti. To piše u stavu 1.
Predložili smo da se u članu 3. tačka 6) briše zato što ste u članu 3. stav 1. napisali: „Volontiranjem, u smislu ovog zakona, ne smatra se“, pa u tački 6) – „obavljanje poslova Crvenog krsta Srbije koji su vezani za ostvarivanje ciljeva i zadataka u skladu sa zakonom i drugim propisima“.
U obrazloženju ste se pozvali na Statut i Zakon o Crvenom krstu. Zakon o Crvenom krstu pominje dobrovoljnost. To je član 1: „Crveni krst je humanitarna, nezavisna, neprofitna i dobrovoljna organizacija“. To piše u članu 1. Zakona o Crvenom krstu.
Statut Crvenog krsta, na strani 4 – jedan od principa rada Crvenog krsta je dobrovoljnost. To je dobrovoljni pokret za pomoć, koji ne pokreće želja za sticanjem koristi.
Gospodine ministre, vi u tački 6) aktivnosti Crvenog krsta ne smatrate volontiranjem, pozivajući se na zakone koji već važe, na dobrovoljnost. Nije mi jasno da li hoćete da obesmislite Zakon o Crvenom krstu ili hoćete da promenite Zakon o Crvenom krstu? To je jedna dilema.
Da li želite da ti volonteri Crvenog krsta nestanu, da se neko pozove na zakon o volontiranju i kaže – evo, nama više volonteri u Crvenom krstu ne trebaju, jer zakon o volontiranju tretira da rad u Crvenom krstu nije volontiranje? Da li da se potpuno obesmisli dobrovoljnost i humanitarna akcija ove organizacije? Ili je možda nešto treće u pitanju, da se umesto volontera zaposle neki ljudi koji će imati neku materijalnu korist od Crvenog krsta? Potpuno mi je nejasno to. Moramo to razjasniti.
S obzirom na važeće zakone, na Zakon o Crvenom krstu, na Statut Crvenog krsta, mislim da je ova tačka 6) gde se Crveni krst izuzima iz pojma volontiranja potpuno besmislena. Zato smo napisali da se ova tačka 6) briše. Mislim da je to potpuno razumno rešenje.
Ovako, ovaj zakon potpuno obesmišljava Crveni krst. Taj princip svakog Crvenog krsta u svetu, dobrovoljnost, humanost, volontiranje, to je smisao Crvenog krsta svuda u svetu. Šta hoćete, da ga izbacite iz zakona o volontiranju? Mislim da je potpuno u redu da ovaj amandman prihvatite.

Zahvaljujem. Ne sumnjam u to što ste rekli, gospodine ministre. Pozivam se na važeći Zakon o Crvenom krstu koji u članu 1... Za mene je prosto frapantna činjenica da predsednik Crvenog krsta može da izgovori takve stvari. Da vidimo ko je taj čovek kome ne trebaju volonteri? Ko mu treba onda, stalno zaposleni? Da li je to smisao Crvenog krsta?
Ovo je potpuno besmisleno. Trebalo je da poznajete Zakon o Crvenom krstu i da kažete da to nije u redu. Ko će da radi u okviru Crvenog krsta? Ko će da radi u tim narodnim kuhinjama? Da li hoćete da plaćate ljude i za to? Prihvatite ovaj amandman, potpuno razuman. Ovo što je rekao predsednik Crvenog krsta je potpuno besmisleno.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Gospodine ministre, prosto sam frapiran onim što ste rekli, da je predsednik Crvenog krsta to izjavio. To je za mene nešto neverovatno.
Imate važeći zakon. Gospodine ministre, zašto se donosi zakon? Da reguliše volju pojedinca. Ako je volja pojedinca da derogira zakon, čemu onda taj predsednik Crvenog krsta? Jer, taj predsednik Crvenog krsta i ta garnitura koja ga vodi će da ukine, da obesmisli Zakon o Crvenom krstu, da obesmisli dobrovoljnost, da obesmisli humanost.
O čemu se radi? Vi ste to mogli da vidite u ovom zakonu. Ovo nije smelo da ide sa ovakvim predlogom u Skupštinu. Molim vas, stvarno, uradite nešto da se ova tačka 6) briše. Potpuno je besmislena.

Gospodine ministre, pozivam se na važeći Zakon o Crvenom krstu. Ne može predsednik Crvenog krsta da menja zakon koji je donet. Gde to ima, u kojoj to zemlji ima? Izrazi želju i vi prihvatite njegovu želju. Šta ćemo sa zakonom? Njega ćemo da bacimo.

Zahvaljujem. Gospodine ministre, smatrali smo da je u članu 16. dovoljna jedna rečenica: „Ugovor o dugoročnom volontiranju može se zaključiti sa stranim državljaninom i licem bez državljanstva“, bez ovoga – davanje privremenog boravka za lica bez državljanstva na teritoriji Republike Srbije.
Vidite, to otvara dva pitanja, gospodine ministre. Jedno pitanje je... Na početku, prateći kontinuitet zakona videli smo da ste ovim zakonom praktično ukinuli volontiranje u jednoj širokoj organizaciji, koja ima ko zna koliko volontera, kakva je Crveni krst. S druge strane, omogućavate stranim državljanima i drugim licima da volontiraju kod nas i na osnovu toga ćete dati državljanstvo.
Shvatam i razumem da ste se pozvali na preporuku Komiteta ministara Saveta Evrope broj R (94) 4 itd. To je potpuno razumljivo i opravdano, ali postoji druga stvar. Mogu reći sledeće: jedan član moje uže porodice je hteo da volontira na jednom važnom arheološkom projektu u jednoj zemlji koja je zagovornik ovakvih preporuka, iako nema svoje kadrove, stručnjake iz te oblasti. Nije mogao da dobije privremeni boravak, iako te zemlje preporučuju razmenu mladih kadrova. S druge strane, ta ista zemlja je učinila 1999. godine da se Srbija onako pretvori u jedno ozbiljno arheološko nalazište.